Стара књ.

1. ЕП О ГИЛГАМЕШУ

2. Месопотамија
• На грчком значи
“земља између река”.
Овим називом се
означава простор
између река Тигар и
Еуфрат (у великој
мери одговара
данашњем Ираку).
• На овом простору у
трећем миленијуму
пре наше ере развила
се богата сумерско-
вавилонска култура.

3. У 3.м.п.н.е.
Месопотамију
настањују
Сумерци и
Акађани. око
2300. п.н.е.
Акађани
заузимају
Сумер и
стварају
пространо
царство.
У 2. м.п.н.е.
Хамураби
оснива
Вавилон,
који постаје
значајни
верски и
културни
центар
области.
Почетком 1.м.п.н.е. Асирци
(мешавина Сумераца и
Вавилонаца) доминирају
Месопотамијом.
Персијанци 539.г.п.н.е.
продиру у Месопотамију
и уништавају ову
цивилизацију.

4. ТЕКОВИНЕ СУМЕРСКО-ВАВИЛОНСКЕ
ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
У време стварања и развоја ове прве
познате богате цивилизације
постојали су изузетно повољни
географски и климатски услови.
Овде је први пут у историји
човечанства изграђена велика и
технички савршена мрежа канала,
којом се земља равномерно натапала.
То је омогућило процват земљорадње
и сточарства као снажне материјалне
основе сумерско-вавилонске културе.

5. • На територији простране
сумерско-вавилонске државе
било је више мањих држава
збијених око градова. Сваки
град имао је и свог краља, а у
богатству и сјају града
огледала се и моћ владара
изражена у палатама и
храмовима. Захваљујући
томе, грађевинарство је било
изузетно развијено.
• Насеља нису грађена
стихијски, знало се где ће
бити краљевска палата, где
храм, а где дворци нижих
достојанственика. Опеке за
грађење краљевских палата
имале су утиснут краљев жиг.

6. ПЛАН ГРАДА

7. Унутрашњост палата украшавана је
рељефима, мозаицима и скулптурама, а
зидови су украшавани глазираним и
емајлираним опекама у разнобојним
орнаментима. Чести мотиви су крилати
лавови и бикови са људским главама.

8. Легендарни град Вавилон најпотпуније оличава
сумерско-вавилонско грађевинарство. Град су основали
Сумерци, али је он у току своје дуге историје рушен и
обнављан. Постављен је са обе стране реке Еуфрата, јужно
од данашњег Багдада. Заузимао је простора колико и неки
савремени град. Био је опасан јаким двоструким зидом
широким десет, а високим двадесет и четири метра. Имао је
четвороугаону основу са осам градских капија и осам широких
улица које су град делиле на четврти. Највећи сјај и лепоту
Вавилон је достигао у доба краља Набукодоносора. Од
грађевина, по лепоти су се истицале: раскошна краљевска
палата, главни храм посвећен врховном богу Мардуку, чувена
Вавилонска кула, зигурат, звездарница, палата краљице
Семирамиде са мноштвом вртова разнобојног цвећа на
спратовима.
ВАВИЛОН

9. Уметничко виђење
Вавилона

10. Уметничко виђење
Вавилона

11. Звездарница
•Седам спратова
•Висока 91 м
•Седми спрат висок 15 м

12. • Сумерци су се служили шездесетним, а не децималним
системом рачунања. Знали су за нулу, што су од њих
преузели Вавилонци, а касније и Асирци.
• Годину су рачунали према Месечевом кретању, имала је
360 дана и била издељена на 12 месеци, а сваке шесте
године уметао се тринаести месец (симбол му је био
гавран). Дан је имао 12 двоструких сати подељених на 60
минута.
• Из овог времена потиче подела круга на 360 степени.
• Неговали су астрономију и астрологију. Зато су зидане
високе куле “звездарнице” са којих се ноћу осматрало
кретање звезда и на основу тога свештеници су
прорицали судбину. По веровању Сумераца не само
велики подухвати, почеци колосалних грађевина или
ратова, него и свакодневни послови, нису се смели
предузети све док свештеници астролози не би рекли да
је одговарајуће божанство то допустило.

13. Задивљен лепотом Вавилонске куле, персијски краљ Кир у свом
првом ратничком походу на Вавилон поштедео је рушења.

14. Златна статуа бога Мардука

15. Капија посвећена
богињи Иштар

16. Стари Грци су легендарну палату краљице Семирамиде са мноштвом
вртова разнобојног цвећа на спратовима уврстили у седам светских чуда.

