Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)

871 views

Published on

Pozdravljam vas, dragi čitaoci,
Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 6/7 Udruženja „Sloboda za životinje“. A u njemu ima više interesantnih tema koje imaju za cilj da se dublje zamislimo:
Na početku se objašnjava šta je Zemlja mira; zašto je ugrožena i zašto to ne smemo dozvoliti! Kako da je zaštitimo, kako da damo svoj glas da se očuva?
Zašto je hrana sve skuplja i zašto je nema? Malo smo i o tome razmišljali, sasvim dovoljno da i vas potaknemo da zauzmete svoj lični stav. A to je bitno za sve nas!
Hroničan problem napuštenih pasa i mačaka po gradovima i selima u Srbiji - više kompetentnih autora ga sagledava iz više uglova i predlaže svoja rešenja. Nadamo se da će se posle ovih članaka situacija malo više razjasniti i da ćemo svi zajedno biti bliže rešenju.
Zagađenje u Srbiji? Pa ima i toga, pročitajte.
Vegetarijanstvo kao alternativa našeg opstanka. Mislimo da je to jako bitno i da o tome treba da učimo i našu decu. Zemlja se raubuje ubrzano, vade se gramzivo rude i nafta iz njene utrobe, menja se klima, pojavljuju se sve ozbiljniji prirodni poremećaji klime a što dovodi do sve
većih promena u našim životina. Mada pokušavamo da sve održimo pod kontrolom i da ne ugrozimo svoj komoditet, to nam je sve teže i sve napornije. Pokušavamo da se ne menjamo, a moramo.Jer, sutra se može desiti da svi zakasnimo.
I poslednje priloge u časopisu posvećujemo malim vrednim radnicima, čiji rad skoro i da ne primećujemo, a koji su jedna od stepenica na putu našeg opstanka. Da njih nema, ne bi bilo cveća, ne ni bilo oprašivanja i mi bismo imali pustinju oko nas, a i pitanje da li bismo tada preživeli.
Reč je o pčelama - one vredno i diskretno rade svoj posao i nama omogućuju da živimo u ovako veličanstvenoj prirodi. Da li postoji mogućnost da sa pčelama napravimo novi dogovor? Da ih ne vidimo samo kao biće koje treba da iskoristimo? Pokušajmo.

Published in: Government & Nonprofit
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)

  1. 1. Časopis za ljubitelje životinja, prirode i zdravog života Urbane životinje Kako rešiti problem napuštenih životinja u Srbiji Novi trendovi u prehrambenoj industriji Za šta sve se danas koristi hrana? Reportaža sa Zemlje mira Divlje pčele br 6/7 Sloboda za životinje Sloboda za životinje Zovem se Lunja i ja sam Beogradjanin! Šta je to Zemlja mira? Zašto je ugrožena? Kako da dam svoj glas?
  2. 2. Izdavanje časopisa je pomogla kompanija Prelovac Media d.o.o. www.prelovac.com
  3. 3. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 3 Sadržaj 4. Vesti iz Udruženja “Sloboda za životinje”: 6. Šta je to Zemlja mira? 8. Kako da dam svoj glas - da zaštitim Zemlju mira? 9. Novi trendovi u prehrambenoj industriji 11. Zašto danas nema hrane? 12. Kako rešiti problem napuštenih pasa i mačaka? 15. Kratak presek situacije u Srbiji i Beogradu u oblasti rešava nja problema napuštenih pasa 17. Tema za razmišljanje1 19. Da li nas u skoroj budućnosti čeka najezda napuštenih mešanaca - pasa zle ćudi? 20. Transporti životinja 21. Dnevnik iz pakla - Firme koje testiraju na životinjama 22. Jedan predlog za učenje suživota između ljudi i životinja. 23. Razna iskustva po pitanju zaštite životinja 24. Intervju sa ornitologom Prof.Dr.Voislavom Vasićem 25. Miroljubiva zemljoradnja znači proizvoditi hranu 26. Dečije strane 29. Intervju sa predsednicom udruženja Sloboda za životinje povodom novog pravilnika Zakona o zaštiti prirode 31. Šokantno otkriće američkog udruženja humanista 32. Veganstvo i duhovni razvoj 33. Lepo nam je u Beogradu, zar ne? 34. Zagađenje voda i zemljišta u Srbiji 35. Najveća pretnje »plućima zemlje« je čovek! 36. Zagađenje? Ma, toga nema kod nas, zar ne? 38. Poštovanje Zakona o dobrobiti životinja u vezi izgradnje,održavanja i osnivanja prihvatilišta za napuštene životinje 40. »Večna Treblinka« - naš odnos prema životinjama 41. Vegetarijanski za decu 42. Reportaže sa Zemlje mira – divlje pčele 45. Ne -nasilno pčelarstvo Pozdravljam vas, dragi čitaoci, Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 6/7 Udruže- nja „Sloboda za životinje“. A u njemu ima više interesan- tnih tema koje imaju za cilj da se dublje zamislimo: Na početku se objašnjava šta je Zemlja mira; zašto je ugrožena i zašto to ne smemo dozvoliti! Kako da je zaštiti- mo, kako da damo svoj glas da se očuva? Zašto je hrana sve skuplja i zašto je nema? Malo smo i o tome razmišljali, sasvim dovoljno da i vas potaknemo da zauzmete svoj lični stav. A to je bitno za sve nas! Hroničan problem napuštenih pasa i mačaka po gra- dovima i selima u Srbiji - više kompetentnih autora ga sa- gledava iz više uglova i predlaže svoja rešenja. Nadamo se da će se posle ovih članaka situacija malo više razjasni- ti i da ćemo svi zajedno biti bliže rešenju. Zagađenje u Srbiji? Pa ima i toga, pročitajte. Vegetarijanstvo kao alternativa našeg opstanka. Mi- slimo da je to jako bitno i da o tome treba da učimo i našu decu. Zemlja se raubuje ubrzano, vade se gramzivo rude i nafta iz njene utrobe, menja se klima, pojavljuju se sve ozbiljniji prirodni poremećaji klime a što dovodi do sve većih promena u našim životina. Mada pokušavamo da sve održimo pod kontrolom i da ne ugrozimo svoj komo- ditet, to nam je sve teže i sve napornije. Pokušavamo da se ne menjamo, a moramo.Jer, sutra se može desiti da svi zakasnimo. I poslednje priloge u časopisu posvećujemo malim vrednim radnicima, čiji rad skoro i da ne primećujemo, a koji su jedna od stepenica na putu našeg opstanka. Da njih nema, ne bi bilo cveća, ne ni bilo oprašivanja i mi bi- smo imali pustinju oko nas, a i pitanje da li bismo tada pre- živeli. Reč je o pčelama - one vredno i diskretno rade svoj posao i nama omogućuju da živimo u ovako veličanstve- noj prirodi. Da li postoji mogućnost da sa pčelama napra- vimo novi dogovor? Da ih ne vidimo samo kao biće koje treba da iskoristimo? Pokušajmo. Glavni urednik Dragoslav Milovanović »SLOBODA ZA ŽIVOTINJE« revija za sve ljubitelje životinja, prirode i zdravog života broj 6/7, juni 2011.g. I Z D A J E : Udruženje za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje« Cvijićeva 62, 11000 Beograd Internet adresa: www.sloboda-za-zivotinje.org e-mail: kontakt@sloboda-za-zivotinje.org Predsednica: Snežana Milovanović gl. i odg.urednik: Dragoslav Milovanović Lektor Olja Stanić Prelom: TV Studio7.d.o.o. Beograd Štampa: »Grafostil«, Kragujevac ISSN: 1452-7065 = Sloboda za životinje COBISS.SR-ID 136007180 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011
