SlideShare a Scribd company logo
СТИЛСКЕ ОСОБИНЕ
НАРОДНИХ ЛИРСКИХ
ПЕСАМА
Вук Стефановић Караџић
Прикупљене и објављене
народне умотворине.
КО ЈЕ ТО И ШТА ЈЕ ТО?
а) У песмама се говори само о
женским пословима.
б) Аутори тих песама су жене.
в) Певале су их не само жене и
девојке, него и мушкарци, и то по
двоје у један глас.
ЗАШТО ЈЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ВУК
НАЗВАО ЖЕНСКИМ?
 Уз рад
 На свадбама
 У биткама
 За празнике
 У породици
 На утакмицама
 На славама
 У кући, уз гусле
КАДА СУ СЕ ПЕВАЛЕ ЛИРСКЕ НАРОДНЕ
ПЕСМЕ? ИЗБАЦИ УЉЕЗЕ.
кратке или дугачке?
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СУ
осмерац
Ој/, де/вој/ко,/
1 2 3 4
се/лен/ ве/лен!/
5 6 7 8
десетерац
Два/ су/ цве/та/ у/
1 2 3 4 5
бо/ста/ну/ ра/сла/
6 7 8 9 10
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИМАЈУ ИСТИ БРОЈ
СЛОГОВА У СТИХОВИМА. ВРСТА СТИХА ЈЕ:
Ноћ
ноћ’ца
Земља
земљица
Очи
очице
Руке
ручице
Сестра
сестрица, сеја
Лице
лишце
Сунце
сунашце
Дан
данак
Вез
везак
Сан
санак
КАКО ГЛАСЕ УМАЊЕНИЦЕ И РЕЧИ ОДМИЛА
 Град
градила
 Везак
везла
 Ноћ
ноћила
 Жетву
Жела
 На број
Набројила
 Зиму
зимовала
 Кума
куми
 Јад
јадује
 Лов
лови
 Рано
рани
 Век
векује
 Бразду
бразди
ПРОНАЂИ ГЛАГОЛЕ КОЈИ СУ НАСТАЛИ ИЗ
ИМЕНИЦА И КОРИСТЕ СЕ УЗ ЊИХ
(ПАРОНОМАЗИЈА)
Ја је гледах ___________ године дана.
До __________ њена добра не наброји.
Прво добро Ђурђа господара,
Друго добро ручнога ђевера,
Треће добро брата рођенога.“
КОЛИКО?
три
три
 Понављање вокала:
 Асонанца
 Понављање консонаната:
 Алитерација
 Исти придев или именица уз именицу:
 Стални епитет
 Питање, негација, одговор:
 Словенска антитеза
 Поређење појмова по сличности:
 Поређење
 Поређење по супротности:
 Контраст
 Ређање песничких слика по јачини:
 Градација
 Преувеличавање поступака или осећања:
 Хипебола
ПРИСЕТИ СЕ НАЗИВА СТИЛСКИХ
СРЕДСТАВА У НАРОДНОЈ ЛИРИЦИ
Откриј стилско средство
До три своја добра не наброји
Оста када у бостану сама
Душо моја, у бостану кадо,
АСОНАНЦА
Што је море – да је црн мурећеп,
Ил’ си расла на бор гледајући
Ој, јуначе, моје јарко сунце
АЛИТЕРАЦИЈА
Рујно вино
Чарне очи
Ситан везак
Црна земља
Бијела вила
Бијеле руке
Јарко сунце
Зелена гора
СТАЛНИ ЕПИТЕТ
Ноге
лагане
Лице
бијело
Град
бијели
Пшеница
бјелица
Зуби
ситни
Јабука
златна
Сунце
жарко
Љуба
верна
Сестра
мила
ПОГОДИ СТАЛНЕ ЕПИТЕТЕ
„Ој, девојко, питома ружице,
кад си расла, на што си гледала?
Ил’ си расла на бор гледајући,
ил ‘ на јелу танку поноситу, питање
ил’ на мога брата најмлађега?”
„Ој, јуначе, моје јарко сунце,
нит’ сам расла на бор гледајући,
ни на јелу танку поноситу, негација
нит’ на твога брата најмлађега, –
већ сам млада према тебе расла”. одговор
СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА
Нек’ је румен к’о ружа румена,
нек’ је бијел к’о бијела вила,
нек’ је радин к’о пчела малена,
нек’ је хитар као ластавица.
ПОРЕЂЕЊЕ
први
члан као
други
члан
Косу реже, коса опет расте;
Лице грди, а лице израста...
Али очи не могу израсти,
Нити срце за братом рођеним.
Коња водим, пешке ’одим;
чизме носим, а бос ’одим;
’леба носим, а гладан сам;
воду газим, а жедан сам.
КОНТРАСТ
Поређењем по супротности приказује се колико је момак заљубљен.
Поређење по
супротности
приказује која је
љубав, али и која је
патња
најјача.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице изгрдила,
А за братом очи извадила.
ГРАДАЦИЈА
Песничке слике, поређане по јачини, приказују
бол младе Ђурђевице услед губитка најмилијих.
„Што је небо – да је лист ’артије,
што је гора – да су калемови,
што је море – да је црн мурећеп,
пак да пишем три године дана,
не би’ моји’ исписала јада!“
У одговору девојке приказана је
ХИПЕРБОЛА
јачина
патње
због
растанка.
„Два су цвета у бостану расла:
Плави зумбул и зелена када.“
МЕТАФОРА
Браћа Грим су учили српски језик од Вука
Ст. Караџића. Преводили су српску
народну поезију и бајке. Тако су их
представили немачком говорном
подручју и читавом свету.
На подстицај Јохана Волфганга Гетеа,
српска народна поезија преведена је на
неколико језика. Гете је те стихове
поредио са стиховима „Песме над
песмама”.
БРАЋА ГРИМ И ГЕТЕ:
ЉУБАВ ПРЕМА СРПСКОЈ РЕЧИ И ПЕСМИ
...чини неку врсту таблица по
којима би човек створио свет,
такав да он у њему може да живи.
Да живи онако како би он једино
желео: човечно“.
Васко Попа
„НАРОДНА ЛИРСКА ПОЕЗИЈА...

