1. SOFIOLO[KI - UNIVERZITET / AKADEMIJE KOSMOSOFIJANE /
INSTITUT -1 WEGO[ANUM
PROKLAMACIJA SLAVJANSKOM NARODU NOVOM I
“CIVILIZOVANOM “ ^OVE^ANSTVU”
(pisano 2001 godine povodom prvog sabora Nacionalne omladine
na filoosofskom fakultetu zbirawem uz DVERI)
Slavjanski narod je pre pola( 1, ) veka bio ube|en da je zdanje njegove
federacije, saveza i republike napravqeno za svagda. Da bi pred
rasturom u prethodnoj deceniji bilo preovla|uju}e shvatanje da }e izbe}i
katastrofu pred kojom se nalazila njegova zemlja, dr`ava i da }e zdanje
biti neosvojivo. U dana{nje vreme taj isti narod gleda samo razvaline
istoga. Mesto religioznog iskustva i zanosa potrebna mu je samosvest.
Zna~i, pokazalo se da je takvo sagledavanje ~itavih pola veka bilo
privi|ewe. Gde bi se mogli na}i uzroci takve opasne sudbonosne
zablude? Ta pitanja trebala bi se na}i u du{ama koje pripadaju
slavjanskom narodu. A i sada da li je u stanju takve samosvesti zavisi
budu}nost Slavjanskog naroda. Ista budu}nost je zavisna od toga da li je
narod u stanju da ovakva propitivanja postavi na adekvatne na~ine:
koji je na~in bio da se bude optere}en i padne u takve zablude?
Ako postavi ovo pitanje danas, sasvim }e mu do}i do svesti da je pre pola
veka utemeqena jedna zemqa, odnosno dr`ava, ali je ispu{teno da se toj
istoj da svrha, smisao koji bi proizilazio iz samog bi}a slovenske nacije.
Utemeljena je republika, savez, federacija. U neka vremena postojanja
istoga ulagan je veliki trud da se wegove `ivotne mogu}nosti urede
prema zakonima koji su se ukazivali prema novim potrebama i starim
tradicijama iz godine u godinu. Zatim se i{lo na utvr|ivanje spolja{nje
mo}i utemeljene na materijalnim silama. Sa tim su povezane mere u
odnosu na u novije vreme ro|ene socijalne zahteve, koji su dodu{e u
sebi vodili ra~una o onome {to se pokazalo kao nu`nost dana. Ali istoj
sredini je nedostajao veliki cilj, stremljenje. Drugim re~ima nije do{la
do izra`aja duhovna inteligencija sa Sy faktorom. Takav je isti trebao da
proizi|e iz usavr{avaju}e sile na koje je novije ~ove~anstvo trebalo da je
ima u pameti. Zatim je ta federacija, savez, republika uklju~ena u
svetsku strukturu zajednice bez najsu{tinskijeg postavljanja cilja koji bi
opravdao njegovo postojanje. Tokovi koji su sledili, rastura, uru{avanja,
kr{enja su to izneli na videlo. Do prije tih doga|anja neslavjanski svet u
postupanju iste tvorevine nije mogao da vidi ni{ta {to bi ukazivalo na

2. uverenje: da upravlja~i iz iste izvra{avaju neko istorijsko, svetsko
nazna~enje i da je ono veoma va`no i da ga ne treba potiskivati.
Neotkrivanje takve misli u njegovih rukovodioca neizostavno je u
neslavjanskom svetu, neslovenskom ~ove~anstvu, da bi postalo mnjenje
za one koji proni~u stvarnost, a za sud o slavjanskom sunovratu.
