Za 8.razred osnovne škole

1. Климатске промене
АНА МИЛЕНКОВИЋ

2. • Клима представља просечно физичо стање
атмосферских услова који владају на неком
делу простора на Земљи и понављају се из
године у годину. Под физичким стањем
атмосфере подразумевају се бројчане
вредности метеоролошких елемената, у
које спадају температура, светлост, влажност,
атмосферски притисак, испаравање,
облачност и падавине. У веома великим
временским размацима долази до промене
климе на неком простору. Те промене
називају се климатске промене.

3. Климатске промене
су споре и не могу се
уочити у краћим
периодима. Међутим,
под утицајем човекових
активности, климатске
промене одигравају
веома брзо и могу се
уочити и за кратко
време. Брзе климатске
промене су последица
загађивања ваздуха
штетним гасовима.

4. КЛИМАТСКЕ И МЕТЕОРОЛОШКЕ
ПРОМЕНЕ
• Климатске промене подразумевају промене
просечних вредности метеоролошких
елемената, то јест метеоролошке
промене. Према подацима ИПЦЦ-а,
установљеме су сл. метеоролошке промене:
• -У последњих 100 година средња годишња
температура на Земљи порасла је за око 0,8
целзијуса-глобално загревање.

5. -У односу на период
пре почетка развоја
индустрије,
температура у
Европи је потасла за
1,4 целзијуса
-У последњих 150
година најтоплија је
последња деценија,
са 2006. као
најтоплијом
годином

6. • Ниво мора је у порасту, а топљење глечера се
убрзава, тако да ниво воде годишње нарасте
у просеку за 1,8мм.

7. УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА
ЖИВИ СВЕТ
• Утицај климатских промена на природне
екосистеме, биодиверзитет и људско здравље
јасно је уочљив последњих година.
Природни екосистеми су у великој мери
измењени. Водена и мочварна станишта у
великој мери пресушују. Суша погађа и
шумске екосистеме, па је све мање површина
под шумама.

8. • Климатске промене утичу на промене у
животном циклусу биљака и животиња.
Велики број врста биљака последњих година
раније цвета и плодоноси него крајем
предходног века. Плодовима се хране
животиње и људи. Плодови који раније
сазревају, раније бивају и поједени.У време
када су ти плодови некада сазревали не
јављају се други плодови. Због тога је све
мање хране за животиње које се тим
плодовима хране. То негативно утиче на све
чланове ланца исхране, што доводи до
великих промена у екосистемима.

9. • Биодиверзитет се смањује због потпуног
нестанка многих врста које не могу да се
прилагоде климатским променама. Из
године у годину број несталих врста је све
већи.
• Људско здравље је такође угрожено, а
посебно у сиромашним земљама. Велики број
болести зависи од временских услова.

10. ЧОВЕКОВЕ АКТИВНОСТИ КОЈЕ
ДОВОДЕ ДО ЗАГАЂИВАЊА ВАЗДУХА
• Загађивање ваздуха представља повећавање
количине угљен-диоксида и других гасова у
атмосфери у односу на ону количину која је
нормално присутна, и испуштање гасова који
природно нису саставни део атмосфере.
Већина штетних гасова ослобађа се
сагоревањем фосилних горива. Многе
човекове активности доводе до загађивања
ваздуха.

11. • Штетни гасови доводе до појачавања појаве
ефекта стаклене баште и утичу на оштећење
озонског омотача и на појаву киселих киша.
Као последице климатских промена јављају се
подизање нивоа мора, ерозија земљишта,
ширење пустиња и нестајање биљних и
животињских врста.

12. • ПОДИЗАЊЕ НИВОА МОРА
• Сваку промену климе на Земљи прате
природно подизање и спуштање нивоа мора.
Током периода када је температура на Земљи
повишена долази до топљења леда на
половима и високим планинским врховима.
Отопљена вода повећава укупну запремину
воде у морима и океанима. Самим тим, расте и
ниво воде, а приобална подручија бивају
потопљена. Супротна појава, смањење
температуре, доводи до залеђивања воде, а
њен ниво у морима опада. Глобално
загревање убрзава топљење леда на
половима и високим планинама, што доводи
до подизања нивоа мора.