  4. 4. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20074 NAJNOVIJE VESTI Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje«Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje« 4 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 Uvezipostojećeinternacionalizacijeiobjedinjavanjauprehrambe- nom sektoru, Evropska vegetarijanska unija, koja objedinjuje veći- nu vegetarijanskih grupa u Evropi, pokrenula je standardizovanu evropsku vegetarijansku oznaku zbog lakšeg prepoznavanja ve- getarijanskih proizvoda i usluga. Ovu oznaku u Srbiji zastupa udru- ženje za zaštitu i prava životinja i za promovisanje vegetarijanstva “Sloboda za životinje”. Predstavnik V oznake za Srbiju, udruženje »Slobodazaživotinje«,punopravniječlanEvropskevegetarijanske unije (EVU), sa pravom odlučivanja u okviru ove organizacije koja samostalno deluje ali je deo Internacionalne vegetarijanske unije. Uslovi za oznaku: Koncesionari Koncesionari imaju pravo da koriste evropsku vegetarijansku oznaku za promociju svojih proizvoda i da je štampaju direktno na pakovanje i reklamni materijal. Šta koncesionari moraju učiniti? Pre nego što bilo koji proizvod dobije oznaku, mora biti ispitan. Za ovaj postupak, svi sastojci moraju biti razotkriveni i proizvodni pogon mora biti dostupan. Čim proizvod ostvari pravo na oznaku, proizvođač je dužan da obaveštava nadležnu vegetarijansku or- ganizaciju o svim promenama koje se tiču sastojaka ili deklaraci- je proizvoda. Restorani Ugostiteljska firma koja koristi vegetarijansku oznaku mora u stal- noj ponudi da ima bar jedan kompletan vegetarijanski jelovnik, koji se menja bar onoliko često koliko i standardni jelovnik (obično je- dnom dnevno). Kao dodatak već postojećim vegetarijanskim jeli- ma na redovnom jelovniku (predjela, prilozi, salate, itd), restoran mora da ponudi bar dva jela (glavna jela, ne nužno kompletne je- lovnike), koja su prikladna za vegetarijance. - V-oznaka na proizvodima i restoranima pruža potpunu sigurnost kupcima i korisnicima usluga kada kupuju vegetarijanske i vegan- ske proizvode i proizvode bez GMO, i pruža sigurnost pri kupovini gotovih proizvoda. - Bezmesni proizvodi su jasno označeni, kao i njihovi proizvođači. - Nezavisna oznaka, koja se koristi za proizvode različitih proi- zvođača, pouzdanija je od neregulisane oznake prehrambene in- dustrije. Garantuje da nikakvi klanični propratni proizvodi nisu biti korišćeni niti tokom obrade namirnica (dakle bez želatina,ribljeg mehura za pročišćavanje i sl. V-oznaka, kao registrovana marka (Br. 678.553A) važeća je u gotovo svim evropskim zemljma od Španije do Rusije, od Islanda do Grčke. Više informacija na: www.v-label.info/sr/ www.sloboda-za-zivotinje.org telefon: +381 64 168 55 75 V-oznaka, kao registrovana marka (Br. 678.553A) važeća je u gotovo svim evropskim zemljma od Španije do Rusije, od Islanda do Grčke. Više informacija na: www.v-label.info/sr/ www.sloboda-za-zivotinje.org telefon: +381 64 168 55 75 PROGRANOL ® ZDRAVLJE IZ ZRNA GRAŠKA Poslednjih godina izbor potrošača, ali i tr- žišta sve češće je okrenut ka prirodnim in- gridijentima koji su istovremeno zdravstveno bezbedni i sa niskim nivoom alergena. Ra- pidno uvećanje broja populacije sa alergij- skim tegobama, doneo je drastične promene kako u industriji hrane tako i u segmentu di- jetetskih suplemenata. Potrošači žele zdrav, bezbedan i label – friendly proizvod, koji im pruža mogućnost da se informišu o sasta- vu, zdravstvenoj bezbednosti , dejstvu, nači- nu upotrebe, energetskom nivou, načinu pri- preme na jednostavan i pregledan način. Inovaciju u segmentu dijetetskih supleme- nata na tržište nam donosi kompanija FORTIS Team iz Beograda, koja je na tržište plasira- la preparat PROGRANOL® prevashodno na- menjen zdravom načinu održavanja odnosno smanjenja telesne težine, ali i kao svojevrsnu nutritivnu podršku zdravom stilu života. Zato i naš slogan glasi “savršen protein za vaš živo- tni stil“. Aktivna supstanca preparata je protein izolovan iz zrna graška, garantovanog pore- kla, bez genetski modifikovanih supstanci i bez glutena, bezbedan po korisnika, koji sadrži či- ste, prirodne sastojke u optimalnom odnosu. PROGRANOL® je odlična podrška zdra- vom gubitku težine i odličan izvor dodatne ener- gije, bez masti i ugljenih hidrata. Ublažuje glad i potrebu za slatkim a pri tom obezbeđuje unos kvalitetnog proteina. Osećaj sitosti traje neko- liko sati. Bogat je izvor aminokiselina, koje su neophodne za sintezu proteina i izgradnju mi- šićne mase, pa se preporučuje i kod bavljenja sportom i rekreacijom. U potpunosti je svarljiv. Takođe, po prvi put u Srbiji se proizvođač dijetetike deklarisao sa V-label izjavom, odno- sno tvrdnjom da je proizvod pogodan za ve- getarijansku ishranu, čime se preparat PRO- GRANOL® sa ponosom pridružio svetskoj porodici proizvoda sa V-label oznakom. Dobro je znati, zdrav život, vitalan or- ganizam i dobro zdravlje su životni stil. S toga se redovno krećite, zdravo se hrani- te, i redovno kontrolišite svoje zdravlje.
