1. Branislav Vrtunski, Levi9 Balkan d.o.o. Novi Sad
Nenad Šeguljev, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad
Savremene informacione
tehnologije
u službi dostupnosti digitalnog
zapisa
fotografske građe
Međunarodno arhivsko savetovanje
"Arhivska teorija i praksa - da li je budućnost stigla"
Andrevlje, 6. decembar 2012.

2. Uvod
Problematika vrednovanja fotografske građe i njene zaštite kao
kulturnog nasleđa postoji od vremena njenog nastanka.
O ovome podjednako svedoči količina sačuvane ali i bespovratno
izgubljene fotografske građe pogotovo u poslednjih par decenija
usled vlasničkih transformacija ili prestanka sa radom mnogih
institucija ili privrednih subjekata kod kojih je ona nastajala.

3. Koji odnos imamo prema fotografskoj građi?
Pre desetak godina sva dokumentacija, Novosadskog foto kluba,
stara pola veka, bačena je na ulicu nakon čega su je radnici
Gradske čistoće odneli na deponiju.
Zajedno sa dokumentacijom stradala je i velika količina filmova,
fotografija, dijapozitiva koji su svedočili o razvoju svih segmenata
Novog Sada (Skupština grada Novog Sada, Sterijno pozorije,
Srpsko narodno pozorište, Zmajeve dečje igre, Brankovo kolo,
Zavod za izgradnju grada, Novosadski sajam, Novosadska
mlekara, "Potisje" iz Ade, "Livnica" iz Kikinde, "Pobeda",
"Jugoalat", "Novkabel" itd...
Borijvoj Mirosavljević
majstor fotografije

7. Fotografska građa u JVP "Vode
Vojvodine"
Dokumentacioni centar "Nikola Mirkov" u Sremskoj
Kamenici je odeljenje Javnog vodoprivrednog preduzeća
"Vode Vojvodine".
Pored tehničke dokumentacije i registraturskog
materijala Dokumentacioni centar poseduje veliku
količinu fotografske građe nastale od osnivanja Direkcije
za izgradnju Velikog kanala Dunav - Tisa - Dunav 1947.
godine.
Fotografska građa Dokumentacionog centra ne svedoči
samo o izgradnji Hidrosistema DTD već i o svim drugim
delatnosima preduzeća od osnivanja do danas.

8. Možemo reći da Dokumentacioni centar trenutno poseduje oko 22,500
pozitiva, oko 35,000 digitalnig fotografija, oko 200 negativa i
par stotina dijapozitiva.

9. Do pre nekoliko dana smatrali smo da je najstarija fotografija koja se čuva u
Dokumentacionom centru snimak osiguranja ustave pomoću kružnog nasipa
izgrađenog od džakova na potoku Plazović tokom ledene poplave marta 1947.

10. Trenutno najstarija pronađena fotografija datira od 13. decembra 1937. i
svedoči o izgradnji odvodnog kanala. U seriji od preko 100 fotografija na
poleđini veće snimaka stoji datum nastanka, opis ali ne i mesto snimanja.

15. Do 2009. godine, najveći deo fotodokumentacije
preduzeća nalazilo se u potpuno nesređenom stanju
i čuvan je u potpuno neodgovarajućim uslovima.
Nije postojala gotovo nikakva evidencija o količini,
sadržaju i korišćenju fotodokumentacije.
Deo starije fotografske građe koji je digitalizovan
bio je takođe u potpuno nesređenom stanju a
digitalizacija koja je rađena bila je periodična i
stihijska.

16. Tokom avgusta 2006. godine izvršen je pregled stanja zaštite
arhivske građe i registraturskog materijala u Dokumentacionom
centru od strane ovlaštenog radnika Arhiva Vojvodine, odnosno
arhiviste na zaštiti arhivske građe i registraturskog materijala van
arhiva.
Dostavljen je zapisnik o pregledu sa predlogom mera i rokoma za
otklanjanje nedostataka konstatovanih zapisnikom.
Pod prvom tačkom u naloženim merama stajala je dopuna opšteg
akta o kancelarijskom poslovanju, odredbama o načinu stvaranja i
zaštite i čuvanja podataka nastalih automatskom obradom i foto i
video materijala i dostaviti ga Arhivu.
Dogovoreni rok za izvršenje naložene mere 30. januar 2007. godine
nije ispoštovan.

