zoran

2. Bernard Kornvel
Harlekin

3. Prvi dio trilogije
Potraga za gralom
Blago Huktona ukradeno je na Uskrs 1342. godine. To je bila sveta stvar, relikvija
koja je visila sa krovnih greda u crkvi, i bilo je neobično što se tako dragocen
predmet čuva u jednom prilično nepoznatom selu. Neki su govorili da njemu tamo
i nije mesto. da bi trebalo da ga kao svetinju čuvaju u katedrali ili nekoj velikoj
opatiji. dok su drugi, brojniji, govorili da ta dragocenost nije autentična. Samo
budale su poricale da su se relikvije krivotvorile u to doba. Brbljivci su tumarali
sporednim putevima Engleske i prodavali požutele kosti za koje su tvrdili da potiču
od prstiju ruku i nogu ili rebara blaženih svetaca. Ponekad su te kosti i bile ljudske,
međutim, mnogo češće su poticale od svinja ili čak jelena, pa ipak, ljudi su ih i
dalje kupovali i molili su im se. „Isto tako se mogu moliti i svetom Ginefortu“,
rekao je otac Ralf. a onda se podrugIjivo nasmejao. ,.Oni se mole kostima praseta,
kostima praseta! To je neko blagosloveno prase!'
Otac Ralf je doneo to blago u Hukton i nije hteo ni da čuje da se ono odnese
u neku katedralu ili opatiju. tako da je ono osam godina visilo u maloj crkvi. gde je
sakupljalo prašinu i obavijeno paukovim mrežama koje su svetlucale srebrnkastim
odsjajem kada bi sunčevo svetlo ukoso zasjalo kroz visoki prozor zapadne kule. Na
blago su sletali vrapci, a ponekad bi ujutru pronalazili slepe miševe koji su visili sa
koplja. Blago su retko čistili i izuzetno retko spuštali iako bi ponekad otac Ralf
tražio da se donesu merdevine i da otkače lance koji su držali blago. Tada bi se
molio nad njim i milovao ga. Nikada se nije hvalio tim blagom. Neke druge crkve
ili samostani koji su posedovali takvu premiju, upotrebili bi ga da privuku
hodočasnike, li otac Ralf je odbijao da primi posetioce. „To nije ništa“, umeo je da
kaže, ako bi se posetilac raspitivao za relikviju, „trica. Nista.“ A isto tako umeo je i
da se razljuti ako bi posetioci bili uporni. ,,To je ništa, ništa, ništa!“ Otac Ralf je
izazivao strah čak i kad je bio smiren, a kada bi se razljutio imao je narav
razbarušenog demona. Njegov bes je štitio blago iako je sam otac Ralf verovao da
ravnodušnost predstavlja najbolju zaštitu za blago jer je on mislio da će ga Bog
čuvati ako ljudi ne budu znali za njega. A on je to i činio, neko vreme.
To što je Hukton bio skrovito mesto bila je najbolja zaštita za blago. To
malo selo nalazilo se na južnoj obali Engleske i iz njega je Lip, potok koji je skoro
bio reka, tekao ka moru preko šljunkovite plaže. U selu je bilo šest ribarskih
brodića, i noću ih je štitio sam Huk koji je poput šljunkovitog jezička krivudao oko
Lipa, iako je u poznatoj oluji 1322. more grmelo iznad Huka i nateralo čamce da se
ukotve na gornjoj plaži. Selo se nikada nije u potpunosti oporavilo od te tragedije.
Devetnaest brodova je isplovilo iz Huka pre oluje, a đvadesct godina kasnije samo
je šest malih brodića plovilo talasima iza izdajničkih obala Lipa. Ostali stanovnici
sela radili su na poljima soli ili su čuvali ovce i stoku na brežuljcima iza grupisanih
kolibica. One su bile nagomilane iza male kamene crkvice u kojoj je blago visilo sa
potamnelih greda. To je bio Hukton, mesto brodića, riba, soli i stoke, mesto sa
zelenim brežuljcima iza njega, neznanjem u njemu i divljim morem u daljini.
Hukton, kao i svako drugo hrišćansko mesto, održavalo je bdenje veče uoči
Uskrsa, a 1342. tu svečanu dužnost obavljala su petorica muškaraca koji su gledali
kako otac Ralf posvećuje uskršnje sakramente, a onda polaže hleb i vino na oltar
pokriven bclom draperijom. Hostije su se nalazile u jednostavnoj glinenoj činiji

4. pokrivenoj parčetom izbeljenog platna, dok je vino bilo u srebrnoj čaši koja je
pripadala ocu Ralfu. Taj srebrni pehar bio je deo misterije koja je njega obavijala.
On je bio veoma visok, pobožan i previše obrazovan za jednog seoskog sveštenika.
Šaputalo se da je mogao da bude i biskup. ali da ga je đavo proganjao noćnim
morama i bilo je sigurno da je anogo pre nego što je došao u Hukton bio zaključan
u samostanskoj ćeliji pošto je đavo ušao u njega. A onda su 1334. isterali davola iz
njega i poslali u Hukton gde je plašio seljane time što je propovedao galebovima ili
šetao plažom ridajući zbog svojih greha i udarao se po grudima oštrim kamenjem.
Urlao je poput psa, kada bi mu njegove zloće opteretile savest, ali je takođe
pronašao i neki mir u tom udaljenom selu. Od debala je napravio veliku kuću koju
je delio sa svojora kućepaziteljkom i sprijateljio se sa ser Džajlsom Meriotora, koji
je bio gospodar Huktona i koji je živeo u kamenoj palati koja se nalazila tri milje
severnije.
Ser Džajls je, naravno. bio gospodin, a činilo se da je to i otac Ralf, uprkos
njegovoj raščupanoj kosi i Ijutitom glasu. On je sakupljao knjige i one su posle
blaga koje je bilo doneto u crkvu. predstavljale najveće čudo u Huktonu. Ponekad,
kada bi osfavio svoja vrata otvorena, ljudi su mogli da vide sedamnaest knjiga
uvezanih u kožu i naslaganih na sto. Većina tih knjiga bila je na latinskom, a
nekoliko ih je bilo na francuskom, koji je bio maternji jezik oca Ralfa. Ali ne
francuski jezik koji se govorio u Francuskoj, već normanski francuski, jezik
engleskih vladara, i po tome su seljani zaključili da njihov sveštenik mora da se
rodio u pleraićkoj porodici, iako se niko nije usudio da ga direktno upita. Svi oni su
ga se previše plašili, a on je obavljao svoje dužnosti preraa njima; krizmao ih je,
posvećivao Bogu, venčavao, slušao njihove ispovesti, oslobađao greha, grdio i
sahranjivao, ali nije provodio vreme sa njima. Šetao se sam natraurenog lica,
raščupane kose i sjajnih očiju, pa ipak, seljani su se ponosili njime. Većina seoskih
crkava trpela je sveštenike koji su bili ugojene neznalice, i jedva obrazovaniji od
svojih parohijana, dok je Hukton, u ocu Ralfu iraao pravog učitelja, previše
pametnog da bi bio druželjubiv, možda čak i sveca, osobu plemićkog porekla. On
je javno priznao svoje grehe, i verovatno je bio lud, ali je bez sumnje bio pravi
sveštenik.
Otac Ralf je blagoslovio sakramente, a onda je upozorio petoricu muškaraca
da đavo luta noć pred Uskrs i da ništa ne bi više želeo nego da otme sakramente sa
oltara i da stoga moraju pažljivo da čuvaju hleb i vino. Nakon što je sveštenik
otišao, oni su izvesno vreme pokorno klečali i gledali u pehar koji je imao na sebi
izgraviran ratnički grb. Taj grb je prikazivao mitsku zver, minotaura, kako drži
gral, i taj pehar je predstavljao plemenitu stvarčicu koja je seljanima nagoveštavala
da je otac Ralf bio zaista plemićkog porekla, ali da je pao nisko kada je đavo ušao
u njega. Većina seijana nije mogla sebi da priušti prave uskršenje sveće, ali otac
Ralf bi svake godine kupio dve sveće od monaha u Šaftsberiju i seljani bi se
ušunjali u crkvu da ih gledaju. Ali te noći, nakon što je palo veče, samo petorica
muškaraca su posmatrali visoke nepokretne plamenove.
A onda se Džon, ribar, pomerio. „Verujem da je ovo dovoljno da starog
đavola drži daleko“, rekao je, a ostala četvorica su se nasmejala. Onda su svi ustali
sa stepeništa oltara i seli, naslonivši se leđima na zid. Džonova supruga se
postarala da korpu napuni hlebom, sirom i dimljenom ribom, dok je Edvard, koji je
poseđovao solane na plaži, doneo svetlo pivo.
U većim crkvama u hrišćanskom svetu vitezovi su bdeli. Oni su klečali u
punoj opremi, na ogrtačima su im bili izvezeni propeti lavovi i ustremljeni
sokolovi. Na nekim ogrtačima bili su izvezeni ili orlovi raširenih krila ili samo

5. njihove glave. Na šlemovima su imali perjane ćube. Ali u Huktonu nije bilo
vitezova i samo je najmlađi muškarac, po imenu Tomas, koji je sedeo odvojen od
ostale četvorice, imao oružje. To je bio stari, tupi i blago zarđali mač.
,,Ti veruješ da će taj stari bodež uplašiti đavola, Tomase?“, upitao ga je
Džon.
„Moj otac je rekao da moram da ga ponesem", rekao je Tomas.
„Zašto tvoj otac čuva taj mač?“
,,On ništa ne baca, vi to znate“, rekao je Tomas i podigao je staro oružje.
Ono je bilo teško, međutim, on ga je podigao lako ; za svojih osamnaest godina bio
je visok i neverovatno jak. Bio je i veoma omiljen u Huktonu jer je, uprkos tome
što je bio sin najbogatijeg čoveka u selu, bio vredan mladić. Ništa mu nije bilo
milije od toga da provede dan na moru i da vuče postavljene mreže, a od toga su
mu ruke krvarile i postale grube. Znao je kako da porine brodić, i znao je dobro da
vesla kada njie bilo vetra; umeo je da postavlja zamke, da klečeći gađa iz luka, da
kopa grob, da uštroji tele, da postavi krov od slame, da kosi seno ceo dan. Bio je
visok, koščat, tamnokos momak sa sela, ali Bog mu je podario oca koji je hteo da
se Tomas uzdigne iznad običnih stvari. On je hteo da dečak bude sveštenik zbog
čega je Tomas i završio svoj prvi semestar na Oksfordu.
„Šta radiš na Oksfordu, Tomase?", upitao ga je Edvard.
„Sve ono što ne bi trebalo,“ rekao je Tomas. Svoju tamnu kosu je sklonio sa
lica koje je bilo koščato kao i očevo. Imao je izrazito plave oči, dugu vilicu, blago
spuštene oči i osmeh koji bi se brzo pojavio, a još brže nestao. Devojke u selu su
ga smatrale zgodnim.
,,Da li ima devojaka na Oksfordu?"1, upitao je Džon lukavo.
„Više nego dovoljno“, rekao je Tomas.
„Nemoj to reći ocu“, rekao je Edvard,
„Ili će te opet bičevati. Tvoj otac je stvarno dobar s bičem.“
„Niko nije bolji od njega“, složio se Tomas.
„On samo želi ono što je najbolje za tebe“, rekao je Džon. ,,Ne možeš kriviti
čoveka zbog toga.“
Ali Tomas jeste krivio svog oca. On je uvek krivio svog oca. Godinama se
borio protiv njega, a ništa nije izazivalo razdor među njima u tolikoj meri kao
Tomasova opsednutost lukovima. Otac njegove majke pravio je lukove u Veldu.
Tomas je živeo sa dedom skoro do svoje desete godine, a onda ga je otac doveo u
Hukton, gde je upoznao glavnog lovca, ser Džajlsa Meriota, čoveka koji je, takođe,
bio dobar strelac, i on je postao njegov novi učitelj. Tomas je napravio svoj prvi
luk kada je imao jedanaest godina, ali kada je njegov otac pronašao taj luk
napravljen od brestovog drveta, polomio ga je preko kolena, a njegovim ostacima
je istukao svog sina. ,,Ti nisi običan seljak“, vikao je njegov otae dok je
polomljenim lukom udarao Tomasa po leđima, glavi i nogama, ali ni njegove reči
ni batine nisu ništa pomogli. I pošto je Tomasov otac obično bio okupiran drugim
stvarima, Tomas je imao dovoljno vremena da se posveti svojoj opsesiji.
U petnaestoj godini bio je dobar majstor za lukove kao što je bio njegov
deda, koji je instinktivno znao kako da oblikuje granu tise, tako da do izražaja dođe
sredina drveta koja je po prirodi tvrda, dok se prednji deo pravio od elastičnijeg
mekog drveta. I tako, kada bi se luk savio, tvrđi deo drveta je uvek pokušavao da
se ispravi, a mekši deo drveta bio je poput mišića koji je to omogućavao. Tomas je
smatrao da ima nečeg elegantnog, jednostavnog i lepog u dobrom luku. Gladak i
snažan, dobar luk je bio poput zategnutog stomaka devojke, i te noći, na uskršnjem
bdenju u ckvi u Huktonu, Tomas se prisećao Džejn koja je služila u maloj seoskoj

