1. Тамара Јовановић, дипл.инж.арх.
1
АМБИЦИЈЕ ГУП-А НИША – ПОЛИТИКА АКТИВИРАЊА 2100 ХЕКТАРА
НОВИХ ПОСЛОВНИХ ЗОНА
Резиме
Све инвестиције у Нишу које су се икада десиле у домену пословања, укључујући неке старе
(Машинска индустрија Ниш, ЕИ Холдинг, Дуванска индустрија Ниш, Вулкан, Нисал, Нитекс) и неке
нове (Јура, Шин Вон, Џонсон Електрик, нови тржни и пословни центри), имају укупан просторни
капацитет oд око 350 хектара.
Генералним урбанистичким планом Ниша 2010-2025 предвиђена је изградња нових 2100 хектара
пословних комплекса, што шестоструко превазилази све досадашње инвестиције у граду. Да ли то
град спроводи осмишљен и синхронизован акциони план према претходно усвојеној Стратегији
одрживог развоја Ниша као „непресушног извора шанси“'? Да ли је овај план реалан, и шта свакако
треба урадити на путу ка магичном броју 2100?
Kључне речи: гринфилд инвестиције, пословни комплекси, политика активирања простора
Abstract
All investments in Niš, which have ever taken place in field of economy, including some old (Machine Industry
Niš, EI Holding, Tobacco Industry Niš,Vulcan, Nissal, Nitex), and some new (Yura, Shin Won, Johnson
Electric, new shopping and business centers), have a total spatial capacity of аround 350 acres.
General Urban Plan of Niš 2010-2025 provides for the construction of the new 2100 acres of business
complexes, that six times exceeds all previous investments in the city. Is the city conducting a wisely designed
and synchronized action plan, according to the previously adopted Strategy for Sustainable Development of
Niš as "inexhaustible source of opportunities"? Is this a realistic plan, and what certainly needs to be done on
the way to the magic number of 2100?
Keywords: Greenfield investments, business complexеs, space activation policy
ГУП НИША 2010-2025: ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ И ПРЕТПОСТАВКЕ
Стратегија одрживог развоја града Ниша усвојена је на Скупштини града 2007. године, и
међу првим је таквим документима у Србији. Визија будућег Ниша ослања се на слоган
"Непресушан Извор Шанси", и реализује кроз четири основна стратешка правца развоја:
I. Територијални развој орјентисан ка одрживој животној средини,
II. Успоставити сигурно и поуздано окружење за инвестиције као основу за одржив
економски развој,
III. Уравнотежено и свеобухватно побољшање квалитета живота у граду Нишу, и
IV. Унапређење институционалног окружења и процеса управљања.
Након Ревизије Стратегије 2010. године, урађен је Акциони план одрживог развоја града
Ниша 2010-2014, у коме се израда и доношење генералног урбанистичког плана препознаје
као активност/пројекат високог приоритета у оквиру стратешког правца I; стратешки циљ 1.1:
Трансформисати град Ниш у урбани регионални центар са високим квалитетом животне
средине, комуналне опремљености и саобраћајне повезаности у складу са напредним
развојним политикама и добрим примерима праксе развијених европских градова;
специфичан циљ 1.1.1: Уравнотежени урбани и регионални развој Ниша. Скупштина града
донела је 2011. године Генерални урбанистички план Ниша 2010-2025.
У Поглављу 1.2.4. текстуалног дела плана константовано је да се политика грађевинског
земљишта формира у складу са дугорочним опредељењима развоја града Ниша,
1 Тамара Јовановић, ЈП Завод за урбанизам Ниш, технички директор, tamara.jovanovic@zurbnis.rs

2. просторним плановима ширег подручја, Стратегијом развоја града Ниша, годишњим
програмима развоја града и годишњим програмима уређивања грађевинског земљишта.
Табела 2. Упоредни приказ површина претходних генералних урбанистичких планова
указује на разлику од преко 11000ha oбухвата новог у односу на претходни генерални план
(1995), уз укључење нових 23 насеља. У Поглављу 1.2.5. стоји да су разлози проширења
подручја у чињеници да насеља, која су у граници обухвата, треба да представљају
грађевинско подручје у коме ће се градити путна и остала комунална инфраструктура у
циљу већег степена контроле градње и заштите пољопривредног земљишта од
неконтролисане градње. Површина грађевинског подручја ГУП-а Ниша 2010-2025 износи
16140ha, обухвата два градска, 10 постојећих приградских и 25 постојећих сеоских, а
планираних нових приградских насеља.