17. Tokom poslednjeg pregleda stanja zaštite arhivske
građe i registaturkog materija ovlašteni radnik
Arhiva Vojvodine obavešten je o načinu smeštaja i
čuvanja fotografske građe u analognom i digitalnom
obliku, brojčanom stanju ali i sa izvršenim, tekućim
i planiranim aktivnostima radnika registrature na
zaštiti fotografske građe.
Iznet je usmeni zahtev da se u narednom Zapisniku
o izvršenom stručnom nadzoru nad
arhiviranjem, stručnim održavanjem i odabiranjem
arhivske građe u JVP “Vode Vojvodine” ponove i
pooštre ranije naložene mere pod tačkom jedan.

18. Krajem oktobra i početkom novembra ove godine izvršen je poslednji
pregled stanja zaštite arhivske građe i registraturskog materijala od
strane ovlaštenog radnika Arhiva Vojvodine.
U Zapisniku o izvršenom stručnom nadzoru nad arhiviranjem, stručnim
održavanjem i odabiranjem arhivske građe, dostavljenom
Dokumentacionom cemtru 3. decembra, između ostalog stoji:
„Najstarije fotografije stavljene su u albume čime su donekle zaštićene.
Za njih su urađeni i opisi, koji iako ne sadrže sve neophodne elemente
daju određene informacije o sadržaju fotografije. Fotografije koje su
nastale kasnije su potpuno nesređene, neoznačene, čuvane u lošim
uslovima, tako da su gotovo neupotrebljive. Digitalne fotografije se za
sada pohranjuju na računaru. S obzirom da registratura nije donela
pravilnik ili uputstvo o načinu čuvanja i zaštite fotografija, filmskih i
vide zapisa, niti o načinu njihovog sređivanja, odabiranja i
inventarisanja, ni fotografije koje se sada snimaju nisu ni na koji način
označene.

19. Radnik zadužen za njihovu zaštitu ih odlaže u foldere po godinama, a
u okviru njega u podfoldere koji u nazivu imaju datum i mesto
snimanja. Na ovaj način informacije koje opisuju fotografiju nisu
neraskidivo vezane za nju. Osim toga mesto i datum snimanja je
premalo informacija za izradu opisa fotografija. S obzirom na količinu
materijala i na značaj ove zbirke fotografija, neophodno je što pre
utvrditi način sređivanja i izrade opisa fotografija. Minimum podataka
neophodnih za opis fotografije je mesto i vreme snimanja, lokacija i
objekat snimanja, ako su ljudi na fotografiji njihova imena i radno
mesto, naziv događaja koji je snimljen i ime fotografa. Takođe treba
navesti i tehničke podatke o fotografiji. Bilo bi važno utvrditi arhivski
format (npr. tiff) u kojem će se čuvati one fotogradije koje su odabrane
za dugotrajno čuvanje.“
Dogovoreni rok za izvršenje predloženih mera je 30. april 2013.

20. I pre poslednjeg pregled stanja zaštite arhivske građe i registraturskog
materijala urađeno je nekoliko koraka ka formiranju zbirke i načinu
njenog sređivanja:
- Izvršen je uvid u brojčano stanje
- Određen je privremeni smeštaj
Izrađeni su:
- Predlog nabavke arhivske opreme za trajno čuvanje
- Predlog za kategorizaciju i klasifikaciju
- Predlog Uputstva za privremeno arhiviranje na personalnim
računarima
- Predlog Naloga za fotografisanje
- Predlog procesa digitalizacije
- Odabrir osnovnih elemenata opisa

21. Trenutni poslovi:
- Izrada informacionog sistema.
Planirane aktivnosti:
- Uvid stanja fotografske građe kod vodoprivrednih
preduzeća na teritoriji AP Vojvodine.
- Saradnja sa arhivima, muzejima i drugim institucijama u
cilju pronalaženja, prepoznavanja i vrednovanja
fotografske građe kao istorijskog dokumenta.

