2. Александар Сергејевич
Пушкин (рус. Алекса́ндр Серге́евич
Пу́шкин; Москва, 6. јун 1799 — Санкт
Петербург, 10. фебруар 1837) је
био руски књижевник. Многи га сматрају за
најбољег руског песника и оца модерне руске
књижевности. Пушкин је међу првима у Русији
почео да пише народним језиком и
дистанцирао се
од романтичарске књижевности популарне у
западној Европи. Направио је стил који је
мешао сатиру, романтику и драму.
3. Пушкин је рођен у неимућној, образованој,
аристократској породици. Прадеда по мајци му је
био црни Етиопљанин, Ибрахим Петрович
Ганибал.
4. Гроф Сава Владисавић је 1705. или 1706.
поклонио три роба руском цару Петру. “Једном
од њих тројице било је суђено да постане царев
миљеник и усвојеник.Петар га је прекрстио у
православље,преименовавши га од Ибрахима у
Абрама,дао му очево име по себи а презиме по
славном картагинском војсковођи Ханибалу-
Абрам Петрович Ханибал.”
Након школе, обезбедио је место у Савету
спољних послова у Санкт Петербургу.
5. Пушкин је брзо упливао у либералне политичке
воде и због револуционарних песама је послат у
егзил у јужну Русију (званично је само
премештен по дужности), где је остао од1820.
до 1823. Након тога је годину дана провео
у Одеси, где му је цветао друштвени живот, а
упустио се и у две афере са удатим женама.
Међутим, пошта му пресреће писмо, у којем
исказује позитиван став према атеизму.
Пушкин је по други пут протеран, овај пут у
северну Русију, на сеоско имање своје мајке -
Михајловско.
6. Од 1826. до 1831. године Пушкинов друштвени
живот се уозбиљио. Знало да се да Пушкин
тражи жену и да циља на неке од најлепших
Рускиња. 1829. године упознао је Наталију
Гончареву, којом се и оженио 1831. Две године
касније, Пушкин је проглашен за Камерјункера.
У питању је дворски чин, који се обично
додељује младим аристократама. Ово је
увредило Пушкина, између осталог зато што је
веровао да му је тај чин додељен да би његова
супруга могла да одлази на дворске балове.
7. Пушкин је убрзо запао у лошу финансијску
ситуацију, великим делом због расхода своје
супруге. Успео је да добије позајмницу,
захваљујући којој издаје свој журнал 1836.
године, који није донео зараду. Коначно, 1837.
године Пушкин је изазвао Д'Антеса на двобој,
због сумње да се удварао његовој супрузи.
Двобој је одржан 8. фебруара 1837.
8. Први метак је опалио Д'Антес. Погодио је Пушкина
у стомак. Овај се ухватио руком за рану и пао
напред у снег. Рукама се придигао на колена,
уперио пиштољ и покушао да опали. Међутим,
пиштољ је био поквашен. Пушкин је затражио да
замени пиштољ, што му је и дозвољено. Опалио је,
али је метак је само окрзнуо Д'Антеса. Пушкин је
убрзо пренет у кревет, где је лекар покушао да му
санира рану. Ипак, Александар Сергејевич Пушкин
је преминуо два дана касније, 10. фебруара 1837. (29.
јануара по старом календару).
9. Прво велико дело му је Руслан и Људмила(1820).
Током првог изганства (1820—1823) написао је
дела Кавкаски затвореник, Браћа разбојници и
започео је Чесму Бахчисараја.
Остала дела су: Цигани, Борис Годунов, Евгеније
Оњегин, Белкинове приче (Приче покојног
Ивана Петровича Белкина), Пикова дама...