Tekst o kvalitetu izvoznog vina na primeru poređenja prozvodnje u Rumuniji i Srbiji. Tekst nastao u okviru projekta "Medijske posete Evropskoj uniji" - http://jugmedia.rs/na-ceni-autohtone-sorte-vina/

1. Na ceni autohtone sorte vina
Sa početnih 35 hektara u svom modernom objektu godišnje proizvode 250 000
litara vina, i to 70% od crnih sorti grožđa, od čega je 50% autohtoni prokupac.
Ostale sorte su internacionalne - sauvignon blanc, merlot, pinot noir, caberne
sauvignon.
“Šardonizacija, sovinjonizacija, kabernezacija – sve su to internacionalne vrste i sva ta vina postoje
negde ili bolja ili drugačija. Zato se mi držimo prokupca, naše autohtone vrste i iako ne spada u
visokokvalitetne sorte, mi pokušavamo uz pomoć tehnologije uzgajanja i prerade da podignemo
njegov kvalitet što je moguće više” – kaže enolog u vinariji Toplički vinogradi, Darko Tomićević.
Od kako su 2009. godine zasađeni prvi vinogradi, vinarija Toplički vinogradi koja se nalazi u okolini
Prokuplja konstantno raste. Sa početnih 35 hektara u svom modernom objektu godišnje proizvode
250 000 litara vina, i to 70% od crnih sorti grožđa, od čega je 50% autohtoni prokupac. Ostale sorte
su internacionalne – sauvignon blanc, merlot, pinot noir, caberne sauvignon. U pripremi je još 20
hektara zasada, a nakon toga planirano još 100. Zato stalno kupuju zemlju od malih proizvođača i

2. pripremaju je za zasade vinograda. Svoje vino prave isključivo od svog grožđa.
„Napravili smo i Udruženje pod nazivom Toplica što je u skladu sa pravilima EU, u toku je pravljenje
elaborata kako bi naše grožđe ušlo u zaštitu geografskog porekla, da na flaši može da stoji da je to
prokupačko vino, a to znači da su i vinogradi i vino permanentno pod kontrolom od rezanja vinograda
do boce. Takođe time dobijamo potvrdu da je prokupac ovde drugačiji od prokupca u drugim
krajevima Srbije. Vinariji to pomaže da istakne svoje podneblje i svoju sortu vina “ – kaže Darko

3. Tomićević.
To će svakako olakšati i izvoz koji ova vinarija planira u narednim godinama. Do sada su svoja vina
izvozili u veoma malim količinama u Nemačku, Crnu Goru, a spreman je i jedan kontigent za Kinu.
„Ljudi vole nešto drugačije. Šardonizacija, sovinjonizacija, kabernezacija – sve su to internacionalne
vrste i sva ta vina postoje negde ili bolja ili drugačija. Zato se mi držimo prokupca, naše autohtone
vrste i iako ne spada u visokokvalitetne sorte, mi pokušavamo uz pomoć tehnologije uzgajanja i
prerade da podignemo njegov kvalitet što je moguće više” – kaže Darko i dodaje da evropsko tržište

4. nameravaju da osvajaju upravo vinom od prokupca.
Ovom logikom se rukovode i vinarije u susednoj Rumuniji, u zemlji koja je vekovima bogata
vinogradima i vinskim regijama. Vinarija Budereasca nalazi se 150 km od Bukurešta, ima
nepregledne vinograde na 275 hektara zemlje koji se nalaze na različitim mestima gde su različiti
klimatski uslovi. U svojoj veoma modernoj hi tech vinariji imaju kapacitete za 3 miliona litara vina
godišnje od 2900 tona grožđa u zavisnosti od godine. Odnos belog i crvenog vina je 60 prema 40, a

5. pored svih internacionalnih vrsta grožđa, najvrednije su autohtone vrste.
“ Originalne vrste u Rumuniji su Feteasca Alba, Feteasca Regala, Feteasca Negra, Tamaiosa
Romaneasca i druge” – kaže enolog u ovoj vinariji, Stephen Donnelly, englez koji je došao u
Rumuniju još 1995. godine kada je bila na veoma lošem glasu. Vinariju Budureasca je sa svojim
saradnicma podigao 2009. godine i to u najmodernijoj tehnologiji, a pre nje, došao je da vodi vinariju
sa preko 1000 hektara vinograda, ali sa, kako kaže, užasno zastarelom tehnologijom, bez

6. mogućnosti da se nešto popravi, što je svakako bilo loše po kvalitet vina.
Budureasca je sada jedna od poznatijih vinarija u ovoj zemlji, a iako još uvek rumunska vina nisu
među cenjenijima u svetu, konstatnim radom na stalnom poboljšanju kvaliteta, trude se da budu

7. prepoznatljivi.
“Prodajemo naša vina u Engleskoj, Belgiji, Kini, Kanadi, Americi, i te količine konstantno rastu, iako
još nisu velike. Rumunija se još uvek bori sa lošim imidžom u svetu, ali vremenom stvari moraju biti
bolje. Eto, ni sad nije isto kao kad sam došao 1995. kada su potrojenja bila užasno loša, a ništa od
preparata i hemije nije moglo da se kupi ovde, već smo morali da uvozimo. Sada kada je Rumunija
članica EU, sve je olakšano i poboljšano. Ono što nam je trenutno najpotrebnije je bolja promocija u

8. Evropi i svetu” – tvrdi Stephen Donnelly.
Rumunija je 6. zemlja po proizvodnji vina u Evropi sa ukupno 180 000 hektara registrovanih
vinograda, dok u Srbiji prema podacima Ministarstva poljoprivrede zajedno sa Kosovom ima oko 23
000 hektara vinograda.