1. БАМБИ

2. Ноћ је полако уступала време зори, а шумске животиње су се будиле након дуге зиме: г ладни птићи су тражили свој доручак, мали мишеви су се ваљали по дугој трави купајући се у роси, а веверице су уживале у л е шњацима у својим кућицама у дрвећу. Сви су били заузети радећи и играјући се у златним зрацима сунца првог дана пролећа.

3. Једно предивно изненађење је прекинуло све активности у шуми. Плаве птичице су шириле вест. Пратиле су их све животиње, осим успаване старе сове која се управо спремала за сан. ” Пробуди се Сово”- звао га је мали зеко звани Лупко. Лупко је лупао својом дугом ногицом по празном деблу: ” Десило се! Нови принц је рођен!”

4. Животиње су се окупиле око предивног призора где је мајка срна лежала са својом бебом ланетом. ”Ово је заиста дивно!”, ” Честитамо!!!”-рече сова. “Да, честитамоооооо!”, понављале су животиње. “Добили смо новог члана шуме”-мајка рече нежно мазећи њено лане. Беба је трепнула својим великим смеђим очима и заиграла весело ушима. ”Добро нам дошао мали принче”-веселиле су се животиње.

5. Мали принц је покушао да устане и поздрави своје посетиоце, полако се повлачећи према горе на својим дугим танким ногицама. Тресао се и климао, али је опет пао на земљу. ” Мало климаво, а?”- Лупко се смешио и пришао ближе да га боље види. ”Како ћеш га звати?” Срна га је гледала с пуно љубави: ”Мислим да ћу га звати Бамби”- одговори она.

6. Бамби је растао све већи и јачи сваки дан. Био је још несигуран на ногицама, али то га није могло спречити. ”Јеси ли поново пао доле?”-питао је Лупко. Он и његова браћа и сестре окупили су се око Бамбија да навијају за њега и да га подржавају. ”Хајде!”, пожуривали су они, ” Устани! Пробај поново!”. Бамби се борио да устане јер није жел е о да му промакне ни мало од занимљивости око њега, док су се зечеви слатко сме ја ли.

7. Пар сутона су прошли шумом, а сваки нови дан је био испуњен новим изненађењима. Једног јутра Бамби је наишао на фамилију летећих веверица. ”Добро јутро мали принче!”, рекла је мама. “Добро јутро мали принче!”- рекоше дечица. Бамби је окренуо своју главицу наопако да поздрави своје нове пријатеље. Шума је пуна тако дивним стварима, толико да он није могао дочекати шта ће се следеће десити.

8. Зечићи су показали Бамбију пуно нових ствари: ”Оно су птичице” – Лупко је показивао на јато плавих птичица, које су се играле у дрвећу. ”Птттттт!”- покушао је Бамби да понови. ”Реци птица!” – исправљао га је Лупко, трљајући свој роза носић. ”Пттттт-ух”. “Птица!”, рече Бамби и птице полетеше у ваздух..

9. Жути лептир слети Бамбију на репић. ”Птица!” - рече Бамби. ”То није птица” -смејао се Лупко свом пријатељу, ”То је лептир!”. Лептир одлети у поље предивних шарених цветића. Бамби га је пратио. ”Лептир”-рече Бамби, забијајући свој носић у дивно цвеће. ”Не Бамби”- Лупко се опет см е јао, ” То је цвет”.

10. Бамби се наг а о да помирише слатки мирис цвећа, кад се изненада нађе нос у нос са неким новим крзненим пријатељем. ”Цвет”-рече Бамби поносно. Лупко се ваљао од смеха: ”Не не не” - рече он - ”то није цвет, то је ...” “Хеј, па он мене може звати цветићем ако жели” – рече мали стид лив и творић. Лупко и Бамби се поздравише с новим пријатељем Цветићем, и наставише да се играју све док изненада није почело да грми. Пожурили су кући...

11. Бамби се приљубио уз своју мајку, док се веверица на дрвету загрнула својим великим репом. Мама птица је покрила крилом своје бебе да их заштити од кише, а мали мишић се сакрио под кишобраном гљивом. Ускоро су све животиње, па и Бамби, биле успаване нежном песмом капљица кише.

12. Бамби је научио да Априлски пљускови доносе пуно шареног цвећа на ливадама. Једног дана га је његова мати одвела тамо, пролазећи поред свјетлуцавог водопада. “Зашто нисам био овд е раније?” - питао је Бамби. ”Зато што ниси био довољно велики”- одговорила је она, ушуткивајући га док су прилазили ивици шуме. ” Скоро смо стигли” – шапутала је.