17. “Хајде да сазидамо кулу”
- књига Мојсијева -
Само осморо људи је изишло из ковчега, Ноје и
жена, Нојева три сина и њихове жене. Ускоро су
Нојеви синови добили децу и њихова деца су
добила децу. После извесног времена на
земљи је опет било много људи и сви су живели
заједно. Једног дана неко је рекао: “Хајде да
сазидамо град и кулу. Хајде да сазидамо велику
кулу чији ће врх допирати до самих небеса!” “То
би било дивно. Онда ћемо сви да живимо око те
куле и сазидаћемо град”, рекао је други. И тако
почеше да зидају. Бог виде шта раде и рече:
“Нећемо им дозволити да сазидају кулу која
допире до неба. Спречићемо их у томе!
Расејаћемо их по целој земљи.” У то време сви
људи су говорили истим, Адамовим језиком.
Ипак, једне ноћи Бог додирну њихове језике и
ујутру сви почеше да говоре другачијим
језицима.
Градили су кулу и говорили су, али се нису разумели. Говорили су све гласније, љутили се
једни на друге и на крају су завртели главом и престали са послом. Више нису желели да
живе заједно и свако је отишао на своју страну. Кула је остала недовршена, а Бог је тако
људе расејао по целој земљи.

18. ПРВО ПИСМО
- КЛИНАСТО ПИСМО -
Настало је у Сумеру, у Месопотамији око 3200. г.п.н.е.

19. Трговци су слали робу уз глинену
куглицу величине тениске
лоптице. Унутар ове шупље
куглице било је исто онолико
жетона званих калкули колико и
комада робе. На пријему робе,
кугла би се разбијала а калкули
бројали. Сумерци су потом на
куглици наносили спољашње
ознаке којима се означавао њен
садржај. Будући да жетони више
нису били неопходни, куглица се
претворила у таблицу.
Рани пример месопотамског
писма од пре 4000 година.

20. Прво писмо у почетку је било сликовно, са око 1500 знакова. Клинасти
облик знака добијао се тробридним штапићем којим се знак утискивао у
мекану глинену плочицу, а оне су потом печене и као такве биле су
готово неуништиве.
Игла за писање с четвртастим завршетком остављала је знаке у облику
троугла.

21. Величина плочице, зависно од намене, могла је да се мења. Било је
веома малих плочица величине 4-5 цм, па све до 38 цм, најчешће
квадратног или правоугаоног облика. Асурбанипалова библиотека
имала је 200.000 књига, глинених плоча.

22. МИТОВИ МЕСОПОТАМИЈЕ
Месопотамски богови су попут краљева: владају људима, имају
људско обличје и карактер, надмоћнији су од људи који их се плаш
и поштују их.

23. Енлил је краљ богова.
Спава на својој планини и
мрзи када га узнемиравају.
Кажњава људе када су
превише бучни и не дају
му да спава. Намеће своје
одлуке свим боговима,
чак и када су неправедне.

24. Енки (Еа) је
најпаметнији. Господар
је свих вештина и често
исправља глупости која
су починила друга
божанства.
Адад истовремено
управља
рушилачким олујама
и благотворном
кишом. Његова
животиња је бик.

25. Иштар је богиња рата и љубави. Понекад
њене љубавнике очекује суров крај.

26. Савремена верзија богиње Иштар

27. Мардук је бог Вавилона. Постаје краљ богова и наслеђује
Енлила након што је спасао друга божанства од гнева
Тиамат, њихове заједничке мајке.

28. ЕП О СТВАРАЊУ СВЕТА
 У почетку је владао хаос. Доведен је у ред и хармонију појавом бога
неба, богова слатке и слане воде, бога дубина и бога ватре. За њим је
настао читав низ божанстава међу којима је завладао раздор. У
страшним сукобима међу божанствима, Мардук, бог светлости и
сунца, изађе као победник и постаде врховни бог.

29. СТВАРАЊЕ ЉУДИ
Велики богови су
поделили територије,
одлучили да се забављају
и ништа не раде.
Задужили су богове Игиги
да обављају све послове:
копају корита река,
гомилају планине,
стварају мочваре.

30. • Након две и по хиљаде година Игиги дижу побуну против напорног
рада који им је наметнут. Ако велики богови не пронађу решење,
биће осуђени на гладовање. “Треба измислити нова створења”,
предлаже Енки. Он узима глину и умаче је у месо и крв једног
жртвованог бога; тако ће човек имати делић божанске мудрости.
Богиња Нинту потом пуни овом смесом седам калупа за мушкарце
и седам за жене. Чека девет месеци пре него што се прво
покољење роди.