6. krčmi.
Džon, Edvard i druga dva muškaraca razgovarali su o seoskim dešavanjima:
ceni jaganjaca na vašaru u Dorčesteru, o starom bračnom paru na Lip Hilu koji je
jednom oteo celo jato gusaka i o anđelu koga su videli iznad krovova kuća u Limu.
„Mislim da su oni bili previše pijani“, rekao je Edvard.
,,Ja vidim anđele kada pijem“, rekao je Džon.
,,To mora da je Džejn“, rekao je Edvard.
,,Ona zaista izgleda kao anđeo.“
„Ali se ne ponaša poput anđela“, rekao je Džon. „Devojka je trudna“, sva
četvorica muškaraca su pogledala Tomasa, a on je nedužno posmatrao blago koje
je visilo sa krovnih greda crkve. Tomas se u stvari plašio da je to dete stvarno
njegovo i plašio se šta će njegov otac reći kada sazna, ali te noći se pretvarao da ne
zna da je Džejn trudna. On je samo posmatrao blago koje je delimično sakrivala
ribarska mreža, obešena da se suši, dok su četvorica starijih muškaraca postepeno
padala u san. Hladan povetarac je činio da plamenovi dveju sveća trepere. Pas je
zalajao negde u selu, a uvek, i bez kraja, Tomas je mogao čuti otkucaje srca mora
dok su talasi udarali po šljunku, a zatim se povlačili, zaustavljali se i ponovo
udarali. Slušao je četvoricu muškaraca kako hrču i molio se da njegov otac nikada
ne sazna za Džejn, iako je to bilo malo verovatno, jer je ona pritiskala Tomasa da
se oženi njome, a on nije znao šta da radi. Možda, mislio je, treba jednostavno da
pobegne, da uzme Džejn i svoj luk i da beži, ali nije bio siguran u vezi sa tim, tako
da je jednostavno posmatrao relikviju na krovu crkve i molio se svom svecu za
pomoć.
To blago je u stvrari bilo koplje. I bila je to velika stvar sa vratilom snažnim
kao čovekova mišica. Dužina koplja je iznosila dve visine čoveka, i verovatno je
bilo napravljeno od jasena iako je koplje bilo tako staro da to niko nije mogao
potvrditi. Godine su iskrivile, iako ne previše, već potamnelo vratilo koplja koje je
nekada bilo pravo, a njegov vrh nije bio napravljen od komada gvožđa ili čeiika.
već od potamnelog srebra koje je svetlucalo sa bodeža.
Vratiio koplja nije bilo šire oblikovano kako bi omogućilo čvrsto držanje
koplja, već je bilo glatko poput harpuna ili strele; ta relikvija je u stvari podsećala
na veliko koplje za ubijanje teladi, ali nijedan seljak ne bi nikada obložio koplje za
ubijanje govečadi srebrom. To je stvarno bilo pravo oružje, i to koplje.
Ali to nije bilo bilo kakvo staro koplje. To je bilo upravo ono koplje kojim je
sveti Đorđe ubio zmaja. To je bilo koplje Engleske pošto je sveti Đorđe bio
engleski svetac i to ga je činilo velikim blagom, iako je ono u Huktonu visilo sa
crkvenog krova prekrivenog paukovim mrežama. Mnogi su govorili da to ne može
biti koplje svetog Đorđa, ali Tomas je verovao da to jeste njegovo koplje i voleo je
da zamišlja prašinu koja je pokrivala bokove konja svetog Đorđa i dah zmaja koji
je bljuvao plamenove kao iz pakla, dok je konj usporavao, a svetac izvlačio koplje.
Sunčeva svetiost, blistava poput krila anđela, obasjavala je šlem svetog Đorda, i
Tomas je zamišljao riku zmaja, treskanje njegovog probodenog i krljuštima
prekrivenog repa, njištanje užasnutog konja i mogao je videti sveca kako se uzdiže
u stremenu pre nego što je gurnuo srebrni vrh koplja ka oklopljenom srcu
čudovišta. Koplje je otišlo pravo do srca, a piskanje zmaja mora da je odjekivalo
do neba dok se on previjao, krvario i umirao. Zatim se prašina slegla, krv zmaja
skorela u pesku pustare. Sveti Đorđe je nekako uspeo da izvuče koplje, a onda je
ono nekako završilo kod oca Ralfa. Ali kako? Sveštenik im to nije rekao. Medutim,
ono je visilo sa krovnih greda, veliko tamno koplje, dovoljno teško da probije
krljušt zmaja.

7. I tako se te noči Tomas molio svetom Đorđu, dok je Džejn, tamnokosa
lepotica, čiji se stomak polako zaokrugljivao od trudnoće. spavala u sobičku
pivnice, a otac Ralf naglas jecao zbog noćne more o demonima koji se kreću po
tami. Lisice su vriskale sa okolnih brda, a beskrajni talasi zapljuskivali, a zatim
polako tonuli u šljunkovitu obalu Huka. Bila je to noć uoči Uskrsa.
Tomas se probudio kada su seoski petlovi počeli da kukuriču i video je da su
skupocne sveće izgorele skoro do bezvrednih svećnjaka. Sivo svetlo je već ispunilo
prozor iznad oltara čija je prednja strana bila bele boje. Jednog dana, otac Ralf je
obećao seljanima, taj prozor će plamteti različitim bojama koje će prikazivati kako
sveti Đorde probada zmaja kopljem sa srebrnim vrhom. Kameni okvir prozora je
trenutno bio ispunjen parčićima stakla, između kojih je hladan vazduh ulazio u
crkvu čija je unutrašnjost bila žute boje. Tomas je ustao pošto je morao da mokri, a
prvi grozni vrisak čuo se iz sela.
Jer došao je Uskrs, Hrist je vaskrsao, a Francuzi su se iskrcali na kopno.
Osvajači su stigli iz Normandije sa četiri broda koji su plovili koristeći noćni
vetar sa zapada. Njihov vođa, ser Gijom de Evek, gospodar od Eveka, bio je
sezonski ratnik koji se borio protiv Engleza u Gaskonji i Flandriji i koji je osvajače
dvaput doveo do južne obale Engleske. Oba puta je svoje brodove bezbedno vratio
kući sa tovarima vune, srebra, stoke i žena. On je živeo u lepoj kamenoj kući u Kan
U Sen Žanu gde je bio poznat kao vitez od mora i kopna. Imao je trideset godina,
široka ramena, plavu kosu, bio je veseo i površan čovek, koji je živeo od gusarenja
na moru i služeći kao vitez na kopnu, a sađa se iskrcao u Hukton.
To je bilo beznačajno mesto i bilo je malo verovatno da će u njemu pronaći
bilo kakvu nagradu, ali ser Gijom je bio unajmljen da obavi zadatak i čak ako ne bi
ništa pronašao u Huktonu, ako ne bi uspeo da otme ni jedan jedini novčić od
seljana, on bi ipak bio na dobitku, jer mu je za ovu ekspediciju bilo obećano
hiljadu livri. Ugovor je bio potpisan i zapečaćen i taj ugovor je ser Gijomu
garantovao hiljadu livri kao i bilo koji plen koji pronađe u Huktonu. Stotinu livri
mu je već isplaćeno, a ostatak je čuvao fratar Martin u kanskom muškom
samostanu, a sve što je ser Gijom trebalo da uradi da bi zaradio preostalih devetsto
livri, bilo je da svojim brodovima doplovi do Huktona, da uzme tamo sve što hoće.
ali da sve što se nalazi u crkvi ostavi čoveku koji mu je ponudio takav velikodušan
ugovor. Taj čovek je stajao sada pored ser Gijoma na brodu koji je predvodio
ostale brodove.
Bio je mlad, nije imao još ni trideset godina, bio je visok i tamnokos, retko
je govorio, a još rede se smejao. Na sebi je imao skupoceni oklop koji mu je
dopirao do kolena, a preko njega je nosio ogrtač od teškog crnog platna na kome
nije bilo nikakvog simbola iako je ser Gijom pretpostavljao da je taj mladić
plemićkog porekla jer je imao aroganciju povlašćenih i samopouzdanje
privilegovanih. On sigurno nije bio normanski plemić, pošto ih je ser Gijom sve
znao, te je stoga sumnjao da taj mladi čovek potiče iz oblasti pored nemačke
granice, ili oblasti Majne, budući da je često jahao sa njihovim vojskama. Blaga
preplanulost strančevog tena nagoveštavala je da on dolazi iz jedne od
mediteranskih provincija, možda iz Langedoka ili Dofina, a oni su svi tamo ludi,
mislio je on. Besni kao psi. Ser Gijom nije čak znao ni kako se muškarac zove.
„Neki ljudi me zovu Harlekin", odgovorio je stranac kada ga je ser Gijom
upitao za ime.
,.Arlekin?“ Ser Gijom je ponovio ime, a onda se prekrstio jer takvo ime
teško da je bilo za pohvalu. „Mislite kao harlekin?'1
„Harlekin u Francuskoj". potrvdio je čovek, ,,ali u Italiji kažu arlekino. Sve

8. je to isto." Čovek se nasmešio, ali nešto u om osmehu govorilo je ser Gijomu da bi
bilo bolje da obuzda svoju radoznalost ako želi da dobije devetsto livri.
Čovek koji se predstavljao kao Harlekin, zagledao se u obalu u izmaglici gde
je video niski crkveni toranj, krovove zbijenih kuća i dim vatri koje su tinjale u
solanama. ,,Da li je to Hukton?“, upitao je.
„Tako on kaže“, odgovorio je ser Gijom, pokazavši glavom na kormilara
broda.
„Neka mu se onda bog smiluje", rekao je čovek. Isukao je mač iako su ostala
četiri broda još uvek bila udaljena pola milje od obale. Đenovljanski strelci,
unajmljeni za ovaj put, prekrstili su se, a onda su počeli da odvijaju užad kada je
ser Gijom naredio da se njegova zastava podigne na jarbol. To je bila plava zastava
ukrašena likovima tri ustremljena sokola žute boje, raširenih lcrila i kandži
spremnih da zgrabe svoj plen. Ser Gijom je mogao da oseti miris vatri iz solana i
da čuje petlove kako kukuriču na kopnu.
Petlovi su još uvek kukurikali dok su se sidra njegova četiri broda usecala u
šljunak.
Ser Gijom i Harlekin su bili prvi na obali, za njima se iskrcalo mnoštvo
strelaca iz Đenove, profesionalnih vojnika koji su znali svoj posao. Vođa ih je
poveo preko plaže i kroz selo kako bi blokirali dolinu koja se nalazila iza sela, a
gde bi oni mogli da zaustave svakog seljanina koji bi pokušao da pobegne sa
svojim dragocenostima. Preostali ser Gijomovi vojnici trebalo je da pretresu kuće,
dok su mornari ostali na plaži da čuvaju svoje brodove.
Na moru su proveli dugu, hladnu, nemirnu noć, a sada je sledila nagrada.
Cetrdeset naoružanih muškaraca izvršilo je invaziju na Hukton. Nosili su šlemove
priljubljene uz glavu, a preko kožom postavljenih kratkih ogrtača pancir košulje.
Noslili su mačeve, sekire ili koplja i bilo im je dozvoljeno da krenu u pljačku.
Mnogi od njih su bili veterani, koji su učestvovali i u drugim pohodima ser Gijoma
i znali su šta treba da rade. Trebalo je da razvale klimava vrata i počnu da ubijaju
muškarce. Nije trebalo da obraćaju pažnju na vrisku žena, već da ubijaju muškarce,
jer su muškarci bili ti koji su se najžešće borili. Neke žene su pokušale da pobegnu;
a strelci iz Đenove su ih zaustavili. A kada bi ubili muškarce, mogli su da počnu sa
pljačkom, a za to im je ipak bilo potrebno vreme. Vreme, tokom kog su seljani
mogli da na različitim mestima sakriju sve što je bilo vredno, a ta skrivena mesta je
onda trebalo pronaći. Slamnate krovove su skidali sa kuća, pretraživali bunare,
probadali podove, međutim, mnoge stvari nisu bile skrivene. Tu je bilo je šunki
pripremljenih za prvi obrok posle uskršnjeg posta, korita sa dimljenom ili sušenom
ribom, naslaganih mreža, dobrih kuhinjskih sudova, kudelje i vretena, jaja.
izmućkanog butera, buradi soli sve su to bile reiativno skromne stvari, aii dovoljno
vredne da ih odnesu u Normandiju. U nekim kućama su uspeli da skupe nešto
kovanog novca, a jedna kuća, sveštenikova, bila je i riznica srebrnih tanjira,
svećnjaka i krčaga.
U sveštenikovoj kući su čak pronašli i dobre vunene tkanine namotane na
koturove, veliki izrezbareni krevet i pristojnog konja u štali. Ser Gijom je bacio
pogled i na sedamnaest knjiga, ali je pomislio da su bezvredne i onda ih je, pošto je
pokidao bronzane brave sa njihovih kožnih korica, ostavio da izgore kad su zapalili
kuću.
Morao je da ubije sveštenikovu kućepaziteljku. Kasnije je žalio zbog njene
smrti. Ser Gijom se nije prenemagao u pogledu ubijanja žena, ali ubijanje žena nije
donosilo nikavu čast tako da on to nije odobravao, osim ako žene nisu pravile
probleme, a sveštenikova kućepaziteljka je htela da se bori sa njima. Sibala je ser

9. Gijomove naoružane vojnike rečima koje su pržile i ponižavale, nazivala ih
kurvinim sinovima i đavolovim slugama, te ju je na kraju ser Gijom posekao
mačem budući da nije htela da prihvati sudbinu koja ju je zadesila.
„Glupa kučka“, rekao je ser Gijom, preskočivši njeno telo da bi provirio u
kuhinju koja se nalazila u sredini kuće. Dve fine šunke su se sušile u dimnjaku.
„Spustite ih“, naredio je jednom od svojih vojnika, a onda ih je ostavio da
pretražuju kuću, dok se on zaputio ka crkvi.
Otac Ralf, probuđen vriskom svojih parohijana, navukao je mantiju i pojurio
u crkvu. Ser Gijomovi vojnici ga nisu dirali iz poštovanja. Međutim, kada je ušao u
tu malu crkvu, sveštenik je počeo da udara osvajače sve dok Harlekin nije pristigao
i naredio naoružanim vojnicima da drže sveštenika. Onda su ga oni zgrabili za ruke
i držali ga ispred oltara sa belom, uskršnje ukrašenom prednjom stranom.
Harlekin, sa mačem u ruci, naklonio se pred ocem Ralfom. „Moj gospodaru
grofe“, rekao je.
Otac Ralf je zatvorio oči, možda se molio, iako je to više izgledalo kao
ogorčenje. A onda ih je otvorio i netremice gledao Harlekinovo lepo lice.
,,Ti si sin moga brata“, rekao ’je i nije uopšte delovao ljutito, već ogorčeno.
,,Tačno.“
„Kako je tvoj otac?“
„Mrtav je“, rekao je Harlekin, ,,kao i njegov i tvoj otac.“
„Pokoj im duši“, rekao je pobožno otac Ralf.
,,A kada ti budeš mrtav, starče, ja ću biti grof i naša porodica će se ponovo
uzdići.“
Otac Ralf se nasmešio, a onda zatresao glavom i pogledao koplje.
„Nikakvog ti dobra to koplje neće doneti“, rekao je, ,,zato što je njegova snaga
rezervisana za ljude sa vrlinama. Njegova moć neće delovati na besramnika poput
tebe.“ Dok je gubio dah, otac Ralf je ispustio neobičan zvuk, sličan mjauku, i
gledao je tamo gde mu je nećak zabio mač u stomak. Borio se da nešto kaže, ali
reči nisu izlazile. A onda, kada su ga naoružani vojnici spustili, izgubio je svest i
sručio se pored oltara dok mu se krv slivala u krilo.
Harlekin je obrisao mač o prekrivač na oltaru isprksan mrljama vina, zatim
je naredio jednom od ser Gijomovih vojnika da pronađe merdevine.
,,Merdevine?“, zbunjeno su upitali naoružani mušakrci.
„Nekako su postavili krov, zar ne? Znači imaju merdevine. Pronađite ih!.“
Harlekin je vratio mač u korice, a onda pogledao naviše u koplje svetog Đorđa.
„Prokleo sam ga“, rekao je otac Ralf malaksalo. Lice mu je bilo bledo i
umirao je, ali zvučao je neobično smireno.
„Vaša kletva, gospodaru, zanima me koliko i novčić služavke u krčmi“
Harlekin je bacio bezvredni svećnjak ka svojim vojnicima, a onda je zagrabio šaku
hostija iz glinene činije i gurnuo ih u usta. Podigao je pehar, pogledao njegovu
potamnelu glazuru, zaključio da to nije neka vredna stvar i onda je ponovo vratio
na oltar. „Gde je vino?“, upitao je oca Ralfa.
Otac Ralf je zatresao glavom. ,,Calix meus inebrians", rekao je, a Harlekin
se samo nasmejao. Otac Ralf je zatvorio oči dok mu je bol stezala utrobu.
„O, bože“, zaječao je.
Harlekin je stao pored svog strica. ,,Da li boli?“
„Poput vatre“, odgovorio je otac Ralf.
„Gorećeš u paklu, gospodaru“, rekao je Harlekin, a onda je primetio da otac
Ralf pritiska svoj ranjeni stomak kako bi zaustavio krvarenje. Onda je odgurnuo
sveštenikove ruke i zatim ga, stojeći, snažno šutnuo u stomak. Otac Ralf je bolno