Sve zavisi od dana{njeg stanja i ocene istoga. Iz muka i nesre}e bi se
morale izvu}i pouke usled ~ega je do{lo do toga poslednjih pedesaet a i
sto godina. Umesto 2 opli}alog sagledavanja, a {to se ti~e zahteva
sada{njosti, morao bi da se na pozornicu sveta da stupi jedan veliki
izraz pronicanja istog koji ide za tim da u jakim mislima uo~i
usavr{avaju}e sile novijeg ~ove~anstva i da bude u skladu sa istima. U
svakom slu~aju potrebno bi bilo da prestane navala takozvanih
idealista koje njihova neprakti~nost ~ini bezopasnim, ali koji svoje
sagledavanje usmeravaju na sile usavr{avanja. Tako|e trebalo bi da
bude zavr{eno sa gomilanjem masa nadmenosti onih koji uobra`avaju
da su prakti~ni ~ime se maskira duhovno siroma{tvo koje je novom
slavjanskom narodu donelo samo muke i nesre}e. To zna~i da bi
trebalo oslu{nuti {ta predla`u istinski idealisti, teoreti~ari (teorija o
civilizacijskim geografskim pra slikama) i prakti~ari koji kazuju o
usavr{avaju}im htenjima vremena novog.
Prakti~ari svih pravaca su ve} odavno videli nadola`enje sasvim nivih
izazova sa kojima se suo~ava svet. Ali su na adekvatan na~in hteli
re{avati probleme ali u okviru navika iz nekih davnih vremena a i
njihovih institucija. Iste izazove pre svega postavlja privredni `ivot.
Zna~i zadovoljavanje istih nije bilo nemogu}e na putu privatne
inicijative. Preobra`aj privatnog rada u dru{tveni nametao se kao nu`an
u pojedinim oblastima dru{tvenog `ivota. Moramo da uo~imo da tako|e
i prevo|enje dru{tvenog izraza u privatni, koji sledi, a zavisno od toga
kojim slojevima to odgovara, ne izgleda ba{ dovoljno uspe{no. Korenito
preobra`avanje svih zanimanja, dru{tvenih u privatna, bilo je kao cilj
izvesnih slojeva, stale`a,( klasa, grupa ) koji su se u smislu usavr{avanja
privrednog `ivota novog nisu se dovoljno interesovali za vekovno
postoje}e dru{tvene interese. U svim tim tokovima, novijeg sveta ima se
ne{to od toga zajedni~kog. Oni pre svega insistiraju da se izvr{i
privatizovanje dru{tvene svojine, na `alost pod tim podrazuevaju i dr`avu
i komunalne ustanove, a tako|e i resurse op{te dobrobiti. Ova
insistiranja proisti~u iz postavki koje nemaju ni{ta u vezi sa tim novim
izrazima. Pod tim se podrazumevaju nove dru{tvene tvorevine kao {to su
zadruge, kooperative koje su nastale u smislu tih zahteva nego na
tradiciji navika mi{ljenja. Iste su naknadno uspostavljanje po starim
formulama. Sloboda da se grupe i zajednice koje bi se utemeljivale u

3. smislu samo starih navika mi{ljenja, ali i najnovijih sa strane unetih ne
mogu tek tako primiti na tlo zato {to i ne ni~u sa njega i nisu u duhu
vremena. Duh vremena bukvalno uti~e na strukture sveta novijeg
~ove~anstva i smene petog ciklusa doba {estim da se uo~ava sasvim
ne{to drugo nego {to je do tada bilo. Dru{tvene zajednice su se do sada
obrazovale iz socijalnih instikata sveta. Noviji zadatak je da se iste
ustanovljuju sa punom samosve{}u, sve{}u o drugom i o tre}em.
Dru{tveni organizam je ras~lanjavan kao i prirodni a tako|e i psihi~ki.
Kao {to se u prirodnom organizmu ne misli plu}ima nego glavom, tako
je i u dru{tvenom organizmu nu`no da se izvr{i ras~lanjenje tako da ni
jedan ~lan ne vr{i funkciju drugoga. Svaki ~lan mora da ~uva svoju
samostalnost i da sau~estvuje sa drugima.
