U mojoj prezentaciji o flaširanoj vodi u prvom licu fokusiraću se na poreklo, procese tretmana, svrhe i načine korišćenja flaširane vode kao izvora hidratacije.

1. FLAŠIRANA VODA

2. MINERALNA VODA
Mineralna voda razlikuje se od obične vode sa
česme jer potiče sa nekog prirodnog izvora i
bogata je mineralima. Flaširana voda
je,upravo zbog svog sastava, mnogo više od
sredstva za hidrataciju. U njima zaista može
biti upakovana porcija zdravlja, ali kako, kada i
za koga – zavisi od mineralnog sastava vode. U
sastav mineralnih voda ulaze različiti minerali,
kao što su oni od kojih nastaju soli
(magnezijum, natrijum, kalcijum) i sumporna
jedinjenja. Iz njih se uglavnom uklanjanju neka
jedinjenja koja bi mogla biti štetna,kao što je
magnan ili arsenik, ali se ništa od minerala ne
dodaje veštački.

3. Šta najbolja flaširana voda treba da
ima?
Verovali ili ne, ali obična voda sa česme
je na neki način mineralna. I ona ima
minerale u sebi (u suprotnom bismo pili
destilovanu vodu) . Primera radi, ukoliko
imate tvrdu vodu, možete biti ubeđeni
da je puna kalcijuma. Međutim, to nije
puno i zato su minerali ono što tražimo u
flaširanoj vodi. Mineralni sastav vode
izlistan je na samoj deklaraciji.

4. Šta vam od minerala treba i kako da izaberete?
1. bikarbonati i hlorid su dobri ukoliko imate problema sa varenjem
2. kalcijum ukoliko imate problema sa kostima
3. magnezijum za pravilan rad srca, više energije i bolji imunitet
4. sulfati da podstaknu detoksikaciju
5. gvožđe ukoliko ste malokrvni i patite od anemije (premda vode i nisu bogat izvor
ovog minereala i najbolje je da ga potražite u hrani)
6. fluoridi dobri za razvoj zuba
7. kalijum za rad mišića i nervnog sistema

5. Šta treba da izbegavamo?
1. natrijum, posebno ako patite od visokog krvnog pritiska i skloni ste
zadržavanju vode u organizmu
2. nitrati i nitriti ,posebno nitriti ako se radi o vodi koja se daje bebama
3. hloridi ( ne treba da ih ima puno, ali skoro svaka voda ih ima)
4. aluminijum ili eventalno neke druge teške metale koji mogu biti toksični.

6. Kako znati koja je najbolja flaširana voda u
Srbiji?
Sa minerelima valja biti oprezan,a treba obratiti pažnju i na procenat suve materije u flaširanoj vodi koji kupujete.
Šta je suva materija? - Suva materija su uglavnom soli koje ostaju nakon isparavanja. Izražava se u mg po litru.
Prema količini suve materije mineralne vode se dele na:
1. slabe ( do 500mg suve materije)
2. visoko mineralne ( od 500-1500 mg/l)
3. bogato mineralne (preko 1500 mg/l)
Flaširane vode dele se i prema tome koju količinu CO2 (ugljen dioksida) imaju i to na sledeći način:
1. negazirana – koja se sadrži ugljen dioksid
2. prirodno gazirana (sadrži ugljen dioskid koji se prirodno nalazi na samom izvorištu vode. Ako ga ima više od 250 mg/l
ovakve vode nazivaju se i kisele vode.)
3. gazirana voda (kojoj je naknadno dodat ugljen dioksid koji ne potiče sa izvorišta)

7. Ambalaža flaširane vode je štetna?
Flaširana voda može na razne načine biti štetna za Vaš organizam. Uglavnom je kontaminirana raznim
nepoželjnim stvarima poput:
1. hemijskim jedinjenjima iz plastike (koja u vodu dospevaju ukoliko je transport bio neadekvatan, ukoliko se
plastika ne koristi na pravi/propisani način, ako postoje ogrebotine, oštećenja itd),
2. mikroplastikom (mikroplastikom smatramo mikro i nanočestice plastike koje dospevaju u vodu tokom
punjenja flaše, otpadaju sa čepa i zidova plastike tokom transporta ili nastaju oštećenjem same plastike) i
3. bakterijama iz Vaših usta, sa ruku itd.

8. Koliko je štetna plastika za sredinu?
• Prekomerna upotreba plastične ambalaže ostavlja trajne štetne posledice po životnu
sredinu i naše zdravlje. Plastika se razgrađuje i do 1000 godina ispuštajući materije koje
narušavaju zdravlje ljudi.
• Godišnje se u Evropi reciklira oko 60 miliona flaša što je skoro više od polovine flaša koje su
u upotrebi. Druga polovina završi na otpadima ili u moru. Plastični otpadi u moru stvaraju
veliki problem za okolinu, jer zagađuju vodu i škode morskim životinjama i pticama.

9. Kako ja mogu da smanjim štetnost
plastike?
Oko 90% plastike koju svakodnevno koristimo,
iskoristimo samo jednom – a zatim bacimo, zato je
važno da promenom navika utičemo na smanjenje
plastike: plastične kese, pakovanje, pribor za jelo,
slamke, pakovanja za poneti...