10. zajaukao i sklupčao se. ,,To je poklon od tvoje porodice“, rekao je Harlekin, zatim
se okrenuo pošto je video da su uneli merdevine u crkvu.
Selom se razlegao vrisak jer je većina žena i dece još uvek bila živa, a
njihovo iskušenje je počelo na zastrašujuć način. Sve mlađe žene ubrzo su silovali
ser Gijomovi vojnici, a one najlepše, među njima i Džejn iz gostionice, odvukli su
na brodove sa namerom da ih odvedu u Normandiju da tamo budu kurve ili žene
ser Gijomovih vojnika. Jedna od žena je vrištala pošto joj je beba ostala u kući, ali
vojnici je nisu razumeli, već su je ućutkali udarcem, a zatim su je gurnuli u ruke
mornara koji su je spustili na šljunak i zadigli joj suknju. A ona je neutešno jecala
dok joj je kuća gorela. Guske, prasići, koze, šest krava i sveštenikov dobri konj bili
su odvedeni na brod dok su beli galebovi leteli nebom, ispuštajući krike.
Sunce se, kao uplašeno, podizalo iznad brda na istoku, a osvajači su iz sela
već izvukli više plena nego što se ser Gijom nadao.
„Mogli bismo da idemo dublje u unutrašnjost zemlje“, predložio je vođa
đenovljanskih strelaca presretača.
„Imamo ono po šta smo došli“, intervenisao je u tamno obučeni Harlekin.
Spustio je glamurozno koplje svetog Đorđa na travu na groblju, a onda je
posmatrao drevno oružje kao da je pokušavao da razume njegovu moć.
„Šta je to?“
„Ništa što bi tebi bilo od neke koristi“,
Ser Gijom se iskezio. „Udari njime“, rekao je, ,,i slomiće se kao slonovača.“
Harlekin je slegao ramenima. Pronašao je ono što je tražio i ser Gijamovo
mišljenje nije bilo važno.
„Pođimo u unutrašnjost zemlje“, predložio je ponovo vođa Đenovljana.
„Možda nekoliko milja“, rekao je ser Gijom. Znao je da će zastrašujući
engleski strelci na kraju doći u Hukton, ali verovatno tek kasno poslepodne, a pitao
se da li u blizini postoji još neko selo koje bi vredelo opljačkati. Gleđao je
prestrašenu devojčicu, od možda jeđanaest godina, koju su vojnici nosili ka plaži.
„Koliko ima mrtvih?“, upitao je.
,,Naših?“ Vođa Đenovljana je bio iznenađen tim pitanjem. ,,Nijedan.“
,,Ne naših, njihovih.“
„Trideset muškaraca? Cetrdeset? Nekoliko žena?“
,,A mi nismo dobili ni ogrebotinu!“, ser Gijom je likovao. „Bila bi šteta
zaustaviti se sada.“ Pogledao je ka svom poslodavcu, ali izgledalo je da čovek u
crnom ne mari za ono šta oni rade, dok je kapetan Đenovljana samo zabrundao, što
je iznenadilo ser Gijoma budući da je on mislio da taj čovek želi da nastavi napad.
Ali onda je shvatio da njegovo mrzovoljno brundanje nije bilo izazvano
nedostatkom entuzijazma, već ga je prouzrokovala strela sa belim vrhom koja je
završila u njegovim grudima. Strela je rasekla njegovu pancir košulju i udobno se
ugnezdila u kratak orgtač poput igle koja prolazi kroz tkani nu, ubivši strelca skoro
odmah.
Ser Gijom se odmah bacio na zemlju, a samo trenutak kasnije strela je
profijukala iznad njega i zabila se u treset. Harlekin je zgrabio koplje i potrčao je
ka plaži, dok je ser Gijom potražio utočište u predvorju crkve. ,,Strelci!“, povikao
je. ,,Strelci!“
Vikao je zato što im je neko pružao otpor.
* * *

11. Tomas je čuo vrisku, te je, kao i još četiri muškarca u crkvi, otišao do vrata
da vidi šta se događa, ali i pre nego što su stigli do pokrivenog balkona crkve,
grupa naoružanih vojnika u pancir košuljama i šlemovima koji su u zoru delovali
tamnosivo, već su bili na groblju.
Edvard je tresnuo vratima crkve, vratio nož u korice i prekrstio se. „Slatki
Isuse“, prošaptao je zaprepašćeno, a onda se povukao kada se začula lupa sekira na
vratima. „Daj mi to!“ Zgrabio je Tomasov mač.
Tomas mu je dozvolio da ga uzme. Vrata crkve su se sada tresla dok su dve
ili tri sekire udarale po starom drvetu. Seljani su verovali da je Hukton suviše malo
mesto da bi ga osvajač napao, međutim, oni su lomili vrata crkve ispred
Tomasovih očiju i on je znao da to mora da su Francuzi. Duž obale se pričalo o
takvim iskrcavanjima, i narod se umeo moliti da bude sačuvan od osvajača, ali
neprijatelj je bio u Huktonu i crkva je odzvanjala od njihovih udaraca sekirama.
Tomas je paničio, a da nije bio svestan toga. On je samo znao da mora da
pobegne iz crkve tako da je potrčao i skočio na oltar. Zgnječio je srebrnu činijicu
desnom nogom i šutnuo je sa oltara dok se penjao na dasku velikog prozora na
istoku gde je počeo da udara po žutim oknima i baca parčiće u dvorište crkve.
Video je muškarce u crveno-zelenim kratkim ogrtačima kako trčeći prolaze pored
krčme, ali niko nije gledao u njegovom pravcu u trenutku kada je on skočio u
dvorište crkve i pojurio ka jarku, a zatim je, provlačeći se kroz živu ogradu,
pocepao odeću. Prešao je stazu, preskočio ogradu očeve bašte i zakucao na vrata
kuhinje, ali niko nije odgovarao. Jedna strela se u tom trenutku zabila u gredu
iznad vrata samo nekoliko inča od njegovog lica. Tomas se brzo spustio i jurnuo
između stabljika pasulja ka staji gde je njegov otac držao konje. Pošto nije imao
vremena da spasava životinje, Tomas se uspentrao na slamnati krov gde je krio
svoj luk i strele. Zena je vrištala u blizini. Psi su lajali. Francuzi su vikali dok su
razvaljivali vrata. Tomas je ščepao luk i torbu sa strelama, sklonio slamnati
pokrivač sa krovnih greda, provukao se kroz otvor i spustio u obližnji voćnjak.
Trčao je kao da mu je đavo za petama. Luk sa strelama je udario o ledinu
kada je stigao do brda iznad Lipa, u trenutku kada su dva strelca iz Đenove počela
da ga prate, ali Tomas je bio mlad i visok, a isto tako i jak i brz. Potrčao je uzbrdo
preko pašnjaka koji je bio prošaran zevalicama i belim radama, preskočio je plot
koji je zaklanjao jarugu i živu ogradu iza nje, a onda zaokrenuo levo ka vrhu brda.
Stigao je i do poslednjih stabala koja su se nalazila na udaljenoj strani brda, onda
se zaustavio da predahne nasred padine koja je bila prekrivena bokorima divljih
zumbula. Ispružio se na toj padini, siušajući blejanje jaganjaca sa obližnjeg polja.
Iščekivao je, ali nije čuo da ga iko prati. Strelci su odustali od potere.
Tomas je dugo ležao među divljim zumbulima, a onda je najzad polako
otpuzao do vrha brda odakie je mogao da vidi kako neke stare žene i dece beže s
druge strane brda. Oni su nekako uspeli da izbegnu strelce i bez sumnje su išli na
sever kako bi upozorili ser Džajlsa Meriota, međutim, Tomas im se nije priđružio.
Umesto toga, sam se spustio do leskara prošaranog merkurovim cvećem odakle je
mogao da vidi umiranje sela.
Muškarci su nosili plen u četiri neobična broda koji su bili ukotvljeni na
šljunku Huka. Zapaljen je prvi slamnati krov. Dva mrtva psa su ležala na ulici
pored prilično razgolićene žene, a nju su držali na tlu dok su Francuzi skidali svoje
pancir košulje, kako bi se zadovoljili na njoj. Tomas se sećao kako se, ne tako
davno, ona udala za ribara čija je prva supruga umrla na porođaju. Na venčanju je
bila tako skromna i srećna, a sad, kad je pokušala da otpuzi sa puta, Francuz ju je

12. šutnuo pravo u glavu, a onda se iskrivio od smeha. Tomas je video kako Džejn,
devojku za koju se bojao da je zatrudnela sa njim, vuku ka čamcima. Osetio se
postiđenim jer je osetio olakšanje što neće morati svog oca da suoči sa vestima.
Zapaljeno je još koliba kada su Francuzi počeli da bacaju ugarke, koji su goreli, na
njihove slamnate krovove. Tomas je posmatrao kako se dim podiže i zgušnjava, a
onda se probijao kroz leskar gde su cvetovi gloga rasli gusto, belo i kao utešno. To
je bilo mesto na kome je zategao svoj luk.
U rukama je držao najbolji luk koji je ikada napravio. On je bio napravljen
od štapa koji je voda izbacila na obalu sa broda koji je potonuo u kanalu. Desetak
takvih štapova južni vetar je naneo na šljunak Huktona i glavni lovac, ser Džajls
Meriot, procenio je da je to italijanska tisa pošto je to bilo najiepše drvo koje je
ikada video.Tomas je prodao jedanaest čvrstih štapova sa dugim vlaknima u
Dorčestera, ali je zađržao za sebe najbolji. Izrezbario ga je, na pari je skuvao
njegove krajeve, kako bi dobio blagi pregib vlakana drveta, a onda luk obojio
mešavinom čađi i ulja od semena lana. Tu mešavinu je napravio u kuhinji svoje
majke kada njegov otac nije bio kod kuće i Tomasov otac nikada nije saznao šta on
to radi, iako se ponekad žalio na miris, a Tomasova majka bi tada rekla da je ona
spremala neku mešavinu kako bi otrovala pacove. Luk je morao da se premaže
time da se ne bi sasvim osušio, jer bi u tom slučaju drvo posta-o lomljivo i raspalo
bi se usled zatezanja tetive. Kad bi se osušila, boja je bila zlatasta kao boja lukova
koje je Tomasov deda nekad pravio u Vildu, ali Tomas je hteo da luk bude tamniji,
te je stoga utrljao više gara u drvo, a zatim ga glancao pčelinjim voskom. Radio bi
to dve nedelje sve dok luk ne bi postao crn kao vratilo koplja svetog Đorđa.
Vrhove luka je napravio od dva parčeta prorezanih rogova koji su držali uže
napravljeno od pletene konoplje potopljene u tutkalo tako da je strela mogla da
miruje na užetu. Od oca je ukrao kovane novčiće kako bi u Dorčesteru kupio
vrhove strela, a zatim je od jasena i guščjih pera napravio telo strela. I tog
uskršnjeg jutra on je u svojoj torbi imao dvadeset tri dobre strele.
Tomas je zategao luk, uzeo strelu sa belim vrhom iz torbe, a onda pogledao
trojicu muškaraca koji su stajali pored crkve. Oni su bili prilično daleko, a taj crni
luk je predstavljao prilično snažno oružje, a moć zapetog luka bila je neverovatna.
Jedan od tih muškaraca je imao običan oklop, drugi jednostavan crni ogrtač, dok je
treći nosio kratki crveno-zeleni ogrtač preko pancir košulje. Tomas je zaključio da
je najupadljivije obučen muškarac vođa osvajača i da stoga on treba da umre.
Tomasu je leva ruka drhtala dok je zatezao luk. Bio je uplašen i usta su mu
bila suva. Znao je da mora da se opusti, tako da je spustio ruku i malčice olabavio
zategnutost luka. Seti se, rekao je sebi, seti se svega što su te ikada naučili. Pravi
strelac ne cilja, on ubija. Ključ svega se nalazi u glavi, u rukama, u očima, tako da
je isto ubiti čoveka i ustreliti košutu. Zategni luk i pusti, to je sve, vežbao je više od
deset godina tako da je zatezanje tetove i odapinjanje strele bilo prirodno kao
disanje i tečno kao tok vode na izvoru. Gledaj i otpusti strelu, ne razmišljaj. Povuci
elastičnu žicu i pusti da Bog vodi strelu.
Dim se zgušnjavao iznad Huktona i Tomas je osetio kako ga bes podstiče
poput crnog humora tako da je levu ruku gurnuo napred, a luk povukao unazad
desnom rukom, ne skidajući pogled sa kratkog, crveno-zelenog ogrtača. Vukao je
sve dok uže nije bilo pored njegovog desnog uva, a onda je odapeo strelu.
To je bio prvi put da je Tomas od Huktona strelom gađao čoveka, i osetio je
da je dobro naciljao istog trenutka kada je strela odskočila od žice, zato što luk nije
zadrhtao. Strela je letela pravo i on ju je posmatrao kako se spušta niz brdo i zariva
snažno i duboko u zeleno-crveni ogrtač. Odapeo je i drugu strelu, ali se čovek u