Privredni `ivot mo`e biti uspe{an samo ako je samostalni ~lan
dru{tvenog 3 organizma - zna~i po svojim zakonima, tako|e i ~lan koji
se bavi o~uvanjem i za{titom (vojska, policila, bezbednosne slu`be). Ako
bi dopustio da ga uzme pod svoje neki drugi ~lan dru{tvenog organizma,
na primer politika ili prosvetna funkcija, onda u njegovom
funkcionisanju nastaje pometnja.
Politi~ka funkcija, kao i prosvetna mora da postoji pored privredne
kao {to i u prirodnom organizmu postoji funkcija disanja pored nervno-
~ulnog sistema. Da bi isti organizam zdravo funkcionisao poterbno je
uo~avanje pravila i zakonitosti u pojedinim ~lanovima. Odnosno, svaki
~lan bi morao da izrazi svoj vlastiti poredak i rukovo|enje ali i u
saglasnosti sa op{tom celinom. Politi~ki sistem uni{tava privredni ako
pro{iri svoju vlast nad njim, a privredni gubi svoje snage ako ho}e da
bude politi~ki. To isto va`i i za prosvetnu funkciju ako ne u~estvuje u
dobrobiti celine.
Svi ~lanovi dru{tvenog organizma treba da dopuste i ostalim ~lanovima
kao {to je funkcija duhovnog `ivota, kao i funkcija komunikacije da se
utemelje u svojoj punoj samostalnosti iz svojih vlastitih mogu}nosti.
Duhovno izra`avanje kojim bi se slu`ili politika, i priveda morali bi da
proizilaze iz ovih ~lanova dru{tvenog organizma koji bi imali svoje
vlastite zakonske regulative odnosno rukovo|enja. Ovi ~lanovi od
zna~aja ne bi trebalo deluju na pomenute vi{e funkcije ograni~avaju}e
ve} da ih podupiru.
Ovo {to govorimo podrazumeva i sedmu - unisonu - funkciju smisla i
svrhe. U ovome {to iznosimo mi predla`emo sagledavanje nekih
neminovnosti prestruktuiranja dru{tvenog organizma i poku{ali smo da

4. to iznesemo. Utemeljenje Slavjanskog dr`avnog izraza doga|a se u
jednom vremenu kada su se pokazale sve nu`nosti koje su pred svetom.
Njegovi rukovodioci, ako ne shvate to {to je bilo u izrazu kao federacija,
savez, reublikansko ure|enje, da isto ne treba po svaku cenu zadr`avati.
Rukovodioci istog organizma su du`ni da utemelje monarhijsko ure|
enje kao i uniju, zajednicu i carstvo. Sa preovladavanjem takvih
pojmova kao vode}ih ideja mi smatramo da imamo pravo na to i da
mo`emo sasvim dostojno da `ivimo `ivot sa ostalim narodima.
Zna~i da iz sve ove nesre}e i muke mora da se stekne saznanje da se
poka`e dobra volja za uspostavljanjem takvog jednog dru{tvenog
organizma koji bi unutar imao sklada u sebi, kao i bio otporan na
spolja{ne uticaje. Zna~i ne bi smeo da ostane bez alternative samo
jednog na~ina, to jest da ima samo jedan sistem, po staroj uobi~ajenoj
navici, a vezan za prethodne navedene ~lanove sa svim svojim
predstavnicima. Isti predstavnici bi morali da budu delegirani, sa
kojima bi raznorazni stranci mogli da razgovaraju. Stranci onih dr`ava
koji su pomagali razaranju Slavjanskog dr`avnog organizma a koji je iz
zbrke sistema u samom sebi bio nemogu}om dr`avnom tvorevinom.
Ve} po~inju svoj glas da di`u ti koji prigovaraju komplikovanosti ovde
datih 4 predloga. Njima nije udobno da misle o samom uzajamnom
delovanju tih nekoliko funkcija po{to ne mogu da znaju o stvarnim
zahtevima `ivota. Oni upadaju u redukcionizam pa sve svode na tri
funkcije, kao {to je izneto, a shodno svom mi{ljenju. Njima mora postati
jasno da {e oni morati da prilagode svoje mi{ljenje zahtevima stvarnosti
ili }e i}i na ruku otpadiji i neprijateljima i da se od nesre}e i muke ne}e
ni{ta nau~iti i stvarati uslovi da uspeva onima najgr|im od nas da love
u mutnom.
