za učenike 2. razreda srednje škole

1. ОПАЖАЊЕ
ПРИЧА О ХЕЛЕН КЕЛЕР:
Девојчица која је остала глува и слепа после болести. Са 7
је почела да учи речи тако што јој је учитељица која је
радила са слепом и глувом децом помагала. У једну руку
би јој ставила предмет, а другом, по длану исписивала
име предмета. Учитељица је била упорна док Хелен
није схватила како да повеже те две ствари.
Хелен је научила да говори, завршила средњу школу и
факултет. Она и учитељица су се посветиле раду са
глувим и слепим људима.

2. ОПАЖАЊЕ ИЛИ ПЕРЦЕПЦИЈА
САЗНАЈНИ (КОГНИТИВНИ) ПРОЦЕС ПУТЕМ
КОЈЕГ ОРГАНИЗАМ ПРИМА И ПРЕРАЂУЈЕ
ИНФОРМАЦИЈЕ ИЗ СПОЉАШЊЕ И УНУТРАШЊЕ
СРЕДИНЕ
ОСТВАРУЈЕ СЕ ПОСРЕДСТВОМ ЧУЛА
Која чула постоје?

3. ВИД
ДОДИР МИРИС
УКУС
СЛУХ
РЕЦЕПТОРИ

4. ЧУЛА
али постоје и:
-У кожи рецептори за топло, хладно, бол и притисак
-У средњем уху рецептори за осећај за равнотежу
-У мишићима и зглобовима кинестетички рецептори
УЛОГА им је да региструју промене у спољашњој и
унутрашњој средини

5. ОПАЖАЊЕ – психички процес који омогућује
спознају како свет око нас изгледа и шта се у њему
догађа
Резултата процеса две врсте доживљаја, чулне
информације које се разликују по сложености и
смислу

7. 2 ПОДЕЛЕ
1.
ОСЕЋАЈ = СИРОВ ЧУЛНИ ПОДАТАК
ОПАЖАЈ = ПРОСТ ЧУЛНИ УТИСАК +
ИНТЕРПРЕТАЦИЈА
2.
ОСЕЋАЈ – ПОЈЕДИНАЧНА СВОЈСТВА ЦЕЛИНЕ
ПРЕДМЕТА (БОЈА, ТЕКСТУРА, МИРИС, УКУС....)
ОПАЖАЈ – ЦЕЛИНА ПРЕДМЕТА

8. ОСЕТИ НАСПРАМ ОПАЖАЈА
Видим нешто округло
Видим нешто црвено
Видим нешто мало Опажам јабуку
Додирујем нешто глатко
Осећам пријатан мирис

9. ЧУЛНИ ОРГАНИ
- Формирани за оне дражи које су биле значајне за човека
- Називају се АДЕКВАТНИМ ДРАЖИМА
ПРИМЕР: ваздушна треперење за чуло слуха, светлосне дражи за
чуло вида итд.
НЕАДЕКВАТНЕ ДРАЖИ
Оне дражи за које се, у току еволуције, нису формирала
чула/чулни органи
Пример: електричне дражи
Она може да надражи било које чуло, али осећаји који
настају СУ неодређени, нејасни.

10. ПСИХОФИЗИКА
Психолошка дисциплина која изучава однос између
дражии осета
Светлосни талас дужине 750 нм Љубичаста боја
Драж и осет се потпуно разликују; боја која настаје у нашој глави одговара
светлосном таласу одређене дужине у спољашњем свету, али тај талас заправо није
обојен. Наш доживљај света и његова објективна природа јесу различите појаве.

11. ПРАГОВИ ДРАЖИ
Свако чуло има границе осетљивости; нпр. Чуло слуха
региструје таласе у распону од 16 до 20.000 трептаја у
секунди
Доњи праг = најмања јачина која је потребна да
изазове осет/осећај
Горњи праг дражи = највећа јачина дражи, након које
се у чулу изазива бол

12. Donji prag za različita čula
Vid: Plamen jedne sveće na 50 km u jasnoj i tamnoj
noći
Sluh: Kucanje sata na 7 m u potpunoj tišini
Miris: Kap parfema u trosobnom stanu
Dodir: Krilo pčele na obrazu, pušteno sa 1 cm od
obraza
Ukus: 1 kašičica šećera rastvorena u 5l vode

