Stav nastavnika osnovnih škola Srbije položaju ekologije u nastavnim planovima i programa osnovnog obrazovanja. Prikazani su i stavovi učenika osmog razreda iz osnovnih škola iz Kragujevca o nastavnim programima biologije, kao i njihov stav u odnosu na probleme životne sredine.

1. Ана Ђокић-Остојић
наставник биологије
Основна школа “Свети Сава” у Крагујевцу

2.  Еколошко образовање је кључно за изградњу одговорног
односа према природи и промоцију ставова и понашања у
циљу одрживог развоја.
 Еколошка криза у којој се човечанство налази може бити
превазиђена деловањем свих структура у друштву и
еколошким образовањем и васпитањем младих, где
настава биологије има значај у развоју рационалног
односа према природи кроз поштовање њених
законитости.

3.  Свет око нас
 Природа и друштво
 Чувари природе
 Биологија – наставни програм за осми
разред

4.  Гимназије – општи тип (друго полугодиште у 4. разреду)
 Гимназије –језички смер (друго полугодиште у 2. разреду)
 Гимназије – природно-математички смер (друго
полугодиште у 4. разреду)
 Стручне школе –
четворогодишње школе – екологија у другом полугодишту
трогодишње школе – екологија током целе школске године

5.  Природно-математички факултет
у Крагујевцу
 Биолошки факултет у Београду
 Природно-математички факултет у Новом Саду
 Природно-математички факултет у Нишу
 Природно-математички факултет у Косовској
Митровици
 Државни Универзитет у Новом Пазару –
Департман за биомедицинске науке
 Футура, Београд – Факултет за примењену
екологију
 Факултет заштите животне средине, Сремска
Каменица

6.  Развијање свести о значају заштите и очувања природе и
животне средине.
 Развијање еколошке свести.
 Развијање одговорног односа према окружењу, као и
интересовања и спремности за његово очување.
 Развијање одговорног односа према себи, окружењу и
културном наслеђу.
 Развијање свести о потреби и могућностима личног
ангажовања у заштити животне средине, усвајање и
примена принципа одрживости, етичности и права
будућих генерација на очувану животну средину.

7.  стицање знања о разноврсности и распрострањености
живих бића;
 схватање узајамних односа живих бића и животне
средине, као и динамике кружења материје и протицања
енергије;
 развијање осећање одговорности према стању животне
средине;
 схватање степена угрожености биосфере и улоге сваког
појединца у њеној заштити и унапређивању.

8. Назив округа Број анкетираних наставника
Браничевски округ 1
Град Београд 11
Златиборски округ 22
Колубарски округ 1
Мачвански округ 3
Нишавски округ 5
Подунавски округ 2
Поморавски округ 15
Рашки округ 2
Средњобанатски округ 2
Топлички округ 2
Шумадијски округ 38
Јабланички округ 2
Јужнобанатски округ 1

9. Екологија је област биологије најмање “привлачна” за рад.
Тешкоће при реализацији програма биологије –
екологије:
-недовољна заинтересованост ученика за наставне садржаје,
-обиље апстрактних појмова,
-градиво редуковано на лош начин,
-немогућност организовања наставе ван учионице у природи,
-тешка реализација активности и пројеката,
-недостатак одговарајућих наставних средстава, посебно
информационе технологије.

10.  Наставница из Сремске Каменице (2 године стажа):
„Екологија је као област веома широка. За ученике 8.
разреда натрпана појмовима и подацима, што доводи
до незаинтересованости и нема усвајања градива.“
 Наставница из Добановаца (15 година стажа):
„Осмацима је све досадно, а екологија је специфична и,
ако наставник није довитљив, своди се на бубање
напамет.“
 Наставница из Крагујевца (18 година стажа): „Програм
екологије већину ученика „успављује“. Узроци тога су
њихов узраст и сама материја, која је доста сувопарна
и углавном се своди на теоретисање. Практични
радови и активности које ученици реализују у оквиру
Заштите природе и животне средине активирају само
мали број ученика, који су иначе носиоци било ког
облика групног рада.“