31. ПОТОП
 Сви богови могу коначно да живе без рада, откад су створили
људе. Међутим, они тако добро обављају свој посао да постају све
бројнији. Енлилу смета њихова бука и покушава да их истреби
први пут тако што на земљу шаље болест, али људе спасавају Енки
и Намтар (бог болести). Следећи пут, Енлил шаље глад и Енки опет
спасава људе. Тада Енлил одлучује да их подави у потопу.

32. • Док Енлил припрема потоп, Енки одлучује да спасе једног човека,
Премудрог. Он му се јавља у сну и саветује му да изгради брод и да се на
њега укрца са својом породицом, птицама, домаћим и степским
животињама. Страшна олуја траје седам дана и седам ноћи. Сунце је
нестало. Киша и ветар ричу попут бика. Потом потоп престаје. Премудри,
након што се брод насукао, приноси дар у храни боговима који је журно
једу. Енлил тада схвати да је преварен, али ипак одаје признање Енкијевој
памети и храбрости Премудрог, коме поклања бесмртност. Људи ће
умирати природном смрћу након извесног броја година.

33. ЕП О ГИЛГАМЕШУ
Еп је створен на сумерском језику у 2. м.п.н.е. Написан је
клинастим писмом на 12 глинених плоча које представљају 12
певања. Гилгамеш је чувени месопотамски херој. Верује се да је мит
о њему заснован на историјској личности.

34. • Гилгамеш је био две трећине бог и једна трећина човек. Био је изузетно
енергичан и толики женскарош да су становници Урука тражили помоћ
од богова. Богови су им удовољили створивши биће по имену Енкиду да
му се супротстави. Међутим, Гилгамеш и Енкиду се спријатеље. Заједно
убијају чувара кедрове шуме, дива Хумбабу. Њихови подвизи су такви
да богиња Иштар нуди Гилгамешу своју љубав. Он се дрзне да је одбије.
За освету Иштар ствара чудесног бика који би требало да уклони
Гилгамеша и уништи град. Два пријатеља поново побеђују. Тада Иштар
шаље Енкидуу смртну болест. Гилгамеш остаје без пријатеља.

35. УРУК
 Урук (у Библији Ерех) је антички
град у Сумеру и касном Вавилону.
Налазио се источно од данашњег
корита Еуфрата, на линиј старог
канала Нил, у регији мочвара, око
30 километра источно од Ас
Самаваха у Ираку. На врхунцу
моћи Урук је имао 50.000 до
60.000 становника, који су
живели унутар зидина површине
6 квадратних километара, па је
био највећи град на свету у то
време око 3000. год. пре Христа.
Био је један од првих густо
насељених градова.

36. ЗИГУРАТ У УРУКУ

37. УРУК ДАНАС

38. Сачувани предмети из
Урука

39. Скулптуре из Урука

40. • Гилгамеш или Билгамес («отац-јунaк» или «стари човек
јунак»), према сумерском списку краљева, полуисторијском
документу, био је пети владар прве послепотопске династије из
Урука између 2700. и 2650. п.н.е. Гилгамеш је син Лугалбанде,
владара Урука и богиње Нинсун.

41. • Енкиду (“господар брана и канала”, “господар рита
и мочвара” или “створење бога Еа”) је необуздане и
дивље природе. Богови су га послали, услишивши молбе
Гилгамешових поданика, да доведе краља у ред.

42. • Еп о Гилгамешу је најстарије књижевно дело за које знамо.
Пронађен је 1849. године у рушевинама Асурбанипалове
библиотеке у Ниниви. Тек 1874. године Џорџ Смит је
средио гомилу поломњених плоча и схватио да пред собом
има нов, до тада непознат еп.

43. Гилгамеш, човек бола и радости, није
уморан. За њега, јакога, дивнога,
мудрога, морају да раде млади и
стари, моћни и незнатни. Уруков сјај
треба да сија пред свим градовима
земље. Гилгамеш не пушта љубавницу
њеном драгом, ни кћерку силнога
њеном јунаку. Њихово јадиковање
допире до великих богова, богова
неба, господара светога Урука:
„Ви сте створили моћног дивљег бика
и брадатог лава.
Гилгамеш, наш кнез јачи је од њих.
Нећете наћи њему равнога.
Силна је његова моћ над нама.
Не пушта љубавницу њеном драгом,
Ни кћерку јунака њеном мужу."

44. Као два рвача хватају се у коштац
на улазу свете куће,
и даље се боре на улици.
Као војска лежи Енкиду
над пастиром земље.
Тада га овај стиште као жену
и преврну тако да је лежао изнад њега.
Подиже га и баци мајци пред ноге.