За пословне и радне зоне опредељено је 2460ha, односно 15% укупне површине
грађевинског подручја, у складу са циљем обезбеђивања просторних капацитета за
лоцирање пословних комплекса и заснивању концепције на стварању просторног оквира за
подстицај приватне иницијативе и смештај малих и средњих предузећа (Поглавље 2.2.
Концепција планских решења уређења простора). Значајни су и циљеви у погледу
постизања равнотеже између малих, средњих и великих предузећа, и формирања
индустријских и складиштених зона поред важнијих саобраћајница (Поглавље 1.3.1.2.1.3.
Индустрија). Посебно је значајна концепција формирања нових пословно-привредно-
трговинских зона у појасу уз Коридор 10, чиме се користи стратешки географски положај
града Ниша.
Дугорочан привредни развој, осим потребе реструктурирања и ревитализације постојећих
производних и складишних комплекса, подразумева и обезбеђење просторних, саобраћајних
и инфраструктурних услова за нове гринфилд инвестиције (Поглавље 2.2.8. Пословне и
радне зоне). Стање заузетости постојећих привредних капацитета (2015) износи око 350
хектара, те се може закључити да је за нове пословне и радне зоне ГУП-ом Ниша 2010-2025
планирано додатно заузеће још око 2100 хектара, што шестоструко превазилази укупан
капацитет свих инвестиција које су се икада десиле у граду.
ВЕЛИКИ ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ

3. Локације за гринфилд инвестиције сконцентрисане су у зонама државних путева и
железнице, те је потенцирање геостратешког положаја Ниша и искоришћење пуног
капацитета државне инфраструктуре у његовом обухвату, предуслов за активирање укупног
потенцијала ГУП-а Ниша 2010-2025 - у првом реду државних путева првог реда (IA реда број
1 и 4 у изградњи, и IВ реда број 35 и 158) и Железничког чвора Ниш.
Деоница државног пута IA реда број 4 (Е-80) на подручју ГУП-а Ниша већим делом је
изграђена. Међутим, право побољшање услова за пословање у гринфилд зони уз овај
државни пут очекује се следеће године, када држава најављује завршетак изградње
комплетне деонце коридора Е-80 до границе са Бугарском.
Нешто сложеније је питање железничког саобраћаја. Након дугог периода запостављања,
држава спроводи пројекте модернизације железнице на готово 500km укупне трасе пруга у
Србији, док је предузеће "Железнице Србије а.д" у поступку реструктурирања.
У погледу стварања повољних услова за инвестирање у град Ниш, нарочито су значајни
пројекти на коридору Е-70 - пројекат изградње обилазне пруге око Ниша, који се реализује
под покровитељством ЕУ, и пројекат модернизације деонице од Сићева до Бугарске, који се
реализује из чешког кредита.
На територији ГУП-а Ниша, до следеће године очекује се комплетирање планске и техничке
документације за железничку обилазницу у дужини од 21km (план генералне регулације,
генерални и идејни пројекат са студијом изводљивости), након чега ће се дефинисати
период и определити средства за изградњу ове деонице. Значај овог пројекта је вишеструк.
С једне стране, он отвара могућности за интензивирање саобраћаја нишког Аеродрома
Константин Велики. Измештањем триангле Трупале-Поповац-Црвени Крст ка западу,
ослобађа се простор за постављање прилазних светла и омогућује искоришћење пуног
капацитета нишког аеродрома, који је постојећим железничким краком ограничен на слетање
/ узлетање само појединих типова авиона. Изградњом нових железничких станица, нарочито
Ниш-Север и Врежина (стајалиште), обезбедила би се логистика за даљи транспорт,
односно складиштење великих количина робе, нарочито у новој зони железничко-робног
терминала, радној зони Север и Доња-Горња Врежина, које се наслањају на обилазни крак
пруге Е-70 и аутопут Е-80 ка Бугарској.