Iz istih razloga smo se usudili da iznesemo ovu proklamaciju a u svrhu
podvla~enja crte, da bi videli rezultate koje imamo sada, a koje bi mogli
da pri`eljkujemo u vezi ovoga {to smo predlo`lili.
Auro Tave su svetlosti koje od telesa revnuju
{to hladi{ onuda u praskozorja voqne i radosne
glave bogatih ratara. Jelete da su kao neki orija{i koji
Auro svakakvog tela od zadovoqstva idu amo
{to gasne{ Jelte da su to isceliteqi koji hode

5. u razlo`nim srcima despota. goli u vedrini isceliteqi
Nebeska auro {to bi svakog mogli da uznesu u
vedrinu
Slova pravde jelte da su ama aure mirnih jezera
ohladi ko korone koje da razdvajaju smrt od
`ivota
njihove glave. Jeste to su duhovnici koji sa veseqem
konca
Pro`mi mru i o`ivqavaju u radosnom i ve}em
smislu
njihova srca Ma kakva da su ose}awa koja do~eka{e
telesa
da lepo traje koja }e ih staviti u lance koja ih
uzneso{e
kao i vi {to iz glava stvarate pa }e se biti za lep{e prostore
i iz srca Za svu istinu srdito `ali}e se ko sivi suton
`elite i stremite u osnovama Za{o bi i ona bila neukaqana
da sau~estvujete. Vidite li to su vitalnosti ruku
svequdskih
Za Ju@noslovensko Kosmosofsko dru{tvo i pokret,zajednicu
misticnih_pismoznalaca Slavjanskim
[tajnerom nazvan @ivojin Todorovi}
Uspostavljanje Slovenskog carstva 5
1. Ukorenjivanje malih poljoprivrednih dobara
2. Uspostavljanje carstva i rast pozitivnog trgovinskog balansa
3. Smanjivanje urbanih masa i briga o istim bez prinude
4. Sila koja biva u duhovnom i prosvetnom
5. Ustanovljivanje aristokratije i smanjenje srednjeg sloja
(stale`a)dosledno
6. Bez inflacije manje oporezivanje zbog nabavke sredstava

6. 7. Visok nivo privatne sigurnosti
8. Ugledanje ni`ih slojeva, stale`a, prema vi{im
9. Smanjenje praznoslovlja i okretanje pa`nje prema ovde i sada
10. Ukidanje poreza na bogatstvo i garantovanje vlasni~kih prava
11. Unutarnji oprez a u vezi oturanja dobara
12. Bez tiranije i prislu{kivanja i uho|enja
13. Uzlazna linija u vezi tehni~kih unapre|enja i misti~nih pronicanja
14. Bez mita, korupcije, prljavog rada ali sa izuzecima
Kao {to je mera kriterijum stvari, tako se bi}e ocenjuje skladom. Ovo
uklapAwe u Evropu zazva}e rekciju u du{i Slavjanskog narora. Poce}e
da se bavi svojim poslom za sebe. Postizanje civilizacijskog sklada
obavljalo bi se na slede}i na~in:
Prva ipostas je Oca Heuristika biva kao prvi aspekat
Druga ipostas je Sina Hermenautika je drugi aspekat
Tre}a ipostas je Svetoga duha Futuristika kao tre}i aspekat
^etvrta je Sofije Ekologija je ~etvrti aspekat
5. peta je Anima mundi Transpozicija je peti
Po na{oj viziji monarh bi sa savetom krune bio u zna~ewskoj
funkciji jedinstvenog poqa, senat bi bio sastavqen od dokazanih i
zaslu`nih delatnika, uprava 0blasti (kne`evina, kraqevina) zatim u
korporativnom smisli predstavnika funkcija (aktivnih i pasivnih) i
zastupnika lokalne uprave.