45. Ришат, господарица и мајка,
ухвати га за руке:
„Ти си мој син, данас сам те родила.
Твоја сам мајка, а овај овде ти је
брат."
Енкиду отвори уста и рече Ришати
господарици:
„Мајко, ја сам у борби нашао брата."
Гилгамеш му рече: „Ти си мој
пријатељ, бори се одсада уза ме!"

46. Тада се зачу страховито дахтање,
а дрвеће зашуми.
Видеше самог Хумбабу како долази.
Шапе је имао као лав,
а тело покривено бронзаним љускама,
на ногама јастребове канџе,
на глави рогове дивљег бика,
а реп и уд расплођавања
завршавали се змијском главом.
Они одапну стреле, баце и праћке.
Све се ово одби натраг,
он остаде неповређен.
Сад стоји пред њима.
Већ је ухватио Енкидуа својим
канџама.
Погођен паде Хумбаба,
а Гилгамеш му одруби главу
с љускастог врата.

47. Гилгамеш отвори уста и говори,
моћној Иштари он рече:
„Задржи за себе своје чари!
Презирем плод твог бестидног,
заводљивог тела.
Не треба ми твој хлеб,
нећу храну коју ми ти дајеш.
Одвратно је твоје јело,
иако нудиш храну богова.
* * *
И Ану јој услиша молбу.
С Брега богова пошаље страшног
бика
и упути га према граду Уруку.
* * *
Гилгамеш му зари мач у груди,
а бик хропћући паде на тло.
Енкиду отвори уста и рече
Гилгамешу:
„Пријатељу, ми смо прославили своја
имена,
убили смо небеског бика!"

48. „Пут ме води кроз непрекидну патњу.
Одређене су ми страшне муке и боли.
Треба ли у чемеру и јадиковању
да проводим своје дане?
Допусти ми сада да уђем у планину,
да видим Утнапиштима,
да га питам за живот који је он нашао.
Пусти ме да прођем и да нађем живот.“
Скорпион човек отвори уста, говори,
и рече Гилгамешу:
„Храбар си ти, Гилгамешу,
имаш силну снагу.
Иди, Гилгамешу, и пронађи пут!
Брегови Машу виши су од свих брегова
земље.
Дубоко у овој планини
стене стварају стравично мрачан
кланац.
Нека би сретно стигао до кланца!
Нека ти је отворена Сунчева капија,
коју ми чувамо."

49. Сабиту рече овако Гилгамешу:
„Гилгамешу, куда журиш?
Живот који тражиш нећеш наћи.
Кад су богови створили људе,
смрт су одредили за њих,
а живот задржали за себе.
Зато једи и пиј, Гилгамешу,
напуни своје тело,
дан и ноћ само се весели!
Нека ти је сваки дан радосна
светковина!
Весели се и дан и ноћ уз харфу,
фрулу и игру!
Обуци чисту одећу,
опери и помажи своју главу
и окупај тело у свежој води!
Весело гледај децу
која те хватају за руке!
Радуј се у наручју жене!
Зато се врати у Урук, у свој град,
као слављени краљ и јунак!"

50. ти си разбио оне сандуке,
сам си себи спречио прелаз
преко плићака шумних Вода смрти.
Разбијени су сандуци с камењем,
па те не могу превести до Острва живота.
Ипак, Гилгамешу, узми с бока секиру,
спреми се, иди до шуме
и обори сто двадесет стабала,
тако да свака греда износи шездесет лаката.
Издељај их, зашиљи и донеси!"
И Гилгамеш рече Ур-Шанабију,
лађару:
„Па сад, Ур-Шанаби,
како ћу доћи до Утнапиштима?
Упути ме како ћу доспети до њега!
Покажи ми тајни пут!
Ако је могуће, пребродићу море,
ако није, јурићу даље обалом!"
Ур-Шанаби, лађар, рече њему:
„Твоје су руке, Гилгамешу,
онемогућиле сретан пристанак,

51. Утнапиштим рече њему, Гилгамешу:
„Гилгамешу, дуго си ходао,
много си претрпео
и поднео много мука.
Шта да ти дам да сретно стигнеш у
домовину?
Хоћу да ти одам једну тајну,
хоћу да ти кажем о чудотворној трави.
Трава је слична трну,
а расте дубоко у мору,
трн је као јежева бодља,
цвета у далеком слатководном мору.
Кад ту траву добијеш у своје руке
и једеш од ње,
наћи ћеш вечну младост и вечни живот."

