Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)

832 views

Published on

Časopis br. 4-5 (dvobroj), april 2009.

Iz Impresum-a:
... Pozdravljam vas, dragi čitaoci,
Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 4/5 Udruženja „Sloboda za životinje“. U njemu smo pisali o temama koje smatramo da su važne a malo su prisutne u javnosti. Glavna tema časopisa su životinje - njihov visoki moral, razvijena intelegencija i dobrota. One radosno pomažu ljudima, a mi? Kako im mi ljudi uzvraćamo? Pogledajte sami dalje u časopisu.
Zatim smo pisali o jedenju mesa. Da li je meso neophodno za našu ishranu, da li je zdravo, a pre svega, koliko je moralno da zbog svog užitka pri jelu ubijamo druga živa bića. Ovaj dvobroj smo posvetili našim malim životinjskim prijateljima, koji su svuda oko nas – vevericama. Kako žive, šta jedu, kakve su, koliko žive. Mislim da će vam se svideti ovaj članak.
Druga važna tema u časopisu jeste - miroljubiva poljoprivreda. Uporedili smo konvencionalnu, organsku i miroljubivu poljoprivredu, njihove metode, sredstva i hemijske preparate koje koriste, upotrebu đubriva i sl. Osnovna zamisao je bila da dokažemo da se miroljubivom poljoprivredom može dobiti zdrava hrana, koja nije zatrovana pesticidima i herbicidima, i da pri tome ne iskorišćavamo životinja! One mogu da žive pored nas, u miru i bez straha da će biti zaklane. One to osećaju, budite sigurni.

Published in: Government & Nonprofit
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)

  1. 1. Časopis za ljubitelje životinja, prirode i zdravog života Sloboda za životinje Sloboda za životinje M i r o lj u b i v a p o lj o p r i v r e d a poljoprivreda u kojoj nijedna životinja ne mora da umre Ž I V O T I NJ E Po prirodi dobre Moralno ponašanje kod životinja Š i m p a n z e:98,7 odsto gena kao kod čoveka TV Zemlja i čovek Setva i žetva Uzrok i nastanak svih bolesti br 4/5 Globalno zagrevanje - da li smo već zakasnili?
  2. 2. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 3 Sadržaj časopisa: 4. Vesti iz Udruženja “Sloboda za životinje”: – Odiseja mladog beloglavog supa se nastavlja 6. Životinje – verne do smrti. Životinje: po prirodi dobre 7. Moralno ponašanje kod životinja 8. Kontakt sa životinjama. Kućni ljubimci kao spasioci života 9. Životinje inteligentnije nego što se do sada pretpostavljalo Šimpanze: 98,7% gena kao kod čoveka 10. Guske – verne, inteligentne i socijalne 11. Inteligencija životinja 12. Na koje još načine životinje pomažu ljudima. A kako ljudi vraćaju usluge životinjama? 14. Nepredviđena reklama za vegetarijansku ishranu 15. Da li nam jedenje mesa pomaže? Meso ili biljke? 16. Ljupki glodar – veverica 19. Nežna majka zuba oštrih kao žilet 20. Globalno otopljenje – zašto se dešava baš nama? Zašto sada? 21. Miroljubiva poljoprivreda. Odlučite sami 22. Konvencionalna poljoprivreda 23. Organska poljoprivreda 24. Miroljubiva poljoprivreda 25. Miroljubiva zemljoradnja znači proizvoditi hranu 28. Neoborive činjenice o zagađenju namirnica pesticidima 30. Mala sova ušara zatražila pomoć 32. Globalno zagrevanje Zemlje 34. Drveće za šnicle. Ugroženo 429 vrsta životinja u Srbiji 35. Setva i žetva. Uzrok i nastanak svih bolesti 36. Vegan, biti ili ne biti 37. Ovča – centar za sterilizaciju ili šinteraj? 40. »Večna Treblinka« - naš odnos prema životinjama 42. Mleko kao hrana - da ili ne? 44. Bambi - priča o opstanku Pozdravljam vas, dragi čitaoci, Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 4/5 Udruženja „Sloboda za životinje“. U njemu smo pisali o temama koje sma- tramo da su važne a malo su prisutne u javnosti. Glavna tema časopisa su životinje - njihov visoki moral, razvijena intelegen- cija i dobrota. One radosno pomažu ljudima, a mi? Kako im mi ljudi uzvraćamo? Pogledajte sami dalje u časopisu. Zatim smo pisali o jedenju mesa. Da li je meso neopho- dno za našu ishranu, da li je zdravo, a pre svega, koliko je moralno da zbog svog užitka pri jelu ubijamo druga živa bića. Ovaj dvobroj smo posvetili našim malim životinjskim pri- jateljima, koji su svuda oko nas – vevericama. Kako žive, šta jedu, kakve su, koliko žive. Mislim da će vam se svideti ovaj članak. Druga važna tema u časopisu jeste - miroljubiva poljopri- vreda. Uporedili smo konvencionalnu, organsku i miroljubivu poljoprivredu, njihove metode, sredstva i hemijske preparate koje koriste, upotrebu đubriva i sl. Osnovna zamisao je bila da dokažemo da se miroljubivom poljoprivredom može dobiti zdrava hrana, koja nije zatrovana pesticidima i herbicidima, i da pri tome ne iskorišćavamo životinja! One mogu da žive po- red nas, u miru i bez straha da će biti zaklane. One to oseća- ju, budite sigurni. Interesantan je i članak »Vegan, biti ili ne biti« članice našeg udruženja iz Kanade Jelene Gajić koja iznosi svoja is- kustva o veganskoj ishrani svoje dece, sa kakvim se izazovi- ma i problemima sretala i kako se sve to odrazilo na njihovo zdravlje. Imamo i nekoliko slika iz Veterinarske stanice u Ovči, po- gledajte i sami prosudite. Dat je i drugi deo izlaganja Prof. dr Fajta: »Mleko kao hrana – da ili ne«? U časopisu su spome- nute i neke od poslednjih akcija Udruženja - spasavanje med- veda, protesti protiv upotrebe krzna i protiv ubijanja foka u Ka- nadi. Problem globalnog zagrevanja: pošto stočarska proizvo- dnja emituje oko 18 odsto sve emisije gasova staklene ba- šte, izneli smo naš predlog za smanjenje globalnog zagreva- nja Zemlje, a koji će istovremeno i smanjiti mučenje i masovni uzgoj životinja. Za koga je ovaj časopis? On je za ljude, mlade duhom, koji su odgovorni prema svojim bližnjima i svojoj okolini. Na- menjen je ljudima kojima je bitno kako žive, šta jedu, a da zbog toga niko ne mora da bude zaklan, da budu zdravi i u harmoniji sa prirodom i životinjama. On je za ljude koji imaju snage i volje da menjaju sebe i svoju okolinu. Glavni urednik Dragoslav Milovanović »SLOBODA ZA ŽIVOTINJE« revija za sve ljubitelje životinja, prirode i zdravog života broj 4/5, april 2009.g. I Z D A J E : Udruženje za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje« Cvijićeva 62, 11000 Beograd tel 064/168-55-75 Internet adresa: www.sloboda-za-zivotinje.org e-mail: info@sloboda-za-zivotinje.org Predsednica: Snežana Milovanović gl. i odg. urednik: Dragoslav Milovanović Prelom: Snežana Milovanović, Dragoslav Milovanović Lektura i korektura: Spomenka Tripković Uredništvo: Predrag Stanojev, Snežana Milovanović, Časopis je besplatan. Štampa: »Grafostil«, Kragujevac ISSN: 1452-7065 = Sloboda za životinje COBISS.SR-ID 136007180 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
  3. 3. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20074 NAJNOVIJE VESTI Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje« Ko prati aktivnosti Udruženja »Sloboda za životinje«, sigurno se seća akcije vraćanja u prirodu beloglavog supa, koji je pao u dvorište u selu Nikinci, u Vojvodini. Kako je stručna ekipa orintologa, na čelu sa Nikolom Stojnićem, smatrala, posle pregleda mladog orla, da je ova ptica di- vlja i da treba da nastavi svoj zamišljeni put što pre - on je pušten iz hranilišta za orlove na Fruškoj gori. Međutim.... Posle celodnevnog nećkanja ovaj orao je uzleteo, ali se nije vinuo sa strujama ni mnogo visoko ni daleko, kru- žio je gotovo mesec dana po raznim mestima Vojvodine - od Kule, preko Bođana i Despotova do Zrenjanina, i je- dnog dana... U ravnom Banatu, u Elemiru, daleko od rodnog gnez- da, uhvaćena je na spektakularan način ova retka vrsta orla-lešinara, najveće ptice koja živi u Srbiji, i to u najvećoj koloniji, isključivo u specijalnom rezervatu prirode Uvac i u jednoj manjoj na Trešnjici. Zalutali orao, za kojim je pote- ra trajala više od mesec dana i to u najneobičnijim okolno- stima, dopao je u šake Stefana Miloševa, radnika Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji se neustrašivo ispeo na ele- mirski vodotoranj, na visinu od preko 44 metra, kako bi ga spasao. Akciju su posmatrali mnogi uz škljocanje fotoapa- rata. Odmah je prebačen u Prihvatilište za divlje životinje Zoo-vrta Palić, na oporavak i posmatranje. Nije se tamo dugo zadržao, nije bilo ni velikog razloga za zadržavanje, jer je bio u dobroj kondiciji, a svako zadržavanje ovakvih vrsta ptica uz ljude dovodilo bi do njihovog navikavanja i vezivanja. Uz angažman opet stručne ekipe Zavoda za zaštitu priro- de i Ministarstva životne sredine, ovog puta odnet je u Speci- jalni rezervat prirode Uvac i tamo ponovo pušten u mnogobroj- nu koloniju svoje vrste. No izgleda da mu se lutanje dopalo! Ljudi iz Specijalnog rezervata Uvac sproveli su komplikovanu proceduru njegovog vraćanja u Uvac iz Crne Gore, gde se za- držao i to opet u dvorištu jednog domaćinstva. Vraćanje već obeleženog mladog supa nije moglo da se sprovede bez pa- soša i procedure koja je, kada se radi o prelasku zaštićenih vrsta, inače vrlo komplikovana. Potpisnici Bernske konvenci- je u obavezi su da sarađuju u slučajevima migratornih vrsta koje su zaštićene. I sada je Lala, kako ga od milošte zovu, u zatvorenoj voajeri na Uvcu da se ne bi opet dao u beg. Inače, beloglavi sup je retka vrsta orla-lešinara, impozan- tne veličine, raspona krila do tri metra. Prosečna težina pti- ce iznosi između osam i devet kilograma, a pojedine jedinke mogu dostići i težinu od čitavih jedanaest kilograma. Specijalni rezervat prirode “Uvac” stavljen je pod zaštitu države pre sve- ga zbog toga da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, naj- veća ptica koja živi u Srbiji. Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. 1990. godine, na teritoriji uvač- kih jezera preživelo je samo 7 jedinki beloglavog supa. 1994. godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica „Beloglavi sup“ i otvoreno hranilište Manastirina. Zahvaljujući tome, broj- nost beloglavih supova se povećala na 67 gnezdećih parova, odnosno oko 300 jedinki.Tako je kolonija ove jedinstvene vr- ste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi. Priroda u okruženju je neverovatne lepote, a voda tako čista da se može piti. 4 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
  4. 4. Kako možete da pomognete životinjama? Možete se učlaniti u Udruženje da zajedno pokušamo da pomognemo životinjama. Zajedno smo jači i zajedno više toga možemo da promenimo! Formular za učlanjenje u Udruženje »Sloboda za životinje« nalazi se na ovoj strani. Zajednički cilj nam je da se aktivno borimo za pravo životinja na slobodan život, u skladu sa svojom vrstom, kod nas i u svetu. Udruženje »Sloboda za životinje« jeste neprofitna organizacija, finansira se od članarina i priloga. Članarina za jedan mesec je 100 dinara, a za celu godinu 1000 dinara. Ukoliko niste u mogućnosti da aktivno učestvujete u aktivnostima i kampanjama Udruženja, svoj doprinos možete dati i novčanim prilozima. Oni se koriste isključivo za realizaciju konkretnih aktivnosti u spasavanju životinja, kao i za brzo reagovanje kada je potrebna hitna pomoć ili akcija. Članarina i prilog može se uplatiti na žiro-račun 355 - 1050086 - 42 Ukoliko želite da postanete aktivni član Udruženja »Sloboda za životinje«, potrebno je da... ... se prijavite ili preko sajta ili preko gore postavljenog formulara ...za mlađe od 15 godina roditelji popune pri- javni formular Popunjen formular pošaljite na Sloboda za životinje Cvijićeva 62 11000 Beograd : ...se upoznate sa Statutom Udruženja koji možete naći na sajtu www.sloboda-za-zivotinje.org ..uplatite godišnju članarinu od 1000 dinara ili mesečno članarinu od 100 dinara. date predloge i sugestije kako svojim talentima i umećima možete doprineti ostvari- vanju ciljeva Udruženja
