1. Neuronske mreže | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Neuronske mreže". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano
oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi
se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu
ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
ГИМНАЗИЈА „ФИЛИП ВИШЊИЋ“
БИЈЕЉИНА
МАТУРСКИ РАД ИЗ ПРИМЈЕНЕ РАЧУНАРА
ТЕМА: НЕУРОНСКЕ МРЕЖЕ
Бијељина, мај 2013.
САДРЖАЈ:
УВОД 3
1. ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА 4
2. ПОРЕЂЕЊЕ СА БИОЛОШКИМ НЕРВНИМ СИСТЕМОМ 9
2.1. Основне компоненте неуронских мрежа 9
3. НАЧИНИ ОБУЧАВАЊА НЕУРОНСКИХ МРЕЖА 12
3.1. Надгледано обучавање 12
3.2. Само-организовано обучавање 14
4. ПРИМЕНА И ПЕРСПЕКТИВА НЕУРОНСКИХ МРЕЖА 17
4.1. Вештачке неуронске мреже 18
ЗАКЉУЧАК 23
ЛИТЕРАТУРА 25
УВОД
Неуронска мрежа је један облик имплементације система вештачке интелигенције, који представља
систем који се састоји од одређеног броја међусобно повезаних процесора или чворова, или
процесних елемената које називамо вештачким неуронима.
Тело неурона назива се чвор или јединица. Сваки од неурона има локалну меморију у којој памти
податке које обрађује. Подаци који се обрађују су локални подаци као и они који се примају преко
везе. Подаци који се овим каналима размењују су обично нумерички.
Архитектура неуронске мреже представља специфично повезивање неурона у једну целину.
Структура неуронске мреже се разликује по броју слојева. Први слој се назива улазни, а последњи
излазни, док се слојеви између називају скривени слојеви. Најчешће их има три. Први слој, тј. улазни
је једини слој који прима податке из спољашње средине, следећи (скривени) прослеђује релевантне
податке до трећег (излазног) слоја. На излазу трећег слоја добијамо коначан резултат. Сложеније
неуронске мреже имају више скривених слојева. Слојеви су међусобно потпуно повезани.
Слојеви комуницирају тако што се излаз сваког неурона из претходног слоја повезује са улазима свих
неурона наредног слоја. Значи, сваки чвор има неколико улаза и један излаз. Јачина веза којом су
неурони повезани назива се тежински фактор (weight).
1. ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА
Суштина интелигенције али и могућност конструисања "интелигентних машина" које би могле
самостално да раде, одувек је привлачила људе. Још су се мислиоци у античкој Грчкој бавили
питањима интелигенције, знања и правилног закључивања. Вековима касније, Лајбниц и Паскал
покушавали су да конструишу механичку рачунску машину за сабирање. Тридесетих година прошлог
века, објављени су радови из области математичке логике и изношене могућности конструисања
универзалног трансформатора информација. Међутим, тек неких двадесетак година касније, тачније
појавом првих рачунара, можемо говорити о "интелигентним машинама". У почетку су се рачунари
користили углавном за извршавање рачунских операција али врло брзо је уочено да они могу много
више, па чак и да преузму вршење одређених интелектуалних операција. Повољни резултати
истраживања навели су неке од научника да дају преурањене изјаве како се убрзо може
конструисати "мислећа машина" или "електронски мозак".
Ова констатација блиска је и тзв. Тјуринговој тези, познатој у рачунарским наукама, која тврди да
2. све оно што може да се израчуна помоћу било које машине, укључујући на овај начин и менталне
процесе у мозгу, такође може да се израчуна и помоћу персоналних рачунара, па се интелигенција
своди на изналажење довољно доброг програма за њих.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET
početna
kategorije
kontakt
Seminarski, diplomski, maturski radovi iz razlicitih oblasti
