Narodna knji\evnost

1. Уводне формуле
1. опште
Вала Богу, вала јединоме...
Мили Боже, на свему ти хвала...
Боже мили, чуда великога...
2. посебне
а. ситуационе
Вино пије...
Разболе се...
Град гради...
Славу слави...
Опрема се...
Рани мајка...
Састали се...
б. комуникацијске
Књигу пише...
Кличе вила...
Зафали се...
Збор збори...
Лијепа ти је...
Бога моли...
Види чудо...
Завади се...
в. кретања
Подиже се...
Пошетао...
Гором језди...
Сватове купи...
Лов ловио...
Чету води...
г. временске
Откако је...
Поранио...

2. Рано рани...
д. женидбене
Запросио...
Кад се жени...
ђ. нумеричке
Два...
Три...
Девет...
е. са животињама
Два гаврана...
Закукала кукавица...
Соко...
ж. анимацијске
Потресе се...
Силно море...
Гром загрми...
з. сан
Санак снио...
Сан уснила...
Санак видʼла...
и. словенска антитеза
ј. корелативно поређење
Завршне формуле
1. опште
а. инвокације

3. Ми се, браћо, вазда веселили.
Амин, Боже, до тебе се чуло.
Слава Богу и светоме спасу!
б. сентенце
Тамо расло клење и јасење,
Нами Бог до здравље и весеље!
На млађима свијет остајава.
Бог помаже, кад и човјек хоће.
Тешко свуда своме без својега.
Спомиње се Краљевићу Марко,
Као добар данак у години.
Куку томе ко изгуби душу.
в. некад ‒ сад
Тадај било, сад се спомињало,
Ни ту био, ни право казао.
Како тада етако и сада!
То је било, а Боже помози!
Давно било, сад се спомињало.
Сад велимо да се веселимо.
2. посебне
а. кретања
...оде
...оста
...оправи се
...пак побеже
...здраво пође
...поврати се
б. статичке
...лепо дочекао
...захвали се
...љуто тужи
в. смрт и сахрана

4. ...то изусти пак душу испусти
...доле леже, горе не устаде
...мртав паде
г. венчање и женидба
...покрсти је
...узе је за љубу
...лијеп пород
...стече пријатеље
д. кажњавање
...жене
...паљењем
ђ. оптативне
...ах нека га
...што рече, не порече
...како рекли, тако му се стекло
из књиге
Мирјана Детелић, Урок и невеста, Поетика епске формуле, Београд, 1996.