2. Рођен je 6. новембра
1787. године у
Тршићу .
Родитељи су му
имали још много
деце, али су она
умирала, па је по
народном обичају
добио име Вук,
јер су сматрали
да децу односе
вештице, а сада
на ,,вука’’ неће
смети.
3. Писање и читање научио је од
рођака Јефте Савића који је био
једини писмени човек у крају.
Школовање наставља у
Лозници, а затим у
манастиру Троноши
где је више времена
проводио чувајући
овце него што је учио.
4. Учио је немачки језик.
Кључна година у његовом животу је 1813.година, када
одлази у Беч.
Упознао је Ану Марију Краус коју је и оженио.
1814.године написао је прву граматику за народни језик.
5. • МОДЕРНА СРПСКА АЗБУКА има 30 ћириличних слова и
свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је
Вук Стефановић Караџић 1818. године .
• Он је изоставио сва непотребна слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и
др. а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова:
ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ
му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено
слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео
из латинице, а џ из румунске ћирилице.
КАКО ЈЕ НАСТАЛО НАЈБОЉЕ
ПИСМО НА СВЕТУ
6. • Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ (јат) І ї (и) Ы ы(јери, тврдо и) Ѵ ѵ (и)
Ѹ ѹ (у) Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (ен) Я я (ја) Ю ю (ју) Ѿ ѿ
(от) Ѭ ѭ (јус) Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз) Щ щ (шч) Ѯ ѯ (кс) Ѱ
ѱ (пс) Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь(меки полуглас)
• А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з И и К к Л л М м Н н
О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш
• Ј ј
• Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ
7. ЗЛАТНО ПРАВИЛО
• ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ
• ЧИТАЈ КАКО ЈЕ НАПИСАНО
• ЈЕДАН ГЛАС ЈЕДНО СЛОВО
9. Оно што је додатно ометало његов рад јесте
његова лева нога која је постепено све више
оболевала док није остала потпуно згрчена, тако да
је читав живот носио штулу(дрвену ногу).
10. Као година Вукове победе и врхунца његовог
рада узима се 1868. када је званично почела да
се користи његова ћирилица.
•Радио је дуго и било је
потребно 54 године да би
Србија признала његов рад.
13. "Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик,
докле га љубимо
и поштујемо, њим говоримо и пишемо,
прочишћавамо, дотле живи народ,
може се међу собом разумевати и умно
сједињавати, не прелива се у
други, не пропада."
14. Захвалност Вуку Караџићу
• Данас, много школа, библиотека, културних
центара, биоскопа, домова културе,
позоришта, вртића, носе име нашег великог
реформатора ВУКА КАРАЏИЋА.