  5. 5. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20076 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Verne do smrti Mnogo toga mogu ljudi da nauče od životinja. Biti sa nekim i u dobru i u zlu, ostati prijatelj i u teškim vremeni- ma – ljudi nisu daleko stigli sa ovim vrlinama. U međuvre- menu se svaki treći brak završi razvodom. Mnoge životi- nje, međutim, zaista sklapaju savez za ceo život. Određene vrste papagaja, orlova, čavki, gavranova, labudova, golubova i gusaka, ali i lisica i drugih životi- nja, ostaju zajedno tokom celog svog života, pomažući se međusobno prilikom odgoja svojih mladunaca. U „je- dnobraku“ žive i neke ribe, i spavaju noću peraje uz pera- je. Australijski morski konjici verni su jedni drugima i sva- kodnevno razmenjuju nežnosti. Možemo se radovati ili smejati člancima kao što je ovaj u časopisu „Das goldene Blatt“ – činjenica je, međutim, da sve više naučnika iz oblasti biologije, zoologije i istra- živanja ponašanja, dolazi do zaključka da životinje poka- zuju moralno ponašanje. One imaju neverovatne misao- ne i emocionalne sposobnosti. Životinje: po prirodi dobre „Dugo vremena je evolucija bila samo druga reč za borbu za život. Pobeda je pripadala onima sa oštrijim zu- bima.Sada sve više istraživača konstatuje da su životinje mnogo dalje odmakle sa svojom spremnošću da pomo- gnu, sa saosećajnošću i prijateljstvom.“ Tako se kaže u posebnom izdanju magazina GEO: »Znanje – greh i mo- ral« (br. 35/2005). Ovaj članak počinje pitanjem: „Mislite li da smo mi ljudi jedini stanovnici Zemlje sa smislom za moral?“ i za- vršava se rečima: „Kada bi vanzemaljci na našoj planeti tražili moralno ponašanje, ko zna da li bi se pri tom čovek stvarno kotirao najbolje.“ Ovo se možda neće dopasti ponekom čoveku koji sa- moga sebe smatra otelotvorenjem etike i morala, a živo- tinje manje vrednim stvorenjima koja čovek sme da poje- de, već kako mu je volja i kako je raspoložen. Mnogi filozofi i biolozi su vekovima jedino čoveka sma- trali „krunom stvaranja“, sposobnim da razlikuje pravdu od nepravde i da svoje postupke procenjuje prema etič- kim pravilima. Životinje su do sada važile kao „animalne“, „stoč- ne“, „bestijalne“ i „životinjske“. Ipak, istraživači su vreme- nom kod životinja sve više nailazili na „humane“ oblike ophođenja, kao što je osećajno uživljavanje, saosećanje, spremnost da se pomogne, nesebičnost, spremnost da se žrtvuje, pravednost, prijateljstvo, smisao za za- jedništvo, fer-odnos, pomirljivost. Kod ljudi današnjeg vremena sve ređe nailazimo na ove „humane oblike ophođenja.“ Nakon katastrofe sa vodenim bujicama u Nju Orleansu, na primer, nije bilo izveštaja o nesebičnosti i uzajamnoj pomoći ljudi u ovom razorenom gradu, već o pljačkanju, obraču- nu vatrenim oružjem, ubistvima i silovanjima. U Japa- nu su ljudi posmatrali kako su majmuni odmah odvukli sa puta jednog pripadnika svoje vrste koga je prega- zio auto. Koliko pak ljudi umre na mestu nesreće samo zato što niko neće da se zaustavi i pruži prvu pomoć? Ili, - gde su saosećanje, spremnost da se žrtvuje za drugoga i fer-odnosi u privredi i politici? Možda je „živo- tinjsko“ ponašanje ponekad mnogo etičnije nego „hu- mano“? Možda mi zaista možemo da učimo od životi- nja! Od vremena cunami-katastrofe 2005. godine bilo je izveštaja o tome da nisu pronađene nikakve mrtve di- vlje životinje – one su sebe na vreme bile smestile na sigurno. Odakle su znale za tu smrtnu opasnost? I zar nećemo mi ljudi morati da odgovaramo za mnoge kata- strofe, zato što smo iskorišćavali i uništavali svoju pla- netu? Možda je jedina smisaona „zaštita od katastrofa“ - poboljšanje našeg karaktera. Moralno ponašanje kod životinja Moderni biolozi opisuju danas moralno ponašanje kod životinja, koje je rasprostranjenije nego što se do sada smatralo da je moguće. Vodeći među njima na tom planu je Frans de Waal, profesor psihologije na
  6. 6. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 7© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Univerzitetu Emory u Atlanti i direktor „Living Links Cen- ter for the Advanced Study of Apeand Human Evoluti- on“ u Yerkes Primate Center u Atlanti. Već više od 30 godina on radi kao istraživač ponašanja i istraživač pri- mata. Najpre je opisao elemente moralnosti, psihološke mehanizme kao što su osećajno uživljavanje, prenoše- nje osećaja, preuzimanje perspektive i načina ponaša- nja kao što su saradnja, deljenje i tešenje kod čovekoli- kih majmuna. Frans de Waall u jednom intervjuu za list ZEIT od 17.12. 2003.g. kaže: „Kod majmuna doduše ne postoje pravni sistemi kakve mi poznajemo. Ali postoji pomirljivo ponašanje, postoje individue koje pokušavaju da spreče svađu između ostalih.“ Ipak, moralno ponašanje ne nala- zimo samo kod čovekolikih majmuna, nego i kod drugih životinja (GEO WISSEN, br. 35, Greh i moral). Sasosećanje Slonovi nijednog pripadnika krda ne ostavljaju na ce- dilu. Svojim telima i kljovama oni pokušavaju da ga po- dupru. Ako ipak umre, oni donose grane i prekriju njego- vo mrtvo telo. Nije samo veličina to što afričkog slona čini poseb- nom životinjom. Njegove vrline, kao što su saosećanje i prijateljstvo, kod nas ljudi se retko mogu naći. Slonovi razvijaju prijateljstva koja traju tokom čitavog života. Oni pokazuju jedno veoma socijalno ponašanje. U krdima, koja mogu obuhvatiti i 20 do 30 ovih životinja, svi pripa- dnici krda štite mlade slonove, isto kao i one koji su po- vređeni, trudne slonice ili pak stare pripadnike vrste. Spremnost da se žrtvuje Kitovi ulješure rizikuju sopstveni život da bi pomogli članovima svoje zajednice da se odbrane od ajkula i orki koje ih napadaju. Na otvorenom moru oni „pokrivaju“ je- dni druge. Bez ove zaštite ne bi preživelo nijedno njiho- vo mladunče. Smisao za zajedništvo U zajednici vodomara koje se mreste, pomaganje spa- da u socijalno ponašanje. Vodomari primaju u svoju gru- pu pripadnike nesrodnih vrsta koje se odriču svog po- tomstva i hrane gladne kljunove mladunaca Prijateljstvo Kopitari u divljini i na pašnjaku skoro sve rade zaje- dno. Ovce prislone svoj obraz na obraz prijatelja kojem je potrebna uteha, koji je prilikom nekog sukoba izvukao deblji kraj. Istraživač ponašanja profesor Frans de Waal uveren je: moral dolazi iznutra. „Moral je prirodan, i ima jednu emocionalnu bazu; on nije samo stvar razuma...Kada vidi da neko ima bolove, aktiviraju se kod životinje iste moždane regije kao što se dešava u slučaju kada sama ta životinja ima bolove. Moralne dileme aktiviraju mož- dane regije koje su starije nego naša vrsta.“ A šta je sa nama ljudima, koji smo toliko uobraže- ni zbog svoje civilizovanosti? Kako stoje stvari sa na- šim moralom, našim saosećanjem, našom spremnošću da se žrtvuje za drugoga, našim smislom za zajedništvo i našim prijateljstvom? Ako budemo iskreni, doći ćemo možda do sličnog zaključka do kojeg je došao znameniti naučnik i istraživač životinja Frans de Waal: „Da li je ci- vilizacija samo fasada za egoistična čudovišta?“ Jedno drugo pitanje postavlja poznati novinar Folker Arct (ZDF- serije: „Vreme prirode“, „Pažnja, žive životinje“): koliko je možda vredan zvaničan pogled rimokatoličke crkve pre- ma kojem životinje nemaju dušu, ako je ista ta institucija to isto ranije tvrdila i za ljude tamne puti? Još je za velikog teoretičara evolucije Čarlsa Darvi- na bilo samo po sebi razumljivo da je „duhovna razli- ka između ljudi i životinja, koliko god da je velika, sigur- no samo postepene prirode, ali ne i različitog karaktera“ (Darvin, Poreklo čoveka, 1871. g.). Ova povezanost je bila data zahvaljujući njegovoj revolucionarnoj spoznaji da su zaista sva živa bića, uključujući i čoveka, „zavisna jedna od drugih“. Mnogi ljudi tadašnjeg vremena sma- trali su Darvinove spoznaje ponižavanjem čoveka – one bi mogle „da se obrnuto shvate i kao uzdizanje vredno- sti životinja“ (Darvin, Poreklo čoveka, 1871. g.) (sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev). odakle dolaze njihova etika i moral?
  7. 7. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20078 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Kontakt sa životinjama: zdravstveni eliksir za čoveka Odavno je već poznato da kontakt sa životinjama de- luje bolje nego poneki lek. Milovanje pasa i mačaka jeste aktivnost koja snižava krvni pritisak i oslobađa hormone sreće. U naučnim studijama dokazano je pozitivno de- lovanje životinja na zdravlje ljudi. Životinje imaju fini osećaj za duševne nevolje i telesne patnje ljudi: deca koja imaju kućne ljubimce u boljoj formi su i ređe iz- ostaju iz škole. Imunološki sistem ovih malih prijate- lja životinja radi efikasnije, izazivači bolesti budu bo- lje suzbijeni. - Milovanje neke verne životinje snižava krvni pritisak i stabilizuje krvotok, - Pacijenti sa srčanim infarktom koji imaju ne- kog kućnog ljubimca, žive duže i brže ozdrave. - Stari ljudi koji žive u stambenim grupama sa kućnim ljubimcima duhovno su u boljoj formi i manje su depresivni. Više ih zanimaju socijalni kontakti i, sveukupno gledano, zadovoljniji su svojim životom. Psi mogu da razlikuju oko 1000 mirisa, tri puta više nego čovek. Oni se i prilikom ophođenja sa lju- dima oslanjaju na svoje neverovatno fino oblikovano čulo mirisa – „nanjuše“ čoveka, oni sebi u neku ruku naprave jednu „sliku njušenja“. U narodu se kaže da psi „namirišu“ strah od ljudi. To sada potvrđuje i nau- ka: ljudsko telo, kod osećanja kao što su strah, bes, tuga, uznemirenost iil radost, stvara određene fero- mone, dakle, materije mirisa. Dermatolog Armand Cognetta iz Floride je još 1993. godine dokazao da psi čak nanjuše bolesti kod čoveka. Još pre nego što je bolest dokazana u laboratoriji, neki psi mogu da prepoznaju da li neki čovek ima rak – rak naime ne- prijatno miriše, rak prostate miriše drugačije nego rak kože. (FFT 1/2006) Kućni ljubimci kao spasioci života Kućni ljubimci nisu samo verni saputnici, oni zna- ju i da spasu život. Bilo da upozoravaju čoveka na vatru ili kakve druge pretnje, životinje često imaju bolji instinkt za opasnosti nego ljudi. Crni ovčarski pas, keruša Hera, spasla je jedno dete: u septembru 2002. g. jedna trogodišnja devoj- čica je sa ograde mosta pala u kanal. Instinktivno, keruša je skočila za njom i izvukla devojčicu iz vode držeći je čeljustima za tregere njenih farmerki. Zlatni retriver po imenu Dasti sačuvao je svoju vlasnicu od udara struje: probudio ju je iz sna jer je voda curila niz zidove i sa plafona kapala na ele- ktrične uređaje. Brzo je zatvorena glavna slavina i sve je pospremljeno. Kasnije je konstatovano da je bio ogoljen kabl na jednoj lampi. Voda je zausta- vljena neposredno pre nego što je stigla do lampe. Uključivanje svetla je inače moglo da se završi dra- matičnim posledicama. Persijski mačak Sindbad spasao je svoju gazda- ricu od gušenja: Sindbad je glasno i uzbuđeno mjau- kao kada se zapalio novi toster u kuhinji i počeo da oslobađa otrovna isparenja. Ali, 75-godišnja gazda- rica je još spavala. Kada je napokon primetila tu ne- sreću, gazdarica se onesvestila. Sindi je nije napu- stio i gurao ju je šapama dok nije došla k sebi, da bi poslednjim atomom snage doveo pomoć. Izvor: „Životinje uključuju alam. Akcija „Spasioci na četiri šape“, izveštaj ZDF 9. 2. 04 (sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).
