2. О КиниО Кини::
• Кина, или званично Народна Република Кина, позната и као
континентална Кина, држава је у источној Азији.
• Кина има обалу од 14.500 km и граничи се са:
Вијетнамом, Лаосом, Мјанмаром, Индијом, Бутаном,Непалом, Пакистан
ом, Авганистаном, Таџикистаном, Киргизијом, Казахстаном, Русијом, М
онголијом и Северном Корејом. Главни град је Пекинг.
• Кина је четврта по величини земља у свету са површином преко 9,6
милиона km², као и најмногољуднија земља света са преко 1,35
милијарде становника, што је око 20% од укупног броја становника на
свету.
• Административно је подељена на 22 провинције, пет аутономних
региона, четри општина са директном контролом (Пекинг, Тјенцин,
Шангај и Чунгкинг) и два региона са специјалним статусом (Хонг Конг и
Макао). Кина тврди да је Тајван 23 провинција Кине.
Грб Кине
3. ГеографијаГеографија
КинеКине
• Народна Република Кина је друга највећа држава у Азији после
Русије, а сматра се трећом највећом на свету по површини
копна и мора. Кина је морем одвојена од Тајвана, који сматра
својим делом.
4. РељефРељеф
КинеКине
• Територија Кине обухвата
разноврсне типове рељефа. Више
од 2/3 земље заузимају планински
венци, брда и висоравни, пустиње
и полупустиње. На истоку, уз
обале Жутог иИсточнокинеског
мора, налази се пространа и густо
насељена алувијална раван у којој
живи око 90% становништва. Ове
области су у озбиљним еколошким
условима, што је резултат дуге и
интензивне пољопривредне и
загађења животне средине.
• На северу се налази Монголска
висораван. Јужном Кином
доминирају брда и ниски
планински венци. На западу се
простиру високи планински ланци,
од којих су најважнијиХималаји, са
највишом тачке Кине на источној
страни Монт Евереста, док се
високе висоравни појављују
између сушнијих предела као што
су пустиње Такла Макан и Гоби.
5. ВодеВоде
КинеКине
• У Кини постоји многе реке чија је укупна дужина је 220.000 км. Реке Кине чине
унутрашње и спољашње системе. Спољашње реке, међу којима
су Јангцекјанг, Хоангхо, Амур, Бисерна река, Меконг, Нујианг и Јалутсангпо се
уливају у Тихи и Индијски, а њихов слив покрива око 64% државе. Унутрашње
реке покривају око 36% земље, њихов број је мали, и налазе се далеко једна од
друге. Оне се уливају у језера у унутрашњим областима или се губе у
пустињама и сланим мочварама.
• У Кини ими много језера, укупне површине око 80.000 км². Постоји и око
хиљаду вештачких језера. Језера у Кини се такође могу поделити на спољашња
и унутрашња. Спољашња су углавном слатководна језера као што
су: Појанг, Дунгтинг и Тајху. Унутрашња укључују слана језера, од којих је
највеће језеро Ћингхај. Многа језера у унутрашњости су сува, као што је
језеро Лоб Нор.
6. КлимаКлима
КинеКине
• Клима Кине је веома разнолика,
од суптропске на југу
до умерене на северу. На обали
време одређују монсуни, који се
јављају због различитих
апсорпционе моћи земљишта и
океана. Сезонско кретање
ваздуха и пратећи ветар доносе
велике количине влаге лети и
релативно суве зиме. Долазак и
трајање монсуна у великој мери
одређују број и расподелу
падавина у земљи. Огромна
разлика у ширини, дужини и
висини Кине за последицу има
различите температуре и
временске режиме, упркос
чињеници да највећи део земље
лежи у области умерене климе.
7. Флора и фаунаФлора и фауна
КинеКине
• Јужна Кина претежно је прекривена влажним суптропским зимзеленим
шумама, средње листопадним, а сјеверна четинарским шумама.
Сечуански крај се одликује великим бројем ендемичних врста, а
Манџурија ендемичним врстама четињача. У Манџурији су раширене
ливаде и пашњаци, а на крајњем истоку и степе. Флора високога
планинског појаса убраја се у врстама најбогатије флоре на свету.
Шума је јаче развијена на пристранцима који су изложени влажним
вјетровима. На шумско подручје отпада око 13,9% површине Кине.
Највећи су шумски комплекси у Манџурији и на планинама Сечуана. У
Кини расте око 3000 врста биљака које се користе у медицинске сврхе.
Суве завале у унутрашњости Кине и на сјеверу обрасле су травом и
грмљем или су полупустиње. За вегетацију, особито за пољопривреду,
врло је значајно подручје прапора око средишњег тока реке Хоангјо,
које је настало у плеистоценско ледено доба еолским наносима
прашине из пустињских крајева средње Азије.
8. ПривредаПривреда
КинеКине
• Од краја 1978. кинеско вођство је
започело са економским
реформама. Дотад је кинеска
привреда била планска привреда
совјетског типа. Реформисана је у
мешовиту привреду, много ближе
тржишној привреди, али још увек
под политичким оквирима које
намеће КП Кине. Колективизација у
пољопривреди је замењена
изнајмљивањем земље. Повећана је
одговорност локалних власти и
директора фабрика.
• Дозвољено је отварање великог
броја мањих приватних фирми, а
стране инвестиције су охрабрене
бројним економским и политичким
мерама. Као резултат тих промена
кинеска привреда је постала
мешовита, а Кина је 2001.
примљена уСветску трговинску
организацију.
9. Модерна ераМодерна ера
• После културне револуције, Кина је брзо постала једна од светских
водећих технолошких сила, улагајући преко 100 милијарде долара у
научна истраживања и развој у 2011. На науку и технологију се гледа
као битну ствар за постизање економских и политичких циљева, а
сматра се да је то и извор националног поноса до нивоа да се то
описује као „техно-национализам“.
• Кина је брзо развила образовани систем у коме је наглашен значај
науке, математике и инжењеринга; само у 2009. преко 10.000
инжењера је докторирали, а 500.000 дипломирало, што је више од
било које друге државе. Кина је такође друга у свету по броју
објављених научних радова, само у 2010. објављено је 121.500,
укључујући 5.200 у водећим међународним часописима. Кинеске
компаније попут Huawei и Lenovo су светски лидери у
телекомуникацијама и рачунарству, а кинески суперрачунари се
редовно рангирају међу најјачима. Кина је такође и највећи инвеститор
у технологије обновљиве енергије.
Паметни телефон
главне
телекомуникацијс
ке
компаније Хуавеј.
10. Административна поделаАдминистративна подела
• Народна Република Кина има суверенитет над двадесет и две провинције (са
Тајваном - двадесет три), пет аутономних региона, четири аутономна градска
округа и два специјална административна региона које уживају велику
аутономију. Тајван је под контролом непризнате државе Републике Кина, али га
Народна Република Кина сматра својом двадесет и трећом провинцијом. Део
Кине без Тајвана и специјалних административних региона се
назива Континентална или Копнена Кина. А део Кине без ових територија, као и
без аутономних региона се назива још и Унутрашња Кина.
Број становника кинеских провинција у
милионима.