У погледу енергетске инфраструктуре, преносне мреже и објекти на подручју ГУП-а Ниша се
под окриљем ЕМС-а континуирано реконструишу и проширују, с тим да акценат треба
ставити на напонски ниво 110kV, који је значајан за изградњу дистрибутивне мреже у
планираним радним зонама. Магистрални гасовод МГ-09 и главна мернорегулациона
станица "Ниш1" подмирују тренутне потребе града. Међутим, дугорочну стабилност у
снабдевању гасом нових радних зона омогућила би изградња магистралног гасовода МГ-10
ка Бугарској и ГМРС "Ниш-2". У том погледу, исказана је политичка воља двеју држава
потписивањем меморандума од стране премијера 2010. године. На деоници кроз четири
српске општине/града кроз које гасовод пролази, постоје одлуке о изради планске
документације, а потребно је израдити и техничку документацију. Влада наводи напоре које
чини како би се кренуло у реализацију овог пројекта, с тим да се као услов поставља
реструктурирање ЈП Србијагаса, које је у зачетку.
Развој Нишког водоводног система подразумева водоснабдевање из планиране акумулације
Селова, за коју је Влада РС почетком године донела план подручја посебне намене, и у
наредном периоду очекује се почетак изградње овог система.
Оно што Град може да уради на овим стратешким пројектима јесте да покаже перманентну
заинтересованост, да је формализује, одреди представнике и формира радне групе на свим
пројектима, да од њих захтева континуиран рад, праћење и извештавање. Чланови Градског
већа задужени су за поједине области и грађани Ниша знају за ову поделу. Међутим, мање
су позната задужења по наведеним пројектима, чијим би се акцентовањем добио много
бољи преглед ситуације и постигла већа ефикасност у раду градске управе, али и државних
органа.
УРБАНИЗАЦИЈА И ЛОКАЛИЗАЦИЈА
Када се на генералном плану врши зонирање и размештај пословних и радних зона, морају
се узети у обзир инструменти за подстицање конкурентности које познаје светска пракса.
Привредни комплекси се по сили тржишних закона групишу, јер на различите начине те
агломерације генеришу додату вредност и конкурентност у односу на изоловане јединице. У

4. њиховом креирању и усмеравању развоја примењују се два основна инструмента -
урбанизација и локализација.
Урбанизација подразумева развој најразличитијих урбаних садржаја и сервиса - саобраћај и
комуналне делатности, администрација, образовање и здравствена заштита, становање и
сл, због чије близине и доступности радне зоне у окружењу генеришу добит. С обзиром да је
у близини свих већих радних зона у Нишу планирано ширење постојећих или изградња
нових урбаних центара, ову предност могу да остваре практично све радне зоне на подручју
ГУП-а Ниша. Међутим, потребно је да њихов развој прати развој радних зона и пружи им
адекватну подршку.
Локализација подразумева груписање сродних, међусобно зависних јединица одређене
привредне гране у оквиру веће радне зоне. Основна предност ових агломерација огледа се у
постојању појединачних, уско специјализованих пословних комплекса, у којима се усавршава
процес рада за обављање само једне у низу делатности које су потребне одређеној
привредној грани или сектору. Истовремено, ови специјализовани комплекси могу да
опслужују и шире географско подручје, чиме обезбеђују конкурентност и опстанак на
тржишту.
Примере локализације радних зона у Нишу могли смо пронаћи у комплексима машинске и
електронске индустрије, где се у широј зони МИН-овог Холдинга својевремено могло
набавити све "од игле до локомотиве", док је ЕИ Холдинг располагао најсофистициранијом
технологијом 70-тих и 80-тих година прошлог века.
Поставља се питање колико се о примени ових инструмената размишљало приликом израде
ГУП-а Ниша 2010-2025. Наговештаји агломерација већ постоје на терену, и оне ће се свакако
формирати јер су просторни капацитети за њих опредељени. Међутим, компетитивност и
конкурентност које тржиште захтева могу се постићи једино уколико се развој појединих
радних зона дефинише и усмери по моделима урбанизације и локализације. Широка
класификација делатности дата ГУП-ом Ниша и плановима генералне регулације који ово
подручје разрађују, оставља могућност за даљу анализу и примену ових инструмената.