  8. 8. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 9© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Š i m p a n z e: 98,7 odsto gena kao kod čoveka Da bi se otkrilo šta nas ljude razlikuje od životinja, jedan kon- zorcijum istraživača započeo je sa dešifrovanjem genoma kod šimpanza. Iznenađujući rezultat: geni šimpanza su 98,7 odsto- identični sa ljudskim genetskim nasleđem - šimpanzama nedo- staje samo okruglo 50 čovekovih gena! I još nešto iznenađujuće: kada je mozak u pitanju, čovek i šimpanza su genetski najslični- ji. To što čovek ume da govori, a šimpanza kod skoro identičnog genetskog nasleđa ne ume, lajpciški biolog koji se bavi prouča- vanjem evolucije Svante Paabo objašnjava različitom aktivnošću gena. Naučnici su ovim dešifrovanjem nasleđa kod šimpanza hteli zapravo da pomognu da se reši „zagonetka čovek“. Analiza ovih sada potpuno dešifrovanih gena nudi mnogo od- govora, ali nabacuje i nova pitanja: „Za pitanje šta nas je napra- vilo čovekom, još uvek nemamo nikakvo objašnjenje“, rekao je jedan od vodećih istraživača Robert Walterston, sa univerziteta u Vašingtonu. (dpa-vest od 1. 9. 2005.g.), Takozvani Veliki čovekoliki majmuni - orangutani, gorile, šimpan- ze, bonobi - čoveku su najsličnija i najsrodnija živa bića na našoj planeti. Nažalost, svi čovekoliki majmuni još uvek dele tužnu zaje- dničku sudbinu: svi su u međuvremenu ugroženi izumiranjem i na crvenoj su listi ugroženih životinjskih vrsta. To ne baca dobro svetlo na ljudsku etiku i ljudski moral, i na našu, ah tako veliku, inteligenciju: kao što je poznato, čovek ne ubija samo životinje do istrebljenja čitave njihove vrste, već uništava i sopstvenu planetu na kojoj živi. Ljubav prema bližnjima u životinjskom carstvu „Jasno je da šimpanza nikada ne bi skočio u hladno jeze- ro da spase nekog drugog majmuna“, argumentovao je nedavno psiholog sa Harvarda Jerome Kagan. Ali, ovaj renomirani istraži- vač je ovu računicu napravio ne uzevši u obzir jednog mužjaka šimpanze u jednom američkom zoolo- škom vrtu. Kada je ovaj mužjak šim- panze primetio kako je jedna ne- spretna majmuni- ca pustila da njeno malo dete padne u vodu, on se bacio u vodu i u očajnič- kom pokušaju spa- sao mu život. Ovo plemenito ponaša- nje nije nikakva izu- zetna pojava u živo- tinjskom svetu. Više sistematskih eks- perimenata i mno- go pojedinačnih po- smatranja vode svi do istog zaključka: tuđa nevolja podsti- če životinje na prak- tično delanje radi pružanja pomoći. Životinje: inteligentnije nego što se do sada pretpostavljalo Životinje su inteligentnije nego što se do sada pre- tpostavljalo. Aktuelni rezultati istraživanja potvrđuju da su mnoge životinje sposobne da misle, što se do sada pripisivalo samo ljudima ili čovekolikim majmu- nima. Homo sapiens nije jedini koji je u stanju da do- lazi do otkrića ili da planira, i da dela sa ciljem. Mno- ge životinje imaju iste takve sposobnosti i znaju da komuniciraju sa čovekom: životinje imaju dobro pa- mćenje.. Vlasnici pasa su to oduvek znali, a sada to potvrđu- je i nauka: životinje su u stanju da glasovne mode- le svrstaju u određene pojmove. Još 1999. godine je pas Rik, rase border-kuli oduševio gledaoce emisije „Kladimo se da...“, svojim svrstavanjem glasova i reči u odgovarajuće igračke. Istraživači sa Instituta Maks Plank testirali su Rikovu inteligenciju i konstatovali da ovaj pas može da me- moriše reči jednako brzo kao neko malo dete. Kada talentovani kuliji jednom ili dva puta čuju neku reč, onda oni već znaju da taj glasovni model znači nešto određeno - i u stanju su da uz pomoć fotografija traže i nađu predmete. Keruša Betsi rase border-kuli, iz Austrije, ima fond reči od 340 pojmova. Kada malo dete prvi put prepozna sebe u ogleda- lu, za istraživače ponašanja to je znak da je to dete razvilo „ja-svest“. Ali, ne prepoznaju samo ljudi sebe u ogledalu - ovom sposobnošću raspolažu i vrste ve- likih majmuna, slonovi, delfini, pa čak i svrake. Svrake nisu jedine ptice koje imaju inteligenci- ju. Istraživači potvrđuju da se ptice sećaju ranijih događaja. Žbunske šojke (kreje) znaju gde su sa- krile hranu i izvade je pre nego što se pokvari. Neke vrste ptica, kao na primer vra- ne, u stanju su da savi- ju žice u oblik kuke da bi tako došle do hrane. Pa- pagaji umeju čak da ra- čunaju. Ali i beskičmenjaci, kao što su hobotnice, u sta- nju su da koriste alatke: zoolozi u minhenskom životinjskom parku Hella- brunn pokazali su jednoj hobotnici kako da sama izvadi hranu iz zatvore- nih tegli. (izvor: National Geographic, FFT 3/2006)
  9. 9. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200710 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Guske imaju dugotrajno pamćenje. One upam- te obeležja predela i konstelacije zvezda kako bi pri- likom svojih godišnjih seoba mogle da se orijentišu. U jatu jedna guska vodi računa o drugoj. Ako neka guska tokom leta bude odstreljena, nekoliko drugih gusaka zaostane da bi pogledima pratilo svog povređenog prijatelja. Kljukanje gusaka i pataka Kljukanje gusaka se izvodi sa ciljem da one što pre (za najviše deset nedelja) dobijaju u težini, da se dobro uto- ve kako bi potom bile zaklane i prodate na tržištu. Zato ih drže u malim i mračnim prostorima, bez svetla i sve- žeg vazduha. Zbog takvog kratkog i intenzivnog tovlje- nja guske pate od zapaljenja zglobova i lomova kostiju. Samo kljukanje se izvodi na sledeći način: stotinama gu- saka se na brutalan način, jednoj za drugom, kroz grkljan, pa sve do stomaka, gura jedna 40 do 50 cm duga metalna cev da bi se posebno spremljena kašasta hrana „ugurala na silu“ direktno u želudac. Jetra gusaka postaje sve veća, počinje da pritiska ostale organe – životinje trpe nepodnošljive bolove. Uz to još dolaze i povrede sluzokože i kljunova, koje nasta- ju usled ovog nasilnog hranjenja. Svakog dana se u želuce ovih životinja nagura 1,2 kg (!) nabubrenog i posoljenog ku- kuruza i ovsa – to je desetostruko veća količina od one koju bi guska obično pojela! Da guska posle ovog mučnog klju- kanja ne bi povratila ovu kašu i da ne bi izostao „uspeh“ ko- jem teži onaj ko drži ove životinje, kljun se zatvara gumicom. (sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev). G u s k e verne, inteligentne i socijalne : Što se tiče vernosti i timskog duha, guske nama ljudima mogu biti uzor. Prilikom svojih leto- va prema jugu svake godine, guske se orijentišu prema zvezdama i predelima. Istraživači ponašanja životinja u međuvre- menu su došli do čitavog niza novih saznanja: guske su verne. One svog partnera biraju za ceo život. Ako partner umre, one često ostatak živo- ta provedu kao udovice /udovci – i to može biti jedno dugo vreme, jer guske žive i do 25 godina. Ako partner ili neko od dece bude povređen/o ili ubijen/o, guske se povuku iz grupe da bi tugo- vale. Kada je reč o smislu za zajedništvo, gu- ske nam mogu biti veliki uzor: kada se približa- va zima, nekoliko porodica gusaka se udružuje u jato da bi letele prema jugu. Razdaljinu od ne- koliko hiljada kilometara one prevaljuju u karak- terističnoj V-formaciji, tako da guske koje se na- laze napred smanjuju otpor vazduha za one koje su pozadi. Na taj način one u grupi mogu da lete oko 70 odsto dalje nego što bi to mogle da posti- gnu ukoliko bi letele same. Guske tokom leta ro- tiraju od napred prema nazad, a one koje su po- zadi viču da bi bodrile predvodnika jata.
  10. 10. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 11© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Donedavno su ljudi, a posebno predstavnici zvaničnih cr- kvi, pokušavali da životinjama ospore ne samo inteligenciju, nego i dušu – tj. nisu priznavali da ih ove imaju. Međutim, sada je i ljubiteljima životinja i svima koji imaju kontakt sa njima ja- sno da su one veoma inteligentne! Biolozi sve više dokazuju tu tezu. Svaka jedinka u okviru svake vrste životinja, poseb- no kod ptica i sisara, ima svoj poseban karakter i ponašanje. Navešćemo samo neke od brojnih primera i zanimljivosti iz sveta životinja, koji jasno dokazuju inteligenciju životinja. Tek nedavno je u amazonskim prašumama otkriveno po- reklo i namena čudnih kamenih platformi koje su izravnate po površini i na njima su i dalje obli kamenovi koji su još uvek u upotrebi. Te platforme nisu napravili ljudi, nego majmuni-ka- pucineri! Živahni dugorepi mali majmuni su čak sa više kilo- metara udaljene rečne obale doneli kamenove koji su teški skoro koliko i oni sami, i kojima na velikim kamenim platfor- mama otvaraju teško lomljive tropske orahe! Pri tome jedva šapama podignu velike kamenove i udaraju njima po orasi- ma. Prethodno lupkanjem prstima utvrde koji su orasi pred zrenjem, odgrizu im meki vrh i bace ih na tlo - da još bolje saz- ru, a zatim ih nose i po više kilometara do platforme. Tu vešti- nu mladi kapucineri uče od starijih i usavršavaju je vežbom. Nisu samo majmuni ti koji su opovrgli staru naučnu za- bludu da samo ljudi koriste oruđe, i da su zato po inteligenciji daleko ispred ostalih vrsta životinja. Neke vrste afričkih ptica grabljivica kamenovima razbijaju jaja nojeva da bi popile sa- držinu. Riba-strelac kapima vode gađa insekte na granama iznad vode, i obara ih da bi ih pojela. Veoma inteligentne ptice iz porodice vrana uspešno savladavaju raznorazne zadatke u prirodnim uslovima, u ljudskim naseljima ili u eksperimentima u kojima se ispituje njihova inteligencija. Biolozima je jasno da je ptičji mozak sve drugo samo ne proste građe, i da izreka da neko ima ptičji mozak treba da znači pohvalu a ne poniženje! Delfini ne samo da se uspešno i na daljinu sporazu- mevaju, nego jedni drugima daju i imena! Čak mogu da „ogovaraju“ odsutnog člana grupe, pominjući ga po imenu. To je utvrđeno prilikom snimanja, a zatim i reprodukova- nja glasova delfina. Osim toga, poznat je slučaj od pre ne- koliko godina kada su delfini zaštitili ronioce od ajkula bli- zu obala Novog Zelanda. Ronioci nisu ni primetili ajkule, kada je grupa delfina počela da steže obruč oko njih. Neka- da su čak delfini i kitovi provodili brodove kroz hridi i podvo- dne stene da se ne nasukuju. A ljudi su ih zauzvrat – ubijali. Delfini i kitovi bi lako mogli povrediti i ubiti čove- ka kada bi to hteli, ali to ne čine jer u nama vide inteli- gentna bića. A šta mi, ljudi, radimo njima? Naše pona- šanje prema životinjama ne dokazuje naše egoistično hvalisanje da smo iznad svih ostalih bića na Zemlji. Slonovi veoma dugo pamte, to skoro svi znaju. Međutim, tek nedavno je utvrđeno da i oni, kao i ljudi, pate od posttrau- matskog stresnog sindroma! Slončići pred čijim očima su ubi- jeni majka i ostali članovi krda (oni su veoma jako vezani jedni za druge), ako kao tinejdžeri pored sebe nemaju odrasle jedin- ke koje bi ih naučile kako da se ponašaju, skoro redovno posta- ju problematični , pa i agresivni kada odrastu u prihvatilištima za slonove siročiće, a posebno mladi mužjaci kada ih potom puste u nacionalne parkove. Takve životinje kasnije napa- daju ljude, ali i takva agresivnost je posledica ponašanja ljudi, a ne rezultat nekakve mahnitosti životinja. I slonovi imaju po- slednju granicu trpljenja. To je posledica patnje koju su im ljudi priredili.Ti nežni džinovi veoma su inteligentna i osećajna bića. I n t e l i g e n c i j a ž i v o t i nj a I domaće životinje su inteligentne, to je neosporna činjenica. Dokazano je da ovce godinama pamte lica drugih ovaca i ljudi, i to veliki broj individua. Kokoške pamte ljude i beže od nepoznatih osoba. Čak pamte i boju odeće koju imate na sebi, i mogu se uplašiti ako, na primer, obučete čarape u drugoj boji! (Ovo su lična zapažanja.) Dokazana je i inteligen- cija svinja, a priča o mačkama i psima ima bezbroj. Ne samo da se psi mogu obučiti da pomažu slepim ljudima, invalidima, srčanim bolesnicima, epileptičarima, ljudima koji imaju teš ke alergije na kućne hemikalije i druge materije itd. – nego je npoznato mnogo priča o psima koji su svojim brzim reagov- anjemspasliživotljudimakojevoleizakojesuemotivnovezani! A sada nekoliko činjenica koje nas ne prikazuju u leepom svetlu. Poznato je da su nam od svih majmuna, genetski najbliže šimpanze. Međutim, slični smo im po još jednoj karakteristici - agresivnosti. Od svih vrsta na Zemlji, jedino šimpanze i ljudi ubijaju pripadnike svoje vrste. Mužjaci šimpanze, po rezultatima nedavnih istraživanja, zabeleženih potresnim snimcima – organizuju lov na manje dugorepe majmune, rastržu ih i jedu, iako im meso nije neophodno u ishrani. Osim toga, viđeni su kako u grupama od dvadese- tak mužjaka iz jednog čopora napadaju usamljenog mužjaka iz druge grupacije, udaraju ga, skaču po njemu uz nesnosnu dreku, i čak mu sakate telo i potom ga mrtvog vuku po šumi. Ovo je primer kako inteligencija može imati i lošiju stranu, a takvih primera ima veoma mnogo kod homo sapiensa. U poslednje vreme dokazuje se i inteligencija ajku- la: dokazano je da one ne povređuju ljude namerno, nego tek ako ih, gledajući odozdo, pomešaju sa svojim prirodnim plenom. Čak su ronioci istraživači uspeli da us- postave prijateljstvo sa ajkulama i da plivaju sa njima! Postoji još jedan interesantan događaj. Jedan ribar je iz- bavio ženku velike bele ajkule iz ribarske mreže, i od tada ona stalno prati njegov brodić i rasteruje ribe od njegovih mreža. Čak povremeno izranja u uspravnom položaju iz vode i uživa u tome da je on mazi po donjem delu čeljusti! Vremenom, ta ajkula je postala turistička atrakcija. I op- stanak ajkula su ljudi doveli u pitanje zbog preteranog lova. Ovo je samo mali deo istine o životinjama. Od njih možete naučiti mnogo toga: pre svega, kako nesebično voleti, jer ljudi su najčešće potisnuli i zabo- ravili tu osobinu koja je karakteristika duhovno viših bića.