More Related Content

More from Srpska škola u inostranstvu

Музичко-поетско вече
Музичко-поетско вечеМузичко-поетско вече
Музичко-поетско вече
Srpska škola u inostranstvu
 
Душко Радовић
Душко РадовићДушко Радовић
Душко Радовић
Srpska škola u inostranstvu
 
Плес руку
Плес рукуПлес руку
Плес руку
Srpska škola u inostranstvu
 
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
Srpska škola u inostranstvu
 
Јежева кућица, Бранко Ћопић
Јежева кућица, Бранко ЋопићЈежева кућица, Бранко Ћопић
Јежева кућица, Бранко Ћопић
Srpska škola u inostranstvu
 
Занимања
ЗанимањаЗанимања
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
Srpska škola u inostranstvu
 
Дан дружења
Дан дружењаДан дружења
Дан дружења
Srpska škola u inostranstvu
 
Речи и њихова значења
Речи и њихова значењаРечи и њихова значења
Речи и њихова значења
Srpska škola u inostranstvu
 
Српска народна ношња
Српска народна ношњаСрпска народна ношња
Српска народна ношња
Srpska škola u inostranstvu
 
Србија
СрбијаСрбија
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајномМетодички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Srpska škola u inostranstvu
 
Загонетке
ЗагонеткеЗагонетке
Загонетке
Srpska škola u inostranstvu
 
Лица са српских новчаница
Лица са српских новчаницаЛица са српских новчаница
Лица са српских новчаница
Srpska škola u inostranstvu
 
Језик кости нема, али кости ломи
Језик кости нема, али кости ломиЈезик кости нема, али кости ломи
Језик кости нема, али кости ломи
Srpska škola u inostranstvu
 
Pâques et tradition.ppt
Pâques et tradition.pptPâques et tradition.ppt
Pâques et tradition.ppt
Srpska škola u inostranstvu
 