Основане су и претпоставке да још није тренутак да се они примене, те да ће за то доћи
време када грубе форме агломерација које тренутно егзистирају, поприме јаснију форму у
смислу величине комплекса и просторног размештаја, и јаснију садржину, у погледу
класификације и врсте делатности која се у њима обавља. Како би имала снагу закона,
правила за сваку агломерацију могу се дефинисати каснијим изменама и допунама ГУП-а.
РАЗМЕШТАЈ И КЛАСИФИКАЦИЈА ДЕЛАТНОСТИ
ГУП Ниша 2010-2025: ПОСЛОВНЕ И РАДНЕ ЗОНЕ - Гринфилд капацитети*
градска
општина
Пословно-
производно-
трговински
комплекс
Већи ППТ
комплекс
Железни-
чко-робни
терминал
Пословно-
трговински
комплекс
∑ (ha)
Медијана 24.51 - - 19.34 44
Палилула 506.93 68.35 - 223.97 799
Црвени Крст 346.39 200.65 127.05 139.32 813
Пантелеј 293.12 - - 109.76 403
Нишка Бања 35.23 - - 30.76 66
∑ (ha) 1206.18 269.00 127.05 523.15 2125
* Условна прецизност биланса по општинама, због текуће израде планова генералне
регулације за поједина подручја
Нове пословне зоне покривају подручја пет градских општина. Разумљиво, најмања je
заступљеност гринфилд капацитета на централној градској општини Медијана, са претежним
стамбено-пословним и јавним садржајима, као и општини Нишка Бања, са стамбеним и
здравствено-туристичким садржајима. Локације за гринфилд инвестиције сконцентрисане су
у зонама државних путева и железничких коридора, на подручју три градске општине:

6. - ГО Црвени Крст (813ha) - радна зона "Север", између аутопута Е-75 и крака Е-80 (државни
путеви IA реда број 1 и 4) и државног пута IB реда број 158 (топонички пут); железнико-робни
терминал у зони аеродрома Константин Велики и планиране железничке станице Ниш-
Север,
- ГО Палилула (799ha) - радна зона "Запад" на левој обали Нишаве, на потезу од Машинске
индустрије Ниш до КП Дома (до укрштања са државним путем IA реда број 158), уз
планирани западни булевар, и уз државни пут IA реда број 35 (булевар Димитрија Туцовића);
радна зона "Међурово" уз државни пут IA реда број 158; радна зона "Запад - Мрамор" уз
државни пут IA реда број 35, аутопут Е-75 (државни пут IA реда број 4) и реку Јужну Мораву,
- ГО Пантелеј (403ha) - радна зона "Доња - Горња Врежина" уз аутопут Е-80 (државни пут IA
реда број 4) и пројектовану обилазницу крака Е-70 Железничког чвора Ниш.
По структури и врсти делатности, пословне и радне зоне за гринфилд инвестиције на
подручју ГУП-а Ниша опредељене су за две основне намене:
1) пословно-производно трговински комплекс - намена најширег спектра делатности, из које
су плановима генералне регулације - трећих фаза (у изради) изведене и:
1а) претежна намена већи пословно-производно-трговински комплекс, којом се наглашава
резервација простора за веће капацитете, предложене минималне површине комплекса 5ha,
1б) претежна намена железничко-робни терминал, којом се наглашава функционално
повезивање пословних комплекса ове намене са планираном железничком станицом Ниш-
Север, и потенцијална изградња мреже пословних, индустријских колосека унутар
комплекса;
2) пословно-трговински комплекс - намена која дозвољава све врсте делатности осим
производних.
У погледу основних урбанистичких параметара, ГУП-ом Ниша и плановима генералне
регулације који разрађују ово подручје дефинисани су услови, који у принципу задовољавају
најшире потребе пословања/трговине/производње: максималан индекс заузетости 60% за
производне и 70% за пословно-трговинске комплексе; максимална спратност П+3; 1 паркинг
место на 70 до 200m
2
нето изграђене површине комплекса (у зависности од делатности).
Минимална површина грађевинске парцеле/комплекса прописана је само за веће пословно-
производно-трговинске комплексе (предложено 5ha).
Мере заштите животне средине и мере енергетске ефикасности градње прописане су за све
намене.