  11. 11. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20071212 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Na koje još načine životinje pomažu ljudima: S obzirom na to da je pseći njuh skoro milion puta razvijeniji od ljudskog, da pas čuje i vidi mnogo bolje od čoveka, psi se koriste za pomoć lju- dima na mnogo načina: - preko njuha otkrivaju bolesti kod ljudi, npr. rak kože, - služe kao vodiči slepih i ljudi koji slabije vide, - koristesezapomoćljudimakoji slabije ili uopšte ne čuju, - rehabilitacijski psi pomažu ljudima sa posebnim potrebama (pomažu nepokretnim ili polupokretnim osobama oko osnovnih egzistencijalnih potreba), - terapijski psi pomažu ljudima da se opuste i smanje negativne oblike ponašanja, - službeni psi u policiji i na carini traže drogu na aerodromima, štite ljude i stvari, učestvuju u potraga- ma za nestalim osobama, pomažu pri spasavanju lju- di nakon nesreća, zemljotresa, lavina, utapanja i sl., - koriste se kao psi čuvari stada, kuća, imanja... Danas se konji i dalje koriste u poljoprivredi u manje razvijenim i siromašnijim ruralnim sredina- ma. Masovno se koriste za jahanje na nepristupač- nim terenima, za sportsko i rehabilitaciono jahanje i sl. Serum protiv zmijskog ujeda dobija se od konja. Na nepristupačnim terenima koriste se magar- ci, mazge, lame, bivolice i psi za prenos tereta i ljudi. U laboratorijama se od zmija uzima otrov koji se veo- ma mnogo koristi u farmaceutskoj industriji za izradu veli- kog broja lekova. Sa mnogo raznih vrsta otrova vrše se is- pitivanja radi iznalaženja lekova za najteže ljudske bolesti. Ptice u velikoj meri utiču na smanjivanje popula- cije zmija i glodara, što u velikoj meri pomaže ljudi- ma i njihovim usevima da se zaštite. U Aziji i Africi kori- ste se za ribolov, zajedno sa pripitomljenim vidrama. Slonovi se u Aziji koriste za transport i za rad. Kako ljudi vraćaju usluge životinjama? Umesto da ljudi žive u slozi sa „čovekovim najboljim pri- jateljem“, oni gledaju da ga iskoriste najviše što mogu, pa čak i po cenu njegovog života. Vekovima ukrštaju pasmine pasa da bi od njih načinili „borce koji ne odustaju“, a onda organi- zuju borbe pasa radi klađenja. Često u tim borbama ugine neki od pasa, a ponekad se dešava da pse koji su izgubi- li meč ubiju sami vlasnici. Ovaj morbidni način klađenja pri- sutan je i u Srbiji, mada nije dozvoljen. Tako srećemo mlade momke koji treniraju svoje borce po parkovima, među decom, na rekama... Posledica ovakvog čovekovog ponašanja je da se neke rase pasa u Potrugaliji neće smeti više uzgajati niti razmnožavati. Biće zabranjene sledeće vrste pasa: argen- tinska doga, brazilski ovčar, pitbul terijer, rotvajler, američki stafordširterijer, stafordširbulterijer i tosa-inu. I opet, lakše je ljudima da psi budu žrtve, nego da se sami ljudi promene! Umesto da psi budu naši najbolji prijatelji, postali su nam oruđe za borbu, za prestiž, sredstvo za zarađivanje para. I pri tom neki još smeju bez stida da tvrde kako ih mnogo vole?! OPASNI LJUBIMCI! brazilski ovčar, pitbulterijer doga, stafordširbulterijer Zakon koji uskoro treba da bude donet predviđa zabranu razmnožavanja, uzgajanja i ulaska na portugalsku teritoriju pasa koji pripadaju tim rasama, ili su nastali njihovim ukršta njem. Izuzetak će biti psi koji se koriste u vojsci i u policiji. U Portugalu je registrovano oko 5.500 opasnih pasa. Vlasnici potencijalno opasnih pasa moraju da ih sterilišu Kako se ljudi ophode prema životinjama? Izgorelo 40 grla stoke Oko 40 grla stoke izgorelo je u požaru, koji je u subotu uveče, pola sata pre ponoći, izbio u do- maćinstvu M.M. u selu Ljubić kod Čačka. Među iz- gorelim životinjama bilo je nekoliko konja, 14 utovlje- nih bikova, osam steonih junica i više teladi i krava. Krave umiru u mukama Pet krava umrlo je nedavno u najgorim mukama na farmi mlekare „PIK Zemun“. Zbog loših uslova u kojima ova firma poslednjih nekoliko godina posluje, životinje ne dobijaju hranu kakva im je namenjena. iz naše dnevne štampepreuzeti delovi ne predstavljaju stavove Udruženja
  12. 12. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 13© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Da li se sećate...? - Na najvećoj farmi koka nosilja u jugoistočnoj Evropi “Eko-organik lajf” u Surčinu kod Beograda, početkom februara 2008.godine, u oko jedan sat posle ponoći iz- bio je požar. U vatrenoj stihiji izgorelo je 150.000 pilića! Koliko divljih životinja strada od otrova na poljoprivrednim poljima Prošle godine pronađeno je na njivama Zemljoradničke zadruge iz Kovilja 12 uginulih srna, šest srndaća, 26 zečeva i jedan jazavac. Uginula divljač predata je Veterinarskom za- vodu u Novom Sadu na analizu, koja je potvrdila da su živo- tinje uginule od otrova. Istovremeno, Institut za ratarstvo Po- ljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu posle analize uzoraka zemljišta potvrdio je da je na njive bačen otrovni cink fosfid. - Radnici zadruge bacali su otrov protiv glo- dara i umesto da ga ukopavaju u zemlju, raseja- li su ga na 166 hektara njiva koje se nalaze uz Dunav. Pretpostavlja se da je uginuo i veliki broj ptica jer nad tim njivama ništa nije letelo danima, čak ni vrane. Životinje od ovog otrova umiru u velikim mukama. Trebali bi da se učimo kako se uživljava u oseća- je životinja i kada nešto radimo što može prouzroko- vati njihovu patnju ili smrt - uvek bi sebi trebali posta- viti pitanje da li bi mi želeli da se sa nama tako radi. Životinje koje prežive, u svojim telima nose nataloženi, vrlo koncentrisan otrov koji oni koji konzumiraju meso unose u svoj organizam. Retko ko razmišlja o tome kakvu pustoš ostavlja- ju za sobom ovakvi otrovi i u samom tlu, kad su u pitanju male životinje, pa i mikroorganizmi, koji takođe imaju veo- ma značajnu ulogu u pripremanju tla i njegovom čišćenju. . Masakr Više od 120.000 mrtvih ptica otkriveno je u kamionu na slovenačko-italijanskoj granici, u novembru 2001.g. To je najveći zabeleženi masakr divljih ptica u istoriji Evrope. . američki stafordšir bul terijer, rotvajler Kako ljudi vraćaju usluge životinjama Kako se ophode prema njima tosa inu u roku od dva meseca. U protivnom, moraće da plate kaznu od 500 do 45.000 evra. Vlasnici će takođe morati da potpišu osiguranje od građa- nske odgovornosti za svog psa. Psi koji su ocenjeni kao opasni moraće da nose brnjicu, a na povocu moraju da ih vode osobe starije od 16 godina. Borbe pasa kod nas Iako su borbe pasa odavno zakonom zabranjene, jav- na je tajna da se svake nedelje na drugoj lokaciji u gra- du održavaju krvavi mečevi pitbulova. Za sud i policiju tako nešto ne postoji u Beogradu, a treninzi pasa spremnih da uđu u ring odvijaju se u blizini dečijih igrališta. Osim lju- di „s one strane zakona“, deo ovog „sporta“ su i lokal- ni veterinari koji po jednom meču zarade i do 500 evra. Borbe pitbulova i drugih sličnih pasa održavaju se u pred- građima ili zaseocima, u izolovanim i dobro ograđenim dvo- rištima kuća, sakriveni od pogleda prolaznika. Organizatori to čine radi novca, ali ima i istinskih ljubitelja ovog „sporta“, kojima gledanje krvavih mečeva predstavlja zabavu. Na op- kladama se najviše zarađuje. One se kreću, kažu sagovor- nici „Blica“, od tričavih stotinu pa do desetak hiljada evra. Blic 11.9. 2008. iz naše dnevne štampe
  13. 13. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200714 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 To je zaista nešto što se moglo i očekivati; kravlje ludilo sve se više širi. Posle Engleske, Francuske, Švajcarske i Ho- landije, sada je i Nemačka dospela u glavne naslove novina. Italija i Austrija takođe čekaju u redu. Očigledno se BSE može prenositi i na ostale sisare, čak i na čoveka.Ato stvara kod ljudi strah. Do sada su u Švajcarskoj kod više od jednog tuceta mla- dih konstatovani nepoznati oblici Krojcfeld-Jakobove bolesti. Uzrok zarazne bolesti BSE je još uvek nepoznat. In- dustrijski proizvedeno stočno brašno – sada na brzinu za- branjeno! – ipak se, zahvaljujući globalizaciji, odavno raši- rilo po čitavom svetu. Svi smo ugroženi. Ko zna kakve će nam sve još zagonetne bolesti tokom sledećih godina do- neti jeftina fastfood hrana koju trpamo u sebe, kao i pro- tivprirodna industrijska hrana. Utoliko više, jer očigledno može proći i deset do petnaest godina do njihovog iznena- dnog izbijanja. Očigledno smo predugo bili naivni i lakoverni. BSE je i šansa. Možda će sada mnogi ljudi izvući neku pouku i otkriti biopoljoprivredna dobra, naučiti da cene hra- nu koju nam daruje priroda, početi da se hrane svesni- ji uticaja hrane na zdravlje, ili će prestati da jedu meso. Doduše, vegetarijanstvo je još uvek u drugom planu. Ali već sada sve više i više ljudi odustaje od jedenja mesa. Zdravstveni argumenti Odavno je poznato da izvesne životne namirnice u naš metabolizam unose supstance koje izazivaju rak. Pre svega slanina, šunka, usoljeno meso (meso iz sala- mure), razne kobasice i salame i dimljeno meso. U pri- rodno gajenom povrću, voću i integralnom zrnu žitari- ca nalaze se, nasuprot tome, materije koje sprečavaju rak; naime u svemu što sadrši vitamin C i beta-karotin. Dakle! Što duže je neka životinja mrtva, njeno meso gubi dejstvo koje onome ko ga jede daje snagu. Sredstva za konzervisa- nje (nitrat i nitriti) još i dodatno uništavaju hranljivu vrednost mesa. U mesu se nalaze klice koje brzo izazivaju truljenje iako se hemičari zaklinju tvrdeći suprotno. A mi, sa svojim za- kržljalim čulom mirisa, to više uopšte i ne primećujemo. Ovi procesi raspadanja onda odgovarajuće pospešuju bolesti. Ekonomska razmišljanja: - Vegetarijanska jela, u poređenju sa mesom, imaju jedna- ku vrednost. Uprkos tome što sadrži belančevine (sa esencijal- nim masnim kiselinama), meso nije neophodno za našu ishra- nu.Poštosehranaizzemljištakoristipozitivnije,biljnahranaje, nasuprot životinjskoj, bogatija proteinima i mineralnim solima. - Deset ari zemljišta zasejanog biljnim kulturama daje, tako su izračunali, preko stočarstva, čoveku hranu za 19 dana. Isto to polje, zasejano sojom, daje mu hranu za 450 dana. Ako bismo u celom svetu smanjili korišćenje mesa u ljudskoj ishrani za deset procenata i pustili da na tako oslobođenim površinama rastu žitarice, moglo bi se u dovoljnoj meri pre- hraniti 60.000.000 ljudi. Korišćenje životinjskog mesa u ljud- skoj ishrani u bogatim zemljama glavni je uzrok gladi u svetu. Antropološki aspekti: - Mi ljudi nemamo kandže, nemamo oštre, šiljaste zube za kidanje mesa. Kao i sva druga živa bića koja se hrane travom i plodovima, i mi imamo pljosnate i zarubljene kutnjake koji služe za mlevenje hrane. - Imamo dobro izgrađenu pljuvačnu žlezdu sa puno enzima ptialina (Ptyalin) da bismo hranu pripremili za varenje. Mesožde- ri, naprotiv, imaju kiselu pljuvačku bez ptialina. Kao i svi biljojedi, i mi raspolažemo dvadeset puta slabijom želudačnom kiselinom; zato je crevo kod čoveka, proporcionalno veličini i težini, višestru- ko duže nego kod mesoždera. - Zahvaljujući mesu – sa njegovim proteinima i hormonima rasta – ljudi su preživeli sva doba do danas. Ali nakon hiljada go- dina evolucije, danas je jedenje mesa samo još slepa navika. Uz to, mi ne hodamo na sve četiri kao kakva grabljiva zver, već kao živo biće na višem stepenu razvoja razvijamo uspravan hod sa li- cem usmerenim gore. Etičke tačke gledišta: - «Ne ubij» važi ne samo za ljude, nego i za životinje. Ako bismo sami morali da koljemo životinje, bili bismo svesni šta za- pravo činimo jedući meso, naime da uništavamo visokorazvi- jeni život. Nepravda ostaje nepravda i onda kada je svi čine. - Tokom istorije čovečanstva, nebrojene ličnosti su, ne je- dući meso, pre nas i nama za primer, živeli jedan sasvim druga- čiji senzibilitet: Sokrat, Buda, Isus, Franjo Asiški, Hildegard fon Bingen, Leonardo da Vinči, Mahatma Gandi, Albert Ajnštajn, Raj- ner-Marija Rilke itd. Zar nismo i mi pozvani na više ljudskosti? Sa fenomenom kravljeg ludila raste i jedna nova svest: da treba kritičkije da konzumiramo, da promišljenije kupujemo, i da treba da se hranimo biološki vrednije i zdravije. Jer znaci na zidu su isuviše jasni. Možda bismo morali da zaboravimo ovaj deo 2,5 miliona godina duge istorije razvoja i da nastavimo od onog vremena kada se čovek još hranio primereno vrsti. To bi garantovano bio pravi korak ka ozdravljenju današnjeg bolesnog bića. (Peter d’ Aujourd’hui) Svake godine u Srbiji strada: 200.000 goveda, 1,5 miliona svinja tovljenika, 30.000 ovaca i koza, če- tiri hiljade konja i više desetina miliona živine Nepredviđena reklama za vegetarijansku hranu! Island protiv polarnih medveda REJKJAVIK Stručna komisija islandske vlade preporučila je hitno ubijanje polarnih medveda koji se zateknu na Islandu, prenose agencije. Komisija je sazvana letos, nakon otkrivanja dva medveda koji su u kratkom razmaku jedan za drugim na santama leda „do- putovali“ na obalu severnog Islanda. Lovci su ustrelili životinje, što je izazvalo proteste boraca za zaštitu životinja. Predsednik komisije Hjalti Gudmundson odluku je opravdao opasnošću koju polarni medvedi predstavljaju za ljude. Opstanak polarnih medveda, kojima je domovina Grenland, nije akutno ugrožen pa stoga nisu potrebne ni složene akcije spasavanja. Osim toga, hvatanje medveda i njihov prevoz na Grenland vrlo su skupi, izjavio je Gudmundson. (sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).