  5. 5. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 Kako možete da pomognete životinjama? Pomoć životinjama je odgovoran odnos prema njima i njohovim prirodnim potrebama. Informišite se o tome kako životinje žive, ne samo u okruženju u kome ih vidimo, već na svim mestima gde se one nalaze, jer nažalost gde god da su, one su u većini slučajeva ugrožene. Jednostavnim pitanjem - da li bih ja voleo da se tako sa mnom postupa i iskrenim odgovorom dolazite i do idaja šta bi terebali i mogli da uradite. Sada postoje i zakoni na koje se uvek možete pozvati i prijaviti slučajeve zlostavljanja životinja najbližoj stanici policije ili veterinarskoj inspekciji. Možete se učlaniti u Udruženje da zajedno pokušamo da pomognemo životinjama. Zajedno smo jači i zajedno više toga možemo da učinimo! Možete nam se pridružiti na svakoj našoj akciji ili možete da popunite formular za učlanjenje u Udruženje »Sloboda za životinje« na našem sajtu. Zajednički cilj nam je da se aktivno borimo za pravo životinja na slobodan život, u skladu sa svojom vrstom, kod nas i u svetu Udruženje »Sloboda za životinje« je neprofitna organizacija, sva angažovanja zasnovana su samo na ljubavi prema životinjama i volonterska su, finansira se od članarina i dobrovoljnih priloga. Članarina za jedan mesec je 100 dinara, a za celu godinu 1000 dinara. Ukoliko niste u mogućnosti da aktivno učestvujete u aktivnostima i kampanjama Udruženja, svoj doprinos možete dati i novčanim prilozima. Članarina i prilog može se uplatiti na žiro-račun 355-1050086-42 Upoznajte se sa Statutom Udruženja koji možete naći na sajtu www.sloboda- za-zivotinje.org. Učlaniti se možete ili preko sajta ili ako nam pišete na kontakt@sloboda-za-zivotinje.org ili na adresu: Sloboda za životinje Cvijićeva 62 11000 Beograd :
  6. 6. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20076 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 To je jedna zemlja gde je na stotine životinja već pronašlo svoju domovinu: krave, ovce, a i divlje životinje kao što su lisice, srne, zečevi. To je jedna zemlja na kojoj žive jedin- stvene vrste ptica, slepih miševa i leptira, zemlja za životinje svih vrsta, koje tamo mogu da žive bez ikakvog straha, dostojanstveno i radosno. Mi smo ovu zemlju upoznali i iz ra- znih reportaža, kao jedan predivan komadić zemlje sa šumama, vlažnim biotopima, dr- većem, zdravim poljima i njivama, bez hemije, okruženu živicama i rascvetalim poljanama. Intervju Dr Christian Sailer advokat g. Martin Hähnel. zastupnik zadužbine, Pitanje: Šta se to sada dogodilo? g. Kristijan: Ovu zemlju je izgradila i gradi je Internacionalna Gabriele zadužbina, za sve kulture širom sveta, u povezanosti sa imanjem Terranova. Cilj je koliko neponovljiv toliko i veličanstven, naime po- pravljanje štete koju su ljudi naneli prirodi ili životinjama, sa sve- šću da su ljudi , životinje i biljke Božja stvorenja. Ovo popravlja- nje treba na Zemlji mira zadužbine Gabriele da se izvrši prema svim životinjama i biljkama na ovoj zemlji kojima je naneta šteta. U međuvremenu znamo, kao što nam je poznato, kako iz fizike tako i od Duha Božijeg, da komunikacija između živih bića nikada nije lokalno ograničena. Miroljubivo postupanje prema prirodi i životinja- ma, koje se ovde praktikuje, energetski se ispoljava na čitavoj Zemlji, i onda kada mi ne možemo to da vidimio i izmerimo. Radi se o jednom veličanstvenom projektu, koji je toliko veličanstven da bi zapravo mo- rao da bude proglašen za svetsko nasleđe, kao što je to nedavno napi- sao jedan ljubitelj prirode iz Afrike. Utoliko je gore, što ovaj neponovlji- vi projekat sada biva ugrožen i što mu preti gradnja velikog auto-puta, koji košta ogromne sume novca i koji, po preovlađujućem mišljenju aspolutno nije neophodan, već je besmislen. I tu sada ljubitelji prirode i životinja Internacionalne zadužbine Gaabriele iz čitavog sveta poku- šavaju da pruže otpor i zaštite ovu zemlju dajući svoje potpise i doku- mentujući na taj način da se ne slažu sa tim da se ova zemlja uništi. Pitanje: Martine, ti si kao zastupnik Internacionalne zadužbine Gaabriele neposredno pogođen ovim. Šta čovek sada može da učini kako bi zaštitio ovu zemlju? g.Martin H.: Mi naravno pokušavamo da iscrpimo sve mogućnosti koje čove- ku stoje na raspolaganju u jednom demokratskom društvu. Mo- ramo da objasnimo onima koji su na vlasti i onima koji su nadle- žni za ovakve građevinske projekte da ljudi hoće da zaštite ovu zemlju sa njenom neponovljivom raznolikošću vrsta, da oni ne žele da ovde nešto bude uništeno. A ti ljudi, to nisu samo ljudi ovde u Nemačkoj ili u Evropi. Mi dobijamo pisma iz čitavog sve- ta. Sa svih kontinenata javljaju se ljudi koji su potpuno iznenađe- ni i ljuti time što se o ovakvom jednom saobraćajnom projektu u ovom vremenu uopšte još diskuskutuje. Zemlja mira je zemlja na kojoj ljudi svih kultura ponovo otkrivaju pristup prirodi i životinjama. To je zemlja koja mnogim ljudima ši- rom sveta prenosi tišinu i mir. I to je zemlja jednog novog doba. „Zemlja mira“ služi i dalekim zemljama – kao što smo čuli, zapra- vo na svim kontinentima – za jedno novo miroljubivo ophođenje sa prirodom i životinjama. Može se reći da je ovo jedna nada za Zemlju širom sveta, koja od ljudi, kao što smo na početku čuli, beskrajno mnogo pati. Ova zemlja je poznata širom sveta. I tako smo mi započeli jednu akciju prikupljanja potpisa, kako bi ljudi širom sveta mogli da iz- raze svoje uverenje. I tako svako kome ova „Zemlja mira“ leži na srcu, može da pomogne da tu zemlju zaštiti. Pitanje: Sada još jednom pitanje upućeno pravnicima: „Šta se tačno može postići ovakvom jednom akcijom prikupljanja potpi- sa? I šta se događa sa tim hiljadama potpisa iz čitavog sveta?“
  7. 7. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 7© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 g.Klristijan: Ovaj projekat je sada u fazi planiranja. I njime se bave kako političa- ri, tako i službenici nadležnih uprava za izgradnju puteva. I oni koji su ovde odgovorni treba na vreme da saznaju da će naići na otpor mno- gih ljudi koji se protive tome da se usred ovog prirodnog raja izgradi put, i to put koji je po mišljenju mnogih građana, a i komuna u bližoj okolini apsolutno suvišan. Jer, ova oblast je već dovoljnio pristupač- na. I što veći bude postajao otpor protiv jednog takvog projekta uto- liko će se više nadleštva i političari morati zamislti. I zbog toga ovaj otpor treba da bude dokumentovan širom sveta putem prikupljanja potpisa ljubitelja prirode i životinja. A ovi potpisi će onda biti predati nadležnim vlastima, predsedniku vlade Donje Franačke, takođe ba- varskom ministru unutrašnjih poslova, da bi ove političare pokrenuli na razmišljanje, s nadom da će se na kraju distancirati od ovog be- smislenog projekta. Pitanje: U praksi ja ne zamišljam sasvim jednostavno ovakvu jednu svetsku akciju prikupljanja potpisa . Kako može sada na primer neko na nekom ostrvu u severnom moru ili u nekoj afričkoj zemlji da uzme učešće u tome i na taj način zaštiti Zemlju mira, Martine? Martin H.: Tu postoje razne mogućnosti. Jedni pozovu telefonom i telefonskim putem naruče naše liste za potpise , ili nam pišu. Najednostavniji put je – a možda i najbrži –internet. Na našim internet stranama, koje čo- vek može naći na adresi www.gabriele-stiftung.de, nalazi se ova lista za prikupljanje potpisa i može se skinuti; i to na mnogim jezicima. Na zapravo skoro svim glavnim svetskim jezicima – engleskom, francu- skom, italijanskom, španskom i još nekima, postoji ta mogućnost da se skine ova lista, da se ispuni potpisima, a možda i da čovek sam pri- kupi potpise i onda nam je pošalje, bilo poštom ili faksom, na naš broj faksa u Nemačkoj – 0049 9391 504 430. Jedna još brža i možda još jednostavnija mogućnost jeste ta da se potpis da direktno na našoj internet strani, onlajn. I