13. pancir košulji bacio na zemlju i požurio ka pokrivenom balkonu crkve, dok je tredi
čovek podigao koplje i potrčao ka plaži gde ga je sakrio dim.
Tomasu je ostala još dvadeset i jedna strela. Jednu da ispali u ime Svetog
trojstva, a ostale za svaku godinu svog života, a taj život je sada bio ugrožen pošto
je desetak strelaca trčalo ka brdu. Odapeo je i treću strelu i otrčao natrag kroz
leskar. I iznenada se osetio ushićeno, ispunjen osećanjem snage i zadovoljstva. U
trenutku kada je prva strela poletela ka nebu, znao je da od života više ne traži
ništa. On je bio strelac. Sto se njega ticalo, Oksford je mogao da ide do đavola zato
što je Tomas otkrio šta ga raduje. Poskočio je od zadovoljstva dok je trčao uzbrdo.
Strele su probadale lišće lešnika i on je primetio da «one, dok lete, proizvode
visoke tonove slične zujanju. Onda je prešao vrh brda, trčao je na zapad još
nekoliko jardi, da bi se najzad vratio na vrh. Stajao je dovoljno dugo da odapne još
jednu strelu, a onda se okrenuo i ponovo potrčao.
Tomas je vodio đenovljanske strelce u ples smrti idući sa brda ka živici,
stazama koje je znao od detinjstva a oni su ga sledili poput budala budući da im
ponos nije dozvoljavao da priznaju da su poraženi. A bili su poraženi. Još dvojica
su poginula pre nego što se sa plaže oglasila truba koja je pozivala osvajače da se
vrate na svoje brodove. Đenovljani su se tada okrenuii i pošli nazad, zaustavili su
se samo da uzmu luk, fišekliju, pancir košulju i orgtač sa jednog njihovog mrtvog
vojnika. Dok su sagnuti stajali pored, tela Tomas ja ubio još jednog, tako da su
preživeli onda pobegli.
Tomas ih je pratio do sela ispunjenog dimom. Protrčao je pored krčme, koja
je predstavljala pakao, a zatim je otrčao do šljunkovite obale gde su četiri broda
bila usidrena. Mornari su pokretali brodove dugim veslima ka pučini. Za svoje
brodove su privezali tri najbolja broda iz Huktona, a ostale su ostavili da gore. Selo
je, takođe, gorelo, dok su varnice sa slamnatih krovova letele ka nebu, a dim i
plamenovi se vijorili. Tomas je sa plaže odapeo poslednju beskorisnu strelu i
posmatrao je kako se ona zabada u more blizu osvajača koji su bežali, a onda se
okrenuo, prošao kroz krvavo selo koje je zaudaralo i gorelo i zaputio se ka crkvi
koja je predstavljala jedinu zgradu koju osvajači nisu zapalili. Cetvorica muškaraca
sa kojima je bdeo, bila su mrtva, ali je otac Ralf još uvek bio živ. Sedeo je leđima
naslonjen na oltar. Donji deo njegove odore potamneo je od sveže krvi, a njegovo
duguljasto lice bilo je neprirodno bledo. Tomas je klekao pored sveštenika. ,,Oče?“
Otac Ralf je otvorio oči i video je luk. Napravio je grimasu, da li od bola ili
neslaganja, Tomas nije mogao da odredi.
,,Da li si ubio nekog od njih, Tomase?“, upitao je sveštenik.
,,Da“, rekao je Torfias, „mnogo njih.“
Otac Ralf je napravio grimasu i slegao ramenima. Tomas je zaključio da je
sveštenik bio jedan od najjačih ljudi koje je on ikada upoznao, imao je možda i
neke mane, ali je i dalje bio jak poput grane tise. Ali on je sada umirao i cvileo je.
,,Ti ne želiš da budeš sveštenik, zar ne, Tomase?" Postavio mu je pitanje na
francuskom, na svom maternjem jeziku.
,,Ne“, odgovorio je Tomas na istom jeziku.
,,Ti ćeš biti vojnik'1, rekao je sveštenik, ,,kao što je bio tvoj deda.“ Zaustavio
se i zaječao dok mu je sledeći grč boli prolazio utrobom. Tomas je hteo da mu
pomogne, ali nije mogao ništa da uradi. Harlekin je zabio mač u stomak oca Ralfa i
samo je Bog mogao da spase sveštenika.
,,Ja sam se raspravljao sa svojim ocem“, rekao je samrtnik, ,,i on me je
razbaštinio. Oduzeo mi je nasledstvo, a ja od tada, pa sve do danas, nisam želeo da
znam za njega. A ti, Tomase, ti si ličiš na njega. Veoma ličiš. I ti si se uvek

14. raspravljao sa mnom.“ ,,Da, oče“, rekao je Tomas. Uzeo je ruku svog oca i
obuhvatio ju je svojim rukama, a sveštenik se nije opirao.
„Voleo sam tvoju majku“, rekao je otac Ralf, ,,i to je bio moj greh, a ti si
plod tog greha. Mislio sam da ćeš biti iznad greha ako postaneš sveštenik. On nas
preplavljuje, Tomase, on nas preplavljuje. Greh je svuda. Video sam davola,
Tomase, video sam ga svojim sopstvenim očima i moramo se boriti protiv njega.
Samo Bog i crkva to mogu da uradc. Samo Bog i crkva.“ Suze su tekle niz njegove
upale, neobrijane obraze. Gledao je pored Tomasa u brod crkve.
„Ukrali su kopljc'", rekao je tužno.
,,Znam.“
„Moj pradeda ga je doneo iz Svete zemlje“, rekao je otac Ralf, ,,a ja sam ga
ukrao od svog oca, a sin moga brata ga je danas ukrao od nas.“ Govorio je tiho.
,,On će ga upotrebiti za zle eiljeve. Vrati ga kući, Tomase. Vrati ga kući.“
,,Hoću“, obećao mu je Tomas. Dim je počeo da se zgušnjava u crkvi.
Osvajači nisu zapalili crkvu, ali slamnati krov su zapalile varnice koje su
ispunjavale vazduh.
„Kažeš da ga je ukrao sin tvoga brata?“, upitao je Tomas.
„Tvoj rođak“, prošaputao je otac Ralf, zatvorenih očiju. „Muškarac obučen u
crno. On je došao i ukrao ga.“
,,Ko je on?“, upitao je Tomas.
,,Zlo“, rekao je otac Ralf, ,,zlo.“ Zaječao je i odmahnuo glavom.
,,Ko je on?“, instistirao je Tomas.
,,Calix meus inebrians“ rekao je otac Ralf glasom jedva jačim od šapata.
Tomas je znao da je to stih iz psalma i da znač „opijen sam svojom čašom" i
zaključio je da um njegovog oca luta dok mu duša polako napušta telo.
„Reci mi ko je bio tvoj otac!“, zahtevao je Tomas. Reci mi ko sam ja, hteo je
da kaže. Reci mi ko si ti, oče. Ali oči oca Ralfa su bile zatvorene iako je još uvek
čvrsto držao Tomasovu ruku. ,.Oče?“, uzviknuo je Tomas. Dim je ispunjavao
crkvu, a izlazio je kroz prozor koji je Tomas razbio kada je bežao. ,,Oče?“
Ali njegov otac višc nije progovorio i Tomas koji se ceo svoj život borio
protiv njega, plakao je poput deteta. Bilo je perioda kada se stideo svog oca, ali tog
uskršnjeg jutra, ispunjenog dimom, shvatio je da ga voli. Većina sveštenika se
odricala svoje dece, ali otac Ralf nikada nije krio Tomasa. Pustio je da svet misli
šta god hoće i javno je priznao da je grešan čovek iako je bio sveštenik. I to što je
zgrešio jer je voleo svoju kućepaziteljku, to je onda bio sladak greh, koji on nikada
nije porekao, iako ga je okajavo i bojao se da će na drugom svetu biti kažnjen zbog
njega.
Tomas je odvukao svog oca od oltara. Nije hteo da mu telo izgori kada se
krov bude srušio. Srebma činijica koju je Tomas slučajno zgnječio, nalazila se
ispod njegove krvlju natopljene odore, i Tomas ju je gurnuo u džep pre nego što je
izvukao te-o na groblje. Položio je telo svog oca pored tela čoveka u crveno-
zelenom kratkom ogrtaču, a onda se zgrčio pored njega i jecao, znajući da je
zakazao na svom prvom uskršnjem bdenju. Đavo je ukrao sakramente, koplje
svetog Đorđa je nestalo, a Hukton je bio mrtav.
Oko podneva ser Džajls Meriot je došao u selo sa grupom muškaraca
naoružanih strelama i srpovima. Sam ser Džajls je imao na sebi pancir košulju i
nosio je mač, ali u selu nije ostao nijedan neprijatelj protiv koga bi se mogli boriti,
Tomas je bio jedina osoba koja je ostala u selu.
„Tri žuta sokola na plavom polju“, rekao je Tomas ser Džajlsu.
„Molim, Tomase?“, pitao je ser Džajls, zbunjen. On je bio vlastelin i sada

15. već ostareo čovek, iako se u svoje vreme borio kopljem protiv Škota i Francuza.
Bio je dobar prijatelj Tomasovog oca, ali Tomasa nije razumeo i smatrao je da je i
postao divalj poput vuka.
„Tri žuta sokola na plavom polju“, rekao je Tomas osvetničkim tonom,
„nalaze se na grbu čoveka koji je sve ovo učinio.“ Da li je to bio grb njegovog
rođaka? On to nije znao. Njegov otac je ostavio za sobom toliko pitanja.
,,Ja ne znam čiji je to grb“, rekao je ser Džajls, ,,ali ću se moliti svim srcem
da bude kažnjen onaj ko je ovo učinio.“
U selu se nista nije moglo uraditi sve dok se vatre ne ugase, jer će tek onda
moći da izvuku tela iz pepela. Izgoreli leševi umrlih su potamneli, a toplota ih je
groteskno smanjila tako da u čak i najviši muškarci izgledali kao deca. Tela mrtvih
seljana su odnesena na groblje radi propisne sahrane, dok su tela četvorice strelaca
odvukli na plažu i sa njih je skinuta odeća. ,,Da li si ti ovo uradio?“, ser Džajls je
upitao Tomasa. ,,Da, gospodine."
„Onda ti se zahvaljujem na tome.“
„Prvi Francuzi koje sam ubio“, rekao je Tomas ljutito. ,,Ne“, rekao je ser
Džajls, a onda je podigao jednu od tunika koju su muškarci nosili kako bi pokazao
Tomasu grb zelene boje koji je bio ušiven na rukavu.
„Oni su iz Đenove“. rekao je ser Džajls. „Francuz je strelce samo unajmio.
U svoje vreme sam ubio nekolicinu, ali u kraju odakle oni dolaze uvek ima novih.
Da li znaš šta ovaj grb predstavlja?“
,,Pehar?“
Ser Džajls je odrečno zatresao glavom. „Sveti gral. Oni misle da imaju sveti
gral u svojoj katedrali. Meni je rečeno da je to povelika stvar zelene boje,
napravljena od smaragda, koju su doneli iz jednog krstaškog rata. Voleo bih da ga
vidim jednog dana.“ „Onda ču ti ga doneti“, rekao je Tomas ogorčeno, ,,kao što ću
vratiti i naše koplje.“
Ser Džajls je gledao ka moru. Brodovi osvajača su davno otišli i tamo nije
bilo ničega, osim sunca na talasima.
„Zašto su došli u ovo mesto?“, upitao je.
„Došli su po koplje.“
„Sumnjam da je uopšte pravo“, rekao je ser Džajls. Imao je sedu kosu,
crveno lice koje je delovalo zabrinuto. ,,To je bilo samo staro koplje i ništa više.“
„Koplje je pravo“, insistirao je Tomas, ,,i ono je razlog njihovog dolaska.“
Ser Džajlsl se nije raspravljao. „Tvoj otac“, rekao je umesto toga, „sigurno
bi želeo da završiš studije.“
,,Ja sam završio studije“, rekao je Tomas ravnodušno. „Idem u Francusku.“
Ser Džajls je klimnuo glavom. Smatrao je da tom momku mnogo više
odgovara vojnički, nego sveštenički poziv. „Hoćeš li ići kao strelac?“, upitao je,
gledajući u veliki luk na Tomasovom ramenu, ,,ili bi hteo da dodeš u moj dom gde
će te obučiti da budeš vojnik?“ Nežno se nasmešio. ,,Ti si plemićkog porekla, ti to
znaš?“
,,Ja sam rođen kao kopile“, rekao je Tomas odlučno.
„Tvoj otac je bio plemićkog porekla.“
,,Ti znaš iz koje porodice on potiče?“, upitao je Tomas. Ser Džajls je slegao
ramenima. ,,On to nije hteo da mi kaže, a ako bih navaljivao, on bi mi rekao da je
Bog njegov otac, a da mu je crkva majka.“
,,A moja majka“, rekao je Tomas, „bila je sveštenikova kućepaziteljka i
ćerka majstora za pravljenje lukova. Ići ću u Francusku kao strelac.“
„Više je časti u vojničkom zvanju“, primetio je ser Džajls, ali Tomas

16. nije'hteo čast. On je hteo osvetu.
Ser Džajls mu je dozvolio da od mrtvih neprijatelja uzme šta god hoće tako
da je Tomas odabrao pancir košulju, par dubokih čizama, mač, pojas i šlem. To je
sve bila jednostavna oprema, ali korisna, i samo je pancir košulji bilo potrebno
krpljenje pošto je Tomasova strela prošla izmedu njenih karika. Ser Džajls je rekao
da duguje novac Tomasovom ocu, što je možda bila istina, a možda i nije. U
svakom slučaju, on je Tomasu dao novac i četvorogodišnjeg ždrepca. „Biće ti
potreban konj“, rekao je, „budući da su danas svi strelci istovremeno i jahači. Idi u
Dorčester“, posavetovao je Tomasa, ,,i siguran sam da ćeš pronaći nekog ko
regrutuje nove strelce.“
Leševi Đenovljana bili su obezglavljeni, a njihova tela ostavljena da trule
dok su četiri glave bile nabodene na kočeve i postavljene duž šljunkovite obale
Huka. Galebovi su kljucali oči mrtvaca i hranili se njihovim telima sve dok od
njihovih glava nisu ostale samo gole lobanje koje su prazno gledale ka moru.
Ali Tomas nije video te lobanje. On je otišao preko mora, noseći sa sobom
svoj crni luk i pridružio se ratnicima.
Prvi deo
BRETANJA
Bila je zima. Hladan jutarnji vetar duvao je s mora noseći sa sobom gorki
miris soli, a kiša koja je prskala, pretila je da će oslabiti tetive lukova ako ne
prestane da pada.
„Šta je ovo“, upitao je Džejk, ,,ovo je trošenje božjeg vremena.“
Niko nije na njega obratio pažnju.
„Mogli smo da ostanemo u Brestu“, gunđao je Džejk, ,,i da sedimo pored
vatre. I da pijemo pivo.“
Opet su ga ignorisali.
„Smešno ime za grad“, rekao je Sem nakon nekog vremena. „Brest. Mada
mi se sviđaPogledao je strelce. „Možda ćemo ponovi videti Tamnu Pticu?“,
nagovestio je.
„Možda će ti ona probosti jezik strelom“, progunđao je Vil Skit, ,,i svima
nam učiniti uslugu.“
Tamna Ptica je bila žena koja se borila sa gradskih zidina svaki put kada bi
vojska napala grad. Bila je mlada, imala je tamnu kosu, nosila je crni kaput i
gađala je iz luka. Prilikom prvog napada, kada su strelci Vila Skita bili u izvidnici i
izgubili četiri vojnika, nalazili su se dovoljno blizu, te su je jasno videli i svi su
mislili da je lepa, iako je posle zime ispunjene neuspesima, hladnoćom, blatom i
gladi skoro svaka žena izgledala lepo. Ali ipak, bilo je nečeg posebnog u vezi sa
Tamnom pticom.
,,Ona ne zateže luk sama“, rekao je Sem, koga nije dotakla Skitova grubost.
„Naravno da ne“, rekao je Džejk. „Još uvek se nije rodila žena koje može da
zategne luk.“
„Dozi Meri može“, rekao je drugi čovek. „Ima mišiće poput vola, stvarno
ima.“
,,I ona sklapa oči kada gada“, rekao je Sem, i dalje govoreći o Tamnoj Ptici.

