1. 1 ONI (svedo~anstva) PROGRAM AKTIVNOSTI
(OMLADINA NARODA ITEKAKO) PROLOG
NCO SOFIOLOGIJA-V,J. C. G,-zadu`bina- SLOVO
Na~ela na{a
ONI je zasnovan na na~eelima Istine, Vrednosti i Igre.
Od utemeqewa do sada su ispoqavana u pravu i
politici, kao i u drugim funkcijama dru{tva. Ista su
neosporna za koja se mi zala`emo, i pored protivqewa,
u}utkavawa, odobravaa i kazivawa.
Istina
Istina je u samoj biti pra-ota~ke ~asti, do koje nam je
stalo. Za ostvarivawe istine smo bili, jesmo i bi}emo u
sve dane na{ega veka. Neznawe, nemawe slu`be i
zdravqa
su nasuprot istini u koju mi verujemo. Istinom trebaju
da su svi u na{oj zajednici pro`eti, obzirom na naciju,
rasu i ube|ewe, pol, usmerewei i zvawe.
Vrednosti
Vrenostima smo se nosili sa neva`nim, despotijom i na
istim stoji na{a bitka za Slviju. Mi smo svesni da treba
da se {anse svima pru`e za napredak. Napredni treba
da podsti~u one druge da bi se 2 zajednica kao
organizam se usavr{avala. Mawina treba da podr`i
ve}inu da svoje specifi~nosti i

2. ostvaruje. Istovetnosti se podrazumevaju i odgajaju u
dru{tvu. ONI je je vazda sa obespravqenima svuda u
svim dr`avama, a naro~ito u drugom svetu.
Igra
Kao {to je istina va`na po sebi, kojom smo motivisani,
vrednosti su sredstvo kojom dokazujemi istinu, Igra je
temeq na kome gradimo. Igra je morawe za nas, mi smo
ube|eni da svaka zajednica sme da im a svoju istinu.
Ako nam je do istine u budu}em , igrati se moramo
danas.
Iskorewivawem neistine, onemogu}avawem nosioca iste
da do|u do izra`aja, kao i obaveza u vezi toga.
Mi stremimo
Nama je do istine u zajednici aristokratskoj , ustavno-
monarhiskoj na principima jake porodice. Mi stremimo
bla`enstvu i ostvarenosti za jednoga `ivota u zajenici sa
svojima i za svoje, Mi smo za uni- kulturnu,
nacionalnu i religioznu zajednicu, dru{tvo jenakosti za
sve. koja svima daje iste {anse da se usavr{e u
mudrosti, 3 darovitosti i snazi.
Mi stremimo carstvu, zemqi koja stoji na principima
koordinacije znawa, koje pravi, ugra|uje i ~uva u istom
{to sledi.
Pam}ewe i Sigurnost

3. Jedna zemqa mora svojim podanicima Wegove Visosti,
da osigura slobodu na pam}ewe onoga {to jesu. Nema
istine,
niti aristokratije, pra-ota~ke ~asti, ni~ega, zajednice i
li~noosti bez izvesnosti i pam}ewa. Zemqa koja pamti
svoju slavu sme da od podanika tra`i da su za istu.
Sigurnost podanika i poseda nam je bitna, kao i
odbrana od izgrednika, predominacije ve}ine i svake
{tete.
Uva`avawe pra-ota~ke ~asti i istine
Podanici da bi bili u stawu da za svoga veka u~stvuju u
pravu i politici u ostalom trebaju da surevni i odani.
Zajednica koja ima kulturni model, sistem vrednosti 3
ima svrhu-smisao da postoji, kao i svaki wen pripadnik.
Aristokratija u senatu
Podanici su predstavweni lokalno, korporativno i u
senatu. U tri doma se mogu izraziti, kao i u skup{tini.
Masovna glasawa su besmislica i manipulacija. 4 Nema
pobednika i pora`enih. Svako mo`e najboqe sam sebe da
predstavqa, a ne drugoga da delegira da
u wegovo ime odlu~uje. Znalci formiraju vladu u
sadejstvu sa savetom krune.
Centralizacija i Nacionalzacija.