ovakav potpis je, razume se, važeći, i važan je,naravno, takođe. Ono što bi nas veoma obradovalo bilo bi ako bi mnogi, mnogi ljudi širom sveta uzeli učešće u ovoj akciji, ako biste i Vi sami učestvovali, ali ako biste obavesti- li druge ljude o ovoj akciji u krugu svoji poznanika i prijatelja. Jer ova akcija može da spase mnoge živote i spasiće mnoge živote životinja i Zemlju mira. A ja molim sve ljubitelje životinja i prirode da nam pomognu: svi koji su ovu zemlju već posetili ili koji su je upoznali preko TV emisijai li su jednostavno o njoj čuli i osećaju u srcu da se ovde gradi nešto jedinstveno! To je jedna zemlja za dolazeće generacije, za jedno novo doba. Zaštitimo je! Pitanje: Dragi čitaoci, ovaj primer pokazuje da u naše vreme nije je- dnostavno graditi nešto za zdravu, mirnu budućnost. Ima, kao što smo upavo opisali, prepreka i otpora tome. Ali to je takođe jedna či- njenica, da mnogi ljudi dobre volje mogu nešto zajednički da postignu ako udruže svoje snage, i u obliku potpisa. Još jednom, za čitaoce gde se mogu informisati: Ljudi širom sveta, koji žele da pomognu, da zaštite Zemlju mira i spre- če besmislene projekte gradnje puta koji su protiv prirode, mogu se informisati i dati svoj glas za zaštitu Zemlje mira preko interneta na adresi www.gabriele-stiftung.de i to na svom maternjem jeziku Kako i zašto je nastala Zemlja mira ? Pre otprilike 10 godina, internacionalna zadužbina Gabriele počela je da oživljava ovu agrarnu pustinju. Nalazimo se u donjoj Franačkoj, u blizini Virzburga. Odgovarajuće preporukama koje je objavilo Bavarsko državno ministarstvo za ishranu, poljoprivredu i šumarstvo, nastali su prvi biotopi, živice I šumarci – međusobno umreženi životni prostori. U pust predeo zasađene su živice i žbunje, metar po metar. Be- njesove živice štite nove zasade. A sa prvom živicom vratile su se i mnoge vrste životinja. Na nekoliko mesta stvorena su ostrva drveća. Zasađeni su vlažni biotopi a i nekoiko kamenih biotopa. Otkupljeno je nekoliko delova šume i pomoću živice priključeno na ra- stući savez biotopa. Takođe je zasađeno nekoliko hektara mlade šume kako bi se stvorio novi životni prostor za divlje živtinje. Da bi se delovalo suprotno opštem povlačenju vrsta, savezni za- kon o zaštiti prirode je 2002.godine obavezao pokrajine da „stvore je- dnu mrežu povezanih biotopa koja treba da obuhvati najmanje deset procenata njihove površine.“ Ovim savezom biotopa Internacionalna zadužbina Gaabriele dosledno u praksi ostvaruje ovaj zadatak. To je dokaz da se ovo dramatično povlačenje vrsta – makar to bilo u jednoj zemlji kao što je Nemačka još uvek može sprečiti: samo otprilike 10 godina nakon što je na ovom delu Zemlje oko imanja Terranova za- sađena prva živica, naselilo se mnoštvo vrsta koji traže sebi slične: bi- olozi, ornittolozi i entomolozi posećuju ovaj komad zemlje, koga mno- gi nazivaju i „Zemlja mira“, da bi posmatrali životinje, i oni su veoma iznenađeni obiljem vrsta. Stručnjaci su utvrdili da se na ovom prosto- ru naselilo 42 vrste leptira, 8 vrsta slepih miševa i veliki broj ptica - što predstavlja veliki uspeh u postupku spasavanja vrsta. „Zemlja mira“ je već sada postala jedno pribežište za životinje a osim toga jedno privlačno mesto za ljubitelje prirode. Šetači se raduju ovom bogatom biljnom i životinjskiom svetu. I oni cene ovaj mir i ovu tišinu iznad ove zemlje. Tako je ovim delićem Zemlje postavljen kamen temeljac za jedan novi zajedniči život ljudi, prirode i životinja, kao što je to pisao još Božji prorok Isaija pre okruglo 3000 godina, u svojoj viziji Carstva mira: (Is- aija 11,6-9) Preuzeto iz TV emisije »Zemlja mira - Od agrarne pustinje do zemlje jedinstve- nog biodiverziteta«,
  8. 8. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20078 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011
  9. 9. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 9© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 - S obzirom da se oko 70% proizvodnje vode na sve- tu koristi u poljoprivrdi, a ova uglavnom za potebe stočarstva, očekuje se povećanje žeđi kod stanovništva u svetu, - uvećano zagađivanje planete Zemlje i tekućih voda zbog veće „proizvodnje mesa“ na farmama, uništavanje šuma i livada u svetu radi uvećanja proizvodnje hrane – koja se u krajnjem neće koristiti za ljude nego za stoku bogatih, - uvećanje emisije gasova staklene bašte, pogotovo metana i azot-oksida zbog uvećanja broja stočnih farmi u sve- tu, - porast potrošnje mesa u svetu direktno je proporcio- nalan porastu gladi u siromašnim zemljama, što znači da će i dalje siromašne zemlje sve više proizvoditi žitarice, koje se i dalje neće koristiti za ishranu svojih stanovnika i kod kojih je već sada prisutna glad, koje će i dalje biti hrana za stoku bo- gatih zmalja, - veća potrošnja mesa u svetu, kao odraz „uživanja u jelu imućnih“ doprineće još više podeli sveta na siromašne i bogate, proširenju jaza i nerazumevanja između njih, a što će rezultirati porastom gladi u celom svetu, nemirima siromašnih koji se lako mogu preliti i u bogatije zemlje i doneti nove re- gionalne krize (npr. nemiri u Tunisu su se prelili u Italiju peko ogromnog broja izbeglica u februaru 2011.g.), Kako javlja AFP, cene hrane u svetu dostigle su u janu- aru 2011.godine rekordnu visinu, objavila je danas Organi- zacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).Hrana je u odno- su na decembar 2010.godine poskupela za 3,4 procenata, što je najviše od kada je 1990. godine FAO počeo da prati cene hrane. U izveštaju FAO se precizira da je u januaru zabeležen porast cena svih prehrambenih proizvoda osim mesa, te da se cene hrane moraju sledećih meseci držati pod kontrolom, posebno u zemljama sa niskim prihodima koje će možda uskoro imati problem da plate uvoz hrane. Predsednik Svetske banke Robert Zelik je na sastanku sa ministrima finansija G20, koji je održan u februaru ove go- dine u Parizu, upozorio da veliki rast cena prehrambenih proizvoda može izazvati političku nestabilnost u pojedinim regionima I da je ogroman rast cena poljoprivrednih sirovi- na i stalni rast cena hrane doveo do najnovijih nemira na Bliskom istoku i u zemljama severne Afrike. On je pozvao šefove G20 da pitanje prehrane “razmotre kao prvi priori- tet u 2011. godini”. Zbog poskupljenja hrane koje je počelo u avgustu pro- šle godine strahuje se da bi moglo doći do masovnih „pro- testa zbog gladi” koji su se 2008. godine dogodili u više afričkih zemalja, na Haitiju i na Filipinima. Sada kao što znamo, sadašnji nemiri u severnoj Africi su otpočeli pre svega zbog visoke cene hrane i beznađa širokih masa i novo je da nisu krenuli od najsiromašnijih zemalja, onih na rogu Afrike, u kojima je stalno prisutna suša i glad, nego od zemalja koje su bile relativno stabilne i „bolje-sto- jeće“ kao što su Tunis, Libija, Egipat,Alžir. Treba još imati u vidu da se do 2050.g. očekuje znatan rast broja stanovnika na našoj planeti - sa sadašnjih 6,5 milijardi na skoro 9 milijardi ljudi. Sada se već procenjuje da na Zemlji ima oko 1,2 milijarde ekstremno siromašnih ljudi (to su ljudi koji imaju dnevno 1,25 dolara za život). U Indiji se npr. očekuje dvostruko uvećanje potrošnje mesa do tada. Sve to ukazuje na sledeće trendove: - povećanje broja ljudi u svetu stvara još veće potrebe za hranom,a to će dirktno da utiče na rast cena hrane. - uvećanje potrošnje mesa u bogatijim zemlja- ma, kojima se sada pridružuju Kina i Indija, što će rezultirati novim kreditima bogatih zemalja u celom svetu za veću proizvodnju nove količine stočne hrane i mesa za svoje potrebe, - porast broja farmske stoke a to dovodi do uvećanja potreba za hranom za stoku i sveže vode. S obzirom da se već sada između 80 i 90% po- ljoprivrednih površina koristi za proizvodnju hrane za stoku (zvanično 38% raspoloživog zemljišta) , to zna- či da će se automatski još više uvećati te površine na račun površina na kojima se proizvode žitarice za lju- de, a nedostajuće količine će se namirivati od uveća- ne proizvodnje GM hrane za stoku (kukuruz, soja i sl.), Novi trendovi u prehrambenoj industrijiNovi trendovi u prehrambenoj industriji