17. „Primetio sam to.“
„Primetio si to zato što nisi radio svoj posao“, dreknuo je Vil Skit, ,,i zato
zatvori ta tvoja usta, Sem.“
Sem je bio najmlađi Skitov vojnik. Tvrdio je da ima osamnaest godina iako
u stvari nije bio siguran, pošto nije bilo podataka o vremenu njegovog rođenja. Bio
je sin trgovca tkaninama, imao je lice heruvima, smeđe Iokne i srce tamno poput
greha. Iako je bio dobar strelac; niko nije mogao da služi Vilu Skitu, a da ne bude
dobar u svom pozivu.
,,U redu, momci“, rekao je Skit, „pripremite se.“
Primetio je komešanje u kampu koji se nalazio iza njih. I neprijatelj će to
brzo primetiti i crkvena zvona će zazvoniti na uzbunu, a zidine grada će se ispuniti
braniocima naoružanim strelama. Strelci će zatezati svoje lukove i gad'ati
napadače, a današnji Skitov zadatak bio je da pokuša da skine te strelce sa zidina
svojim strelama. Kao da ima neke šanse, mislio je gorko. Branioci grada su se
mogli sklupčati iza svojih štitova i time onemogućiti njegove vojnike da ciljaju. I
ovaj napad će se bez sumnje završiti isto onako kako se završilo i prethodnih pet
napada, tj. neuspehom.
To je bio sasvim neuspeo pohod. Vilijem Bohun, erl od Northemptona, koji
je bio na čelu ove male engleske vojske, pokrenuo je ovu zimsku ekspediciju
nadajući se da će osvojiti utvrdenja u severnoj Bretanji, međutim, napad na
Karhiks bio je ponižavajući neuspeh. Branioci Geingampa su se podsmevali
Englezima, a zidovi Laniona su odoleli svakom napadu. Osvojli su Tregvije, ali
pošto taj grad nije bio okružen zidinama to i nije predstavljalo neko dostignuće, a
to i nije bilo pogodno mesto da se tu napravi tvrđava. Sada, na gorkom kraju
godine, erlova vojska se ulogorila izvan zidina tog malog grada, koje jedva da je
bilo nešto veće od sela okruženog zidinama, pa ipak, čak je i to jadno mesto
pobedilo njegovu vojsku. Erl je vodio napad za napadom i svi su bili odbijeni.
Engleze su presretali strelama, njihove merdevine su gurali s bedema, a branioci su
likova-i
nad svakim njihovim porazom.
„Kako se ovo prokleto mesto zove?“, upitao je Skit.
,,La Roš-Derijen“, odgovorio je visoki strelac.
,,Ti znaš to, Tome“, rekao je Skit, ,,ti sve znaš.“
,,To je tačno, Vile“, rekao je Tomas ozbiljno, „skoro sasvim tačno.“ Ostali
strelci su se nasmejali.
,,Pa ako znaš tako prokleto mnogo“, rekao je Skit, „reci mi ponovo kako
zove se ovo prokleto mesto.“
,,La Roš-Derijen.“
„Kakvo prokleto kitnjasto ime“, rekao je Skit. On je imao sedu kosu, upalo
lice i skoro trideset godina vojni za sobom. Bio je iz Jorkšira i počeo je svoju
karijeru kao strelac u borbi protiv Škota. Bio je srećan isto koliko i vešt, tako da je
pljačkao, preživljavao bitke i napredovao sve dok nije bio dovoljno bogat da okupi
sopstvenu vojsku. Sada je pređvodio sedamnaest opremljenih vojnika, i isto toliko
strelaca, koje je ugovorom podredio da služe erlu od Norlhemptona. To je i bio
razlog zbog kog se nalazio sklupčan iza vlažne žive ograde sto pedeset stopa od
zidina grada čije ime još uvek nije mogao da zapamti. Njegovi naoružani vojnici
bili su u kampu jer su dobili dan odmora nakon još jednog neuspelog napada. Vil
Skit je mrzeo neuspehe.
,,La Roš, šta?“, upitao je Tomasa.
,,Derijen.“

18. ,,A šta to, do davola, znači?“
,,To, priznajem, ne znam.“
„Slatki Hriste', rekao je Skit podrugljivo, čudeći se, ,,pa on ne zna sve.“
„Ali je, medutim, blisko reči derier, što znači skladište oružja“, dodao je
Tomas.
„Naoružana stena je moj najbolji prevod.“
Skit je otvorio usta nešto da kaže, ali upravo u tom trenutku zazvonilo je na
uzbunu jedno od crkvenih zvona u La Roš-Derijenu. To je bilo neko napuklo
zvono, neko koje je imalo tako oštar zvuk, a za nekoliko trenutaka njegovoj
zvonjavi pridružila su se i zvona drugih crkava tako da je vlažan vazduh bio
ispunjen njihovom zvekom. Tu buku su Englezi pozdravili prigušenim klicanjem
pošto su trupe za napad pristizale iz kampa i krčile sebi put ka južnoj kapiji grada.
Predvodnik je nosio merdevine, dok su ostali imali mačeve i sekire. Erl od
Northemptona, upadljiv u svom ratničkom oklopu napravljenom od pločica i
dopola prekriven pelerinom na kojoj se nalazio njegov grb sa lavovima i
zvezdama, predvodio je napad kao što je predvodio i sve druge.
„Znate šta da radite!“, uzviknuo je Skit.
Strelci su ustali, zategli lukove i odapeli strele. Na zidinama nije bilo meta,
pošto su branioci bili u zaklonu, strele ojačane čelikom koje su udarale o zidine,
trebalo je da ih nateraju da puze. Strele sa belim perjem, na svom zadnjem delu,
zujale su u letu. Još dve grupe strelaca odapinjale su svoje strele, a mnoge od njih
bile su odapete u nebo tako da su vertikalno padale na zidine grada, i Skit je mislio
da niko ne može da preživi tu kišu olovnih strela na čijem su se kraju nalazila pera,
pa ipak, čim je erlova četa za napad bila na udaljenosti od stotinu stopa, strele su
poletele sa zidina.
Pored kapije se nalazio prolaz. Napravili su ga katapultom, jedinom
napravom za opsadu koja je ostala u pristojnom stanju. Bio je to prilično jadan
prolaz budući da je veliko kamenje razvalilo samo jednu trećinu gornjeg dela zida,
a narod iz grada je natrpao stabla i hrpe odeće u taj procep. Ali to je i dalje bila
slaba tačka na zidu i pojedinci su jurili ka njemu, vičući, dok su strele išle ka
njima. Ljudi su se saplitali, padali, grčili i umrali, ali su živeli dovoljno dugo da
prislone dvoje merdevina na taj plolaz i prvi naoružani vojnici su počeli da se
penju. Strelci su odapinjali strele što su brže mogli i zasipali vrh tog prolaza
strelama, međutim, onda se tamo pojavio i štit, štit koji je odmah bio zasut
mnoštvom strela. Sakriven iza štita, strelac je gađao one koji su se penjali uz jedne
merdevine, i ubio je predvodnika. Zatim se pojavio još jedan štit, i još jedan strelac
je mogao da gađa sakriven iza njega. Potom su stavili sud na vrh prolaza, a onda ga
prevrnuli tako da se gusta i vrela tečnost prosula iz nje, te je jedan čovek vrisnuo
od bola. Branioci grada su gurali krečnjačke stene kroz taj procep, a njihove strele
su samo zujale.
,,Bliže!“, povikao je Skit, a njegovi strelci su zajedno pojurili kroz živu
ogradu i pretrčali stotinu jardi do oboda grada, odakle su ponovo krenuli da gađaju
iz svojih dugih ratnih lukova i zasipaju taj otvor strelama. Neki od branilaca grada
sada su ginuli jer su morali da izađu iz zaklona kako bi iz svojih lukova gađali u
gomilu lcoja se okupila oko četvoro merdevina koje su bile naslonjene na prolaz ili
zidove. Dok su se uz njih penjali naoružani vojnici, čaklja u obliku viljuške je
odgurnula jedne merdevine, a Tomas je brzo povukao svoju levu ruku kako bi
promenio cilj i odapeo stelu koja je pogodila u grudi čoveka koji je gurao čaklje.
On je bio pokriven štitom koji je držao njegov kompanjon, međutim, on je štit
podigao na trenutak i Tomasova strela je prva proletela kroz mali procep iako su

19. pratile još dve strele pre nego što je pogođenom čoveku srce prestalo da kuca.
Drugi vojnici su uspeli da prislone merdevine. „Sveti Đorđe!“, povikali su Englezi,
ali svetac mora da je spavao pošto napadačima uopšte nije pomogao.
Sa bedema je odgurnuto kamenje, a onda je hrpa zapaljene slame bačena na
napadače koji su stajali u gomili. Jedan čovek je uspeo da stigne do vrha procepa,
ali je istog trenutka ubijen udarcem.sekire koja mu je prepolovila šlem i lobanju.
Srušio se na prečage merdevina, onemogućivši druge da prođu. Erl je pokušao da
ga oslobodi, ali su ga pogodili u glavu većim kamenom tako da je i on pao s
merdevina. Dvojica njegovih naoružanih vojnika odnela su ošamućenog erla u
kamp, a njegov odlazak je napadačima oduzeo entuzijazam. Više nisu vikali. Strele
su još uvek letele, muškarci su i dalje pokušavali da se popnu na zidine, a branioci
su osetili da su uspeli da i šesti put odbrane grad i njihove strele su neumorno
letele. Tomas je u tom trenutku primetio Tamnu Pticu na kuli iznad kapije.
Naslonio je metalni vrh luka na grudi, zatim ga je podigao malo više, a onda je
pustio tetivu i strela je divlje poletela. Previše je lepa da bih je ubio, rekao je sebi, a
znao je da je budala što tako misli. Ona je odapela strelu iz svog luka i nestala. Sest
strela je udarilo u kulu gde je ona stajala. A Tomas je zaključio da joj je tih šest
strelaca dozvolilo da gađa pre nego što su odapeli svoje strele.
„Isus sigurno plače'1, rekao je Skit. Napad je propao, a naoružani vojnici su
bežali od strela. Jedne raerdevine su još uvek bile naslonjene na procep, a mrtav
čovek je bio zapleten među njenim gornjim prečkama. ,,Nazad“, povikao je Skit,
„povlačite se!.“ Strelci su bežali, praćeni vojnicima sve dok nisu uspeli da prođu
kroz živu ogradu i upadnu u šanac. Branioci grada su klicali dok su dva muškarca
ogolila svoje zadnjice i stojeći na gradskoj kuli na trenutak ih okrenuli ka
poraženim Englezima.
,,Kopilad“, rekao je Skit, ,,kopilad.“ On nije navikao na neuspehe. „Mora da
postoji neki način da se tamo uđe“, gunđao je.
Tomas je skinuo elastičnu žicu sa luka i stavio je ispod šlema. „Rekao sam ti
da uđeš u grad“, rekao je Skitu, „rekao sara ti to u zoru.“
Skit je dugo gledao u Tomasa. „Pokušli smo, momče.“
,,Ja sam stigao do kočeva, Vile. Obećao sam da ću to učiniti. I uspeo sam da
prođem pored njih.“
„Ispričaj rai to ponovo", rekao je Skit, i Tomas je to i učinio. On se sklupčao
u šancu baš ispod podsmevača, branilaca La Roš-Derijena, i ispričao Vilu Skitu
kako da se probiju u grad, a Skit ga je slušao zato što je taj Jorkširac naučio da
veruje Tomasu od Huktona.
Tomas je bio već tri godine Bretanji, međutim, iako Bretanja nije bila deo
Francuske, vojvoda koji je tamo nasilno preuzeo vlast, stalno je dovodio Francuze
u situacije opasne po život, a Tomas je otkrio da i on zna da ubija. On ne samo da
je bio dobar stelac vojska je bila puna muškaraca koji su bili isto tako dobri kao što
je bio on, a nekolicina je bila i bolja ali on je otkrio da može da nasluti šta to
neprijatelj radi. On bi ih posmatrao, posmatrao je njihove oči, video bi u šta
gledaju, i često bi zaista predvidao u kom pravcu će neprijatelj krenuti, a onda bi
bio spreman da to kretanje prestretne strelom. To je bilo poput igre, ali igre u kojoj
je on znao pravila, a oni nisu.
Pomagalo je i to što mu je Vilijam Skit verovao. Skit nije baš bio voljan da
regrutuje Tomasa kada su se prvi put sreli u Dorčesteru, gde je Skit testirao grupu
lopova i ubica da bi video koliko dobro raogu da gađaju iz luka. Njemu su trebali
novi regruti, a kralju su trebali strelci tako da bi rauškarcima, koji bi inače završili
na vešalima, bila oproštena krivica ako bi prihvatili da služe u inostranstvu. Skitovi