13. У даљини се већ видела широка пољана. Била је огромна, зелена и истачкана разним цветићима. Бамби је полетио напријед у широки простор, али га је мама зауставила:”Никада не смеш истрчавати на пољану” - говорила је - ”она је пуна опасности!” Бамбијева мајка је ишла прва, крећући се тихо и гледајући на све стране, све док није била сигурна да је безбедно. Тада је позвала Бамбија да јој се придружи.

14. Док се његова мајка зауставила пасући укусну зелену траву у пољани, Бамби је налетио на Лупка који је сретно лежао на шареној постељи детелине. ”Једи цвеће” - савјетовао га је зек а - ”не зелено!” “Од зеленог расту уши и ноге - како мој тата каже”. Бамби се загњури у детелину, али његов носић удари у нешто влажно и хладно. Жаба! ”Пази!” – крекну жаба, скачући високо у ваздух.

15. Бамби је следио жабу до језерцета. Гледао ју је како је скакала с камена на камен, а затим нестала испод сјајне површине. Бамби се нагну ближе води и угледа свој одраз у њој. Угледао је лане које је изгледало исто као он. Али одједном се појавио још један одраз-који сигурно није био његов! Тај се см е јао и трептао својим трепушкама.

16. То је било друго мало лане – девојчица - која га је изазивала и шкакиљала све док није нервозно отрчао назад својој мајци у пољану. ” То је мала Феј”- објасни му мати. ”Хајде” - гуркала га је – “ Поздрави се.” Бамби је зажмирио и прогутао пљувачку. ” Ћао” - рече стидљиво. Мала Феј је весело скакала око Бамбија.

17. Бамби ју је нервозно проматрао. Изненада је скочила тако да је Бамби изгубио равнотежу и пао у језерце. Провукла је своју главицу кроз шашу и дугу траву и почела весело да га лиже, све док Бамби није потрчао за њом и од тада су постали најбољи пријатељи.

18. Двоје пријатеља су изненада чули звук јелена у трку у даљини. Главни јелен је дошао на пољану и погледао директно у Бамбија, који је учтиво спустио свој поглед. Пришао је својој мајци и питао је: ”Зашто су сви тако мирни одкад је он дошао?”. “Зато што га сви поштују”- шапнула је мати - ”он је јако храбар и јако мудар. Он је Велики Принц Шуме”. Велики јелен је такође и Бамбијев отац.

19. Изненада је мир поремећен јаким ударом. Бамби је мислио да је то гром, али је то био пуцањ из пушке - људи су у шуми! Животиње су бежале у заклон шуме. “Мама где сииии?” - викао је Бамби тражећи је. ” Бамби! Бамби!” - чуо је како га она дозива. ” Пожури!” - велики јелен је истрчао пред њега и рекао му да га следи у заклон шуме где је био поново са својом мајком.

20. Време је брзо пролазило. Бамби се пробудио једно јутро и приметио је да је ветар јако хладан. Цели свет је био прекривен танким белим покивачем. ” То је снег” - рекла му је мама - ”То значи да је зима дошла.” Бамби је додиривао снег под ногицама: био је мокар и хладан, али му се свиђало како је снег шкрипао и трагови који су остајали иза њега.

21. Док је Бамби откривао шуму покривену снегом, угледао га је његов пријатељ Лупко, и весело доскакутао. ”Гледај шта ја могу!” - рече зек а поносно. Скочио је на замрзнуто језеро и обртао се са својим дугим ногицама - стручно по сјајном леду. ”Дођи” - звао је и Бамбија - ”Не брини! Вода је залеђена!” Бамби је стајао за тренутак г л едајући у сјајно језеро. Изненада је полет е о кроз ваздух и повикао: “ЈУХУУУУУУУУУ!”. Слет е о је на лед, али га је зек а заборавио упозорити да је кли зав о. Бамбијеве предње ногице су отклизале на једну, а задње на другу страну, док је стомачић ударио од лед. Лупко је доклизао до њега: ” Забавно зар не?”

22. Лупко је покушао научити Бамбија како да се клиже: гурао је Бамбијеве ногице према горе и исправљао његове предње ноге, али се лане опет сво запетљало. ”Мораш пазити на обе стране одједном”- саветовао га је зек а . Након Лупковог гурања Бамби је напокон клизао по леду - али где су кочнице?

