2. GENERALNA INFORMACIJA
Tundra je biom koji se prostire u predelima gde je
rast drveća onemogućen nižim temperaturama i
kratkom vegetacijskom sezonom.
tipa tundre: arktička, rasprostranjena u polarnim
predelima Arktika i Antarktika, i alpijska,
rasprostranjena u vidu zasebnog pojasa na visokim
planinama.
3. NASTANAK I GEOGRAFSKO PROSTIRANJE
U skorijoj geološkoj prošlosti (ledena doba Kvartara)
velike ledene mase pokrivale su deo Severne Amerike i
Evrope. U periodu posle poslednje glacijacije led se
povukao ka severu ili se zadržao na planinama (glečeri).
Oblasti poslednje oslobođene od leda, a susedne
savremenim ledenim pokrivačima pripadaju biomu
tundri. Na engleskom se tundre u Americi nazivaju „}-
barren grounds}-” (u prevodu: „oskudna, neplodna
zemlja”), ali o jedinstvenosti sa biomom u Evropi i Aziji
svedoči i to da 75% živog sveta na svim nabrojanim
kontinentima čine iste vrste.
4. KLIMATSKI FAKTOR
U nivou polarnog kruga u vreme zimske kratkodnevice, Sunce
se uopšte ne izdiže iznad horizonta. Još severnije, noć traje još
duže i veći deo tundre nema sunčevu osvetnjenost po više
meseci. To utiče na život u tundri da svoju aktivnost usresrede
na kratak period osvetljenosti. Osim tame, značajan faktor u
tundri je i hladnoća koja zapravo ima geološko nasleđe.
Duboki slojevi zemljišta („permafrost“) potpuno su zaleđeni.
Na Grenlandu je zaleđen sloj debljine 600 metara, a ponegde i
dublje-u Rusiji je zaleđeni sloj bio dubine 1.450 }-m}-. U
toku leta „otkravljuje“ se tek tanak sloj, ne veći od sedam
centimetara, ali i to je dovoljno za opstanak živog sveta koji
naseljava tundru. Ovaj sloj je zasićen vodom jer padavine koje
su u njega dospele ne mogu da se ocede dublje, pošto je tu
zaleđeno. U tundri inače ima malo padavina i to je uvek sneg.
Zbog naizmeničnog smrzavanja i otkravljivanja zemljišta,
nastaje poligonalno zemljište. Naime, ovi. procesi izazivaju
pupčenje tla i stvaranje šupljina u koje se gomila kamenje
5. FLORA I FAUNA
U tundri se nalaze biljke malih dimenzija. Drvenastih biljaka ima,
poput nekih vrsta breza i patuljastih vrba, ali se često ne vide od
zeljaste vegetacije. Drvenaste biljke u tundrama pripadaju životnoj
formi hamefita, a ne fanerofita, kojoj pripadaju srodne vrste. Od
zeljastog bilja brojne su mahovine i prečice, a poznate su i vrste
purpurna kamenika i šumski geranijum.
Od životinjskih vrsta poznati su mošusno goveče i irvasi, koje u
Americi nazivaju karibui. Vukovi, polarne lisice i žderavci su
predatori koji su prilagođeni životu u tundri tako što imaju gusto
krzno i sloj potkožne masti. Takođe, uši, rep i njuška su jako
skraćeni kako ne bi došlo do smrzavanja. Hrane se tekunicama,
voluharicama i leminzima.
U tundri je veoma mali broj ptica koje su stanarice, dok ptice selice
dolaze leti u milionima. Neke od njih su plovke, guske i zujavci.
Veliki broj ptica se tada hrani insektima i to najčešće dvokrilcima
koji inače zimuju u stadijumu larvi pod ledom koji se stvara na
površini bara.