13. Test slepila za boje

14. КАКО СЕ ПОВЕЗУЈУ ОСЕЋАЈИ У ОПАЖАЈЕ?
1.ИСКУСТВО: бебе живе у хаосу осета, али делови
појединих објеката увек иду заједно (облик лица,
коса, очи, уста мајке увек заједно улазе и излазе из
видног поља)
2.НЕПОСРЕДНО И СПОНТАНО ОРГАНИЗОВАЊЕ/
ГЕШТАЛТ ПСИХОЛОЗИ

15. ЗАКОНИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДРАЖИ У
ОПАЖАЈЕ
1. Закон близине каже да ће се дражи које су
временски или просторно блиске опазити као
једна целина. На пример, на следећој слици мало
ко ће рећи да види девет линија, већ ће
постојати склоност да се опазе три групе линија:

16. 2. Закон сличности тврди да ће дражи које су
сличне тендирати да се опазе као једна целина.
Тако, за следећу слику ћемо углавном рећи да
видимо четири крстића и два круга, уместо
неких шест објеката.

17. 3. Закон континуитета гласи да ће се опажати
као једна целина дражи које су део одређеног
правца, макар те дражи биле удаљене (нису у
додиру) и различите (нису сличне). Тако, на
следећој слици први осенчени круг и квадрат на
крају низа опазиће се као део једне целине.

18. 4. Закон симетрије показује се у тенденцији да
дражи које образују неку правилну фигуру
опажамо као целине:

19. Према гешталтистима, опажај није прост збир
осећаја
ПРИМЕР
Свака мелодија се састоји од низа тонова; Ако
транспонујете мелодију, чуће се као иста
Или
Контуре лица са раличитим носевима (профили
изгледају потпуно другачије)

20. ФИГУРА И ПОЗАДИНА
Када нешто опажамо, мозак аутоматски дели опажајно поље
на фигуру и позадину.
-Када читамо, речи су фигура, папир позадина.
-Када посматрамо пролазнике, људи су фигура, улица је
позадина.
Фигура је све оно што је у фокусу пажње и јасно
ограничено од позадине.
Они се спонтано смењују, оно што је било фигура, након неког времена
постаје позадина. Зато се пажња не може дуго задржати на истом
месту. Смена фигуре и позадине илуструје се двоструким сликама.

21. ФИГУРА И ПОЗАДИНА
ФИГУРА ПОЗАДИНА
ОГРАНИЧЕНА АМОРФНА
БОГАТИЈА ДЕТАЉИМА СИРОМАШНИЈА
СТАБИЛНИЈА У ОПАЖАЊУ И
ПАМЋЕЊУ
МАЊЕ СТАБИЛНА
НОСИЛАЦ ЗНАЧЕЊА НЕ НОСИ ЗНАЧЕЊЕ
СВЕТЛИЈЕ И ЗАСИЋЕНИЈЕ БОЈЕ ТАМНИЈЕ БОЈЕ
ИСТУПА НАПРЕД ПОЛАЧИ СЕ У ДРУГИ ПЛАН

24. ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА
ПЕРЦЕПЦИЈУ
 МОТИВАЦИЈА
 СТАВ
 ОЧЕКИВАЊЕ
 ПРЕТХОДНО ИСКУСТВО
(музички концерт ће различито бити перципиран од
стране лаика и неког ко се професионално бави
музиком)

25. ОПТИЧКЕ ИЛУЗИЈЕ

31. ПАЖЊА
стање појачане будности
 Пажња је управљеност и
усредсређеност менталне
активности на ограничен
број значајних дражи, уз
занемаривање осталих,
небитних.
 Одлике пажње: активирање
организма за што бољи
пријем дражи (окретање
тела и усмеравање чулних
органа према објекту,
укоченост тела итд.) и већа
јасноћа доживљавања појава
на које је пажња усмерена.
Врсте пажње:
спонтана, ненамерна
намерна
подељена
неподељена.
Обим пажње: оптимално до
6-8 елемената, осим ако су
елементи дати у целинама
(138919141918)
Колебање (флуктуација)
пажње