ГУП НИША 2010-2025: СПРОВОЂЕЊЕ
У периоду од четири године након доношења ГУП-а Ниша 2010-2025, Скупштина града
усвојила је 9 планова генералне регулације (прве и друге фазе). У домену гринфилд
инвестиција најзначајнији је План генералне регулације подручја ГО Пантелеј - друга фаза,
којим је омогућена изградња нових комплекса на 346ha површине грађевинског подручја уз
аутопут Е-80 и обилазни крак пруге Е-70, док је 57ha предвиђено за даљу разраду планом
детаљне регулације. Значајан је и План генералне регулације подручја ГО Палилула - прва
фаза, којим је омогућено директно спровођење и издавање дозвола на 145ha, док је 60ha
гринфилд зона уз железнички коридор и планирани западни булевар остављен за даљу
разраду. У овом тренутку омогућено је директно спровођење на уређењу и изградњи
гринфилд капацитета на 470hа, док је за даљу разраду предвиђено 148ha.
До краја 2015. године очекује се доношење још пет планова генералне регулације - треће
фазе, за подручја градских општина Црвени Крст, Палилула и Пантелеј и Нишка Бања.
Доношење ових планова значајно је јер ће бити омогућено издавање локацијских услова и
грађевинских дозвола на још 950ha, док ће за даљу разраду остати поменута зона
железничко-робног терминала површине 127ha.
До краја 2015. године очекује се и почетак израде планова генералне регулације - четврте,
односно пете фазе, којима ће бити обухваћено и разрађено још 430ha нових пословних зона.
Свакако се крајем 2016. године очекује потпуна покривеност подручја ГУП-а планском
документацијом за директно спровођење 1850 ha у делу нових пословних и радних зона,
осим подручја која ће се због стратешког положаја и појашњења решења, нарочито у зони
железнице, разрађивати планом детаљне регулације (275ha).

7. ПРИПРЕМА И ОПРЕМАЊЕ ЛОКАЦИЈА
Обавезе Града у погледу инфраструктурног опремања 2125 хектара земљишта за гринфилд
инвестиције подразумевају изградњу примарне и секундарне саобраћајне, енергетске,
водоводне и канализационе мреже, следећих оквирних капацитета:
 саобраћајна мрежа: 300km примарних и секундарних саобраћајница;
 електроенергетска мрежа и објекти: 150km кабловске мреже 10kV и 190 трафостаница
10/0.4kV;
 гасоводна мрежа и објекти: 95km примарне градске мреже, 35 мернорегулационих
станица - индустријских и широке потрошње, 210km дистрибутивне мреже ниског
притиска;
 водоводна мрежа и објекти: 7.5km магистралног цевовода (Виник-Бубањ),15 нових
резервоара и пумпних станица, 230 km дистрибутивних цевовода;
 канализациона мрежа и објекти: 100km колектора за употребљене воде са централним
постројењем за пречишћавање употребљених вода и пумпним станицама, 75km
колектора за атмосферске воде са постројењем за прешићавање, 105km дистрибутивне
канализационе мреже за употребљене и 85km за атмосферске воде.
Укупна вредност комуналног опремања земљишта за планиране гринфилд инвестиције
износи око 450 милиона евра. Поређења ради, у 2015-ој години за инфраструктурно
опремање предвиђено је око 4 милиона евра, те је осим логистике и пажљивог одабира
локација за фазну реализацију, потребно и озбиљније ангажовање експерата у креирању
економских и финансијских модела управљања земљиштем.
Неопходна је и примена принципа пројектног менаџмента и матричне организационе
структуре у градској управи и институцијама, која постаје све запаженија након буџетског
програмирања јавних финансија за 2015. годину. Побољшања се очекују и након ступања на
снагу новог Правилника о садржају, поступку и начину доношења програма уређивања
грађевинског земљишта, првог након 30 година.
ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ ЗА УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
С обзиром на величину грађевинског подручја ГУП-а Ниша 2010-2025 и планиране
капацитете, тренутно стање информационог система просторних података у Нишу је

8. незадовољавајуће. Информације о простору нису свима доступне. Превише је информација
које се обрађују мануелно, а градске институције немају довољан капацитет да их уреде,
систематизују и презентују на адекватан начин.