4. Ustanovqivawem senatske aristokratije, kao i
centralizacijom znawa podanicima bi bilo dosta
zloupotrebe vlasti,
Nacionalnim dugoro~nim aspiracijama narod se
integri{e. Nacija treba da je asimetri~na u sadr`aju, a
simetri~na u formi, zato {to svaka oblast treba da
projavi svoju naro~itost. Da nacionalizacija ne bi
postala nacionalizmom, imaju se preduzeti slede}e mere
centralizacije do nivoa osnovne zajednice. Globalnom
pregala{tvu, kao i upravi dopustiti da se razmahne.
Otaxbina i politika
U zemqi na{ih predaka ima se voditi politika kao i
svaka druga slu`ba koja je usidrena u pravu, zdravstvo
u prosveti, privreda u ekonomiji, tradicija u
duhovnosti, informisawe u komunikacijama, policija u
vojsci, operacionalizacija u projektovawu.
Privreda i novac
U krvi dru{tva kao {to je novac se ogleda stawe stvari.
Slobodna utakmica i preduzetni{tvo nose to.
DRUSTVENA IZVESNOST 5

5. Da bi jedno dru{tvo opstalo i trajalo bilo
dostojno sebe saoga, mora da je
civilizovano i da neguje kulturu u svojim
prosvetnim i drugim institucijama. Zavisno
od kodova genetske mu matrice, kao i
struktura mu pra-slika, du`no je da podr`ava
svaki vid darovitosti, to mu je i obaveza da
nebiizneverilo svoju misiju. U Sloveno-
Gr~kom tipu izraza ono nalazi kredo.
Integri{u}i se u Azisko-Pacifi~ke integracije
istoka vidi taj poredak novi op{teg soglasja.
Celomudrenost i Filosofija
U celini vrste, vr{e}i svoju misiju, a u slavu Neimara
vasione mi smo ono {to jesmo.
Dr`e}i se svoga identiteta kao i u integritetu
nenaru{enom sa stranem, ne o{te}enom, izvitoprenom
mi{qu, iskrivqenim ose}awem, neisprqaniog
nepo~instvima mi smo to {to jesmo.
Nacionalne i Slovenske integracije
U tome mi vidimo slobodu za nas i za druge, Sloveno-
Gr~kom ciklusu Lemurijane - nove.
U H. Novom; B. Dra~evici leta 23. 8. 2005.
PLAN AKTIVNOSTI FONDACIJE– SLOVO –

6. IMENA / LUCIFER- GNOZIS/
ISTINA AZIJE –TV / NAUKA ISTINE (F. S.)
(S. E.) – RADIO / upoznaj sebe – proni~i drugo
zagonetke filosofije / rebusi NAUKE
[ta ima
prolog slovenskom izdawu
ponovnom izdawu
filosofija istine
sloboda istine
prvi odgovori
TEOSIFIJA–ANTROPOSOFIJA-KOSMOSOFIJA
misterija filosofije u temeqima
za{to se proni~u druge sfere
razlike severa i juga
teorisko obrazovawe ose}awa
obraz omladine iz dimenzija filosofije
usud i sudbina
sle|ewe u visine sveta i vrste
kako je slavan Gospod u visinama
svrha qubavivoda je krv majke zemqe
smisao tehnike / o isceqivawu 20. 10. 05. N.
TOTIJEVA ZADU@BINA
Pre 20. godina, ili 1987. mi u isto vreme

7. kao i oni sa konvergencijom od strane Hosea, kao i
Uralskkom akademijom Reriha
zapocinjemo u SKS-u; u Belom gradu - (Visokom
predgradju) kao i u Novom od Hercega u Boki u zaledju
i na Orijenu. Dve decenije su prosle dokle smo stigli vi
cete reci. Uporedjuci dostignuca drugih sa nasim mogu li
se dati ocene.
Jeanaesti festival alternative jos nije ustanovqen.
Pokusavaju da ruse oslonce Dinarske nasega
Slavjanskoga roda. Mi
odolevamo, nadamo se i verujemo volimo i
idemo za vizijom. A kako bi i drugacije. Ne gradi se
mocno duhovno srediste tek tako, kao i mesto
hodocasca, misticno svetiliste. Otucuju nam slike
(dve),bistu Novskoga vojvode Lazara stavqaju u depo
Etno- muzeja, kasape i unistavaju orahov paw, skidaju
plocu koja je oznacavala vezu nas i Rusa kao i izgradwu
zvonika. Mi iz klana Novqana iz plemena Drobwaka ciji
su preci bili osnivaci grada korenovici kao veliksi tako
prolazimo od skorojevica malogradjana. Gde je tu
pravda? Mi smatramo da ce se i to veoma brzo izmeniti i
to za svagda i doveka!