22. Osnovne smernice kojima se vodimo u Dokumentacionom
centru jesu one koje dolaze od SEPIA (Safeguarding
European Photographic Images for Access) programa koji je
za cilj imao definisanje uloga novih tehnologija u očuvanju
istorijskih fotografskih kolekcija.
Ovaj projekat nudi i preporuke: u kojim uslovima trebaju
da se čuvaju originali, načinu davanja informacija o
instituciji u kojoj se nalaze zbirke, načinima forimaranja
zbirke, njenom opisivanju i isto tako odabiru elemenata
opisa za svaku pojedinačnu fotografiju (21 elemenat opisa)
Veliki broj dokumenata SEPIA nalaze se na internet stranici
Međunarodnog arhivskog saveta (www.ica.org).

23. Signatura: NM - 1 - 4 - 191
Institucija: JVP "Vode Vojvodine"
Mesto čuvanja: Dokumentacioni centar "Nikola Mirkov"
Naslov: Služba fotodokumentacije DTD
Opis: Redaktor fotodokumentacije Đ. Vismont
i šef geodetske službe D. Vojvodić dešifruju fotografije
Autor: Jovan Perišić
Vreme snimanja: 08. septembar 1965.
Mesto snimanja: Novi Sad, Bulevar Maršala Tita 25
U vezi sa: 65/1683

24. Uloga savremenih informacionih tehnologija
Kosisteći preporuke SEPIA programa možemo
razmišljati i raditi u sledećem pravcu.
Od odabira uređaja za digitalizaciju, uređenje
radnog okruženja u kome će se odvijati ovaj
proces, pripreme za digitalizaciju i rukovanje
materijalom tokom digitalizacije, odabir medija na
kojima će se trajno čuvati digitalizovani
materijal, štampanje digitalizovanih materijala i
izrada informacionog sistema.

25. Troslojna aplikacija
Prezentacioni deo
Web browser
(html, css...)
Biznis sloj
Programerski kod
TROSLOJNA APLIKACIJA
Baza podataka
(MySQL, Oracle)

26. Sistem
administrator
Registracija
Statistika History
korisnka

27. Creator
Unos Izmena Brisanje
podataka podtaka podataka

28. Contributor
Izmena Brisanje
Unos podaka
podtaka podataka

29. Redaktor
Objava zapisa

30. Korisnik
Zatev za Pegled Zahtev za
registraciju unosa korišćenje

31. Ovako osmišljen informacioni sistem na osnovu
SEPIA prepruka, sproveden u praksi otvara nam
dalju mogućnost da razmišljamo o povezivanju sa
drugim informacionim sistemima.

32. Zaključak
Danas kada posedujemo savremene informacione tehnologije i
imamo pristup njenoj razvijenoj infrastrukturi fotografska
građa koja je do sada bila „nevidljiva“ za širu populaciju postaje
dostupna.
Na očuvanju fotografske građe i njenoj dostupnosti neophodna
je ne samo uska saradnja arhivističke, konzervatorske i
fotografske struke već i stručnjaka iz informacionih tehnologija.
Fotografska građa i njeno čuvanje i zaštita ne sme da zavisi
samo od inicijative pojedinaca već mora da bude posao
institucija.

33. Uloga institucija mora biti pokretačka. One moraju
prepoznati fotografsku građu kao dokument
vrednan jednakog čuvanja kao i svaki drugi
dokument.
S obzirom na krhkost fotografske građe mora joj se
posvetiti posebna pažnja, ne samo kod institucija
poput arhiva, muzeja i biblioteka već i stvaraoca
fotografske građe.

34. Ukoliko se odnos prema fotografskoj građi uskoro nepromeni
postavljam pitanje: „Koliko je potrebno vremena da
prođe, koliko je potrebno fotografske građe da se bespovratno
izgubi da bi ona dobila zasluženu pažnju i veći značaj od
mrtvog slova nekog Zakona ili širokog shvatanja da je „lepa za
oko“?“

35. BUDUĆNOST JE STIGLA
HVALA NA PAŽNJI