13. МЕРЕ КОЈЕ ЧОВЕК ПРЕДУЗИМА ДА БИ
ЗАШТИТИО ГЛОБАЛНУ КЛИМУ
• Да би заштитио глобалну климу од наглих
климатских промена, човек предузима
различите мере. Већина земаља света
потписала је Оквирну конвенцију
Уједињених нација о промени климе,
која је донета 1992. године у Рио де Жанеиру.
Конвенција представља договор о контроли
испуштања штетних гасова у атмосферу.

14. ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ
БАШТЕ

15. Ефекат стаклене баште је
процес загревања планете
Земље који је настао
поремећајем енергетске
равнотеже између количине
зрачења које Земљина
површина прима од Сунца и
враћа у свемир. Део топлотног
зрачења, које стиже до
земљине коре, одбија се у
атмосферу и, уместо да оде у
свемир, апсорбују га неки
гасови у атмосфери и поновно
дозрачују на Земљу. На овај
начин се температура Земљине
површине повишава. Гасови
који највише доприносе овом
феномену су угљен-диоксид и
метан.

16. • На сличан начин загрева се ваздух у
стакленицима, тј. стакленим баштама,па је
овај ефекат по њима и добио назив.

17. Нормалан ефекат стаклене баште
• Земљина атмосфера се састоји од великог
броја гасова. Највећи део атмосфере чини
азот. Осим њега, у састав атмосфере улазе и
кисеоник, угљен-диоксид,метан и др. Мали
део тих гасова, високо у атмосфери, гради
слој који је делимично пропустљив за
зрачење које се одбија од површине Земље.
Ти гасови се називају гасови стаклене
баште.

18. • У њих спадају водена пара, угљен-диоксид и
метан. Постојање овог слоја гасова обезбеђује
опстанак живота на Земљи. У супротном,
зрачење које се одбије од површине Земље з
потпуности би одлазило у свемир, а
температура ваздуха била би толико ниска да
живот не би био могућ.
• Слој гасова стаклене баште служи као штит
који спречава пролазак зрачења и обезбеђује
његово задржавање у атмосфери. Ово
зрачење загрева ваздух до температуре која је
потребна за нормално функционисање живих
бића.

19. Ефекат стаклене баште изазван
утицајем човека

20. • Услед многих човекових активности у атмосферу се
ослобађа велика количина водене паре, угљен-
диоксида и метана, али и других штетних гасова, као
што су угљен-моноксид, азотови оксиди и сумпор-
диоксид. Сви ови гасови, заједно са гасовима који су
ннормално присутн у атмосфери, утичу на то да
атмосфера постане мање пропустљива за одбијено
зрачење. Због тога се већа количина зрачења
задржава у атмосфери и додатно загрева ваздух.

21. • Највећа количина штетних гасова који
доводе до ефекта стаклене баште, ослободи се
сагоревањем фосилних горива. На
појачавање ефекта стаклене баште утиче и
угљен-диоксид, гас који је у мањим
количинама неопходан за процес
фотосинтезе. Фосилна горива се користе као
извор енергије за покретање фабричких
постројења, топлана и превозних средстава. С
развојем технологије, повећава се ослобађање
штетних гасова у атмосферу

22. • Последица ефекта стаклене баште изазваног
утицајем човека јесте повећање температуре
ваздуха на Земљи, то јест глобално загревање.
Глобално загревање има велики утицај на живи
свет и многе врсте организама не могу да се
прилагоде повећаној температури. Осим тога,
услед повећане температуре долази до топљења
леда на Земљиним половима и највишим
планинама.

23. • Топљење леда узрокује повећање нивоа
воде у морима и океанима. Услед топљења
леда и повећања нивоа воде заувек нестају
многа станишта живих бића. Повећане
температуре изазивају и веће испаравање
воде, што изазива повећану облачност.

24. Мере ублажавања ефекта стаклене
баште

25. • Због свега наведеног, неопходно је предузети
све мере да се ослобађање штетних гасова
смањи. Развијене земље света обавезале су се
да ће смањити испуштање штетних гасова у
атмосферу и потрошњу фосилних горива, а
повећати употребу обновљивих извора
енергије и енергетску ефикасност, те
заштитити шуме као потрошаче угњен-
диоксида. Документ који прописује ту обавезу
назива се Протокол из Кјота, који је
усвојен 1997. године у Јапанском граду Кјоту.
Исту обавезу преузеле су и земље Балканског
полуострва на заједничком састанку који је
2001. одржан у Атини.