  10. 10. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200710 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 - Uvećanje broja i obima bolesti kod stanovništva koje konzumira meso kao što su dijabetes, gojaznost, bo- lest „ludih krava“- Krojcfeld - Jakobsova bolest., Alchajme- rova bolest, ptičji grip, trovanje teškim metalima zbog je- denja zagađene ribe - sve kao proizvod obilne i masne msne ishrane. To će dovesti do još većeg bogaćenja far- maceutske industrije i većih troškova lečenja u svim ze- mljama, što će u konačnom dovesti do još većih državnih izdvajanja za zdravstvo, - širenje GM tehnologije u svetu radi ubrzavanja po- stupka i uvećanja proizvodnje hrane za ljude i stoku, a sa tim je u vezi i uvođenje novih setova propisa i zaštitnih oznaka za propisani način proizvodnje i kontrole u postup- ku dobijanja hrane (CODEX, HACCP i sl.) - koji će „štititi proizvođače“ GM hrane, ozakoniti uvećano korišćenje adi- tiva, hormona i antibiotika – a što se već sada koristi kod farmskih životinja, - uvećanje pritiska prehrambenih korporacija i od njih zavisnih država na male proizvođače hrane da obu- stave sopstvenu proizvodnju - pogotovo zdrave i organske hrane, - unapređivanje proizvodnje i izvoza žitarica i mesa iz siromašnih zemalja u bogate zemlje, što dovodi do po- rasta cena hrane u siromašnim zemljama. Ovo se „una- pređivanje proizvodnje“ odvija preko „povoljnih“ kredita koji kasnije prerastaju u „dužničko ropstvo“ proizvođača hrane, pa čak kasnije i celih država, - poseban pritisak će se vršiti na vegetarijanska i veganska udruženja i organizacije radi zaštite javnog me- dijskog prostora od „uznemirujućih vesti“ koje ova udruže- nja i organizacije plasiraju zbog konzumiranja „nezdrave hrane“ kao što su šećer, meso, mleko, veštački sokovi, do- daci jelima, GM hrana i sl. Vršiće se i dalje pritisak i na nezavisna istraživanja vezana za konzumiranje „zakonom dozvoljenih opijata i supstanci koje stvaraju zavisnost“ kao što su alkoholna pića i duvan. Posebnu korist će u sve- mu tome izvlačiti industrija proizvodnje različitih dodataka i aditiva za ishranu ljudi i životinja, te industrija proizvodnje antibiotika. Kako je to kod nas u Srbiji? Svi ovi trendovi su prisutni u celom svetu, pa i u Srbiji. Naša država veoma rado odobrava nepovratna sredstva i „meke“ kre- dite za proizvodnju mesa i stočne hrane, a istovremeno se za- klinje u proizvodnju zdrave i organske hrane i tvrdi da je to naš adut za izvoz - ali to slabo kreditno pomaže u odnosu na proizvo- dnju mesa. Čak se i strani i domaći investicioni fondovi i organi- zacije isto tako ponašaju - dele subvencije i nagrade uglavnom proizvođačima mesa . Ispada kao da su svi koordinisani u ovoj strategiji. Čak smo dotle došli da država i društvo ljude koji ne jedu meso izopštavaju, kada neko kaže da je vegetarijanac - gle- daju ga začuđeno kao nekog ko ne poštuje celokupnu tradiciju srpskog naroda, a neki smatraju da oni sigurno pripadaju nekoj „sekti“. Eto, to je Srbija u XXI veku. S obzirom da na gasove staklene bašte pre svega utiče: spaljivanje fosilnih goriva (termoelektrane, toplane, transportna sredstva i mašine), farmski uzgoj stoke i živine radi proizvodnje mesa za ishranu stanovništva i saobraćaj. A proizvodnja i prera- da mesa predstavljaju ogroman izvor zagađenja tla i voda; uni- štavaju se velike površine šuma radi stvaranja pašnjaka u celom svetu, pa i kod nas. Šta raditi onda? Pa, da li ima rešenja? Ima, ima, nego šta!! Rešenje je da se okrenemo ishrani bez mesa i da izbacimo ili zamenimo sva fosilna goriva – ugalj, drva, naftu, kerozin, ben- zin, TNG i sl.. Što se tiče zamene i smanjenja korišćenja fosil- nih goriva – to je u toku, uspešno se razvijaju alternative (solar- na energija, energija vetra, postrojenja na vodonik i sl.). Države moraju kreditnom politikom i subvencijama da stimulišu vegetari- janski način ishrane, a da potrošnju mesa oporezuju npr. putem oporezovanja masti. Farme i klanice treba zatvoriti kao mesta najvećeg zagađenja zemlje i vodotokova; treba da se potpuno promeni naš način ishrane a pre svega naš odnos prema životi- njama u kome ne sme više biti iskorišćavanja. Vegetarijanstvo ili veganstvo je sigurno jedan od puteva i na- čina da preživimo kao vrsta na Zemlji, da sve ne zagadimo i uni- štimo, da se svi ne porazboljevamo i da ne ostanemo u moralnom vakumu prema životinjama, u kojem smo danas. O tome treba svako od nas da dobro razmisli i donese sopstvenu odluku. Urednik
  11. 11. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 11© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 11 Zašto danas nema hrane?Zašto danas nema hrane? Rumunija očekuje da sa fabrike biodizela, koja se gradi u Lehliju Gari, dobije 100.000 tona biodize- la sa 50.000 hektara zemlje. Bugarska očekuje da sa 250.000 hektara zemlje dobije 400.000 tona ulja- ne repice. Brazil proizvodi 3,6 miliona galona etanola. A Srbija planira da dobije 100.000 tona biodizela od uljane repice, soje i suncokreta, a za to će se ve- rovatno iskoristiti najmanje 50.000 hektara zemlje. Zaključak se sam nameće: biće sve manje raspoloži- ve hrane za ishranu ljudi! Hrana će se pre svega koristiti za ishranu farmskih životinja i dobijanja biološkog goriva za bogate zemlje, a svi ostali će pritisnuti nemaštinom i dugovima biti u tom lancu iskorišćavanja i eksploatacije. Društva koja se što pre orijentišu na bezmesnu hra- nu lakše će prehranjivati stanovništvo, imaće zdraviju populaciju i trošiće manje novca za zdravstvenu negu lju- di. Ta društva će tako promeniti i odnos prema životinja- ma - to će pozitivno uticati i na njihov odnos prema dru- gim ljudima i prirodi u celini. To je sigurno put za njihov dalji i uspešan razvoj. Urednik Za šta se koriste razne žitarice kao što su kuku- ruz, pšenica, šećerna repa, ovas, raž, ječam, heljda? Koristi se za: 1. Za ishranu ljudi – između 10 i 20 %. 2. Za ishranu stoke – između 70 i 80 %. 3. Za dobijanje biološkog goriva – oko 10 %. Sudeći po krčenju šuma u svetu radi dobijanja pašnja- ka za stoku i poljoprivrednog zemljišta za uzgajanje žita- rica, a koje se koriste kasnije u velikoj meri kao hrana za farmske životinje, verovatni trend će biti smanjivanje koli- čine hrane za ishranu ljudi i uvećanje proizvodnje hrane za ishranu farmskih životinja. Sada se za ishranu stoke koristi oko 60% sveukupnog obradivog zemljišta u svetu. To će s obzirom na pojavu sve većih suša i požara u tim oblastima, te porast broja stanovništva pre svega u Aziji, sigurno dovesti do uvećanja gladi u svetu, do velikih mi- gracija naroda zbog hrane, političke nestabilnosti, nereda (što je već sada veoma prisutno na rogu i severu Afrike), te produbljivanja jaza bogati-siromašni u svetu. Pri tome će bogate zemlje svetsku proizvodnju žitarica koristiti ma- njim delom za ishranu stanovništva, a većim delom za is- hranu farmskih životinja i dobijanje bio-goriva – što je već i danas slučaj. Iako se predviđa da će se za dobijanje biogoriva u budućnosti uglavnom koristiti GM vrste drvenastih biljaka - vrba i jablanova, za sada se uglavnom koriste biljke sa većim sadržajem šećera ili skroba kao što su kukuruz, pšenica, palme, šećerna repa, eukaliptus, drvena masa, trska, trava, stara hartija a očekuje se u bliskoj budućnosti veće korišćenje uljane repice i algi. Po rečima g. Žarka Galetina, direktora Produktne ber- ze u Novom Sadu samo u USA 100 milona tona kukuruza ide u proizvodnju etanola - inače, kukuruz je glavna sirovi- na u reprolancu, I zbog toga je pretprošle godine cena ku- kuruza u jesen sa 9 porasla na 16 dinara.