Успостављање географског информационог система, локалног информационог система о
просторном развоју и веб сервиса који ове системе опслужују, неопходан су механизам
спровођења политике активирања и управљања земљиштем. Успостављање ових система
уредиће се Правилником о садржини и начину вођења и одржавања централног регистра
планских докумената, информационог система о простору и локалног информационог
система и дигиталном формату достављања планских докумената.
Акциони план развоја града Ниша за период 2015-2020 године, који је усвојен крајем прошле
године, сагледао је ове потребе и успостављање информационог система планирао као
приоритет високог степена у оквиру правца 1 Стратегије одрживог развоја града Ниша 2009-
2020. Очекује се да градска управа у скорије време ову активност спроведе и успостави
интероперабилан систем за управљање просторним подацима.
ПОМИРЕЊЕ ИНТЕРЕСА И ИМОВИНСКИ ОДНОСИ
Пољопривредно и грађевинско земљиште
Члан 22. Закона о пољопривредном земљишту забрањује коришћење обрадивог
пољопривредног земљишта од прве до пете катастарске класе у непољопривредне сврхе.
Међутим, низ других чланова овог закона даје основ за пренамену пољопривредног у
грађевинско земљиште, те се може рећи да поменути члан има декларативно значење, а да
политику уређивања овог земљишта одређују релевантни учесници у изради планских
докумената у складу са процедуром доношења прописаном Законом о планирању и
изградњи.
У случају ГУП-а Ниша 2010-2025, планирано је уређење и изградња нових пословних и
радних зона већим делом на пољопривредном земљишту високих бонитетних класа плодне
Нишке котлине, чиме је на овом подручју онемогућен развој конкурентне пољопривреде, а у
исто време повећана је одговорност доносиоца одлука да у што краћем року приведе
земљиште планираној намени.
Истовремено са улагањем напора у опремање 2100 хектара локација за пословне зоне, Град
спроводи комасацију на суседних 1000 хектара пољопривредног земљишта ван грађевинског
подручја. И једном и другом земљишту се може повећати конкурентност, јер близина
грађевинског подручја и радних зона у којима се врши складиштење и прерада
пољопривредних производа може постати предност за инвестирање, наравно, уз обавезну
примену мера заштите земљишта и животне среднине.
Јавна и приватна својина
Нове пословне и радне зоне покривају хиљаде катастарских парцела, од којих је у
власништву Града тек мали проценат (1-5%), а Град, чак и да има право куповине земљишта
за пословне намене, нема довољно сопствених средстава.
Средства су првенствено потребна ради изузимања земљишта за инфраструктурно
опремање. Највећа издвајања која држава треба да определи у скоријем периоду везана су
за изградњу железничке обилазнице коридора Е-70 и изузимање око 50 ha земљишта. Много
су веће површине за изградњу саобраћајница за инфраструктурно опремање гринфилд
локација, чије је изузимање у обавези Града (око 270ha).
Приватна својина је законом заштићена. Међутим, регулатива која се током времена
значајно мењала створила је неповерење код приватних власника. Конфискација имовине
после II светског рата и каснија реституција; првобитна национализација и каснија
прватизација; лизинг, давање на коришћење јавног земљишта на 99 година и скорија
промена права коришћења у право својине; првобитно одузимање приватног земљишта за
јавне намене са каснијом променом намене уз задржавање права јавне својине над
земљиштем, само су неки од спорних момената у историји овог права који уносе забуну у
питање власништва и побуђују сумњу у његову легитимност.
Потребно је уложити огроман напор да се придобије изгубљено поверење приватних
власника земљишта. Сам поступак експропријације је непопуларан и својеврстан је вид
принуде над приватном својином. Због тога је потребно истражити савремене моделе који
дају боље резултате - право прече куповине, непосредна погодба, добровољна
размена/куповина, земљишни грантови, трансфери, јавно-приватно партнерство и концесије.

9. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР / МODUS OPERANDI
Државне институције - учесници у планирању, изградњи и управљању земљиштем
Градске институције - учесници у планирању, изградњи и управљању земљиштем
Извод из презентације [6]
Амбициозно замишљен ГУП Ниша 2010-2025 треба да спроведу лидери, носиоци активности
у "мору" институција, учесника у планирању, изградњи и управљању земљиштем. Политичка
воља и подршка власти јесте кључна. Стратешки пројекти захтевају време, континуитет и
стабилност, а често трпе измене или се дешавају застоји и прекиди на прелазу мандата,
чиме су ови пројекти осуђени на дугорочни развојни пубертет.