20. vojnici su uglavnom bili takvi zločinci. Tomas se nikada ne bi uklopio, zaključio je
Skit. On je uhvatio Tomasa za desnu ruku, video žljebove na prstima kojima je
hvatao luk, što je govorilo da je on strelac, a onda je potapšao momka po mekom
dlanu.
„Cime si se ti bavio?“, upitao je Skit.
„Moj otac je hteo da budem sveštenik.”
„Sveštenik, a?“ Skit je zvučao podrugljivo. ,,Pa, pretpostavljam da se možeš
moliti za nas."
„Mogu, takođe, i da ubijam za vas.“
Skit je najzad dozvolio Tomasu da se pridruži grupi, možda i zato što je
momak poveo sa sobom svog konja. Skit je prvo mislio da je Tomas od Huktona
samo još jedna neobuzdana budala koja traži avanturu ali inteligentna budala, to je
bilo sigurno međutim, Tomas se prilagodio načinu života strelca u Bretanji zaista
dobro. Prava stvarnost gradanskog rata bila je u stravi pljačka, i dan za danom,
Skitovi vojnici su na kojima upadali u zemlju koja je podržavala vojvodu Šarla, i
onda su palili farme, krali požnjevenu letinu i uzimali njihovu stoku. Lord čiji
seljani nisu mogli da plate zakupninu, bio je u stvari lord koji nije mogao sebi da
priušti unajraljivanje vojnika, tako da su Skitove naoružane vojnike i strelce na
konjima puštali da krenu na neprijateljsku zemlju poput kuge, i Tomas je zbog toga
voleo život. On je bio mlad i njegov zadatak nije bio samo da se bori protiv
neprijatelja, već i da ga uništi. On je palio farme, sipao otrov u bunare, krao useve
ostavljene za serae, uništavao izoranu zemlju, palio mlinove, skidao koru sa stabala
u voćnjacima, i živeo od svog plena. Skitovi vojnici su bili gospodari Bretanje i
seljani koji su govorili francuski jezik na istoku Holandije, zvali su ih helekinima,
što je značilo đavolovim jahačima. S vremena na vrerae neprijateljska ratnička
družina bi pokušala da ih uhvati u klopku, a Tomas je otkrio da su engleski stn sa
svojim velikim, dugim, ratničlcim lukovima, bili kraljcv. ikršaja. Neprijatelji su
mrzeli strelce. Ako bi zarobili engleskog strelca, oni bi ga ubili. Naoružani vojnici
su se mogli uzimati za zarobljenike, za lordove se plaćala otkupnina, ali strelce su
uvek ubijali. Prvo mučeni, a onda ubijani.
Dečak je napredovao u životu i Skit je otkrio da je momak pametan, sigumo
dovoljno pametan da ne dozvoli sebi da jedne noči zaspi, zbog tog prekršaja Skit
ga je isprebijao na mrtvo ime. „Bio si mrtav pijan!“, optužio je Tomasa, a onda ga
stvrano isprebijao, koristeći svoje pesnice kao crne kovačke čekiće. Slomio je
Tomasu nos, rebro i nazvao ga smrdljivim izmetom đavola, ali posle svega toga
Vil Skit je video da se momak i dalje smeška. Zato ga je šest meseci kasnije
unapredio u poručnika, što je značilo da je Tomas zadužen da predvodi dvadeset
strelaca.
Skoro svih dvadeset strelaca je bilo starije od Tomasa, ali delovalo je da
nikome ne smeta što je on unapređen, pošto su zaključili da je drugačiji. Većina
strelaca je bila kratko podšišana, ali Tomasova kosa bila je talasasta i duga i vezana
elastičnom žicom luka tako da mu je duga tamna pletenica padala do struka.
Uredno se brijao i oblačio samo u crno. Takva preterivanja su ga mogla učiniti
nepopularnim, međutim, on je naporno radio, bio je dosetljiv i velikodušan. Ali i
dalje je delovao neobično. Svi strelci su nosilii neke amajlije, najčešće je to bio
metalni privezak sa slikom sveca ili osušena zečja šapa, dok je Tomas oko vrata
nosio osušenu pasju šapu za koju je tvrdio da je šapa svetog Gineforta. Međutim,
niko se nije usudio da mu protivreči budući da je on bio najobrazovaniji čovek u
Skitovoj družini. Govorio je francuski poput plemića, a latinski poput sveštenika, i
Skitovi strelci su na neki neobičan način bili ponosni na njega zbog tih dostignuća.

21. I sada, tri godine nakon što se pridružio družini Vila Skita , Tomas je bio jedan od
njegovih glavnih strelaca. Skit bi čak ponekad od njega zatražio savet; retko bi ga
prihvatao, ali je umeo da traži savet, a Tomas je još uvek nosio pasju šapu, imao
slomljen nos i kezio se neskromno.
A sada je imao ideju kako da uđe u La Roš-Derijen.
Tog poslepodneva, dok je rartav naoružani vojnik rascepljene lobanje još
uvek bio zapleten u ostavljene merdevine, ser Sajmon Džekil je jahao ka gradu.
Zatim je tamo kasao naprednazad, izbegavajući male strele sa tamnim perjem koje
su imale najveći domet. Njegov štitonoša, maloumni dečak opuštene brade i
zbunjenog izraza lica, posmatrao je iz daljine. Štitonoša je držao ser Sajmonovo
koplje i ako bi neki ratnik iz grada prihvatio prećutni izazov koji im je ser Sajmon
uputio svojim podrugIjivim ponašanjem, štitonoša bi pružio svom gospodaru
njegovo koplje i dvojica jahača bi se onda borila na livadi sve dok jedan ili drugi
ne bi podlegao povredama. A to nije mogao da bude ser Sajmon jer je on bio veštiji
od bilo kog drugog viteza iz vojske erla od Northemptona.
I najsiromašniji.
Njegov konj je bio star deset godina, imao je jaku vilicu i leđa na kojima se
jahač njihao. Njegovo sedlo, čiji su prednji i zadnji deo bili viši, tako da je u njemu
bio siguran, pripadalo je njegovom ocu, dok je njegova pelerina, pancir tunika koja
ga je pokrivala od vrata do kolena, pripadala još njegovom dedi. Mač je imao više
od sto godina, bio je težak i bilo ga je teško oštriti. Njegovo koplje se iskrivilo na
vlažnom zimskom vremenu, dok je njegov šlem, koji je bio zakačen za sedlo, bio u
stvari okrugla raetalna kapa sa kožnim trakama. Njegov štit, sa grbom na kome se
u stisnutoj pesnici u pancir rukavici nalazio ratnički čekić, delovao je izlupano i
izbledelo. Njegove viteške rukavice kao i ostali deo njegove vojničke opreme je
korodirao, zbog čega je njegov pratilac imao zadebljalo, pocrvenelo uvo i uplašen
izraz lica, iako pravi razlog korozije nije bilo to što pratilac viteza nije pokušavao
da očisti oklop, već to što ser Sajmon nije mogao sebi da priušti sirće i fini pesak
koji su se koristili za čišćenje čelika. On je bio siromašan.
Siromašan, ogorčen i ambiciozan.
I dobar.
Niko nije poricao da je on dobar. Pobedio je na turniru u Tevkesberiju i
primio je nagradu od četrdeset funti. U Gločesteru je njegova pobeda bila
nagradena finim oklopom sa svim ratećim delovima. U Čelmsfordu je kao nagradu
dobio petnaest funti i lepo sedlo, a u Kanterberiju je posekao Francuza pre nego što
je uspeo da osvoji pozlaćen pehar pun metalnog novca. A gde su sada svi ti trofeji?
U rukama bankara, advokata i trgovaca koji su imali pravo zaloga na imanje u
Berkširu koje je ser Sajmon nasledio pre dve godine, iako je on u stvari nasledio
samo dugove, i istog trenutka kada je njegov otac sahranjen, zajmodavci su se
obrušili na ser Sajmona kao kad se lovački psi obruše na ranjenog jelena.
„Oženi se naslednicom“, posavetovala ga je majka, i čak je organizovala
defile desetak žena kako bi ih njen sin video, ali ser Sajmon je odlučio da njegova
supruga mora biti isto toliko lepa, koliko je on bio zgodan. A on jeste bio
privlačan. I znao je to. Umeo je da SQ ogleda u majčinom ogledalu i da se divi
odrazu svog lica. Imao je gustu, svetlu kosu, široko lice i kratku bradu. U Česteru.
gde je u roku od četiri minuta skinuo sa konja tri viteza, ljudi su pomislili da je reč
o kralju za koga se pričalo da je voli da se anonimno bori na turnirima. Ser Sajmon
nije hteo da ,,potroši“ svoj dobar kraljevski izgled na neku naboranu vešticu, samo
zato što je ona imala novac. On će se oženiti ženom koja će ga biti dostojna, ali ta
njegova ambicija nije mogla da pokrije dugove imanja i da bi se odbranio od

22. zajmodavaca ser Sajmon je želeo da dobije pismo zaštite od kralja Edvarda III. To
pismo bi ga štitilo od svih zakonskih posleđica sve dok on bude služio kralju,
učestvujući u nekom od ratova u inostranstvu. U trenutku kada je ser Sajmon preša
Kanal, vodeći sa sobom šestoricu naoružanih vojnika, desetak strelaca i jednog
štitonošu opuštene brade sa svog poseda, ostavio je svoje zajmodavce bespomoćne
u Engleskoj. Ser Sajmon je, takođe, krenuo ubeđen da će brzo zarobiti nekog
francuskog ili bretonskog plemića čiji će otkup biti dovoljan da pokrije sve svoje
dugove, ali mu do tad taj zimski pohod nije doneo ni jednog jedinog zarobljenika
nekog ranga i doneo je tako malo plena da su vojsci zalihe hrane bile
prepolovljene. A koliko plemića je očekivao da će zarobiti u tako jadnom gradu
kao što je La Roš-Derijen? To mesto je predstavljalo zadnju rupu.
Pa ipak, on je dojahao i nalazio se ispred zidina grada, nadajući se da će neki
vitez prihvatiti izazov i izjahati kroz južnu kapiju grada, koja je do sada šest puta
odolela napadima Engleza, ali umesto toga branioci su vikali na njega i nazivali ga
kukavicom, budući da je bio van dometa njihovih lukova, a uvrede su pogodile ser
Sajmonov ponos tako da je bio dojahao bliže zidinama grada, dok su kopita
njegovog konja povremeno odjekivala pošto je potkovica otpala. Ljudi iz grada su
ga gađali, međutim, njihove strele su padale daleko od njega tako da je sada došao
red na ser Sajmona da se ruga.
,,On je samo prokleta budala“, rekao je Džejk, posmatrajući ga iz engleskog
kampa. Džejk je bio jedan od zločinaca Vilijema Skita, ubica koji je bio spasen
smrti vešanjem u Egzeteru. Bio je razrok, a ipak je uspevao da gađa preciznije od
većine vojnika. „Sta je on sada naumio?“
Ser Sajmon je zaustavio svog konja i stajao je tačno ispred kapije, te su
muškarci, koji su ga posmatrali, pomislili da će neki Francuz možda izaći da
izazove engleskog viteza koji im se podsmevao.
Umesto toga, videli su usamljenog strelca kako stoji na maloj kuli kapije
dajući znak ser Sajmonu da krene napred, izazivajući ga da priđe dovoljno blizu da
bi bio u dometu strela.
Samo bi budala odgovorila na takav izazov, ali ser Sajmon je odgovorio sa
osećanjem dužnosti. On je bio ogorčen i hrabar dvadesetpetogodišnjak i smatrao je
da bi pokazivanje nemarne arogancije obeshrabrilo opkoljeni garnizon i ohrabrilo
Engleze koji su izgubili skoro sav entuzijazam. Zato je brzo ujahao na teritoriju
natopljenu krvlju gde su francuske strele oduzimale svaki žar engleskim napadima.
Ali u ovom trenutku nijedan strelac nije gađao ; na vratima kule isticala se
usamljena figura, a ser Sajmon je video da je to Tamna Ptica kada je prišao na
stotinu jardi.
Ser Sajmon je prvi put video ženu koju su svi strelci nazivali Tamnom
Pticom i bio je dovoljno blizu da primeti da je ona prava lepotica. Ona je stajala
uspravno, tanana i visoka, sa pelerinom na sebi, kao zaštitom od zimskog vetra,
dok joj je duga, tamna kosa slobodno lepršala kao kod devojčiea. Ona mu se
rugajući naklonila, i ser Sajmon joj je odgovorio nagnuvši se u tesnom sedlu, a
onda je posmatrao kako podiže luk i stavlja ga na rame.
A kad budemo u gradu, mislio je ser Sajmon, nateraću te da platiš za ovo.
Ležaćeš na leđima, Tamna Ptico, a ja ću biti na tebi. Umirio je konja tako da je
jedan usamljeni jahač stajao na francuskom tlu na kom su oni napravili pokolj,
izazivajući je da precizno cilja i znajući da ona to neće moći da izvede. A kad bude
promašila, on će joj podrugljivo salutirati, a Francuzi će to shvatiti kao koban
predznak.