  12. 12. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20071212 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 Neophodne mere za rešenje U Srbiji još uvek nije adekvatno rešen problem napu- štenih pasa i mačaka. Problem je i to što kod naših ljudi po- stoji „tradicija“ izbacivanja nepoželjnih životinja na ulicu. Pri tome, u velikom broju opština šinterske službe (koje su u poslednje vreme najčešće pripojene veterinar- skim stanicama – a veterinari treba da leče, a ne da ubi- jaju životinje) na veoma surove načine ubijaju pse i mač- ke: vešanjem, motkama, ubrizgavanjem pesticida u pluća životinja pri čemu one umiru u velikim mukama, izgla- dnjivanjem u skučenim kavezima bez hrane i vode itd. Često jadne životinje skončaju i prilikom gru- bog hvatanja na ulicama. U nekim opštinama, još uvek lovci – često na očigled vlasnika životinja i dece – upucavaju pse i mačke čak i u dvorištima i na po- sedima vlasnika tih životinja, ili dok ih vlasnici šetaju! Mačke se bolje uklapaju u svoju sredinu i uništavaju glo- dare, tako da su veći problem psi bez vlasnika. Ipak, tre- ba vlasnike mačaka edukovati i o potrebi sterilizacije žen- ki, radi sprečavanja njihovog prekomernog razmnožavanja. Činjenica je da pasa bez vlasnika na ulicama,na poljima i šumama ne bi bilo da ih ljudi nisu izbacili. Dakle, osnovni krivci za taj problem su – ljudi. Predlažemo sledeće mere, od kojih su neke već pred- viđene Zakonom o veterinarstvu ali treba obezbediti njihovo sprovođenje, a neke tek treba uvesti: 1. Svaka opština MORA sopstvenim sredstvima obez- bediti gradnju i održavanje azila za napuštene životinje koji će odgovarati broju napuštenih životinja u toj sredini, kao i humano hvatanje, smeštaj, ishranu i lečenje životinja u nji- ma. Pse u azilima treba vakcinisati, kastrirati i sterilisati, vodi- ti adekvatnu evidenciju, a zainteresovanim građanima omo- gućiti da iz azila uzimaju životinje ako žele kućnog mezimca. 2. Privremeno, do izgradnje azila, kastrirani i sterilisani psi mogu se vratiti nakon oporavka od operacije na prethodne lokacije u gradu, prethodno vidno obeleženi (CNR program). 3. Treba uvesti zakonsku obavezu da svi psi moraju biti obeleženi i strogo kažnjavati svako izbacivanje životinja na uli- cu i drugde. Takođe treba uvesti obavezu prijavljivanja svakog okota kuja, bez obzira na to da li su rasne ili ne, voditi evidenci- ju o njima i pratiti šta će vlasnici uraditi sa kučićima. Omogućiti vlasnicima da privremeno smeste neželjeno potomstvo pasa u azile do udomljavanja i odvojiti deo sredstava za steriliza- ciju ženki pasa za vlasnike životinja koji to ne mogu da plate. 4. Svo vreme vršiti edukaciju stanovnika gradova i sela o tome da ne smeju izbacivati pse i mačke, i koje ne- željene posledice nastaju iz takvog ponašanja (napadi pasa, naročito zimi; napadi na divlje i domaće životinje od stra- ne čopora gladnih pasa, širenje bolesti, pa i besnila itd). 5. U svim opštinama, izdvajaju se sredstva za nezako- nitu eutanaziju (bolje rečeno, primitivno ubijanje pasa i ma- čaka protivno zakonu). Pri tome se od strane službi, koje to vrše, često prijavljuje veći broj ubijenih životinja da bi se do- bilo više novca – a to je novac poreskih obveznika. U ne- kim opštinama od pasa lutalica pojedeni građani traže velike novčane odštete od lokalnih vlasti. Svi ti troškovi mogli bi biti znatno manji ako bi se planski izgradili i vodili azili za napu- štene životinje. 6. Striktnim i istrajnim sprovođenjem ovakvih mera, vre- menom bi se smanjio i potpuno neutralisao broj napuštenih životinja na ulicama, u poljima i šumama, kao i u svim drugim zemljama koje su pre mnogo godina imale slične probleme. Iznosi novca za izgradnju azila i za odštete od ujeda pasa Iznosi odštete koju opštine isplaćuju za ujede pasa „lu- talica“ su ogromni, a u uslovima raširenog siromaštva u Srbi- ji, građani su se dosetili kako da zarade novac: prijavljuju la- žne ujede, huškaju pse na ulici da ih ujedu, prijavljuju ujede i ogrebotine od sopstvenih pasa i mačaka kao da su im ih na- činili ulični psi, i čak sami sebe povređuju da bi dobili odštete za navodne ujede uličnih pasa! Opštinske vlasti, umesto da od novca kojeg isplaćuju za (često lažne) ujede pasa treba da izgrade i održavaju azile i da sufinansiraju kastraciju pasa i mačaka. Opštine sada ne- namenski troše novac poreskih obveznika, a pri tome ne da ne rešavaju problem napuštenih pasa – nego taj problem po- staje sve veći i veći. Potom, da bi smanjili broj pasa, organi- zuju njihovo ubijanje, najčešće na razne vrlo surove načine i potpuno nezakonito, ali ni to ne rešava problem. Kao ilustraciju navedenog, navodimo primere iz pojedinih op- ština po Srbiji (podaci preuzeti iz medija):