  14. 14. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 15© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Potpuno odustajanje od jedenja mesa ili smanjivanje količine ? Danas je nekome ko jede meso najčešće ne- moguće da ga preko noći precrta u svom jelovniku. Ali će možda uspeti ako malo smanji količinu mesa u ishrani, ako postane svestan prednosti hrane koja je više bogata biljkama, ribom i voćnim plodovima. Peter d’ Aujourd’hui Brza hrana podstiče Alchajmerovu bolest STOKHOLM Prehrambeni proizvodi bogati šećerom, masnoćom i holesterolom, tipični za fastfood (brzu hranu), mogu da podstaknu pojavu Alchajmero- ve bolesti, jednog od najčešćih oblika demencije, po- kazali su rezultati istraživanja grupe naučnika s istra- živačkog instituta "Karolinska" u Stokholmu (Švedska). Istraživači su došli do tog zaključka po- smatranjem ponašanja genetski modifikovanih miševa, nakon što su im devet meseci dava- li hranu bogatu masnoćom, šećerom i holesterolom. "Ispitivanjem mozga tih miševa otkrili smo istu hemij- sku promenu kao i u mozgu osoba obolelih od Alchajme- ra", izjavila je rukovoditeljka istraživanja Suzan Akterin. Povećanje nivoa fosfata koji sprečavaju neke ćeli- je da normalno funkcionišu bila je jedna od najuočlji- vijih promena. Naučnici su primetili i da veća količi- na holesterola u hrani smanjuje prisustvo moždanog proteina ark, koji učestvuje u procesu pamćenja. Miševi su pre ispitivanja bili podvrgnuti genskim modifikacijama, kako bi se kod njih podražavao uti- caj jedne varijante ljudskog gena apo E4 koja je je- dan od velikih faktora rizika za nastanak Alchajme- ra, a čija je jedna od funkcija transport holesterola. »Zaključili smo da unoš u organizam većih količi- na masnoće i holesterola, u kombinaciji s drugim fak- torima kao što je apo E4, može negativno da utiče na više supstanci u mozgu i da bude jedan od uzroka ra- zvoja Alchajmerove bolesti«, istakla je Akterinova. Alchajmer i njemu slična oboljenja pogađaju više od 24 .000.000 osoba u svetu, a ta cifra će se udvostručavati svakih 20 godina, navedeno je u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije. (Preuzeto 2.12. 2008. RTV.RA) Da li nam jedenje mesa pomaže ? Meso ili biljke? Verovanje u to da jedenje mesa 1 do 3 puta nedeljno spada u odmerenu i uravnoteženu ishranu, široko je rasprostranjeno. Da li nam jedenje mesa, sa njegovim proteinima, gvožđem i vitaminima, poma- že da budemo u dobroj formi u toku zime, ili čini da obolimo? Da li je čovek svaštojed ili je pre biljojed ? Meso ili biljke ? Da li će teza da nas hranljive materije iz mesne hrane čine jakim i snažnim, a naš or- ganizam odbrambeno sposobnim, odoleti saznanjima današnje nauke o ishrani? Neće. Krajnji rezultat gotovo svih istraživanja sprove- denih širom sveta, identičan je: Često uživanje u jedenju mesa, kobasica i salama, dovodi se u vezu sa ozbiljnim bolestima; oboljenja srca, diabetes II (povišen nivo šećera u krvi kod starijih ljudi), ra- zni oblici raka (rak kože, rak debelog creva), giht, oboljenja bubrega (kamenje u bubregu), poviše- ne vrednosti holesterola - bolesti su koje se inače razvijaju paralelno sa korišćenjem mesa u ishrani. Nauka raspolaže novim tehnikama i metoda- ma istraživanja koje pobijaju uvrežena mišljenja i predanjem preneta uverenja. Pod mikroskopom sa tamnim poljem može se, na primer, preci- zno posmatrati ljudska krv posle jedenja mesa: - protok krvi je slabiji - ona gotovo da jedva preuzima kiseonik - dolazi do zgrušavanja krvnih zrnaca - odbrambeni sistem je nadražen Ove reakcije izazivaju belančevine, ami- no-kiseline i gvožđe koji su životinjskog porekla. Iako čovek već 2,5 miliona godina jede meso, gore opisana saznanja mogu se poslušati. Posta- vlja se pitanje da li je čovek za to i stvoren. Pra- vi mesojedi imaju zube za sečenje i kidanje hra- ne, kiselu pljuvačnu tečnost, kratko i glatko debelo crevo i jetru koja luči 15 puta više mo- kraćne kiseline, kao i kandže za hvatanje plena. Da li se možda u jelovnik čoveka etablirala jedna mala zabluda? Da li je to razlog što se posle jedenja mesa čovek oseća umorno, što se povećava tem- peratura tela, što se umesto crvenih umnoža- vajuju bela krvna zrnca, a krv postaje gusta?
  15. 15. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200716 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Veverice su vrsta glodara koja uživa opšte sim- patije. Nasuprot njima, čovek neke od malih vrsta glodara naziva štetočinama i odvratnim stvorovi- ma. No veverica [familija Sciuridae] ima tu privilegi- ju, pa su joj posvećene čitave serije crtanih filmova, kao npr. »Čip i Dejl«, stripova, pa i uloga u igranim filmovima. U njima veverice imaju ljudske osobine, što je ljudskom egu uvek godilo, a ovim stvorovima obezbedilo trajne simpatije. Naziv veverice se u našem jeziku najčešće od- nosi na životinjice koje žive na drveću, iako ova fa- milija obuhvata i one koje pretežno žive na zemlji. Na primer, mrmot živi isključivo na zemlji, dok ka- nadske veverice [chipmunks] žive na zemlji ali se i penju po drveću, itd... Možda najzanimljivija vrsta - leteća veverica, izuzetno retko silazi na zemlju. Le- teće veverice zahvaljujući specijalnim kožnim mem- branama koje im povezuju prednje i zadnje noge mogu da izvedu produžene skokove sa jednog dr- veta na drugo, čak i u dužini od 60 metara! Uzi- majući u obzir veličinu same veverice koja nikad ne prelazi 60c m [bez podjednako dugačkog repa], dobijamo da su leteće veverice u stanju da presko- če sto puta veću dužinu nego što su same dugačke. Veverice koje srećemo po parkovima, uglavnom pri- padaju vrsti S. carolinensis, kod nas poznatijoj pod imenom siva veverica. U planetarnim okviri- ma najrasprostranjenija je evroazijska crvena ve- verica [Sciuridae vulga ris], dok je za »novi svet« karakteristična severnoamerička crvena veveri- ca [Tamiasciurus]. Najveća od svih veverica [Ra- tufa] živi u Aziji, a najmanja - afrička pigmej-ve- verica [Myosciurus pumilio], naravno, u Africi... Kao što već verovatno znate, veverice su pri- lično radoznala stvorenja kojima nije teško pri- vući pažnju. Kako je u stalnoj potrazi za hranom, veverica će vam bez straha prići ako strpljivo sa- čekate da se uveri da joj ne preti opasnost od tog za nju ipak džinovskog bića. Kada ih upoznate, vaša predstava o vevericama potpuno će se pro- meniti. Veličina im ne prelazi 8 -15 centimetara, kada stoje. Rep joj je dugačak od 10 do 15 cm. Žive oko 10 godina.Vrlo su umiljate i druželjubi- ve, pa će vas osvojiti za tili čas. Izuzetno je brza i može da pobegne u sekundi. Trči 12 km na sat a pliva 11 km na sat. Skače vrlo visoko, a vere se brzo i precizno na svaku granu, otporna je na zimu i najčešće se ne hrani u određeno vreme. Veverice su izuzetno radoznala stvorenja. Moraju da vide sve što se dešava u okoli- ni. Vole raznovrsnu hranu: razne vrste semen- ki, orahe, lešnike, kikiriki, jabuke, kupus, salatu, šargarepu, žir, a listove od maslačka obožavaju. Koštice od kajsije nisu za njih dobre, jer sadrže cijanid i mogu za njih biti otrovne. Vole neljušte- no suncokretovo seme. One ga same čiste i svuda prave gomilice, jer su strašno zaboravne i moraju da obezbede hra
  16. 16. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 17© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 nu za zimu, a ako se plaše da je neće biti - stal- no je nose u ustima, a to može izazvati probleme. Veverica živi ispod zemlje, u tunelima, sa so- bama za hranu i velikom spavaćom sobom u ko- joj je meko, komforno i toplo. Sistem tunela je vrlo veliki, sa mnogo ulaza i izlaza. Ulazi su pokriveni travom i lišćem tako da druge životinje ne mogu lako da ih otkriju. Veverica ima višak energije, i mora negde da ga utroši. Zato ih nikako ne treba zatvarati u kave- ze, iako se pripitome brzo i lako, samo ako se ima vremena i strpljenja. Nikako ne hvatajte veverice iz prirode, one su divlje, a osim toga su i zaštićena vrsta. Ako živi u vašoj blizini, moći ćete sesti blizu nje i pričati lagano i tiho tako da vas veverica upo- zna i shvati da joj od vas ne preti opasnost. Sluh je kod veverice najrazvijenije čulo. Pokušajte da ne pravite nagle pokrete kada prolazite pored njih i ostavljate hranu. Posle izvesnog vremena, od ne- koliko dana pa do jedne nedelje, uzmite orah, le- šnik ili nešto slično i držite ga strpljivo dok veveri- ca ne dođe da ga uzme. Ne brinite, ona je toliko radoznala i alava pa će posle izvesnog vremena sigurno doći, budite strpljivi. Na kraju meseca će uvek dolaziti na isto mesto čim vas vidi da prilazite. Zapamtite da vevericu ne dira- te dok spava ili želi da bude sama. Inače ume da se naljuti kada joj nešto pružite a onda sklonite, a ona to smatra za svoje. Ako imate veverice u svojoj okoli- ni - ne hranite ih previše jer mogu da se ugoje, kao i čovek, i postanu debele i trome. Ukoliko ste došli u situaciju da naiđete na po- vređenu vevericu, ukažite joj potrebnu negu konsul- tujući se sa veterinarom. One su inače veoma dru- željubiva bića i biće vam zahvalne za malu pomoć. Vevericama ne škodi hladnoća, ali su osetljive na ve- like vrućine i mogu doživeti toplotni udar. Ako se tako nešto slučajno dogodi, umotajte je u mokar peškir i stavite joj malo leda na čelo.Veverice su tako male i nežne da ne smete da ih hvatate rukama jer ne mo- žete da procenite koliko jako možete da ih stisnete. Ako je neophodno da jedno vreme ostane kod vas zbog nege, na krilo ili na sto stavite njenu omiljenu hranu koju koristite isključivo kada je vi lično hranite. Kada upozna okolinu, veveri- ca će oprezno da priđe, uzme hranu sa vašeg dlana i ako je u mogućno- sti, pobeći će. Zatim će doći po još i, naravno, sve će trpati u kesice koje ima u ustima. Ostanite mirni i samo je posmatrajte; ne brinite, doći će vre- me kada ćete je vući za uši ako je ne- valjala, ali do tada morate biti strplji- vi. Sedite i samo je posmatrajte kako istražuje prostor oko sebe, to je mnogo puta zabavnije i smešnije nego da je jurite samo da biste je pomazili. S.M.
  17. 17. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200718 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Verujte da nećete moći da skinete pogled sa nje. Za nju je svaki novi predmet izvor zabave.Veve- ricu ne lovite i ne jurite je jer ćete samo sve upropastiti. Vremenom će početi da se vere po vama- tražeći hranu po džepovima, u kosi ili u ustima, a zatim će početi da ide za vama. Ne preterujte sa hranom, dovoljno je svaki put po malo, jer će napuniti usta i otići negde da polako sve pojede. Veverice se povlače u svoje odaje čim počne da se smrkava i ostaju u njima do zore. One su uglavnom zdrave celog života i umiru u poznim godinama. Problemi mogu nastati zbog nepravil- ne ishrane. Dešava se da počne da im opada dla- ka na pojedinim mestima, ali ne plašite, već im re- dovno dajte voće jer ono sadrži vitamine i sve će biti u redu. Ponekad mogu imati proliv ako prete- rate sa svežim voćem; tada joj ga ukinite na neko- liko dana. S druge strane, ako imaju zatvor, dajte im više voća. To se dešava ako pojedu svoj krevet - novine ili pamuk. Kada trče, dešava se da je povrede stvari- ma u blizini. Sklonite sve oštre predmete iznutra i spolja. Povrede im brzo zarastaju i ne treba brinu- ti o njima, osim ako su velike i opasne. Kada jedu mnogo meke hrane, postoji opa- snost da im zubi previše izrastu i zato im s vreme- na na vreme morate davati lešnike i orahe u ljusci da ih one same otvore. Veverice ne spavaju zimi ali su tada malo usporenije. Nasuprot gore pomenutim nevoljenim glodarima, veverice samo jednom ili dva puta go- dišnje na svet donose potomstvo. Sposobne su za razmnožavanje posle godinu dana. Mlađe se pare jednom, a starije dva puta godišnje; jednom oko februara i marta, a dru- gi put oko oktobra i novembra. Tada ženka zove mužjaka specifičnim zvukom, sličnim re- čima »čip-čip«, a onda počinje jurnjava. Mužja- ka je lako prepoznati prema obeležjima pola. Često se dešava da ženka posle parenja gri- ze mužjaka kad god joj priđe i može ga izuje- dati do smrti. Isto tako, ako mužjak ostane sa ženkom, ona u strahu može da izgazi mlade u gnezdu. U malom prostoru stalno se tuku i grizu. Ženka nosi plodove oko 30 dana, ali je i dalje vrlo aktivna, a u kućicu se povlači na dan okota. Broj mladunaca je od 3-8, i rađaju se goli i slepi. Do progledavanja im treba oko tri nedelje, ili čak i malo duže; za to vreme do- bijaju dosta dlake koja je svetle boje, a kasni- je sve tamnija i tamnija. Izlaze iz kućice po- sle 35 dana. Preciznije, promene se dešavaju ovako: od 10. do12. dana pojavljuju se pruge, od 12. do 14. počinje da raste dlaka. Na 16. dan mladi izgledaju kao odrasli u minijaturi a od 26. do 30. dana otvaraju oči i onda od 30. do 35. dana počinju sami da se hrane.