Istinski graditeqi sa Konstantinnovskim redom bardova i redom
Zmaja obnovqenim od Despota Stefana vitezova bi ~inili ezoterni deo
na{e integralne stvarnosti.
Za Polidat mre`u i zajednicu misti~nih pismoznalaca Mi se zala`emo
gore navedeni. U svejedinstvu i u rasu|ivawu sedmoga i osmoga nivoa
pronicawa Kosmi~kih zakona mi se nadamo napredku. U slobodi
sau~estvovawa u delu Tvorca a u vezi usavr{avawa tvorevine mi vidimo
smisao i svrhu na{eg `ivota i wegove vrednosti.

7. KOSMOSFSKI - UNIVERZITET - INSTITUT - WEGO[ANUM
PROKLAMACIJA SLAVJANSKOM NARODU NOVOM I CIVILIZOVANOM ^OVE^ANSTVU
(pisano 2001 godine)
Slavjanski narod je pre pola veka bio ube|en da je zdawe wegove federacije, saveza i republike
napravqeno za svagda. Da bi pred rasturom u prethodnoj deceniji bilo preovla|uju}e shvatawe
da }e izbe}i katastrofu pred kojom se nalazila wegova zemqa, dr`ava i da }e zdawe biti
neosvojivo. U dana{we vreme taj isti narod gleda samo razvaline istoga. Mesto religioznog
iskustva i zanosa potrebna mu je samosvest. Zna~i, pokazalo se da je takvo sagledavawe
~itavih pola veka bilo privi|ewe. Gde bi se mogli na}i uzroci takve opasne sudbonosne zablude?
Ta pitawa trebala bi se na}i u du{ama koje pripadaju slavjanskom narodu. A i sada da li je u
stawu takve samosvesti zavisi budu}nost slavjanskog naroda. Ista budu}nost je zavisna od toga
da li je narod u stawu da ovakva propitivawa postavi na adekvatne na~ine: koji je na~in bio da
se bude optere~en i padne u takve zablude?
Ako postavi ovo pitawe danas, sasvim }e mu do}i do svesti da je pre pola veka utemeqena
jedna zemqa, odnosno dr`ava, ali je ispu{teno da se toj istoj da svrha, smisao koji bi proizilazio
iz samog bi}a slovenske nacije. Utemeqena je republika, savez, federacija. U neka vremena
postojawa istoga ulagan je veliki trud da se wegove `ivotne mogu}nosti urede prema zakonima
koji su se ukazivali prema novim potrebama i starim tradicijama iz godine u godinu. Zatim se
i{lo na utvr|ivawe spoqa{we mo}i utemeqene na materijalnim silama. Sa tim su povezane mere
u odnosu na u novije vreme ro|ene socijalne zahteve, koji su dodu{e u sebi vodili ra~una o
onome {to se pokazalo kao nu`nost dana. Ali istoj sredini je nedostajao veliki ciq, stremqewe.
Drugim re~ima nije do{la do izra`aja duhovna inteligencija sa SQ faktorom. Takav je isti trebao
da proizi|e iz usavr{avaju}e sile na koje je novije ~ove~anstvo trebalo da je ima u pameti. Zatim
je ta federacija, savez, republika ukqu~ena u svetsku strukturu zajednice bez najsu{tinskijeg
postavqawa ciqa koji bi opravdao wegovo postojawe. Tokovi koji su sledili, rastura, uru{avawa,
kr{ewa su to izneli na videlo. Do prije tih doga|awa neslavjanski svet u postupawu iste tvorevine
nije mogao da vidi ni{ta {to bi ukazivalo na uverewe: da upravqa~i iz iste izvra{avaju neko
istorijsko, svetsko nazna~ewe i da je ono veoma va`no i da ga ne treba potiskivati. Neotkrivawe
takve misli u wegovih rukovodioca neizostavno je u neslavjanskom svetu, neslovenskom
~ove~anstvu, da bi postalo mwewe za one koji proni~u stvarnost, a za sud o slavjanskom
sunovratu.