  13. 13. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 13© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 NOVI SAD - Zbog napada pasa lutalica JP „Čistoća” is- platilo je 2010.godine više od 25 miliona odštete Novo- sađanima koji su tužili ovu firmu. Suma je isplaćena samo za tužbe iz 2009.godine, a u 2010.godini ima već oko 100 novih tužbi. Broj tužbi zbog napada pasa iz godine u godinu raste za 30 %o i JP redovno gubi na sudu po- stupke za naknadu štete.. Međutim, broj tužbi zbog na- pada pasa ne rastu samo zbog povećanja broja lutalica, već ima mišljenja da se i ovde pojavljuju zloupotrebe. Po- jedinačne odštete su u iznosu od 100.000 dinara i više. NEGOTIN - Broj Negotinaca koji su prijavili ujede pasa prepolovljen je otkako je pooštrena procedura pregleda i zbrinjavanja pacijenata sa takvim ujedima. Nova pro- cedura propisana je nakon sumnje opštinskih vlasti da je bilo zloupotrebe prilikom naplate odštete zbog uje- da pasa lutalica. Za poslednje dve i po godine građani- ma je isplaćeno 17 miliona dinara zbog ujeda, a ima slučajeva da su odštetu naplaćivale i čitave porodice. Krajem 2009. i početkom 2010.godine odštetu u uku- pnom iznosu od nekoliko stotina hiljada dinara naplaći- vale su čitave porodice od po tri do pet članova, ali je nekoliko Negotinaca i po dva puta naplatilo odštetu. To- kom 2010.godine sudu u Negotinu podnet je 91 zahtev za naknadu štete, a kod zakonskog zastupnika opšti- ne trenutno ih je u radu 65. Pojedinačne odštete su iz- nosile od 80.000 do 300.000 dinara. Da bi bile izbegnute sumnje, kada im neko prijavi ujed psa, u bolnici je sada obavezan detaljan izveštaj specijaliste, praćenje toka le- čenja, fotografisanje mesta ujeda, prijava policiji i direk- toru bolnice. Sada se ujedi pasa prijavljuju policiji koja treba da ispita okolnosti pod kojima je došlo do povrede. BEOGRAD - Gradsko javno pravobranilaštvo sumnja da postoji uigrana šema po kojoj pojedini građani, u saradnji sa nekim advokatima i veštacima, pokušavaju da naplate visoke naknade zbog povreda nastalih od ujeda pasa lu- talica. Jedan od razloga za sumnju je i podatak da je čak 30 građana angažovalo istog advokata, koji tvrdi da su svi njegovi klijenti pretrpeli identične posledice od ujeda pasa lutalica. U poslednje vreme došlo je do drastičnog poveća- nja broja ovakvih tužbi. Međutim, primećeno je i da se u najvećem broju slučajeva pojavljuju isti veštaci i advoka- ti, isti su opisi incidenata i ista je visina odštete koju traže. Svi „sumnjivi“ potraživali su po 350.000 dinara. Samo za tri meseca tokom 2006. godine isplaćeno je 1,5 miliona di- nara na osnovu devet presuda. Grad je za odštete građa- nima zbog napada pasa u 2010.g. platio 113.000 evra. RUMA - Građani rumske opštine sve češće potežu za naplatom iz opštinske kase na ime odštete za ujede na- stale od pasa lutalica. Tako je za nepunih 2010.godi- nu na ime ove odštete 23 građana iz opštinskog bu- džeta naplatilo 2,1 milion dinara. Opština je stoga bila prinuđena da izgradi prihvatilište za lutalice i traži sank- cionisanje nesavesnih građana koji pse puštaju na uli- ce.Ulaganjem 16 miliona dinara, izgrađen je savreme- ni azil za pse i mačke lutalice. Građanima je u poslednje dve godine na ime odštete zbog ujede pasa lutalica iz opštinskog budžeta isplaćeno oko dva miliona dinara. LESKOVAC – Rukovodioci opštine ne veruje u sve če- šće napade lutalica, a grad je do 2009.godine oštećeni- ma isplatio oko 16 miliona dinara. Oštećeni građani dobi- jaju odštetu od 100.000 do 250.000 dinara. Do jula 2009. godine je podneto oko 320 tužbi, a u 80 slučajeva građa- ni su naplatili štetu u ukupnom iznosu od 16.159.000 di- nara. Prognozirano je da je iz budžeta 2010.godine za tu namenu trebalo da se isplati oko 50 miliona dinara. KRALJEVO - Na kraljevačkim ulicama se procenjuje da ima trenutno oko 700 pasa koje su vlasnici napustili, a za gradnju prihvatilišta i njegov rad prošle godine je odvojeno 11 miliona dinara. Opština i „Čistoća“, kojoj je poveren ovaj objekt, na- bavili su i vozilo za skupljanje i transport pasa vredno 15.000 evra čime se Kraljevo izborilo za titulu opština koje su najviše učinile na rešavanju problema pasa bez vlasnika. Možda naj- važniji potez bio je početak sterilizacije pasa koji su napušte- ni - kaže direktor kraljevačke „Čistoće“; po njegovim rečima, preostalih 500 životinja trebalo je biti sterilisano tokom 2010. godine. Na ovaj način populacija pasa koji žive na ulicama postepeno će da opada jer se prekida reprodukcija. Sve ste- rilisane i vakcinisane životinje u Kraljevu obležene su ogrlica- ma sa plavim privescima i brojevima za mužjake i crvenim za ženke. On smatra da će ovaj posao biti obezvređen ako se ne učini kompletno mikročipovanje svih pasa na teritoriji gra- da a potom da se drastičnom kaznenom politikom spreče ne- savesni vlasnici da svoje pse puste na ulicu kada im dosade. Samo u 2009. godini Kraljevčanima koje su uje- li psi isplaćeno je više od 10 miliona dinara, što je jednako sumi izdvojenoj za gradnju i rad prihvatilišta. VALJEVO- Ne prođe dan da se neki Valjevac ne javi lekaru zbog ujeda pasa lutalica. Na ulicama grada je nekoliko stotina napuštenih životinja, a poreskim obveznici- ma u Valjevu već je iz džepa „izbijeno“ tokom 2008.godine više od 300.000 dinara na ime odštete koju je opština mo- rala da plati ujedenim građanima, ali to nije konačna cifra. NIŠ – Za nepunu 2010.godinu za odštete za ujede pasa isplaćeno je 16 miliona dinara iz gradske kase. Šinteri in- tenzivno hvataju i ubijaju pse, ali njih i dalje ima mnogo.