Paques en Serbie.ppt
Paques en Serbie.pptPaques en Serbie.ppt
Paques en Serbie.ppt
Srpska škola u inostranstvu
 
У светлу ускршњих обичаја
У светлу ускршњих обичајаУ светлу ускршњих обичаја
У светлу ускршњих обичаја
Srpska škola u inostranstvu
 
Причам ти о свом крају
Причам ти о свом крају Причам ти о свом крају
Причам ти о свом крају
Srpska škola u inostranstvu
 
Себични џин, Оскар Вајлд
Себични џин, Оскар ВајлдСебични џин, Оскар Вајлд
Себични џин, Оскар Вајлд
Srpska škola u inostranstvu
 

More from Srpska škola u inostranstvu (20)

Музичко-поетско вече
Музичко-поетско вечеМузичко-поетско вече
Музичко-поетско вече
 
Душко Радовић
Душко РадовићДушко Радовић
Душко Радовић
 
Плес руку
Плес рукуПлес руку
Плес руку
 
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
„Аска и вук", Иво Андрић, прича у сликама
 
Јежева кућица, Бранко Ћопић
Јежева кућица, Бранко ЋопићЈежева кућица, Бранко Ћопић
Јежева кућица, Бранко Ћопић
 
Занимања
ЗанимањаЗанимања
Занимања
 
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
„Слон из ципеле“ Дејана Алексића – прича о дому и идентитету
 
Дан дружења
Дан дружењаДан дружења
Дан дружења
 
Речи и њихова значења
Речи и њихова значењаРечи и њихова значења
Речи и њихова значења
 
Српска народна ношња
Српска народна ношњаСрпска народна ношња
Српска народна ношња
 
Србија
СрбијаСрбија
Србија
 
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајномМетодички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
Методички приступ усвајању африката на три нивоа у српском језику као завичајном
 
Загонетке
ЗагонеткеЗагонетке
Загонетке
 
Лица са српских новчаница
Лица са српских новчаницаЛица са српских новчаница
Лица са српских новчаница
 
Језик кости нема, али кости ломи
Језик кости нема, али кости ломиЈезик кости нема, али кости ломи
Језик кости нема, али кости ломи
 
Pâques et tradition.ppt
Pâques et tradition.pptPâques et tradition.ppt
Pâques et tradition.ppt
 
Paques en Serbie.ppt
Paques en Serbie.pptPaques en Serbie.ppt
Paques en Serbie.ppt
 
У светлу ускршњих обичаја
У светлу ускршњих обичајаУ светлу ускршњих обичаја
У светлу ускршњих обичаја
 
Причам ти о свом крају
Причам ти о свом крају Причам ти о свом крају
Причам ти о свом крају
 
Себични џин, Оскар Вајлд
Себични џин, Оскар ВајлдСебични џин, Оскар Вајлд
Себични џин, Оскар Вајлд
 

