Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Српска народна бајка у франкофоној средини

193 views

Published on

Српска народна бајка у франкофоној средини, Филолошки факултет у Београду, Научни симпозијум „Српски језик и књижевности у дијалогу култура", 57. скуп слависта Србије, 4. 2. 2019.

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Српска народна бајка у франкофоној средини

  1. 1. Српска народна бајка у франкофоној средини Блаженка Тривунчић Љиљана Симић
  2. 2. Предмет истраживања У раду се упоређује разумевање српске народне бајке „Чардак ни на небу ни на земљи“ и разумевање њеног превода на француски језик у књизи „Le pommier d’or et less neuf paonnes et autres contes“, imaginé et conçu par Natasha Pejin, illustration par Mila Gajin, traduit du serbe par Ljiljana Huibner- Fuzellier et Raymond Fuzellier, Un Infini Cercle Bleu, Paris, 2014.
  3. 3. Превод као вид дијалога култура Превод књижевноуметничког дела као један од видова дијалога култура у нашем случају приближава српску народну књижевност младој франкофоној читалачкој публици. Упознавање са преводом на доминантном језику, који је већини ученика у страној средини ближи, буди радозналост за откривањем света српске народне бајке и подстиче мотивацију за читањем на српском језику.
  4. 4. Проблем истраживања Методологија наставе српског језика у допунској школи, према педагошкој пракси и наставном искуству, указује да је језичко понашање ученика основношколског узраста условљено: • језичким тешкоћама у разумевању и изражавању на српском језику, • комуникацијом на француском језику која је устаљена као облик међусобног споразумевања, • владањем (у начелу) само основним лексичким фондом и • ограниченим разумевањем било ког књижевноуметничког текста услед великог броја непознатих речи, а свет народне бајке обилује архаичном лексиком која додатно отежава рецепцију дела.
  5. 5. Циљ и методологија истраживања Циљ рада је приказ резултата рецепције српске народне бајке на доминантном и мањинском језику, у функцији илустрације односа култура и језика, који су у директној вези са идентитетом народа. Узорак истраживања обухвата 95 ученика средњег и старијег узраста, од 9 до 14 година, различитог нивоа владања српским језиком, који Допунску наставу на српском језику похађа широм Париског региона. Методологија истраживања спроведена је методом слушања бајке на српском језику, читања на француском језику, методом теста на српском и француском језику и дескриптивном упоредном анализом добијених резултата. Напомена: Одабрана је метода слушања народне бајке на српском језику јер је велики број ђака усресређен на технику читања, услед чега се занемарује значењски слој.
  6. 6. Анализа резултата (избор) Поређење разумевања основног мотива у бајци на српском и француском језику указује на то да 97.89% ученика разуме појам из прочитане бајке на француском језику, док је 69.47% ученика из контекста слушања бајке на српском језику закључило које је значење лексеме у бајци (иако је у питању турцизам).
  7. 7. Чудесни мотив Проценат ученика који је дао тачан одговор где се чардак налази двоструко је већи приликом читања превода бајке према разумевању оригинала (45.26% /23.16%). Више од половине ученика није дало никакав одговор на српском језику (55.79%), што је за око 30% више у односу на нерешен задатак на француском језику.
  8. 8. Разумевање устаљених образаца у бајци Упоређивањем резултата закључује се да је погрешан одговор, рачунајући и оне који су оставили непопуњен задатак, дало 52.63% ученика, док је тај број за око 30% мањи у односу на схватање превода. Претпоставља се да је, услед недостатка лексичког фонда на српском језику, отежано и праћење смисла бајке, те да су и основни подаци, попут стереотипних бројева, остали ђацима нејасни.
  9. 9. Заплет Да је ћерку отео змај знало је 62.11% ученика током слушања српске бајке, док је 90.53% ђака написало тачан одговор након читања превода. После разговора са ученицима и анализе датих одговора, дошло се до закључка да је тешкоћу представљало разумевање значења глагола отети.