11. Истраживање обављено у Енглеској указује да ставови
ученика према наставним предметима постају мање
позитивни што су ученици старији, али постоје и докази да
је пад интересовања мањи уколико су ученици укључени у
истраживачке активности током наставног процеса (The
Royal Society, 2010).
 Наставник из Бојника (2 године стажа): „Мислим да је
превише цео један разред учити екологију и да се
чињенице понављају, па је деци досадно; још ако немаш
могућност коришћења интернета и могућност извођења
пројеката, заиста је ужасно осмислити да им буде
занимљиво, посебно у другом делу.“
 Наставница из Прибоја (24 године стажа): „Сувише брзо
се прелазе екосистеми, загађивање, заштита, о
загађивању хране нема ништа, а у последњем тромесечју
низ културних добара...што и није предмет биологије.“

13. Предлози наставника за успешнију реализацију екологије
у 8. разреду основне школе
увођење више вежби и излазака у природу,
организација посета природним добрима и националним
парковима,
примена активних метода, укључивање ученика у наставу,
кроз израду презентација и реферата, рад на пројектним
задацима, организовање радионица,
екологија као посебан обавезан предмет од V разреда.
Већи број аутора (Bogner, 1998; Manzanal и сар. 1999; Миљановић,
2004; Sander и сар. 2006; Ђокић-Остојић и Станисављевић, 2010) у
својим истраживањима истиче позитиван утицај примене ових
облика наставе на квантитет и квалитет ученичког знања, на
повећану заинтересованост ученика за учење еколошких наставних
садржаја и „...развој еколошке културе, као важног сегмента
образовања и културе савременог човека“

14.  Материјално техничка опремљеност школа:
школе не поседују кабинете за биологију, наставна средства
недостају или су застарела, информациона технологија је тешко
доступна или недоступна за коришћење у настави биологије.
 Програмски садржаји екологије:
програмски садржаји екологије су обимни, својом структуром и
обимом често превазилазе узраст ученика. Структура наставног
програма екологије са прописаним редоследом наставних тема,
наставних јединица и недељним бројем часова, отежава
ефикасну реализацију дела наставних садржаја.
 Организацију рада школе:
постојећа рганизација рада школе са фиксираним дневним и
недељним распоредом и прописаним бројем часова
онемогућава реализацију програмских садржаја екологије који
подразумевају активности ученика у природи, теренске вежбе,
излете и посете.

15. 86
43
29
108
0
20
40
60
80
100
120
5. разред 6. разред 7. разред 8. разред
5. У ком разреду ти је градиво
биологије било најмање занимљиво?

16. 48
45
65
108
0
20
40
60
80
100
120
5. разред 6. разред 7. разред 8. разред
6. У ком разреду ти је градиво
биологије било најлакше за
учење?

17. 13
7
107
139
0
20
40
60
80
100
120
140
160
5. разред 6. разред 7. разред 8. разред
8. У ком разреду градиво
биологије има највећу примену
у свакодневном животу?

18.  Анкета је спроведена међу 180 ученика 8. разреда 2 основне
школе из Крагујевца: “Свети Сава” и “Драгиша Михајловић”.
 Ставови анкетираних ученика према заштити и унапређењу
животне средине су у великом проценту позитивни, али
недостаје познавање загађивача из непосредног окружења у
коме ученици живе и њиховог утицаја на животну средину.
 Спремност ученика за учешће у еколошким акцијама
процентуално није велика и односи се само на акције које су у
блиском окружењу и које дају одмах видљиве резултате.
 Еколошко образовање биће успешно уколико наставници створе
културу критичког мишљења и ако није ограничено на
формално традиционално образовање. Активна улога ученика у
наставном процесу је неопходна за стицање еколошких знања,
ставова и навика које воде ка „про”еколошком понашању.

19. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!