Стилске одлике народних лирских песама

  • 2. Вук Стефановић Караџић Прикупљене и објављене народне умотворине. КО ЈЕ ТО И ШТА ЈЕ ТО?
  • 3. а) У песмама се говори само о женским пословима. б) Аутори тих песама су жене. в) Певале су их не само жене и девојке, него и мушкарци, и то по двоје у један глас. ЗАШТО ЈЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ВУК НАЗВАО ЖЕНСКИМ?
  • 4.  Уз рад  На свадбама  У биткама  За празнике  У породици  На утакмицама  На славама  У кући, уз гусле КАДА СУ СЕ ПЕВАЛЕ ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ? ИЗБАЦИ УЉЕЗЕ.
  • 5. кратке или дугачке? ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СУ
  • 6. осмерац Ој/, де/вој/ко,/ 1 2 3 4 се/лен/ ве/лен!/ 5 6 7 8 десетерац Два/ су/ цве/та/ у/ 1 2 3 4 5 бо/ста/ну/ ра/сла/ 6 7 8 9 10 ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИМАЈУ ИСТИ БРОЈ СЛОГОВА У СТИХОВИМА. ВРСТА СТИХА ЈЕ:
  • 8.  Град градила  Везак везла  Ноћ ноћила  Жетву Жела  На број Набројила  Зиму зимовала  Кума куми  Јад јадује  Лов лови  Рано рани  Век векује  Бразду бразди ПРОНАЂИ ГЛАГОЛЕ КОЈИ СУ НАСТАЛИ ИЗ ИМЕНИЦА И КОРИСТЕ СЕ УЗ ЊИХ (ПАРОНОМАЗИЈА)
  • 9. Ја је гледах ___________ године дана. До __________ њена добра не наброји. Прво добро Ђурђа господара, Друго добро ручнога ђевера, Треће добро брата рођенога.“ КОЛИКО? три три
  • 10.  Понављање вокала:  Асонанца  Понављање консонаната:  Алитерација  Исти придев или именица уз именицу:  Стални епитет  Питање, негација, одговор:  Словенска антитеза  Поређење појмова по сличности:  Поређење  Поређење по супротности:  Контраст  Ређање песничких слика по јачини:  Градација  Преувеличавање поступака или осећања:  Хипебола ПРИСЕТИ СЕ НАЗИВА СТИЛСКИХ СРЕДСТАВА У НАРОДНОЈ ЛИРИЦИ
  • 12. До три своја добра не наброји Оста када у бостану сама Душо моја, у бостану кадо, АСОНАНЦА
  • 13. Што је море – да је црн мурећеп, Ил’ си расла на бор гледајући Ој, јуначе, моје јарко сунце АЛИТЕРАЦИЈА
  • 14. Рујно вино Чарне очи Ситан везак Црна земља Бијела вила Бијеле руке Јарко сунце Зелена гора СТАЛНИ ЕПИТЕТ
  • 16. „Ој, девојко, питома ружице, кад си расла, на што си гледала? Ил’ си расла на бор гледајући, ил ‘ на јелу танку поноситу, питање ил’ на мога брата најмлађега?” „Ој, јуначе, моје јарко сунце, нит’ сам расла на бор гледајући, ни на јелу танку поноситу, негација нит’ на твога брата најмлађега, – већ сам млада према тебе расла”. одговор СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА
  • 17. Нек’ је румен к’о ружа румена, нек’ је бијел к’о бијела вила, нек’ је радин к’о пчела малена, нек’ је хитар као ластавица. ПОРЕЂЕЊЕ први члан као други члан
  • 18. Косу реже, коса опет расте; Лице грди, а лице израста... Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним. Коња водим, пешке ’одим; чизме носим, а бос ’одим; ’леба носим, а гладан сам; воду газим, а жедан сам. КОНТРАСТ Поређењем по супротности приказује се колико је момак заљубљен. Поређење по супротности приказује која је љубав, али и која је патња најјача.
  • 19. За Ђурђем је косу одрезала, За ђевером лице изгрдила, А за братом очи извадила. ГРАДАЦИЈА Песничке слике, поређане по јачини, приказују бол младе Ђурђевице услед губитка најмилијих.
  • 20. „Што је небо – да је лист ’артије, што је гора – да су калемови, што је море – да је црн мурећеп, пак да пишем три године дана, не би’ моји’ исписала јада!“ У одговору девојке приказана је ХИПЕРБОЛА јачина патње због растанка.
  • 21. „Два су цвета у бостану расла: Плави зумбул и зелена када.“ МЕТАФОРА
  • 22. Браћа Грим су учили српски језик од Вука Ст. Караџића. Преводили су српску народну поезију и бајке. Тако су их представили немачком говорном подручју и читавом свету. На подстицај Јохана Волфганга Гетеа, српска народна поезија преведена је на неколико језика. Гете је те стихове поредио са стиховима „Песме над песмама”. БРАЋА ГРИМ И ГЕТЕ: ЉУБАВ ПРЕМА СРПСКОЈ РЕЧИ И ПЕСМИ
  • 23. ...чини неку врсту таблица по којима би човек створио свет, такав да он у њему може да живи. Да живи онако како би он једино желео: човечно“. Васко Попа „НАРОДНА ЛИРСКА ПОЕЗИЈА...