O tome šta sve država treba da poboljša da se ne bi našli na začelju liste Svetske banke

1. 02. decembar 2012.
Još nismo naučili da ulažemo u sebe
Država treba da uzme izveštaj Svetske banke i da što pre poboljša one pozicije koje nas vuku na
začelje liste, jer iako smo neke segmente popravili i dalje smo iza svih zemalja u regionu, kažu
stručnjaci
Srbija se u najnovijem Izveštaju o poslovanju Svetske banke, kojim je obuhvaćeno 185 zemalja,
našla među deset ekonomija koje su sprovele najveći broj reformi, pri čemu je pozicija naše
zemlje unapređena za devet mesta zahvaljujući pomaku u oblastima osnivanja preduzeća,
sprovođenja ugovora i rešavanja pitanja nesolventnosti. To jeste dobar znak, ali ne treba time da
se tešimo, jer smo daleko od željenog ranga – saglasni su naši sagovornici. Sama činjenica da
smo ove godine imali samo 200 miliona evra investicija treba da zvoni na uzbunu u svakom
kabinetu vlade. Izborna godina, ekonomska kriza i nepredvidivo poslovno okruženje glavni su
razlozi po rečima Branislava Grujića, predsednika kompanije „PSP Farman” za njihov izostanak.
Svetske kompanije se sve manje odlučuju da investiraju u inostranstvu i sve više se okreću

2. svojim zemljama. Zbog toga on i u sledećoj godini očekuje upola manje investicija od
najavljenih 1,2 milijarde evra.
– Država treba da uzme Izveštaj Svetske banke i da što pre poboljša one pozicije koje nas vuku
na začelje liste. Neke segmente jesmo popravili, ali i dalje smo iza svih zemalja u regionu. Ocena
Svetske banke nije presuđujuća, ali je bitan faktor pri odluci investira da li će ulagati u nekoj
zemlji – kaže Grujić.
Ana Trbović, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, naglašava dasa
produbljavanjem ekonomske krize, poslovna klima postaje sve značajnija i kapital odlazi tamo
gde se jednostavnije posluje i gde je rizik manji. Srbiju neefikasan rad javnih službi i
nefleksibilnost Zakona o radu košta novih radnih mesta i prilika za izvoz.
– Nažalost većina predviđenih reformi sa ciljem podizanja konkurentnosti poslovnog okruženja
još uvek nije sprovedena. Srbija je na dnu lestvice zemalja sveta kada je u pitanju izdavanje
građevinskih dozvola, što ukazuje na (ne)kvalitet administrativnih propisa i rada javnih službi.
Nije na boljem mestu ni kad je u pitanju zaštita manjinskih akcionara, što pokazuje
(ne)razvijenost profesionalnog, korporativnog upravljanja u privredi – dodaje Trbovićeva.
Ona kaže da ozbiljni investitori izveštaje Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma čitaju sa
velikom pažnjom. A posebno brine što pored poznatih problema izdavanja dozvola i drugih
pitanja institucija i tržišta, kako ističe, sada padaju i ocene kvaliteta obrazovanja i inovacija koja
su u prethodnom periodu bila osnov za nadu u brži oporavak nakon izgradnje kvalitetnije
poslovne klime.
– Sada vidimo da nam je ugrožena konkurentnost i na duži rok, a pošto je izveštaj dinamičan
jasno je da drugi rade više od nas i da zato investicije idu na ta tržišta. To potvrđuje i odliv
mozgova iz Srbije. Istovremeno primeri drugih država pokazuju da uz malo više političke volje
za kratak rok može da se poboljša poslovna klima, a na srednji i kvalitet obrazovanja ukoliko se
primene sistemske mere i da se na taj način privuku investicije, i domaće i strane, i ubrza
ekonomski razvoj. Malo političke volje međutim je ono što nam nedostaje već godinama –
upozorava Ana Trbović dekan FEFE.
Maja Piščević, izvršna direktorka Američke privredne komore, kaže da Srbija mora da shvati da
vremena za gubljenje više nemamo.
– Sledećih godinu dana su biti ili ne biti. Ako ovaj, medicinski rečeno „zlatni sat” ne iskoristimo,
gotovo je izvesno sa kakvim ćemo se posledicama suočiti. U meri u kojoj dolazak investitora ne
zavisi od situacije na svetskom tržištu, Srbija još može da napravi fantastičan iskorak, ali svaki
izgubljeni dan je velika propuštena šansa – ističe Piščevićeva.
Država, kako kaže, treba da se fokusira na strukturne reforme i unapređenje regulative,
smanjivanje nepotrebne administracije i nerazumnih dodatnih troškova. Ova vlada je prema
mišljenju Američke privredne komore napravila nekoliko dobrih koraka koji nagoveštavaju
odgovoran pristup problemima i posvećenost akciji, što uliva izvesni optimizam među
investitorima.

3. – Ovih dana se govori da će se situacija sa „Ikeom” konačno pomeriti sa mrtve tačke i nadamo se
u narednih šest meseci završiti procedure za dobijanje građevinske dozvole. Ali činjenica je da je
to trajalo nedopustivo dugo i da iskustvo ovog važnog investitora nije stimulativno za njihove
kolege. U tom smislu, zamislite koliko je potencijalnih investitora za ove četiri godine
kontaktiralo „Ikeu” kako bi se raspitali o poslovnom okruženju u Srbiji? Ili, koliko bi njih već
bilo u Srbiji da je sistem dobijanja dozvola efikasniji i da je „Ikei” to omogućilo da što pre
otpočne poslovanje – ukazuje izvršna direktora Američke privredne komore.
Kao prioritete ona izdvaja tri oblasti, koje bi do završetka prve godine rada vlade, napravile
značajan pomak, a samim tim i bolju poziciju na Duing biznis listi.
Prvu čine parafiskalni nameti, sa čijim smanjivanjem se kako kaže jako dobro krenulo. Pored već
ukinutih 138 nameta, značajne su i izmene Zakona o budžetskom sistemu koji uspostavlja
transparentan i predvidljiv način uvođenja i određivanja ovih naknada. Na ovaj način,
potencijalni strani ulagači unapred će imati jasnu sliku kakvi ih sve troškovi očekuju.Druga
oblast tiče se neophodnih reformi u oblasti građevinarstva i prostornog planiranja – kao što je
ubrzanje procedure izdavanja dozvola za izgradnju objekata, ali i reforma postupka konverzije
prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu.
Treća velika oblast jeste radno zakonodavstvo, gde se iskristalisalo više grupa problema. Jedan je
suvišna administracija, gde bi fokus trebalo da bude lakše zapošljavanje, ali i otpuštanje radnika.
Značajna izmena bi bila i produženje ugovora na određeno vreme sa jedne na tri godine.
Marijana Avakumović