23. Обојица су се забили у хрпу снега близу пећине. У пећини је Цветић спавао и хркао. Лупко је одлупао поздрав: ”Пробуди се Цвјтићу!”. Мали творић се протезао поспано: ”Јели већ стигло пролеће?” - питао је. “Није, зима је тек почела” - рекао је Бамби. Хт е о је да се и његов пријатељ придружи забави. ” Сви ми Цветићи спавамо преко целе зиме.” – рече Цветић, нам е штајући се под свој репић. “Лаку ноћ.”

24. Зима је била забавна на почетку, али мало затим је Бамби прижељкивао укусну травицу и цвеће у топлим пролетњим данима. “Гладан сам, мама” - рече Бамби, док су копали по земљи тражећи преостале листиће траве испод снега. Када нису висе ништа нашли, јели су гранчице. ”Зима изгледа дуга, али неће вечно трајати.” - уверавала га је мати.

25. Једног дана су Бамби и његова мајка наши мали бусен траве који је избијао кроз снег. Бамби је грицкао гладно али његова мати није јела. Нешто је ослушкивала. Из даљине се чуо пуцањ пушке кроз дрвећа. Бамбијеве окице су се скамениле у страху - он је знао шта тај звук значи. Људи су у шуми поново! ”Брзо! Трчи у заклон Бамби!” – говорила је мама - ”Немој гледати уназад!”

27. “ Мама!” - плакао је Бамби у снежној шуми. “Мама где си?” – тражио ју је између дрвећа, али је није могао видети. Ослушнуо је пажљиво очекујуци њен глас који тражи њега, али је могао чути само тихи снег који је падао и ветар кроз грање. Бамби је био сам.

28. Плакао је када му се приближила висока фигура и стала изнад њега. То је био Велики Принц. ”Твоја мајка” - рече јелен меко – ” не може бити више с тобом. Људи су је одвели”. Бамби је погнуо главицу и борио се против суза. “Дођи сине мој,” - рекао је јелен. Бамби је погледао задњи пут у правцу своје кућице и кренуо за јеленом у дубоку шуму.

29. Напокон је прошла зима. Шума је опет пуна живота: цветови су процветали, земља озеленела, а птичице су се вратиле на дрвеће. Чак се и Цветић пробудио из сна.

30. Пролеће је донело много промена са собом. Бамби је сада већ постао згодни млади јеленко са роговима, Лупко је постао одрастао зец, а Цветић се пробудио из дубоког сна и одједном постао одрасли твор. “Гле ,гле, како сте порасли!” рече пријатељ Сова њима тројици. ”Неће још дуго проћи а ви ћете се и заљубити!” “Колена ће вам почети клецати, а глава ће вам почети лебдети. ” Пријатељи су се сви сложили да се то њима неће десити.

31. Али, већ је било прекасно за Цветића. Док је пролазио пољем веселих пупова, чуо је см е ј а ње које долази из цвећа. Ушао је у њега да то мало истражи и нашао се носић уз носић са лепом творицом. То је била љубав на први мирис. ”Хах!” - Лупко шмркну, разочаран поступцима његовог пријатеља!

32. Али Лупко је био следећи који је погођен овим мистериозним стањем – за које га је његов пријатељ Сова упозорио. Лепа зечица је сама сед ел а поред дрвета грицкајући цв е тић. Када ју је Лупко угледао, скочио је у зрак са нервозним “Гулп!” “ Ла ла ла” певала је зечица. Махнула му је својим у в ом и протрљала носић с њим. Лупкове ноге су почеле да лупају ван контроле. Бамби је одмахивао главом...

33. Али недуго затим и Бамби је био заљубљен! Док је пио воду из језерцета, чудна позната сенка се појавила у чистој води. ”Ћао Бамби!” - рече топли глас. Изненађен, кренуо је назад, али су његови рогови запели у процвјетало грање. ”Зар ме се не сећаш? Ја сам Феј” - смешкала се срна. Полизала је Бамбијево лице, док се њему изненада почело вртети у глави и осетио се лаганим као перо. Заљубљен! Ово мора да је то што је Сова говорио.

34. Бамби и Феј су скакутали заједно у топлини поља, баш као прошлог лета. Он никада није био сретнији у свом животу! Затворио је своје очи и замишљао да скакућу по облацима.