Sve zna~i od dana{weg stawa i ocene istoga. Iz muka i nesre}e bi se morale izvu}i pouke usled
~ega je do{lo do toga posledwih pedesaet a i sto godina. Umesto opli}alog sagledavawa, a {to
se ti}e zahteva sada{wosti, morao bi da se na pozornicu sveta da stupi jedan veliki izraz
pronicawa istog koji ide za tim da u jakim mislima uo~i usavr{avaju}e sile novijeg ~ove~anstva i
da bude u skladu sa istima. U svakom slu~aju potrebno bi bilo da prestane navala takozvanih
idealista koje wihova neprakti~nost ~ini bezopasnim, ali koji svoje sagledavawe usmeravaju na

8. sile usavr{avawa. Tako|e trebalo bi da bude zavr{eno sa gomilawem masa nadmenosti onih koji
uobra`avaju da su prakti~ni ~ime se maskira duhovno siroma{tvo koje je novom slavjanskom
narodu donelo samo muke i nesre}e. To zna~i da bi trebalo oslu{nuti {ta predla`u istinski
idealisti, teoreti~ari (teorija o civilizacijskim geografskim pra slikama) i prakti~ari koji kazuju o
usavr{avaju}im htewima vremena novog.
Prakti~ari svih pravaca su ve} odavno videli nadola`ewe sasvim nivih izazova sa kojima se
suo~ava svet. Ali su na adekvatan na~in hteli re{avati probleme ali u okviru navika iz nekih
davnih vremena a i wihovih institucija. Iste izazove pre svega postavqa privredni `ivot. Zna~i
zadovoqavawe istih nije bilo nemogu}e na putu privatne inicijative. Preobra`aj privatnog rada u
dru{tveni nametao se kao nu`an u pojedinim oblastima dru{tvenog `ivota. Moramo da uo~imo
da tako|e i prevo|ewe dru{tvenog izraza u privatni, koji sledi, a zavisno od toga kojim slojevima
to odgovara, ne izgleda ba{ dovoqno uspe{no. Korenito preobra`avawe svih zanimawa,
dru{tvenih u privatna, bilo je kao ciq izvesnih slojeva, stale`a, koji su se u smislu usavr{avawa
privrednog `ivota novog nisu se dovoqno interesovali za vekovno postoje}e dru{tvene interese.
U svim tim tokovima, novijeg sveta ima se ne{to od toga zajedni~kog. Oni pre svega insistiraju
da se izvr{i privatizovawe dru{tvene svojine, na `alost pod tim podrazuevaju i dr`avu i
komunalne ustanove, a tako|e i resurse op{te dobrobiti. Ova insistirawa proisti~u iz postavki
koje nemaju ni{ta u vezi sa tim novim izrazima. Pod tim se podrazumevaju nove dru{tvene
tvorevine kao {to su zadruge, kooperative koje su nastale u smislu tih zahteva nego na tradiciji
navika mi{qewa. Iste su naknadno uspostavqawe po starim formulama. Sloboda da se grupe i
zajednice koje bi se utemeqivale u smislu samo starih navika mi{qewa, ali i najnovijih sa strane
unetih ne mogu tek tako primiti na tlo zato {to i ne ni~u sa wega i nisu u duhu vremena. Duh
vremena bukvalno uti~e na strukture sveta novijeg ~ove~anstva i smene petog ciklusa doba
{estim da se uo~ava sasvim ne{to drugo nego {to je do tada bilo. Dru{tvene zajednice su se do
sada obrazovale iz socijalnih instikata sveta. Noviji zadatak je da se iste ustanovquju sa punom
samosve{}u, sve{}u o drugom i o tre}em. Dru{tveni organizam je ras~lawavan kao i prirodni a
tako|e i psihi~ki. Kao {to se u prirodnom organizmu ne misli plu~ima nego glavom, tako je i u
dru{tvenom organizmu nu`no da se izvr{i ras~lawewe tako da ni jedan ~lan ne vr{i funkciju
drugoga. Svaki ~lan mora da ~uva svoju samostalnost i da sau~estvuje sa drugima.