  10. 10. Разумевање радњи и поступака Ђаци нису разумели реч опута, али су из контекста, на основу описа ситуације и радње могли схватити да је у питању уже направљено од коже коња. Овакву претпоставку потврђује исправан одговор који је дало 57 ученика, што је 60%. Ипак, рецепција превода потврђује да је тај број и у овом случају већи за око 30%. Табела 5: Најмлађи брат се попео на чардак уз помоћ
  11. 11. Од кулминације до расплета Поступке негативних јунака и главног јунака увидело је током слушања српске бајке од 71.58% до 76.84% ђака, док је најмањи проценат (52.63%) навео да су у чардаку била и три коња. Концентрација је опала током слушања описа соба у чардаку, троструког понављања са чудесним мотивима и радњама, а неразумевање су појачале непознате речи, као што је именовање коња на основу длаке (ђогат, вранац, кулаш). Број ученика који је у преводној књижевности тачно одговорио на све тврдње креће се од 78.95% до 90.53%.
  12. 12. Јунаци и њихове особине Погрешни одговори указују на: • неразумевање значења придева похлепан, • мешање врлина и мана, • несхватање упутства (заокружене једна или две особине. Закључује се да је тумачење карактерних особина и значења лексема на ниском нивоу у оба језичка домена. Ипак, исправан одговор је опет двоструко бољи на француском језику.
  13. 13. Фантастични мотиви Да је змај нестварно биће написало је 43.16% ученика, а у преводу 72.63%.
  14. 14. Фантастични мотиви Чардак као нестварни мотив наводи само 13.68% у варијантама: замак на небу/ чардак/ дворац у небо/ летећи чардак/чардак ни на небу ни на земљи/да лети дворац/ кућа која лебди/ чардак не лети. То што је мали број ђака уочио да је чардак фантастични мотив може се објаснити неразумевањем упутства (реч нестварно). У прилог закључку су и резултати из претходних задатака: у првом задатку је 69.47% ученика написало да је чардак дворац, а у другом је 23.16% цитрало где се чардак налази (уз описно одређење код 15.79%). Број ученика који на француском увиђа фантастику овог мотива двоструко је већи: 33.68%.
  15. 15. Фантастични мотиви Запажање других нестварних мотива као што су: коњи који могу да лете; да три девојке шију од злата; ужета од конји; није могао змај да узме ћерку; да су старија браћа побегла без нај млађег; што је најмлађи убио змаја у срце ограничено је на 6.32% ученика, а у преводу на 10.53%.
  16. 16. Дидактички слој бајке Последњи задатак Да сам јунак из ове бајке био/ла бих постављен је са циљем да се утврди утицај моралног слоја бајке. Очекивани одговор дао је у оба случаја мали број ђака. Најмлађи брат јер је храбар и/или мудар/паметан/сналажљив написало је 38.40%, а на француском језику 50.53%. Поређењем броја оних који нису одговорили на задатак закључује се да је ученицима лакше да се изражавају и пишу на француском језику: 49.47% наспрам 14.74%.
  17. 17. Дидактички слој бајке То што се ђаци поистовећују са: змајем јер могу/хочу да летим/ што је јак/ пљује ватру; принцезом јер је неко спасио/што сам девојчица/би видела ко ће да ме спаси; царем јер не ради ништа; коњем јер је леп наводи на размишљања о промени етичких ставова у модерном добу, а које обликује друштво у целини. Напомена: У одговорима на српском језику запажају се грешке на свим језичким нивоима. Оне упућуу на неутемељеност владања ћириличним писмом, ортографским правилима, падежним и синтаксичким системом.
  18. 18. Закључак Разумевање дела на српском језику ограничено је, не само архаичном лексиком, већ и недостатком основног лексичког фонда. Поређење разумевања оригинала и превода указује на отежану рецепцију света народне књижевности на српском језику, чија је последица постепени губитак интересовања према упознавању са српским културним наслеђем, а који води губитку идентитета. Анализа резултата добијених тестирањем показује да од 30 до 50% ученика боље разуме текст на француском језику. У актуелној језичкој ситуацији, коју одликује недостатак речничког фонда, отежано читање и ограничена комуникација на српском језику (већина ученика српски језик изучава као завичајни/отаџбински; један број као страни) превод може да послужи као интеркултурални трансфер са циљем спречавања потпуне декултурације младих српских нараштаја.

×