35. Сан је брзо испарио. Појавио се други јелен и изазвао је Бамбија за Феј. Обојица су ушла у жустру борбу где су се гурали према оштрој ивици. Бамби се борио без страха, опасно близу ивице стене. “Бамби” - Феј је страховала. У том тренутку је Бамби прикупио сву своју снагу и послао свог противника котрљајући низ литицу у реку. Поражени јелен се повукао назад у шуму, остављајући Бамбија и Феј саме.

36. Од тог дана Бамби и Феј су увек били заједно. Трчали су кроз месечину и вртлоге светлица. Саградили су свој дом и живели сретно све док једног јутра Бамби није осетио опасност у шуми. Људи су се вратили! Мирис ватре из Кампа се ширио шумом. Овог пута их је јако пуно. ” Морамо отићи дубоко у шуму.”

37. Страх се проширио шумом док је јато гавранова кружило над крошњама, ширећи упозорење. “Немојте се узбуђивати” - говорио је творић, али су животиње већ биле у паници - “Људи долазе!” Лупко је пожуривао своје младе у рупу, а Цветићева фамилија је такође нашла заклон у у њиховој дупљи дрвета. Даброви су заронили испод површине воде, а веверице се сакриле у крошњама високог дрвећа. Остале животиње су побегле дубоко у шуму.

38. “ Бамби! Бамби!” бојала се Феј. Већ је могла чути звукове људи и долазак љутих паса. Побегла је на на стену баш у трнутку кад је избио чопор паса из жбуња. Била је у клопци!

39. Изненада се појавио Бамби на стенама. Пси су нападали али их је он одбацивао ударцима својих снажних рогова и ногу. Један од паса је кренуо да нападне Феј, али га је Бамби следио и оборио на земљу. Бамби и Феј су се успињали зидом кањона, проузрокујући лавину стена која се котрљала низбрдо.

40. Још један пуцањ се чуо шумом. Бамби је посрнуо и пао - био је погођен! Покушао је устати али није могао. Подигао је своју главу и угледао шумске животиње како беже у паничном страху правећи велике облаке дима кроз шумско грање у свом бегу. Ватра се распламсавала. Пламен је био само пар минута далеко од места где је он лежао. “Мораш устати!” - био је то глас његовог оца - Великог Принца. “ Устани!”- пожурио га је поново.

41. Скупљајући сву своју снагу, Бамби је стао на своје ноге. Ватра је сада била толико близу да су обојица могли осетити њену интензивну топлину. Пламен се распршио кроз шуму, обасјавајући је наранџастим сјајом. ” Следи ме”- рече Велики Принц - “Бит ћемо безбедни у реци.”

42. Цела шума је била у пламену. Било је тешко дисати због дима, али је Бамбијев отац пожуривао да иду даље. Када су дошли до реке, пливали су свом снагом да побегну од ватре. Али се она приближавала невероватном брзином, гурајући их све више низ брзаке према водопаду. Ватра их је затворила - нису имали више излаза - морали су скакати. Бамби и велики Принц су полетели кроз зрак и нестали у водопаду у тренутку када је запаљено дебло ударило у воду, само пар центиметара иза њих.

43. Бамби и Велики Принц су успели доћи до обале и изаћи на сухо тло. Феј је чекала Бамбија и нежнао лизала његове ране. Заједно су посматрали како је ватра разарала њихов дом. Али они су знали да чим ватра изгори и људи оду из шуме, њихов дом ће се сам обновити.

44. Топли месеци лета су уступили простор јесени. Хладна бела зима је следила, али је ускоро било пролеће поново и било је време поновног почетка. “ Пробуди се Сово!” - Лупко и негових четворо зечића су лупали. Шума је одисала узбуђењем са познатим призором. Цветић и његова беба твор су водили узбуђење. Нико није хт е о да пропусти велики догађај! “Шта је сада?” - питала је поспано стара Сова.

45. Животиње су се скупиле. Феј је лежала у сени свог заклона са два мала ланета поред себе. ”Па, господо, не верујем да сам икада досад видео лепши пар ланади!” - рече Сова. Ланад су изгледала сићушна у овој великој гомили око њих. ”Принц Бамби је стварно јако поносан отац!” – закључи мудро Сова.

46. Принц Бамби је био итекако поносан. Ст а јао је са својим оцем на литици посматрајући призор са Феј и малом својом дечицом. Бамби, нови П р инц Шуме ће учити своје малишане свету који их окружује баш као што су њега његова мати и отац учили.

47. Тако је прошла још једна година у шуми. Бамби и Феј су кренули у нове авантуре са својом младом фамилијом. Њихов живот у шуми више никада неће бити исти.