Priredni `ivot mo`e biti uspe{an samo ako je samostalni ~lan dru{tvenog organizma - zna~i po
svojim zakonima, tako|e i ~lan koji se bavi o~uvawem i za{titom (vojska, policila, bezbednosne
slu`be). Ako bi dopustio da ga uzme pod svoje neki drugi ~lan dru{tvenog organizma, na primer
politika ili prosvetna funkcija, onda u wegovom funkcionisawu nastaje pometwa.
Politi~ka funkcija, kao i prosvetna mora da postoji pored privredne kao {to i u prirodnom
organizmu postoji funkcija disawa pored nervno-~ulnog sistema. Da bi isti organizam zdravo
funkcionisao poterbno je uo~avawe pravila i zakonitosti u pojedinim ~lanovima. Odnosno, svaki
~lan bi morao da izrazi svoj vlastiti poredak i rukovo|ewe ali i u saglasnosti sa op{tom celinom.
Politi~ki sistem uni{tava privredni ako pro{iri svoju vlast nad wim, a privredni gubi svoje snage
ako ho}e da bude politi~ki. To isto va`i i za prosvetnu funkciju ako ne u~estvuje u dobrobiti

9. celine.
Svi ~lanovi dru{tvenog organizma treba da dopuste i ostalim ~lanovima kao {to je funkcija
duhovnog `ivota, kao i funkcija komunikacije da se utemeqe u svojoj punoj samostalnosti iz
svojih vlastitih mogu}nosti. Duhovno izra`avawe kojim bi se slu`ili politika, i priveda morali bi da
proizilaze iz ovih ~lanova dru{tvenog organizma koji bi imali svoje vlastite zakonske regulative
odnosno rukovo|ewa. Ovi ~lanovi od zna~aja ne bi trebalo deluju na pomenute vi{e funkcije
ograni~avaju}e ve} da ih podupiru.
Ovo {to govorimo podrazumeva i sedmu - unisonu - funkciju smisla i svrhe. U ovome {to
iznosimo mi predla`emo sagledavawe nekih neminovnosti prestruktuirawa dru{tvenog
organizma i poku{ali smo da to iznesemo. Utemeqewe Slavjanskog dr`avnog izraza doga|a se
u jednom vremenu kada su se pokazale sve nu`nosti koje su pred svetom. Wegovi rukovodioci,
ako ne shvate to {to je bilo u izrazu kao federacija, savez, reublikansko ure|ewe, da isto ne
treba po svaku cenu zadr`avati. Rukovodioci istog organizma su du`ni da utemeqe monarhijsko
ure|ewe kao i uniju, zajednicu i carstvo. Sa preovladavawem takvih pojmova kao vode}ih ideja
mi smatramo da imamo pravo na to i da mo`emo sasvim dostojno da `ivimo `ivot sa ostalim
narodima.
Zna~i da iz sve ove nesre}e i muke mora da se stekne saznawe da se poka`e dobra voqa za
uspostavqawem takvog jednog dru{tvenog organizma koji bi unutar imao sklada u sebi, kao i
bio otporan na spoqa{ne uticaje. Zna~i ne bi smeo da ostane bez alternative samo jednog
na~ina, to jest da ima samo jedan sistem, po staroj uobi~ajenoj navici, a vezan za prethodne
navedene ~lanove sa svim svojim predstavnicima. Isti predstavnici bi morali da budu delegirani,
sa kojima bi raznorazni stranci mogli da razgovaraju. Stranci onih dr`ava koji su pomagali
razarawu slavjanskog dr`avnog organizma a koji je iz zbrke sistema u samom sebi bio
nemogu}om dr`avnom tvorevinom.