52. ОСМА ПЛОЧА
Чим засја први јутарњи зрак,
диже се Гилгамеш
и приступи пријатељеву лежају.
Мирно је лежао Енкиду.
Тихо су се дизале груди и опет спуштале.
Тихо је истицао из уста дах његове душе.
А Гилгамеш је плакао и говорио:
„Енкиду, млади пријатељу,
где ти је остала снага,
где ти је остао глас?
Где је мој Енкиду?
Јак си био као лав и дивљи бик,
брз си био као газела.
Као брата сам те волео, тебе, тебе!

53. Великим сам учинио међу свим кнезовима
тебе, тебе!
Све лепе жене Урука волеле су тебе,
тебе!
У Кедрову шуму ишао сам с тобом,
дању и ноћу био си са мном.
Са мном си донео главу Хумбабе
у утврђени Урук,
а узнемиравани становници брегова
ослобођени од немани
непрестано су нас благосиљали.
Ми смо убили чудесног бика који је дахтао.
Можда те је погодио његов отровни дах?
Можда велики богови ипак нису одобрили
што смо успламтели срџбом на Ишгару
и убили бика који је послан с неба?"

54. Ћутећи је седео уз пријатељев лежај,
а поглед му је лутао у даљину.
Гилгамеш опет погледа Енкидуа.
Мирно је лежао Енкиду и спавао.
„Енкиду, пријатељу мојих младих година!
Ту лежи сада пантер степе који је све учинио
да се успнемо на Брег богова,
да оборимо и убијемо небеског бика,
да савладао Хумбабу,
који је становао у Кедровој шуми.
Какав те је то дубоки сан сада ухватио?
Тако си мрачан и не чујеш ме више!"
Али овај не подиже својих очију.
Гилгамеш дотакне његово срце,
али оно више није куцало.

55. Тада он покри пријатеља као невесту.
Сличан лаву, подиже он свој тужан глас.
Сличан лавици погођеној копљем, заурла он.
Чупао је своју косу и разбацивао.
Подерао је своју одећу
и обукао прашну, жалобну.
Чим је засјао први јутарњи зрак,
подиже Гилгамеш нову тужаљку.
Шест је дана и шест ноћи оплакивао Енкидуа,
пријатеља.
Све док није седмог дана
освануло јутарње руменило,
оставио га је непокопаног.
Седмога дана сахрањује Гилгамеш пријатеља
и напушта град Урук.

56. Он жури напоље у степу.
Тамо га сусреће ловац
који копа јаме за лавове.
Ловац проговори краљу
и овако рече Гилгамешу:
„Узвишени владару,
ти си убио страшног чувара
својом си руком убијао лавове у бреговима,
ти си убио силнога бика
кога је послао бог неба.
Зашто су ти образи тако бледи и упали,
а твоје лице тако погружено?
Зашто ти је душа ојађена,
а стас погрбљен?
Зашто је јадиковка у твом срцу тако гласна?
Зашто личиш на путника далеких путева?
Зашто ти је лице опаљено од ветра, пљуска
и подневног сунца?
Зашто тако немирно журиш преко поља?"

57. Гилгамеш отвори уста, говори и рече му:
„Мога пријатеља,
који ми је био привржен као веран коњ,
пантера степе, Енкидуа, мога пријатеља,
који је све учинио
да се успнемо на Брег богова,
да ухватимо и убијемо чаробног бика,
да савладамо Хумбабу на Брегу кедрова
и да у гудурама убијамо лавове,
мога пријатеља,
који је са мном делио све опасности -
њега је стигла људска судбина.
Шест сам га дана и шест ноћи оплакивао,
све до седмог дана
оставио сам га непокопаног.
Судбина пријатеља тако тешко лежи на мени,
зато журим преко поља
и тражим даљине.

58. Како само могу то да прећутим,
како да се изјадам?
Пријатељ кога волим
постао је земља.
Енкиду, мој пријатељ,
постао је као блато земље!
Зар нећу и ја морати да се смирим
као он
и да не устанем довека?"

59. КАКО ПОСТАТИ БЕСМРТАН?
Гилгамеш тада схвата да је смртан као и сви људи. Не мири
се с тиме и полази на дуго путовање на којем среће Премудрог.
Он му открива да постоји чаробна биљка која даје вечни живот.
Гилгамеш је проналази
на дну мора и жели да се
врати у Урук са овим
благом. Међутим, док се
купа у неком извору,
змија поједе драгоцену
биљку. Гилгамеш је
осуђен да остане обичан
смртник.

60. Сјајна сумерско-
вавилонска култура у
целини, стварана скоро
четири миленијума,
нестала је крајем 2.м.п.н.е.
разарањем Персијанаца,
варварских хорди и
пустињског песка. Овај
заспали свет поново је
откривен тек средином 19.
века наше ере.
Семирамидини вртови - данас