23. Ali šta ako ona stvarno cilja precizno?
Ser Sajmon je bio u iskušenju da podigne neobični šlem prikačen za prednji
deo sedla, ali odoleo je iskušenju. Umesto toga, on je izazivao Tamnu Pticu' da
uradi ono najgore što može, sebi nije mogao da pokaže da se uplašio žene, tako da
je čekao dok je ona nameštala luk. Branioci grada su je posmatrali i bez sumnje su
se moliii. Ili možda kladili.
„Hajde, kučko“, rekao je jedva čujno. Bilo je hladno, ali čelo mu se oznojilo.
Zastala je na trenutak, sklonila svoju tamnu kosu sa lica i onda umirila luk,
naslonivši ga na štit i naciljala ponovo. Ser Sajmon je držao glavu uspravno i
gledao je pravo u nju. Ona je samo žena, rekao je sebi. Verovatno ne može da
pogodi ni kolica na udaljenosti od pet koraka. Konj mu je drhtao i on je ispružio
ruku kako bi ga potapšao po vratu. „Uskoro ćemo krenuti“, rekao je ždrepcu.
Tamna Ptica, koju su branioci posmatrali, zatvorila je oči i odapela strelu.
Ser Sajmon je mogao da vidi strelu kao malu, tamnu mrlju naspram sivog
neba i sivog kamenja crkvenih kula koje su se mogle videti iznad zidova La Roš-
Derijena.
Znao je da će strela pasti daleko od njega. Bio je apsolutno siguran. Pa ona
je samo žena, zaboga! I zbog toga se nije ni pomerio kada je video mrlju kako ide
prema njemu. Nije mogao da veruje svojim očima. Cekao je da strela skrene ulevo
ili udesno, ili da zaore tlo otvrdlo mrazom, ali, umesto toga, strela je polako išla ka
njegovom grudnom košu. On je u poslednjem trenutku podigao težak štit, uvukao
glavu među ramena i osetio snažan udarac u levu ruku u trenutku kad se strela
velikom snagom ugnezdila u njegovu mišicu i grubo ga izbacila iz sedla. Strela je
pogodila štit tako snažno da je razdelila njegove daščice od vrbe, a vrh strele je
napravio veliku posekotinu prošavši kroz rukav njegove pancir košulje i usekavši
se u mišicu. Francuzi su klicali, a ser Sajmon, znajući da neki drugi strelac može
sada pokušati da dovrši ono što je Tamna Ptica započela, pritisnuo je kolenom
slabine svog ždrebca i životinja se poslušno okrenula, a onda odgovorila na
mamuzanje.
„Živ sam“, rekao je naglas, kao da će to utišati slavlje Francuza. Prokleta
kučka, mislio je. Vratiće joj za to, vraćaće joj dok ne počne da ječi, a onda je
zauzdao svog konja, ne želeći da izgleda kao da beži.
Sat vremena kasnije, nakon što mu je njegov štitonoša stavio zavoj na
povređenu mišicu, ser Sajmon je uspeo da ubedi sebe da je on pobedio. On se
odvažio i preživeo. To je bila demonstracija hrabrosti, a on je to preživeo i zbog
toga je smatrao sebe herojem i očekivao je da ga dočekaju kao heroja dok je išao
ka šatoru u kome je boravio komandant vojske, erl od Nothemptona. Sator je bio
napravljen od dva jedra čiji je materijal požuteo, bio je zakrpljen i izlizan od
godina služenja na moru. Bio je to bedan zaklon, ali to je bilo tipično za Vilijema
Bohuna, erla od Northemptona koji je prezirao raskoš, iako je bio bogat kao i svaki
drugi plemić u Engleskoj. A i sam erl je delovao zakrpljeno i izlizano kao i jedra
od kojih je sklepao svoj šator. Bio je to nizak i zdepast čovek, sa licem, kako su
ljudi govorili, poput zadnjice bika, ali takvo lice je samo odražavalo erlovu dušu
koja je bila priprosta, hrabra i direktna. Vojska je volela Vilijema Bohuna, erla od
Northemptona, zato što je bio grub kao što su bili i oni. Sad, kad se ser Sajmon
sagao kako bi ušao u šator, erlova kovrdžava, braon kosa bila je dopola pokrivena
zavojem tamo gde je kamen bačen sa zida La RošDerijena pocepao njegov šlem,
usled čega mu se oštra čelična ivica šlema usekla u lobanju. Kiselo je pozdravio ser
Sajmona. ,,Je l’ si ti to umoran od života?"
,,Ta glupa kučka zatvorila je oči kada je povukla tetivu!“,ekao je ser Sajmon,

24. nesvestan erlovog tona.
,,Pa ipak, dobro je naciljala“, rekao je erl ljutito, ,,I to če ohrabriti tu kopilad.
A bog sveti zna da im nije potrebno ohrabrenje.“
,,Ja sam živ, gospodaru moj“, rekao je ser Sajmon pobednički. „Htela je da
me ubije. Nije uspela. Medved živi, a psi odlaze gladni." Hteo je da mu erlovi
kompanjoni čestitaju, ali oni su izbegavali njegov pogled i on je njihovo tmurno
ćutanje protumačio kao ljubomoru.
Ser Sajmon je bio prava budala, mislio je erl i drhtao je. Hladnoća mu ne bi
toliko smetala da je vojska uživala u uspesima, ali već dva meseca Englezi i
njihovi bretonski saveznici su iz neuspeha upali u farsu, a šest neuspelih napada na
La Roš-Derijen bacilo ih je u očaj. I tako je sada erl sazvao ratni savet kako bi mu
oni predložili konačni napad, koji je trebalo da izvedu te iste večeri. Svi raniji
napadi bili su izvedeni pre podne, ali možda će iznenadni napad pri zalasku sunca
zateći branioce nespremnim. Jedino što je sada tu malu prednost koju im je
iznenađenje moglo doneti pokvarila ser Sajmonova glupa smelost koja ja
stanovnicima grada ulila novo samopouzdanje, a erlovi ratni kapetani, koji su se
okupili ispod žutog platna od brodskih jedara, nisu verovali u pobedu.
Cetvorica vođa bili su vitezovi koji su poput ser Sajmona poveli sopstvene
ljude u rat, dok su ostali bili unajmljeni vojnici koji su ugovorom poverili svoje
ljude erlu. Trojica su bili Bretonci koji su nosili beli hermelinski grb vojvode od
Bretanje i vodili muškarce odane vojvodi de Monfortu, dok su ostali bili engleski
kapetani. Svi oni nisu bili plemići i bili su prekaljeni ratnici. Tu se nalazio Vilijem
Skit, a pored njega je bio Vilijem Toteshem, koji je svoju službu počeo kao
naoružani vojnik, a sada je predvodio sto četrdeset vitezova u erlovoj službi.
Nijedan od tih muškaraca nikada se nije borio na turnirima niti će ikada biti pozvan
na njih, a ipak, obojica su bila bogatija od ser Sajmona, a i izmučenija. Moji psi
rata, erl od Northemptona je tako nazivao svoje nezavisne kapetane, i erl ih je
voleo, ali s druge strane, erl je imao neobičan ukus i voleo je društvo grubijana.
Neka je on i bio rođak kralja Engleske, ali Vilijem Bohun je bio srećan kada se -
opijao u društvu ljudi kao što su Skit i Toteshem, kada je jeo sa njima, razgovarao
sa njima na engleskom, lovio sa njima i verovao im je, a ser Sajmon se osećao
isključenim iz takvog drugovanja. Ako je trebalo da neki mušlcarac u toj vojsci
bude prisan sa erlom, onda je to trebalo da bude ser Sajmon, osvedočeni šampion
turnira, ali Northempton je više voleo da se valja u blatu sa ljuđima kao što je bio
Skit.
„Šta je sa kišom?“, pitao je erl.
„Ponovo počinje da pada“, odgovorio je ser Sajmon, podižući glavu ka
krovu šatora po kome je kiša snažno dobovala.
,,Prestaće“, rekao je Skit oštro. On je erla retko oslovljavao sa ,,moj
gospodaru“, umesto toga mu se radije obraćao kao ravnopravnom, što se njemu, na
ser Sajmonovu nevericu, izgieda dopadalo.
,,To je samo kišica“, rekao je erl, provirujući iz šatora i puštajući da uđe
vlažan i hladan vazduh. „Elastične žice strela će se ovlažiti po ovakvom vremenu."
„Kao i čvorovi na lukovima“, umešao se Ričard Toteshem.
,,Ta kopilad“, dodao je. Ono što je neuspeh Engleza činilo poražavajući, bila
je činjenica da branioci La Roš-Derijena nisu bili vojnici, nego stanovnici grada:
ribari i graditelji brodova, stolari i zidari, i Tamna Ptica, koja je bila žena! „Kiša
može i da stane“, nastavio je Toteshem, ,,ali tlo će biti klizavo. Ispod zidina
nećemo imati dobro uporište.“
,,Ne idite večeras“, savetovao je Vil Skit. „Neka moji momci uđu u grad

25. preko reke sutra ujutru.”
Erl je protrljao ranu na glavi. Već nedelju dana je napadao južni zid La Roš-
Derijena i još uvek je verovao da njegovi vojnici mogu da osvoje te bedeme, ali je,
takođe, primetio i pesimizam među njegovim psima rata. Još jedan poraz sa
dvadesetli trideset mrtvih obeshrabriće njegovu vojsku i moraće da se povuku u
Finister iako ništa nisu postigli. „Objasnite mi to ponovo“, rekao je.
Skit je obrisao nos o svoj kožni rukav.
„Kada dođe oseka“, rekao je, „postoji put koji vodi iza severnog zida. Jedan
od mojih momaka bio je tamo dole prošle noći.“
„Ali pokušali smo to pre tri dana“, primetio je jedan od vitezova.
,,Vi ste pokušali da uđete sa donje strane reke“, rekao je Skit, ,,ja hoću da
idem uz reku.“
„Ali i na toj strani reke postavili su kočeve“, rekao je erl.
„Sklonili smo ih“, odgovorio je Skit. Jedan od bretonskih kapetana preveo je
svojim kompanjonima da su uklonili kočeve.
„Jedan od mojih momaka je izvukao te kočeve“, nastavio je Skit, ,,i
zakljitčio je da se još desetak kočeva može izvući ili polomiti. To su samo stara
hrastova debla, rekao je, a ne brestovina, i oni su istrulili.“
„Koliko je dubok mulj?“, upitao je erl.
„Njemu je bio do kolena.“
Zid La Roš-Derijena je obuhvatao zapadni, južni i istočni deo grada, dok su
severnu stranu branili na reci Žodi. Na mestu odakle je taj polukružni zid vodio ka
reci, stanovnici grada su postavili velike kočeve u mulju kako bi blokirali pristup
gradu u vreme oseke. Skit je sada govorio da postoji put između tih istrulilih
kočeva, ali kada su erlovi vojnici pokušali da urade istu stvar na istočnoj strani
grada, napadači su se zaglavili u mulju i stanovnici grada su ih pobili strelama. Taj
pokolj je bio gori od poraza ispred južne kapije grada.
„Ali na obali reke još uvek postoji zid“, ukazao je erl.
,,A, da“, Skit je to primio k znanju, ,,ali ta glupa kopilad je probila taj zid na
pojedinim mestima. Tu su napravili pristanište i ono se nalazi blizu mesta odakle
su uklonjeni kočevi.“
„Znači, tvoji vojnici će morati da uklone preostale kočeve i da se popnu na
pristanište, a sve to pred očima branioca na zidinama?“ upitao je erl skeptično.
„Mogu oni to da urade“, rekao je Skit odlučno.
A erl je još uvek raislio da će imati najviše šansi za uspeh ako se njegovi
strelci približe južnoj kapiji i ako njihove strele budu zasipale branioce u dovoljnoj
meri, dok njegovi naoružani vojnici budu napadali prolaz. A ipak, zaključio je, to
je bio plan koji nije uspeo ni ranije u toku dana, a ni prethodnog .ma. Znao je da
ima još samo jedan ili možda dva dana. Imao je nešto manje od tri hiljade vojnika,
a trećina je bila bolesna, i ako ne bude bio u stanju da pronađe neki zaklon za njih,
moraće da maršira ka zapadu podvijenog repa. Bio mu je potreban grad, bilo kakav
grad, pa makar i La Roš-Derijen.
Vil Skit je mogao primetiti zabrinutost na erlovom širokom licu. „Moj
momak se nalazio na petnaest koraka od pristaništa prošle noći*‘, primetio je.
„Mogao je da uđe u grad i otvori kapiju.“
,,Pa, zašto onda to nije i uradio“ Ser Sajmon nije mogao, a da ne pita.
,,Zaboga!“ nastavio je. „Ali ja sam ušao u krug grada!“
„Ali ti nisi strelac!“, rekao je Skit, a onda se prekrstio. U Geingampu su
jednog od Skitovih strelaca zarobili branioci grada, i oni su tog omraženog strelaca
svukli do gole kože, a onda ga isekli na komade. Potom su ga stavili na bedem tako

26. da su oni, koji su opsedali grad, mogli gledati njegovu sporu smrt. Prvo su mu
odsekli dva prsta koja su bila najvažnija za gađanje iz luka, a onda su ga kastrirali,
i čovek je vrištao poput praseta koje kolju, dok je krvario na smrt na gradskim
zidinama.
Erl je gestom pokazao slugi da zameni pehar sa zamućenim vinom.
„Hoćeš li ti predvoditi taj napad, Vile?“, upitao je.
,,Ne“, rekao je Skit, ,,ja sam suviše star da bih se probijao kroz klizavi mulj.
Dozvoliću da ga vodi momak koji je prošle noći prošao pored kočeva. On je dobar
moraak, stvarno jeste. To je jedno pametno kopile. ali i neobično. Hteo je da bude
sveštenik, stvarno je hteo, ali onda je sreo mene i opametio se.“
Erla je očigledno isprovocirala ta ideja. Poigravao se drškom svog mača, a
onda je klimnuo glavom. „Mislim da bi trebalo da upoznamo to pametno kopile. Je
l’ on blizu?“
„Recite mu da uđe“, rekao je Skit, a onda se okrenuo na stolici.
„Tome, divljače! Ulazi ovamo!“
Tomas je zakoračio u erlov šator tako da su okupljeni kapetani videli
visokog, dugonogog mladog čoveka na kome je sve osim pancir košulje i crvenog
krsta izvezenog na tunici bilo crno. Svi pripadnici engleskih trupa nosili su taj krst
svetog Đorđa kako bi se u haosu bitke znalo ko je prijatelj, a ko neprijatelj. Mladi
muškarac se naklonio erlu, koji je shvatio da je primetio tog strelca ranije, što za
Tomasa nije predstavljalo neko iznenađenje budući da je on bio muškarac izuzetno
upadljivog izgleda. Svoju dugu kosu upleo je u pletenicu, imao je dugu nosnu kost
koja je bila slomljena, glatko obrijane obraze, i prodoran, inteligentan pogled, iako
je možda najupadljivija stvar na njemu bila ta što je bio čist. Ta činjenica i veliki
luk na njegovom ramenu, jedan od najdužih koje je erl ikada video, a koji nije bio
samo dug, već i obojen u crno, i imao je na unutrašnjem delu neobičnu srebrnu
pločicu na kojoj je izgleda bio izgraviran grb. Bilo je u tome sujete, mislio je erl,
sujete i ponosa, ali on je odobravao obe stvari.
,,Za čoveka koji je prošle noći bio u blatu do kolena“, rekao je erl s
osmehom, ,,ti si neverovatno čist.“
„Oprao sam blato, gospodaru.“
„Možeš se prehladiti!“, upozorio ga je erl. „Kako se zoveš?“
„Tomas od Huktona, gospodaru.“
,,Pa, reci mi šta si otkrio prošle noći, Tomase od Huktona.“
Tomas je ispričao isto što i Vilu Skitu. Kako je, nakon što se spustila noć, i
kada je pala plima, ušao u mulj reke Žodi. Tada je otkrio olabavljenu ogradu od
kočeva koja nije bila u dobrom stanju, već je istrulila i izvadio je jedan iz ležišta.
Zatim se provukao kroz prolaz koji je načinio i napravio je još nekoliko koraka ka
najbližem pristaništu. „Bio sam dovoljno blizu, gospodaru, da čujem pevanje neke
žene“, rekao je. Žena je pevala istu pesmu koju je njemu majka pevušila kada je
bio mali, i njega je pogodila ta neobičnost.
Erl se namrštio kada je Tomas završio, ne zato što se nije slagao sa nečim
što je strelac rekao, već zato što je rana na njegovoj lobanji zbog koje je bio u
nesvesti sat vremena, pulsirala. „Sta si radio u reci prošle noći?“, upitao je,
uglavnom da bi sebi dao više vremena da razmisli o toj ideji.
Tomas nije odgovorio ništa.
„Još jedan ženskaroš“, odgovorio je na kraju Skit umesto Tomasa, ,,to je
radio, gospodaru, on je samo još jedan ženskaroš Okupljeni muškarci su se smejali,
svi sem ser Sajmona Džekila, koji je s gorčinom gledao pocrvenelog Tomasa. To