Ve} po~iwu svoj glas da di`u ti koji prigovaraju komplikovanosti ovde datih predloga. Wima nije
udobno da misle o samom uzajamnom delovawu tih nekoliko funkcija po{to ne mogu da znaju o
stvarnim zahtevima `ivota. Oni upadaju u redukcionizam pa sve svode na tri funkcije, kao {to je
izneto, a shodno svom mi{qewu. Wima mora postati jasno da {e oni morati da prilagode svoje
mi{qewe zahtevima stvarnosti ili }e i}i na ruku otpadiji i neprijateqima i da se od nesre}e i muke
ne}e ni{ta nau~iti i stvarati uslovi da uspeva onima najgr|im od nas da love u mutnom.
Iz istih razloga smo se usudili da iznesemo ovu proklamaciju a u svrhu podvla~ewa crte, da bi
videli rezultate koje imamo sada, a koje bi mogli da pri`eqkujemo u vezi ovoga {to smo
predlo`lili.
Za Ju`noslovenski Kosmosofsko dru{tvo i pokret - Slavjanski [tajnerom nazvan @ivojin
Todorovi}

10. Auro
{to hladi{
glave bogatih ratara.
Auro
{to gasne{
u razlo`nim srcima despota.
Nebeska auro
slova pravde
ohladi
wihove glave.
Pro`mi
wihova srca
da lepo traje
kao i vi {to iz glava stvarate
i iz srca
`elite i stremite u osnovama
da sau~estvujete
Takve su svetlosti koje od telesa revnuju
onuda u praskozorje voqan i radostan
Jelte da je to neki kao orija{ koji je
svakakvog tela od zadovoqstva da ide amo tamo
Jelte da je to isceliteq koji hodi
go u vedrini isceliteq
{to bi svakoga mogaso da uznese u svoju vedrinu
Jeli to aura mirnoga jezera
Jelte da je to korona koja razdvaja smrt od `ivota
Jeste to je duhovnik koji sa veseqem konca
mre i koji o`ivqava u radosnom smislu
Ma kakva da su ose}awa koja do~eka{e telesa
koja }e staviti u lance ista koja ih uznose
pa }e se biti za lep{e prostore za svu istinu
ta koja se srdito `ali{e kao {to se `ali sivi suton
Za{to bi se ~udesno i daleko u praznoga tela ona neukaqala
Vidite li to je vitalnost ruku svequdskih

11. Uspostavqawe Slovenskog carstva
Ukorewivawe malih poqoprivrednih dobara
Uspostavqawe carstva i rast pozitivnog trgovinskog balansa
Smawivawe urbanih masa i briga o istim bez prinude
Sila koja biva u duhovnom i prosvetnom
Ustanovqivawe aristokratije i smawewe sredweg sloja (stale`a)
Bez inflacije mawe oporezivawe zbog nabavke sredstava
Visok nivo privatne sigurnosti
Ugledawe ni`ih slojeva, stale`a, prema vi{im
Smawewe praznoslovqa i okretawe pa`we prema ovde i sada
Ukidawe poreza na bogatstvo i garantovawe vlasni~kih prava
Unutarwi oprez a u vezi oturawa dobara
Bez tiranije i prislu{kivawa i uho|ewa
Uzlazna linija u vezi tehni~kih unapre|ewa i misti~nih pronicawa
Bez mita, korupcije, prqavog rada ali sa izuzecima
Kao {to je mera kriterijum stvari, tako se bi}e ocenjuje skladom. Postizawe civilizacijskog sklada
se obavqa na slede}i na~in:
Prva ipostas je Oca Heuristika biva kao prvi aspekat
Druga ipostas je Sina Hermenautika je drugi aspekat
Tre}a ipostas je Svetoga duha Futuristika kao tre}i aspekat
^etvrta je Sofije Ekologija je ~etvrti aspekat
Za Polidat mre`u i zajednicu misti~nih pismoznalaca Mi se zala`emo gore navedeni.