  18. 18. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 19© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Pošto se mladunci u prirodi rađaju potpu- no goli i slepi, izgledaju veoma veoma nežno. Uprkos tome, u slučaju da je veverica uzne- mirena u svom “gnezdu” ili u svojoj duplji, od bilo čega ili bilo koga, ona će bez razmišljanja i čekanja preneti mladunce na drugo mesto, jer je u okolini pripremila bar još pet rezervnih položaja za slučaj opasnosti, za premeštanje mladih. Kod drugog okota, neko od tih rezerv- nih mesta koriste prethodni mladi. U početku, kad izađu iz gnezda, mladunci su veoma tra- pavi i veoma se sporo kreću po granama, ali sasvim sigurno neće pasti s drveta. Životinjske majke su čudo, ali zaista čudo, taman posla da ga ozledi, a zubi su joj kao ži- let. Zamislite samo majke koje nemirno skaču sa mladuncem u zubima; kolika snaga i oštri- na, a kakva pažnja i ljubav, i nadasve ne- žnost prema mladima... Ako se uopšte mogu uporediti mačka i veverica, jer mačka ne skače po drveću i s grane na granu do drugog sklo- ništa, baš tako, premešta ih i nosa tamo gde misli da je sigurno, a to je obično mesto gde ima najma- nje mirisa ili drugih tragova i obeležavanja terito- rije. Na slici se to baš lepo vidi; ovo je klasična poza pripreme da se nešto stavi u usta i nosi. Mla- dunce ne nosi u šapicama, one joj trebaju za kreta- nje, bez njih ne može da se penje, da skače. Pred- njim šapicama priprema sve za stavljanje u zube, okreće, proba... a za to vreme sedi na zadnjim. Mladunca nosi u zubima i kreće se kao da u zubi- ma nosi šišarku, izuzetno spretno i brzo. Ako mogu da hodaju, ići će za njom, odmah iza nje, ali uvek po jedno, nikad ih neće povesti sve. Kada ih vidite u većem broju, to je verovatno majka sa svojom decom; obično su vezane za je- dno mesto i sve druge teraju sa tog mesta. Jedino kad je porodica u pitanju, mogu se videti zajedno. V.W.
  19. 19. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200720 Kada nas sunce obasjava - Zemlja se greje, jer se jedan deo toplote zadržava na zemlji zbog nepropusnih gasova unutar naše atmosfere.Tako se i stvaraju uslovi za ži- vot na Zemlji, jer kada se Zemlja ne bi greja- la, bila bi previše hladna i na njoj ne bi bilo života. Ipak, deo toplote se sa Zemlje vraća (ili isijava) nazad u svemir. Ako se to isijava- nje toplote nazad u svemir smanji zbog ne- propusnih oblaka gasova u atmosferi, Zemlja počinje da se zagreva. I to se zove „efekat sta- klene bašte“, a te gasove zovemo tada ga- sovima staklene bašte. Koji su to gasovi? Pre svega, ugljen - dioksid (CO2), koji se našao u prevelikoj količini u atmosferi zbog velikog sagorevanja nafte, gasa, uglja i drve- ta koje koristimo za grejanje, saobraćaj, indu- striju, a deo je došao i iz vulkana. Posebno je još opasan metan, jer 25 puta bolje akumuli- ra toplotu od CO2 a nastaje i usled podrigi- vanja i prdenja stoke na farmama, a opasan je i azotni oksid, jer 270 puta bolje akumulira toplotu od CO2, a dolazi od đubriva sa njiva. Da li postoji način da se smanji količina CO2 u atmosferi? Da, postoji, drveće ga uzi- ma iz vazduha i čuva u sebi. Ali ako jedemo mnogo mesa, potrebno je gajiti mnogo sto- ke, a ovoj treba obezbediti hranu. Zbog toga se krče šume svuda u svetu, pa se i CO2 iz šuma dodatno još oslobađa; umesto šuma se prave pašnjaci i polja na kojima se seju žitari- ce. Ali i ove žitarice, čak i iz zemalja u kojima vlada glad i manjak hrane (npr. u Africi u Juž- noj Americi) se ne koriste za ishranu ljudi već stoke. Praktično, siromašne zemlje hrane sto- ku bogatih, po cenu sopstvene gladi. A sva- kog dana u svetu od gladi umre 30.000 dece! S jedne strane krčenje šuma, što dovodi do erozije tla, pojavljuju se klizišta, a konačan rezultat je stvaranje stepa i pustinja. Sa dru- ge strane, imamo veliku proizvodnju i jedenje mesa, koja će se dva puta uvećati do 2050. go- dine, što danas dovodi do ubijanja preko 60 milijardi životinja godišnje. Pri tome, u svetu sada ima dva puta više farmskih životinja ne- godivljih. Bitno je i to, da se toliko veliko jede- nje mesa loše odražava i na zdravlje ljudi - lju di postaju gojazni, a uvećavaju se bolesti srca i krvotoka. A samo jedna od velikih posledi- ca, pored ovih nabrojanih, jeste i ta što životi- nje ostaju bez šuma i prašuma, ostaju bez hra- ne i nestaju kompletne vrste. I to je konačno. Mi na taj način remetimo sklad koji vlada u prirodi, uništavamo lance ishrane, a da uopšte i ne znamo kakve će biti posledice po prirodu i ži- votinje. I konačno, na Zemlji nastaje sve više ste- pa i pustinja, nestaju mnoge životinjske vrste, a mi postajemo sve zavisniji od mesa i sve bolesni- ji. Sada čak obolevamo i od nekih novih, teških i smrtonosnih bolesti koje su se pojavile kod ži- votinja i koje se prenose na ljude, kao što su pti- čji grip i kravlje ludilo (BSE). Ponovo se javljaju i neke stare bolesti za koje smo mislili da su davno nestale, kao što su ebola, kolera, velike boginje.... Da li mi ljudi uopšte imamo šanse da preživi- mo? Očigledno je da se moramo promeniti pre svega mi, klima u nama, pa tek onda klima na Ze- mlji. Moramo da prestanemo da sve iskorišćava- mo - svoje bližnje, druge ljude, prirodu, životinje. Moramo prestati da zagađujemo sve oko sebe i da konačno počnemo da čistimo oko sebe. A pre svega, SADA I ODMAH moramo prestati da jede- mo naša sastvorenja, životinje, da jedemo meso. Moramo postati vegetarijanci zbog nas samih! U stvari , ništa ne moramo - imamo slobodnu volju; da li ćemo šansu iskoristiti ili ne, stvar je naše odluke. Ali, po svemu sudeći, pravo pitanje jeste da li ćemo drugu šansu uopšte imati? A kako da počnemo da se menjamo? Mnogi će reći: »To je nemoguće«. Ali to nije istina! Za skromni početak, odlučimo se da li ćemo da jedemo konvencionalnu hranu sa industrij- skih polja, gde se ova sadi i gaji za velike dis- konte, uz veliku primenu herbicida i đubriva, ili ćemo se odlučiti za organsku hranu koja je mnogo zdravija. A postoji još i bolji izbor - hra- na dobijena iz miroljubive poljoprivrede. U njoj nema hemijskih preparata, nema aditiva, nema đubriva - ni prirodnog ni veštačkog, nema uop- šte stoke koja se tovi i kolje. Tu se životinje ne iskorišćavaju, ne jedu se, nego žive sa ljudima u miru i prijateljstvu. Pa da li toga negde ima? Ima, nego šta! Pogledajte naredne stranice , pa sami donesite SVOJ SUD. Samo napred! Urednik Globalno otopljavanje - zašto se dešava baš nama? Zašto baš sada?
  20. 20. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 21© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 KONVENCIONALNA poljoprivreda Mrtva, degenerisana zemlja zbog velike primene hemijskih sredstava; raširen uzgoj životinja ORGANSKA poljoprivreda I pored onog »bio«: čuvanje »korisnih« životinja i često velika primena životinjskih »otpadaka« kao i sredstava za đubrenje MIROLJUBIVA poljoprivreda Za razliku od »organske« - nema stradanja životinja, ima se poštovanje i odgovoran odnos prema zemlji i rastinju Miroljubiva poljoprivreda Činjenice - činjenice - činjenice Odlučite sami!
  21. 21. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200722 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 KONVENCIONALNA poljoprivreda 1. Hemijsko đubrivo („mineralno đubrivo“) - Azotno đubrivo N: do 200 kg/ha - Fosfatno đubrivo P: do 60 kg/ha - Kalijumovo đubrivo K: do 75 kg/ha - Magnezijumovo đubrivo Mg: do 100 kg/ha - Sumporno đubrenje S: do 60 kg/ha - Đubrenje krečom CaO. - Hranljive materije u tragovima: bor, bakar, mangan 2. Organsko đubrivo - Stajsko đubrivo od svih vrsta životinja, ptičji izmet - Osoka: do 60.000 litara po hektaru godišnje + hemijski dodaci - Tečno stajsko đubrivo: mokraća životinja + čvrsti otpaci - Talog sa prečistača/filtera - Mesno-koštano brašno = otpaci iz klanice: 155.000 - 200.000 t/god. - Đubrenje slamom, ostaci žetve - Zeleno đubrenje: detelina, lucerka, leguminozi - Kompost: od otpadaka iz domaćinstva i od otpadaka iz bašti 3. Sredstva za zaštitu biljaka - Hemijski pesticidi sa sledećim aktivnim materijama (visoke konce- ntracije, nekoliko litara po hektaru godišnje, razređeno u vodi, često otrovno za ribe ili opasno za pčele): - enzimi: pokreću hemijske procese u biljci - hormoni: auksini, giberelini, kinetini, abscininska kiselina: uništava korov; sprečava rast korenja, podstiče rast i klijanje; izaziva mirovanje seme- na, pospešuje rano cvetanje, usporava starenje kulture, ojačava biljku protiv loma, sprečava rast gljiva - akaricidi: protiv grinja i pauka - baktericidi: protiv crva i bakterija - fungicidi: protiv gljiva - herbicidi: protiv raznih vrsta „korova“ - insekticidi: protiv insekata - moluskicidi: protiv puževa - nematicidi: protiv crva - rodenticidi: protiv glodara - repelenti: sredstva za plašenje divljači - feromoni: mirisne materije za seksualno primamljivanje ili zaplašivanje insekata, seksualno ponašanje vrsta u prirodi se ometa 4. Regulatori rasta - na primer, CCC hemijski hlorholinhlorid: rast stabljike se zaustavlja 5. Hemijski „čistači“ - herbicidi-čistači: svaka zelena biljka + život u zemljištu se pre setve ubije prskanjem - ekstra-herbicidi-blokatori: 14 dana pre žetve žito se ubije prskanjem. Ono odumire, žuti i može lakše da se žanje. Primenjuje se i posle žetve radi rane pripreme zemljišta 6. Hemijska sredstva za natapanje semena : - na primer tečni fungicid 7. Seme : - Visoko odgojene hibridne sorte. - Gen-manipulisane sorte (npr. terminator-gen koji uništava sposobnost za rast biljaka oko žita). 8. Držanje „korisnih“ životinja - Masovno uzgajanje životinja za dobijanje mleka i mesa; drže se razne životinje da bi se usmrtile i potom iskoristile za mleko, meso i sl. Napomena: Ovi podaci potiču delom iz: Uputstvo za đubrenje njiva i zelenih površina, Bavarskog po- krajinskog zavoda za kulturu zemljišta i uzgoj biljaka. Zakon o sredstvima za đubrenje i propis o sredstvima za đubrenje u Nemačkoj / Udžbenik za obrazovanje poljoprivredni- ka 2002: osnovni stepen agrarne privrede. Udžbenik za obrazovanje poljoprivrednika 2002: Stručni stepen poljoprivrednik / Magazin o žitaricama 3/2003. Gde ne padne nijedno zrno, tu ništa ni ne izraste. Zemljište je ubijeno prskanjem. Prskanje – smrt se vozi zaje- dno sa sredstvom za prskanje. Setva omogućava i pospešuje intenzivni tov životinja. Godišnji prinosi u konvencional- noj poljoprivredi - žito: 8 -12 t/ha - krompir: 60 t/ha