27. kopile je bilo običan strelac, a i on je imao bolji ogrtač od onog koji je ser Sajmon
mogao sebi da priušti! A imao je i samopouzdanje koje je zaudaralo na
neskromnost. U životu je bilo takvih nepravdi koje on nije mogao da razume.
Strelci iz pokrajina su uspevali da otmu konje, oružje i bojnu opremu, a on,
šampion turnira, nije uspeo da uzme ništa vrednije od para prokletih čizama. Imao
je neodoljivu želju da spusti na zemlju tog visokog, skladnog strelca.
„Jedan znak uzbune, moj gospodaru", ser Sajmon se obratio erlu na
normanskom francuskom tako da je samo šačica plemića. koja se nalazila u šatoru,
mogla razumeti, ,,i ovaj momak će biti mrtav, a naš napad će se koprcati u rečnom
blatu.“ Tomas je polako odmerio ser Sajmona, pogledom drskim zbog
pomanjkanja ikakvog izraza, a onda odgovorio na tečnom francuskom, ,,Mi ćemo
izvesti napad dok još bude bio mrak“, rekao je, a onda se ponovo okrenuo ka erlu.
,,A plima će se opasti baš pred zoru, moj gospodaru.“
Erl ga je iznenađeno pogledao. „Kako si naučio francuski?" „Otac me je
naučio, moj gospodaru.“
,,Da li ga poznajemo?“
„Sumnjam, moj gospodaru.“
Erl nije nastavio razgovor. Zagrizao je usnu i trljao dršku svog mača; to je
radio uvek kad je razmišljao o nečemu.
„Sve će biti u redu ako uspete da uđete“, rekao je Ričard Toteshem, sedeći
na stolici za mužu krava pored Vila Skita i progunđavši to Tomasu. Totesham je
vodio najveću od nezaisnih družina i zbog toga je uživao veći autoritet od ostalih
kapetana.
„Ali šta ćete uraditi kad budete unutra?“
Tomas je klimnuo glavom kao da je očekivao to pitanje. „Sumnjam da
možemo stići do ograde“, rekao je, ,,ali ako budem uspeo da uvedem grupu
strelaca koji bi se popeli na zid pored reke, onda će oni moći da ga čuvaju dok ne
stavimo merdevine.“
,,A ja imam dvoje merdevina“, dodao je Skit. ,,To je dovoljno.“
Erl je i dalje trljao dršku svog mača. „Kada smo ranije pokušali da izvedemo
napad preko reke“, rekao je, „zaglavili smo se u mulju. On će biti podjednako
dubok i tamo kuda vi hoćete da idete
„Pleteri, moj gospodaru“, rekao je Tomas. „Pronašao sam neke na farmi"
Pleteri su bili delovi ograda napravljeni od upleteni vrba i od njih se brzo mogao
napraviti tor za ovce ili su se mogli staviti preko blata i obezbediti ljudima čvrsto
tlo.
„Rekao sam vam da je on pametan", rekao je Vil Skit ponosno.
„Išao si na Oksford, zar ne, Tome?“
„Kad sam bio previše mlad da bih znao za nešto bolje“, odgovorio je Tomas
spremno.
Erl se nasmejao. Svideo mu se taj momak i mogao je da razume zašto mu je
Skit toliko verovao. „Dakle, sutra ujutru, Tomase?“, upitao je.
„Bolje je tako, nego da napad izvedemo u sumrak, gospodaru. U sumrak će
branioci još uvek biti živahni." Tomas je pogledao ser Sajmona belo, nagovestivši
da je vitezovo glupavo paradiranje ohrabrilo branioce grada.
„Onda ćemo napad izvesti sutra ujutru“, rekao je erl. Okrenuo se ka
Toteshemu. „Ali neka tvoji momci budu danas u blizini južne kapije grada. Hoću
da oni„ misle da ćemo ponovo napasti to mesto.“ Pogledao je ponovo Tomasa.
„Kakav je to grb na tvom luku, momče?“
„Samo nešto što sam pronašao, gospodaru“, slagao je Tomas dodavši luk

28. erlu koji je ispružio ruku. Istina je bila da je isekao srebrni grb sa zgnječene činije
koju je pronašao skrivenu u mantiji svog oca. Onda je prikačio metal na spoljni deo
luka na mesto gde je najčešće stavljao svoju levu ruku, čineći srebro skoro glatkim.
Erl je pogledao tu napravu. ,,Gral?“
„Mislim da se ta životinja tako zove, moj gospodaru", rekao je Tomas,
praveći se nevešt.
,,To nije grb nekoga koga poznajem“, rekao je erl, a onda je pokušao da
savije luk i podigao je obrve iznenađen njegovom snagom. Vratio je luk tamne
boje Tomasu, a onda ga je otpustio. „Želim ti sreću sledećeg jutra, Tomase od
Huktona." „Moj gospodaru“, odgovorio je Tomas uz naklon.
,,Ja bih krenuo sa njim, ako mi dozvolite“, rekao je Skit, a grof je klimnuo
glavom, posmatrajući dvojicu muškaraca kako odlaze. „Ako uspemo da uđemo u
grad“, rekao je ostalim kapetanima, „onda, za ime božje, nemojte dozvoliti da vaši
ljudi naprave haos. Neka njihovi napadi budu što kraći. Ja nameravam da zadržim
ovaj grad i ne želim da nas stanovnici grada mrze. Ubijte samo one koje morate, ali
ne želim nikakve krvave orgije.“ Pogledao je njihova skeptična lica. „Jednog od
vas ću zadužiti da vodi garnizon u ovom gradu i zato olakšajete sebi. Obuzdajete
svoje vojnike maksimalno.”
Kapetani su gunđali, jer su znali koliko će im biti teško da spreče svoje ljuđe
da opljačkaju ceo grad, ali pre nego što je iko od njih mogao da odgovori na erlove
želje pune nade, ustao je ser Sajmon.
„Moj gospodaru? Mogu li vas zamoliti nešto?“
Erl je slegao ramenima. ,,Pokušaj.“
„Dozvoljavate li da moji ljudi i ja vodimo deo napada sa merdevinama?“
Erla je izgleda iznenadio zahtev. „Misliš da Skit ne može sam da izađe na
kraj sa tim?“
„Siguran sam da može, moj gospodaru", rekao je ser Sajmon ponizno, „ali
vas ipak molim da mi ukažete tu čast.“ Bolje da pogine ser Sajmon Džekil, nego
Vil Skit, mislio je erl. Klimnuo je glavom. „Naravno, naravno.“
Kapetani ništa nisu rekli. Kakva je čast bila u tome da se bude prvi na zidu
koji je osvojio drugi čovek? Ne, to kopile nije želelo čast, hteo je da bude na
dobrom mestu kako bi pronašao najbolji plen u gradu, ali niko od njih nije glasno
rekao ono što je mislio. Oni su bili kapetani, dok je ser Sajmon bio vitez, iako vitez
bez ijednog penija.
Erlova vojska je mogla da izvede još jedan napad do kraja tog kratkog
zimskog dana, ali do napada nije došlo tako da su se stanovnici La Roš-Derijena
usudili da se nadaju da je najgori deo njihovog iskušenja prošao, ali su se
pripremili za slučaj da Englezi pokušaju ponovo da osvoje grad sledećeg dana.
Prebrojali su strele, naslagali još više stena na bedeme grada i grana na vatre na
kojima su se nalazili sudovi sa kipućom vodom koju su sipali na Engleze.
„Zagrejte te pokvarenjake“ govorili su gradski sVeštenici, a stanovnicima grada se
sviđala ta šala. Znali su da oni pobeđuju i verovali su da će se njihovo iskušenje
uskoro završiti, jer Englezima sigurno već ponestaje hrane. La Roš -Derijen je
trebalo da izdrži i da onda primi pohvale i zahvalnost od vojvode Šarla.
Slaba kiša je prestala da pada kada je palo veče. Stanovnici grada su otišli u
svoje krevete, ali je njihovo oružje bilo spremno. Dežurni stražar je pazio na vatre
koje su se nazirale iza zidina grada i gledao je u tamu.
Bila je noć, bila je zima, bilo je hlado, a osvajači su imali poslednju šansu.
Tamna Ptica je bila krštena kao Žanet Mari Alevi i kada je imala petnaest
godina roditelji su je odveli u Geingamp na godišnji turnir jabuka. Njen otac nije

29. bio aristokrata tako da njena porodica nije mogla da sedi u ograđenom delu ispod
kule Sen Lorena, već su pronašli mesto u blizini, a Luj Alevi je obezbedio da
njihova ćerka bude na vidnom mestu stavivši njihove stolice na zaprežna kola
kojima su došli iz La Roš-Derijena. Žanetin otac je bio napredan ovčar i trgovac
vinom iako se njegova poslovna sreća nije preslikavala i na njegov život. Jedan sin
mu je umro kada mu se inlicirala posekotina na prstu, a drugi sin mu se udavio na
putu za Korunu. Žanet je tako ostala njegovo jedino dete.
Bilo je skrivenih namera u toj poseti Geingampu. Plemstvo Bretanje, barem
ono koje je bilo naklonjeno savezništvu sa Francuskom, okupilo se na turniru gde
su u tokom četiri dana pokazivali svoju veštinu u borbi mačem i kopljem, pred
očima mase koja je došla zbog vašara i da bi posmatrala borbe. Žanet je mislila da
je na turniru mnogo dosadno zato što su uvodi u svaku borbu dugo trajali i nisu se
dobro čuli. Vitezovi su paradirali bez kraja i konca, klimajući svojim
ekstravagantnim perjanicama, a onda bi se nakon određenog vremena čuo topot
kopita, zveka metala, klicanje, zatim bi jedan od vitezova bio oboren na travu. Bio
je običaj da svaki vitez pobednik nabode jabuku svojim kopljem i da je preda bilo
kojoj ženskoj osobi u masi koja bi privukla njegovu pažnju. Zbog toga je njen otac
pošao zaprežnim kolima u Geingamp. Posle četiri dana Žanet je skupila osamnaest
jabuka i izazvala mržnju mnoštva devojaka plemenitog roda.
Njeni roditelji su je vratili u La Roš -Derijen i čekali. Oni su pokazali svoju
robu, a sada je trebalo da kupci pronađu put do bogate kuće pored reke Žodi.
Spreda se kuća činila malom, ali kada bi posetilac prošao kroz lučni prolaz, našao
bi se u širokom dvorištu čiji se jedan deo spuštao sve do kamenog pristaništa gde
su brodići monsje Alevija mogli da se usidre pri najvišoj plimi. Dvorište je delilo
zid sa crkvom svetog Renija, a pošto je monsje Alevi bio donator crkvene kule,
njemu je bilo dozvoljeno da napravi lučni prolaz u zidu tako da njegova porodica
nije morala da izlazi na ulicu kada bi išla na misu. Kuća je govorila svakom
posetiocu da je to bogata porodica, a prisustvo parohijskog sveštenika za stolom u
vreme ručka govorilo je da je to i pobožna porodica. Za Žanet nije bilo predviđeno
da bude igračka nekog aristokrate, nego da bude supruga.
Dvanaestorica muškaraca im je ukazala čast i posetila je kuću Alevija, ali je
Anri Senije, grof od Armorike, osvojio jabuku. On je bio pravi ulov pošto je bio
nećak Sarla od Bloa, a on je pak bio nećak kralja Filipa Francuskog. Sarla su
priznali za vojvodu i gospodara Bretanje. Vojvoda je dozvolio Anri Šenijeu da mu
predstavi svoju verenicu, ali je kasnije savetovao svom nećaku da je otpusti.
Devojka je bila kći trgovca, što je bilo jedva nešto više od seljaka, iako je čak i
vojvoda priznao da je ona prava lepotica. Kosa joj je bila blistavo tamna, lice joj
nije bilo naruženo boginjama i imala je sve zube. Bila je graciozna tako da je
dominikanski fratar na dvoru vojvode sklopio ruke i objavio da je Žanet živi lik
Madone. Vojvoda se složio sa tim da je ona lepa, ali šta sa tim? Mnoge žene su bile
lepe. Bilo koja krčma u Geingampu, rekao je, mogla je da pokaže kurvu za dve
livre pred kojom bi većina supruga delovala poput svinja. Posao supruge nije bio
da bude lepa, nego da bude bogata. „Neka ti ta devojka bude ljubavnica“,
savetovao je svom nećaku, i doslovno naredio Anriju da se oženi naslednicom iz
Pikardija, ali ta je naslednica bila neuredna osoba boginjavog lica, a grofa od
Armorike je osvojila Žanetina lepota tako da nije poslušao svog ujaka.
Oženio se kćerkom trgovca u kapeli u svom zamku u Plabeneku koji je ležao
na Finisteru, na kraju sveta. Vojvoda je zaključio da je njegov nećak slušao previše
trubadura, ali su grof i njegova nova supruga bili srećni i godinu dana posle
venčanja, kada je Žanet imala šesnaest godina, rodio im se sin.