Најважнији ресурс у инвестирању јесу људи, а управљање људским ресурсима дешава се у
оквиру великог броја институција. У оквиру ових институција креирају се регулаторни,
економски, финансијски и бихевиорални инструменти [7], од којих зависе питања
инфраструктурног опремања, решавања имовинско-правних односа, примене модела јавно-
приватног партнерства и сл. У односима унутар и између ових институција постоји одређени
modus operandi, образац понашања који је потребно мењати. Реформа јавног сектора је у
зачетку, и она ће зависити од компетенција људи на челним позицијама да их спроведу до
сваког појединачног радног места, кроз средњи менаџмент, који може да постане главни
амортизер промена уколико му се не посвети посебна пажња.
ЗАКЉУЧАК
Скупштина града Ниша донела је нови генерални урбанистички план 2011. године и тиме
одлучила да активира преко 2100 хектара нових пословних и радних зона. У наредне две
године биће донети сви плански документи на подручју генералног урбанистичког плана, чије

10. је доношење у обавези Града. Израда техничке документације за поједине инфраструктурне
пројекте већ је покренута, али се отварају питања имовинско-правних односа.
Институционални капацитет Града је велики, али захтева реформе и унапређења.
Експропријација површина јавне намене је нужна, али се могу побољшати и развити нови
модели, које ће пратити и ефикаснији финансијски аранжмани. Градски буџет је значајно
лимитиран, али се могу пронаћи нови извори финансирања код европских и светских
развојних институција које градовима помажу да повећају своју глобалну компетитивност.
Град има многе дилеме и суочен је са великим изазовима, али је пресудно да се правац и
континуитет деловања на реализацији овог стратешког плана одрже у периоду од најмање
20 година.
ЛИТЕРАТУРА
1. Генерални урбанистички план Ниша 2010-2025, Службени лист града Ниша, број 43/11,
2. Планови генералне регулације на подручју ГУП-а Ниша 2010-2025:
- ПГР подручја ГО Медијана, Службени лист града Ниша, број 72/12,
- ПГР подручја ГО Палилула - прва фаза, Службени лист града Ниша, број 111/12,
- ПГР подручја ГО Пантелеј - прва фаза, Службени лист града Ниша, број 102/12,
- ПГР подручја ГО Црвени Крст - прва фаза, Службени лист града Ниша, број 102/12,
- ПГР подручја ГО Нишка Бања - прва фаза, Службени лист града Ниша, број 102/12,
- ПГР подручја ГО Палилула - друга фаза, Службени лист града Ниша, број 73/13,
- ПГР подручја ГО Црвени Крст - друга фаза, Службени лист града Ниша, број 96/13,
- ПГР подручја ГО Нишка Бања - друга фаза, у поступку доношења,
- ПГР подручја ГО Пантелеј - друга фаза, у поступку доношења,
- ПГР подручја ГО Палилула - трећа фаза, у изради,
- ПГР подручја ГО Пантелеј - трећа фаза, Исток, у изради,
- ПГР подручја ГО Палилула - трећа фаза, Запад, у изради,
- ПГР подручја ГО Црвени Крст - трећа фаза, у изради,
- ПГР подручја ГО Нишка Бања - трећа фаза, у изради,
- ПГР обилазне пруге на подручју града Ниша, у изради,
3. Закон о планирању и изградњи, Службени гласник РС број 72/09, 81/09, 24/11, 132/14 i 145/14,
4. Закон о пољопривредном земљишту, Службени гласник РС, број 62/06, 65-08 и 41/09,
5. Закон о експропријацији, Службени гласник РС, број 53/95, 23/01-СУС, 20/09, 55/13-УС,
6. Т.Јовановић, Презентација: The Champions of Change, World Bank-Austria Urban Partnership Program,
City to City Dialogue: Urban Planning and Land Management, Дубровник, 2013,
7. Т. Јовановић, Инструменти планирања као подршка одрживом развоју, у свету и у Републици
Србији, са освртом на град Ниш, Летња школа урбанизма 2012.