  22. 22. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 23© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 ORGANSKA poljoprivreda Idealizam ekološke zemljoradnje iz početnih godina povukao se pred razmišljanjem u duhu konvencionalne poljoprivrede sa bi- ološkim sredstvima. Sasvim jasno, agrarno-politički trend ide u pravcu držanja korisnih životinja i proizvodnje mesa. Dole nave- dena sredstva ne koriste se prinudno, već su dozvoljena ekolo- škim propisom EU. 1. Organsko đubrivo (biljno i životinjsko) – „stajsko đubrivo“ ( odredbama EU-EKO-član VO-Nr.437, dozvoljeno od 2002. godine) – otpaci od klanja kao što su: – krvno brašno, brašno od kopita – brašno od rogova, griz od rogova, otcepljeni delovi rogova – koštano brašno, od koga se izrađuje i tutkalo – riblje brašno – mesno brašno – brašno od perja i grive – mleveni delovi od krzna i kože – vuna – sukno od grive i čekinja – mlečni proizvodi - stajsko đubrivo od svih vrsta životinja – osoka (tečno stajsko đubrivo): do 60.000 l /ha godišnje + organski dodaci osoci – tečno stajsko đubrivo: mokraća od životinja – usitnjen pesak od rogova 501 kremeno (kvarcno) brašno izmešano sa peskom od kravljih rogova, npr. za biološku dinamičnu poljoprivredu) – ptičji (živinski) izmet – želatin (insekticid) – šljaka (zgura) dobija se pri proizvodnji gvožđa i čelika – đubrivo od slame i ostatak od žetve – bakar, sumpor – kameno brašno – hranljive materije u tragovima – zeleno đubrivo: detelina, lucerka, leguminoza, itd. – kamena brašna – ekstrakti od algi – kompost – razni otpaci iz domaćinstva, ostaci od jedenja mesa – otpaci iz bašte 2. Sredstva za zaštitu biljaka dobijena od organskih materija (dozvoljeno propisima EU-EKO!) za uništavanje (usmrćivanje) malih životinja i insekata: - insekticidi, na primer želatini (ubija insekte) - fungicidi (ubija gljive) - akaricidi (protiv crva) - moluskicidi (protiv puževa) - repelenti (sredstva za plašenje) - feromoni (sredstva za zbunjivanje/primamljivanje) - razni mikroorganizmi za uništavanje štetočina 3. Sredstva protiv malih životinja - dimljenje (na primer miševa) drvnim gasom - smrtonosne zamke/zamke za hvatanje životinja bez usmrćivanja - osmuđivanje (opaljivanje) plamenom 4. Držanje korisnih životinja - masovno držanje životinja za proizvodnju mleka i mesa, sve vrste životinja se drže da bi bile ubijene Godišnji prinosi u organskoj poljoprivredi - žito: do 4 - 6 t/ha - krompir: 20 - 30 t/ha Milioni tona đubriva i tečnog đubriva koji se bacaju na njive i u „biološkom“ uzgoju Idila vara: ova krava bez rogova i njena telad uskoro će biti zaklani Na poljima je dozvoljeno bacati mesno brašno i krvno brašno
  23. 23. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200724 U njivi koja ne sadrži otrove, ži- votinje se osećaju dobro Žitno polje miroljubive zemljoradnje: zdravo ze- mljište donosi zdrave „plodove“. Pored njih svoje mesto imaju i mnoge druge „korovne biljke“ Godišnji prinos u miroljubivoj poljoprivredi - žito: 2,5 - 3,5 t/ha - krompir: 8 - 10 t/ha Pri tom se zemlja svake treće godine osta- vlja da miruje - da bi se regenerisalo MIROLJUBIVA poljoprivreda Ona se organizuje tako da potpomaže život, a ne da ga prekine. Zdrava zemlja = zdrave biljke = zdravi plodovi = zdravi prehrambeni proizvodi 1. Organsko ojačavanje zemlje (čisto biljno) - Zdravo zemljište kao podloga: Miroljubiva zemljoradnja stvara bazu da u zemljištu budu zdrave hranljive materije, mineralne materije i elementi u tragovima. Ove mogu onda da preuzmu biljke i predaju ih dalje svojim zdravim plodovima. - ostaci slame i žetve - sačma (prekrupa) od žita i mahunarki - Presovani kolač od suncokreta - brašno od prakamenja (kameno brašno) - hranljive materije u tragovima, npr. žitna glina - kristalne soli - sredstva za jačanje biljaka i zemljišta: npr. kaše od zelja, koprive, ekstrakti algi itd. - biljni kompost - unapređivanje života u zemljištu, npr. pomoću glista 2. Poljoprivreda sa tri polja - prva godina: gajenje kultura - druga godina: gajenje kultura - parlog (tj. polje dobija dvanaestomesečnu fazu mirovanja tokom koje život u zemljištu može da se regeneriše) 3. Miroljubiva zemljoradnja: - bez držanja korisnih životinja - bez hemijskih srestva za đubrenje i prskanje - bez životinjskih đubriva (bez otpadaka od kla- nja) - obzirnost prema životinjama, dakle, bez ubija- nja (klanja) životinja - obzirnost prema biljkama - obzirnost prema životu u zemljištu - pospešivati život, ne ubijati - normalan rast, bez forsiranja rasta biljaka, usled čega biljke postaju stabilne, zdrave i otporne 4. Zemljišna poljoprivreda: - Zemljišna ishrana označava put ka jednoj no- voj poljoprivredi, u kojoj se zemljištu ne oduzima nije- dna biljka, već čovek žanje plodove višegodišnjih bi- ljaka (npr. voće i jagodičasto voće) i biljke ostaju u životu. Ovim oblikom miroljubive zemljoradnje takođe se počinje prilikom gajenja povrća. Udruženje »Sloboda za životinje« u svakom gra- du gde ima zainteresovanih ljudi, organizovaće edukaciju o Miroljubivoj zemljoradnji. Svi koji su zainteresovanida pomognu u organizaciji tribine sa projekcijom filma Miroljubiva zemljoradnja« u svom gradu, mogu se javiti na telefon 064/168-55-75. Rado ćemo se odazvati. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
  24. 24. Bez hemije Primena hemije znači namerno mešanje u metabolizam biljaka, hormonima i enzimi- ma rasta. Miroljubiva zemljoradnja, naprotiv, znači negu biljaka bez upotrebe pesti- cida, bez herbicida, bez insekticida, bez fungicida. Isto tako, pri konzervisanju proi- zvoda, u skladištima i hladnjačama, ne primenjuju se otrovne i štetne materije. U savremenim sistemima za provetravanje i hlađenje ne primenjuju se otrovne materije. Bez veštačkog đubriva i materija za prečišćavanje Veštačko đubrivo u konvencionalnoj poljoprivredi služi kao »infuzija« sintetički proizvedenim hranljivim materijama - azotom, fosforom i kalijumom. Međutim, ta ogromna proizvedena količina voća i povrća ostaje neispitana. Miroljubiva zemljoradnja znači proizvoditi hranu Nema manipulacije sa genima! Zemljoradnici u miroljubivoj zemljoradnji ne pokušavaju da »preoblikuju« Bož- je stvaranje. Oni ne prisiljavaju biljke da se prilagode čovekovim potrebama, nego se iz dana u dan trude da im stvore potrebne uslove za nesmetan prirodni rast. Bez čvrstog i tečnog stajskog đubriva Za podstrekivanje prekomernog rasta biljaka na »eko«-ekonomijama se umesto ve- štačkog đubriva najčešće primenjuje čvrsto i tečno stajsko đubrivo, koje je otpa- dni produkt industrije uzgoja životinja. Međutim, agresivna osoka je štetna i za priro- dnu sredinu, jer su u njoj sadržani ostaci antibiotika i druga bakterijska zagađenja, npr. od bakterije escherichia coli. I lekari kritički gledaju na upotrebu ovog đubriva. U miroljubivoj zemljoradnji na polja se ne bacaju ni čvrsta ni tečna stajska đubriva. Bez ubijanja životinja U miroljubivoj zemljoradnji nema čuvanja »korisnih« životinja. Na našim imanjima sa ljudi- ma živi mnogo životinja, u miru, kao prijatelji i sabližnji. Ne zakolje se nijedna svinja, nije- dna krava, nijedna kokoška, nijedna ovca - one ne moraju da strahuju od mesarskog noža. Bez klaničnog otpada Trgovina klaničnim otpadom postala je veoma unosna. Kako konvencionalna, tako i ta- kozvana »ekološka« zemljoradnja sa zadovoljstvom primenjuju koštano brašno, vla- kna, brašno od rogova i krvno brašno kao alternativno i veštačko đubrivo, a to je do- zvoljeno i eko-propisima EU. Međutim, miroljubiva zemljoradnja se i u tome razlikuje od »eko«, jer ne koristi brašno od rogova, ni krvno brašno, ni koštano brašno, ni vlakna! Novi odnos prema ljudima, prirodi i životinjama Zdrava zemlja, zdravi plodovi, zdrava priroda, zdrave životinje - zdravi ljudi! Razlozi da započnete miroljubivu poljoprivredu su mnogobrojni, nabrojali smo samo neke. A jedan od važnijih je što pri miroljubivoj poljoprivredi ni jedna životinja ne mora da umre. Životinje na poljima miroljubive poljoprivrede gube strah od ljudi, tu često nalaze utočište i hranu koju za njih ostavljaju ljudi jer žele da budu prijatelji sa njima. U vreme lova na ta- kvim poljima povećava se broj životinja jer osećaju da su na sigurnom. MIROLJUBIVA POLJOPRIVREDA - NADA PLANETE ZEMLJE
  25. 25. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200726 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 „Bio“ i „eko“ malim, sporim koracima izlaze iz zone ismevanja agrarne poljoprivrede Ekološki uzgoj hrane trenutno zauzima manje od 3 odsto svih poljoprivrednih iskoristivih površina u industrijskim zemljama, npr. u Nemačkoj. Životinja- ma je pri tom za života nešto bolje – imaju više slobo- dnog prostora i ne smeju se hraniti leševima svoje vr- ste. Ako je reč o kupljenim životinjama, kupac mleka i mesnih proizvoda mora znati za njihovu kanibalsku prošlost. I polja su malo odahnula – bila su pošteđena hemijskih otrova. No dokazano je da osoka i stajsko đubrivo takođe opterećuju polja i atmosferu velikom količinom metana koji nastaje pri masovnom uzgoju životinja. I ne samo to – do sredine decembra 2000. godine i u „ekološkoj zemljioradnji“ zemlja se đubrila brašnom od krvi i kostiju. Ti se kompromisi sada sve- te. Kupljene životinje sumnjivog porekla, stajsko đu- brivo i osoka na poljima, te krvno brašno u đubrivu, elementi su nesigurnosti u „BSE-eri“ koji se ne mogu prikriti ni tako lepim etiketama poput „eko“ i „bio“. »Miroljubiva poljoprivreda« bez pesticida, antibiotika, hormona, bez osoke i stajskog đubriva Kada smo počeli da gajimo povrće i žitarice, takve su skraćenice bile još uvek nepoznate. Nama je sta- lo do proizvodnje visokovrednih i zdravih životnih na- mirnica u potpunom skladu sa životom prirode. Naš princip je bio i jeste da niko ne mora da umre radi proizvodnje zdrave, ukusne i dobre hrane – ni životi- nje u štalama, na livadama i u šumama, ni najmanja živa bića ispod zemljine kore. Zato u miroljubivoj po ljoprivredi ne dolaze u obzir nikakva hemijska đubri- va. Đubri se zdravim, nezagađenim, prirodnim sup- stancama i mineralima. Zemlja se priprema pažljivo, pretežno okopavanjem, delom i plitkim oranjem, a ži- votinje sve vreme imaju pravo na život, životni prostor, hranu i našu pomoć, primereno svojoj vrsti. Danas na taj način obrađujemo skoro 2.000 ha za uzgoj žitari- ca, povrća, voća i začinskog bilja. Miroljubiva poljoprivreda kao izlaz iz ekološke i prehrambene katastrofe! Kada smo pre 17 godina na našim imanjima na obo- du oblasti Spessart u Nemačkoj započeli sa poljoprivre- dom bez uzgoja životinja radi iskorišćavanja, činili smo to u prvom redu zbog ljubavi prema životinjama koje ni- smo hteli da koljemo. Uskoro smo počeli da se bavimo uzgojem biljaka zbog ljubavi prema ljudima. Miroljubi- vi uzgoj žitarica, povrća i voća postao je središnja tačka proizvodnje zdravih životnih namirnica. Danas tako va- žne reči – bez BSE i bez dioksina, bez antibiotika i hor- mona – tada još niko ne bi razumeo. A upravo su to ozna- ke garancije kvaliteta za naše proizvode. Zdrave životne namirnice prioritet su novog doba u kojem se klanje živo- tinja smanjuje, a jednog dana će sasvim prestati, što je predvideo univerzalni genije Zapada Leonardo da Vinči kada je rekao: „Doći će vreme kada će ljudi ubistvo ži- votinja smatrati prekršajem isto kao i ubistvo čoveka“. Oskrnavljen svet životinja sada prisiljava čovečanstvo na taj obrt. Svako može dati svoj prilog, a u interesu svog zdravlja i zbog poštovanja prava na zdravu ishranu, mo- ramo voditi računa o tome šta jedemo. Seljačka poljoprivreda pretvorila se u poslednjih 50 godina u nasilnu agrarnu industriju koja danas nagoveštava i njen skori kraj Takva poljoprivreda nije nasilna samo prema mili- jardama goveda, svinja i kokoši koje tovi u varvarskim uslovima u stajama za masovni uzgoj životinja koje muči beskrajnim transportima i kolje uz zaglušujuće kri- kove straha, ona je nasilna i prema prirodi, pitkoj vodi, okolini i atmosferi koju zagađuje sa više od 30 miliona tona herbicida širom sveta. Kao žrtva hemijskog raspr- šivača pada sve što stoji na putu industrijskom iskori- šćavanju prirode – i najmanja živa bića u zemlji, kao i poljsko cveće. Njive su se isušile, monokulture su razorile zasađe- na područja, pojavile su se kisele kiše i globalno zagre- vanje. Kao suprotan pokret nastala je „ekološka poljo- privreda“, koja se prema životinjama ponaša „primereno vrsti“, a poljske plodove uzgaja „ekološki“. Miroljubiva poljoprivreda, model za budućnost
  26. 26. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 27© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Ko zapravo zna da je oko 75 odsto svih živo- tnih namirnica podvrgnuto industrijskim „postupci- ma oplemenjivanja“. Npr. da bi jaja za doručak imala pravu žutu boju, kokoškama se u hranu dodaje odgo- varajuća boja. Ružičasta boja lososa proizvod je he- mičara. Gotove supe nemaju ničeg zajedničkog sa pri- rodnom supom; one su rezultat skupe tehnologije. Životinjski proizvodi zapravo su „kante za smeće dru- štva blagostanja“, kao i životne namirnice Testeninama se dodaje sredstvo za penjenje kako bi se brže skuvale. Miris breskve u jogurtu proizvodi se od gljivica plesni i bakterija. Takozvana pogača od belančevina, koja preosta- je prilikom prerade pilećeg mesa, nakon obrade na- tronskom ceđi završava u konzervama đuveča kao hranljivi sastojak. Poseban specijalitet jeste koktel od morskih plodova, u kojem se smućka otpad od ribolo- va, aromatizuje se i servira u obliku škampi ili lignji. Zbog svega toga ljudski organizam pati i reaguje na takvu hranu bolestima i alergijama. Traže se novi načini prehranjivanja; nastaje „bio“ i „eko“ trend Bez sumnje je BSE probudio mase i stvorio trend - „bio“ i „eko“. No ubrzo je otkriveno da ni „bio-gove- dina“ nije sigurna jer i životinje sa „eko - ekonomija “ moraju da se testiraju na kravlje ludilo pre nego što se zakolju. Razlog je u tome što „bio“seljak sme da doku- pljuje konvencionalnu hranu za uzgajanje životinja – do 10 odsto za goveda i 20 odsto za svinje. Potrošači se zato s pravom pitaju šta im donose tzv. dokupljene „bio“ životinje – takođe i BSE, ili možda TBC, ili slinav- ku i šap. Potrošač više ni u šta ne može da se pouzda, pa ni u tzv. »eko« povrće, jer odricanje od pesticida i herbicida ne menja ništa u sastavu ako polja i livade dolaze u dodir sa stajskim đubrivom i osokom, a time verovatno i sa atibioticima i prionima koji dovode do kravljeg ludila. Zaključak – izlaz iz ekološke i prehrambene krize samo revolucijom »miroljubive poljoprivrede«. Ako nas je iskorišćavanje životinja i biljaka u proi- zvodnji hrane dovelo do ivice ekološke i prehrambene ka- tastrofe, u šta danas niko ne sumnja, onda je logično da zdrav uzgoj postoji samo tamo gde nema izgoja životi- nja radi iskorišćavanja u prehrambene i druge svrhe, i gde na polja ne dolazi stajsko đubrivo zagađeno otpaci- ma raznih hormona i antibiotika koji se daju da bi životi- nje uopšte mogle da prežive torturu tovljenja. Niko danas ne može biti siguran da su krompir i šargarepa, salata i paradajz zaista bez BSE. Garancije može da da samo poljoprivreda koja ne upotrebljaba đubrivo i ostale proi- zvode zagađene raznim otrovima štetnim za sve žive or- ganizme i ljude, a to za sada primenjuje samo »mirolju- biva poljoprivreda«. Prema našem mišljenju, to je put koji treba da sledimo kako bismo izašli iz klimatske, ekološke i prehrambene katastrofe. Moris Hoblaj proizvođač vegetarijanske hrane e-mail: moris.hoblaj@gmx.de
  27. 27. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200728 Naučni magazin „Svet čuda” br. 5/08 u članku „Koliko je zaista otrovno ono što jedemo?” izneo je sledeće : • 168 pesticida koji su zakonski dozvoljeni u EU, dokazano mogu da dovedu do pojave raka, otrovni su i/ili menjaju ljudsko nasleđe. • 40.000 tona sredstava za zaštitu bi- ljaka godišnje se raspe samo po Nema- čkoj. Troškovi: više od milijardu evra. • Zastrašujuće: Nijedna laboratorija, tako piše naučni magazin „Svet čuda” (“Welt der Wun- der”), nije u mogućnosti da napravi probe na sva postojeća sredstva za zaštitu biljaka, između ostalog i zbog toga što uopšte nije poznato ko- liko se hemijskih sredstava koristi širom sveta. • I genetika na njivama isto tako napreduje džino- vskim koracima: »150 miliona hektara širom sveta zasejano je genetski izmenjenim Bt-kukuruzom, a ova tendencija je u porastu. Ovaj gen kukuruza proizvodi jedan visokoefikasni insekticid koji šte- ti i korisnim insektima. Dejstvo na sisare i ljude ni o danas nije jasno istraženo«, piše „Svet čuda”. • Napad na zdravlje čoveka? Kao što sve više i više postaje poznato, najvažnija sredstva za osnovnu hranu, kao što je pšenica, pirinač, kuku- ruz, kompir, kao i sve sorte voća i povrća, manje ili više su opterećene štetnim materijama: »Save- zni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost živo- tnih namirnica napravio je 17.535 proba u celom svetu na 717 sredstava za zaštitu biljaka i do- kazano je prisustvo skoro svakog od tih sredsta- va u ovim namirnicama!« kaže se u ovom članku. Pri tom skoro polovina korišćenih pesticida važi kao “naročito opasna”, kao na primer Ipfodion: ovo sredstvo protiv gljivica otkriveno je u velikim do- zama na raznim sortama voća, a i na salatama. U stručnoj literaturi može se pročitati da se ova ma- terija svrstava u izazivače raka. A ipak se koristi. Alternativa : »miroljubiva poljoprivreda« »Miroljubiva zemljoradnja« u Špesartu pokazuje da je poljoprivreda moguća i bez štetnih pe- sticida i spornog korišćenja čvrstog i teč- nog đubriva. Miroljubiva zemljoradnja je jedanoblik gajenja koji se vraća na prahrišćan- sku etiku i teži jedinstvu čoveka, zemljišta, Neoborive činjenice o zagađenju životnih namirnica pesticidima širom sveta prirode i životinja: u prvom planu je uvek dobrobit prirode i životinja, a ne profit. Trovanje pesticidima u Evropi Doduše, najveći broj direktnih trovanja i smrtnih slučajeva od sredstava za zaštitu bi- ljaka bude dokazan u nerazvijenim zemlja- ma i zemljama u razvoju – ali se posledice ovog otrovnog koktela mogu osetiti i kod nas: - Trenutno se broj ljudi sa alergijama u Nemačkoj procenjuje na oko 25.000.000. - Samo u Evropi polazi se od toga da je oko 15 odsto svih parova neplodno. - Doduše, neki veoma otrovni pesticidi su u Nemačkoj zabranjeni, ali „više od 80 odsto voća i povrća koje se proda u Nemačkoj, se uvozi“, kaže predsednik Nemačkog udruženja za trgovinu plo- dovima, Boruzevski, 8.februar 2008. g. »Južno- nemačkim novinama« („Suddeutsche Zeitung“). I čak i onda kada se oslonimo na domaće plodo- ve: mnogi otrovi se u zemljištu zadržavaju toli- ko dugo da i godinama nakon zabrane mogu da prouzrokuju štetu. Od svih „životnih namirnica“ meso pokazuje najveću opterećenost pesticidima. - „90 odsto opterećenosti dioksinom (dioxin) kod čoveka dovodi se u vezu sa životnim namir- nicama, 4/5 ovog otrova potiče od mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Polazna tačka ovog opterećenja jeste životinjska hrana«, piše časopis „Svet čuda“ učlanku„Kolikojezaistaotrovnonašejelo?“ioslo- vljava time jednu centralnu tačku – jedenje mesa. - U soja-pojasu u Argentini izvozi se na primer 90 odsto žetve i u Evropu. Za prosečnog Nemca koji godišnje pojede preko 60 kg mesa, mora se odgajiti sredstava za dobijanje hrane na površini od 10 milona hektara zemljišta – površi- na koja je otprilike velika kao trećina Nemačke. Pošto se u Nemačkoj, što se tiče potrebe za zasa- divim površinama, to ne može uraditi, sredstva za dobijanje hrane se uvoze – uključujući i sred- stva za zaštitu biljaka koja se u njima nalaze. - Čarls Vorfild (Charles Warfield), sa- izdavač jednog izveštaja Svetske zdravstve- ne organizacije WHO, rekao je o pesticidima: „Svakome bi trebalo da bude jasno, da čo- vek predstavlja apsolutni kraj lanca ishrane. Zbog toga, čak i herbicid koji se prska negde u Australiji na nekom žitnom polju, raznim za- obilaznim putevima uvek dospe u naše telo.“ © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
  28. 28. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 29© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 Alternativa : »miroljubiva poljoprivreda« Gajenje biljaka bez hemije „Ono što ne želiš da drugi tebi čini, to nemoj ni ti činiti drugome.“ Ova misao-vodilja iz Bese- de na Gori Isusa iz Nazareta važi u »miroljubivoj zemljoradnji« i za prirodu i za životinje: „Kako že- lim da me tretiraju? – Tako i biljke i životinje žele da budu tretirane. Šta je potrebno njivi? Kako je biljci?“ Za poljoprivrednika, mlinara i pekara, tu spada i sledeće: „Ja sam želim da ostanem zdrav – dakle, i svojim mušterijama ću ponuditi zdravu hranu.“ Tako je gajenje biljaka bez hemi- je logična posledica miroljubive filozofije. Zaštititi biljke u »miroljubivoj zemljoradnji« znači - ojačati ih npr. kamenim brašnom, iseckanim zelenišem i posebno pripremljenom hlebnom kašom. Jer zdrave biljke imaju prirodnu snagu otpornosti. Ekonomija sa tri polja/trogodišnja njiva Da bi se zemljište ojačalo na prirodan na- čin, u »miroljubivoj zemljoradnji« njiva treba svake treće godine da miruje i da se regeneri- še. Nebrojeno mnogo „saradnika“ u zemljištu, mikroorganizama i najmanjih živih bića, radi dok se njiva odmara nađubrena zelenišem; oni stvaraju potrebne materije i pripremaju zemlji- šte za novu fazu rastenja. Zbog čega se poljopri- vrednici dobrovoljno odriču jedne trećine žetve? „Na zdravom zemljištu rastu zdravi plodovi«! Bez držanja korisnih životinja Kao posledica miroljubivog i punog pošto- vanja stava prema životu, »miroljubiva zemljo- radnja« ne zna ni za kakvo držanje korisnih ži- votinja. Nikakve životinje se ne drže u uskim štalama, ne kolju se i ne jedu. One žive sa ljudi- ma kao njihovi prijatelji, do svog prirodnog kraja. Tečno đubrivo – „industrijski otpad“ - Pored otrovnog koktela od pesticida, važan doprinos opterećenju zemljišta, biljaka, a time i ljudi, jeste đubrenje tečnim đubrivom: „U moder- nim pogonima za tovljenje proces proizvodnje je toliko efikasan da tečno stajsko đubrivo kao vi- sokokoncentrisan industrijski otpad napada“, ci- tira se Džon Lambert iz Severne Karoline, farmer- uzgajivač kukuruza u penziji, u časopisu „Svet čuda“ 2/2008. „Ko time đubri, iči će u zatvor“. Kada je pre 10 godina probijen nasip jednog ba- zena sa tečnim đubrivom i sve dospelo u reku Nju River, a odatle u Atlantik, kažu da je to bila naj- veća katastrofa za čovekovu okolinu u istoriji SAD, dvostruko gora nego potonuće tankera sa naftom „Exon Valdez“, izveštava ovaj poljoprivrednik. - Kritični su, kod đubrenja tečnim đubri- vom, između ostalog, i u njemu sadržani anti- biotici koji kod čoveka mogu da izazovu otpor- nost na antibiotike. To znači da u slučaju neke teže bolesti antibiotik kao lek više ne deluje, već ostaje neefikasan. 50 odsto svetske proizvodnje antibiotika koristi se u masovnom uzgoju živo- tinja – koja u tečnom otpadu završava na polji- ma i njivama, u zemljištu, u podzemnim vodama. - Za razliku od SAD, gde se antibiotici koriste kao pospešivači rastenja, ovi antibiotici su u EU od 2006. godine zabranjeni kao dodatak stočnoj hrani. Kao dodatak stočnoj hrani, da se razumemo - a ne kao lek u pogonima za tovljenje. Ko pozna- je držanje životinja u masovnom uzgoju, zna koli- ko ono jako slabi imuni sistem životinja, tako da su životinje veoma podložne bolestima. Ako svinje ili goveda pokažu znake bolesti, odmah ih, razu- me se, leče antibioticima – a kao preventivna mera najčešće se odmah antibiotici daju i celom stadu. Aternativa: »miroljubiva poljoprivreda« Bez stajskog i tečnog đubriva Gde nema držanja životinja u masovnom uz- goju, tamo ni ne napadaju fekalije koje sa malim troškovima moraju da budu uklonjene. Tako »mi- roljubiva poljoprivreda« ne poznaje nikakvo đu- brenje stajskim i tečnim đubrivom. Ali biljke budu pošteđene tuširanja tečnim đubrivom i iz dru- gih razloga: one ne bivaju naterane na nepri- rodan rast; živa bića u zemljištu mogu da žive, r rastu i razmnožavaju se, a zemlja može da diše. Na takvim njivama i poljima koja ne sadrže ni- kakvu hemiju i nikakvo tečno đubrivo, ponovo se naseljavaju životinje koje žive slobodno, a koje se u uobičajenoj zemljoradnji jedva još mogu i vide- ti: poljski zečevi, srne, jarebice, prepelice, kao i veliki broj ptica pevačica - život se vraća nazad. (Sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev) Kojoj poljoprivredi Vi dajete prednost? Odlučite sami!

×