  14. 14. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200714 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 Program kastracije pasa i mačaka – najvažnija mera Pokazalo se da lokalne vlasti skoro svih opština Srbije nedosledno poštuju Zakon o veterinarstvu i zakon o dobrobiti životinja i da ne mogu brzo da naprave azile za pse. Ako se u nekoj opštini ipak napravi i održava azil u saradnji sa nekom od organizacija za zaštitu životinja, vrlo često stvari izmaknu kontroli tih udrženja, i lokalne vlasti kad-tad ponovo rade što i do tada: azil pretvore u šinteraj i opet na mučke načine ubi- jaju napuštene pse i mačke – iz razloga što se dotadašnji azili veoma brzo napune, a broj napuštenih životinja na uli- cama i dalje raste jer ih nesavesni građani i dalje izbacuju. Zato je najvažnija mera - kastracija pasa i mačaka oba pola. „Eutanazija“ nije rešenje (ovaj pojam bi trebalo da znači „ubistvo iz milosrđa“, ali to ne važi ako se ubijaju zdrave jedin- ke i to na krajnje surove i nedozvoljene načine), jer stalno pri- stižu nove izbačene životinje i njihovo neželjeno potomstvo. Navodimo još nekoliko podataka: -Tri od pet domaćinstava imaju kućnog ljubimca. -30-60% nekastriranih pasa biva napušteno ili se izgubi. -Nekastrirane jedinke beže na ulicu da bi se parile, a neke se pri tome izgube. -Eutanazija ne daje rezultate jer stalno pristižu nove plodne jedinke. Kao efikasno privremeno rešenje, ukoliko neka opšti- na zaista trenutno nema dovoljno novca za izgradnju azila (i obavezno uporedo sa otvaranjem i održavanjem azila!) može da posluži CNR program (Catch-Neuter-Release: uhvati-ka- striraj-pusti). Uporedo sa ovim programom, OBAVEZNO JE ORGANIZOVATI ČIPOVANJE SVIH VLASNIČKIH PASA jer bez toga ne može se znati ko je izbacio psa na ulicu ili drugde. Nesavesne vlasnike treba kazniti, i uvesti porez na nekastri- rane pse (osim za pse u azilima i one koje su vlasnici uzeli sa ulice ili iz azila). Na taj način opštine mogu pribaviti deo novca za sufinansiranje kampanje kastriranja vlasničkih pasa. Od- štete za ujede pasa treba ukinuti i eventualno ih ostaviti samo za očigledne slučajeve i velike i opasne povrede od strane uličnih pasa, naročito u slučajevima kada su napadnuta deca. Naglašavamo da je teoretski moguće da od je- dne nekastrirane ženke kuje ili mačke, ako svi potom- ci prežive i imaju svoje potomstvo, za šest godina dobi- jemo – 67.000 novih jedinki! (Podaci iz stranih studija.) Zato je kastracija što većeg broja jedinki izuzetno važna. Evo i nekih zanimljivosti: - Većina mačaka (55%) biva udomljeno sa ulice. - Žene pet puta češće udome napuštenu životinju nego muškarci. - 36% usvojitelja do tada nisu imali psa ili mačku. - Muškarci češće odbacuju životinje i češće ih pu- štaju da se pare, a takođe i češće odbijaju da ih kastriraju sa izgovorom da ne treba remetiti njihove prirodne nagone. Pošto većina vlasnika pasa nije u mogućno- sti da svoje životinje donese u veterinarske stani- ce i ambulante na kastraciju, poželjno je da svaka op- ština nabavi pokretnu ambulantu – kombi ili autobus sa opremom za mini-operacionu salu. Treba omogućiti i nabavku nekolicine boksova za buđenje životinja iz narkoze na- kon operacije. Poželjno je da se operativni rezovi šiju resorptivnim koncima jer nakon kastracije ne postoji mogućnost ponovnog hva- tanja svih životinja radi vađenja konaca. Sve kastrirane pse treba označiti ogrlicama koje mogu biti različite boje za ženke i muž- jake, i to od što jeftinijeg materijala (platnene) i da budu ušivene – da bi se sprečila njihova krađa od strane nesavesnih vlasnika. Da bi akcija ovakve vrste uspela, od posebne je važno- sti da je veoma ozbiljno sprovedu i opštinske vlasti, i veterina- ri koji sklope ugovor sa opštinom za obavljanje ovih poslova. Uz vakcinaciju lisica mamcima sa peroralnom vakcinom protiv besnila, koji se izbacuju iz malih aviona – što je počelo ove jeseni (to u nekim zemljama rade već dve decenije) – ne- staće potreba proglašenja besnila u pojedinim opštinama i po- dručjima, kao i masovno ubijanje pasa uz angažovanje lovaca. Takođe,kastriranipsi,iakosunaulici,nisuujedljivi,neudružuju se u čopore i konkurišu u takmičenju za hranu nekastriranim psima. Program kastracije pasa je neophodno stalno spro- voditi, bez prekida. Prve godine učinak programa je 10%, sledeće godine je 20%, i tako redom do 100%. Neke zemlje su na taj način problem napuštenih pasa u potpunost rešile za pet godina (na primer, Kanada), ali za to je potrebno striktno i ozbiljno sprovođenje ovog programa. Naravno, CNR program treba da bude privre- menog karaktera, do izgradnje azila u svim opštinama. Ovo su jedini načini uspešnog rešavanja proble- ma prekobrojnog broja napuštenih pasa i mačaka. Dosadašnja praksa ubijanja životinja – kao što može- mo da se uverimo – je potpuno neefikasna. Ako do- sadašnje metode ne zamenimo pobrojanim mera- ma, problem prisustva i brojnosti napuštenih životinja na ulicama neće biti rešen, nego će i dalje postojati. Presecimo ovaj začarani krug i sledimo pri- mere zemalja koje su ovaj problem već odavno rešile! Mere za rešavanje ovog problema su odavno poznate,samo ih treba primeniti. Katica Spasić,dipl.vet.
  15. 15. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 15© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 da je sterilizacija jedina humana i efikasna metoda za smanjenje broja napuštenih životinja. Građani su sami i uz njihovu pomoć polako počeli da sterilišu ulične pse i mačke i da time spontano sprovode CNR sistem. Na taj način radi- lo se na rešavanju problema napuštenih životinja (kako se to danas zvanično zove) u tišini, uz puno truda i ličnog odricanja i bez podrške nadležnih institucija. Posle višegodišnje eduka- cije, od strane udruženja za zaštitu životinja i pojedinaca, tek oko 90-tih primena sterilizacije je postala masovnija među lju- biteljima, koji su se bavili zaštitom uličnih pasa, i vlasnicima. U oktobru 1996. godine počeo je sa radom Cen- tar za sterilizaciju mešanaca, prvo i zvanično registrova- no udruženje koje se bavi sterilizacijom napuštenih pasa. Početkom 2002. godine, uz donaciju Fondacije Bri- žit Bardo, počela je da se radi sterilizacija napuštenih pasa kod veterinara Srećka Radojčića. Još uvek nije bilo ga- rancije nadležnih da će sterilisani pas biti bezbedan na ulici ukoliko njegovo prisustvo zasmeta nekome, tako da je puno mirnih, dobroćudnih, sterilisanih pasa ubije- no u Ovči. Sabirni centar za pse lutalica sa teritorije gra- da Beograda u Ovči, zloglasno gubilište, u kome su pobi- jeni milioni životinja, od ove godine više nema tu namenu. Krajem 2002. godine Sekretarijat za zaštitu životne sre- dine potpisuje sa Fondacijom Brižit Bardo Pismo o dobrim namerama i garantuje bezbednost na ulici psima koji su ste- rilisani preko Fondacije. Ovo je početak CNR-a u Beogradu. Nadležni ne poštuju svoje obećanje i nastavlja se hvatanje i eutanazija i sterilisanih BB pasa za čije se oslobadjanje iz Ovče bore njihovi staratelji, tj. koordinatori BB Fondacije. U proleće 2003. godine mnogi od njih postaju aktivisti novofor- miranog udruženja Evropska inicijativa 17 koje se bori za ži- vot BB pasa i njihovu bezbednost na ulici. Ostali nastavlja- ju samostalno ili u okviru drugih organizacija. Oformljena je prva mreža staratelja, njihovo međusobno povezivanje i da- nas je značajno budući da su oslonjeni isključivo na sopstve- ne snage i međusobnu pomoć, kao i razmenu informacija! U stalnoj borbi sa nadležnima građani i udruže- nja za zaštitu životinja su spasavali iz Ovče uhvaćene pse i mačke i vraćali ih na prvobitno stanište ili smešta- li u azile. Azili su privatni i svi su no kill orijentacije. Ima- ju finansijskih problema i svi su manje ili više prepunjeni. Napuštene pse i mačke u Srbiji još uvek ubijaju. Radni- ci zoohigijenskih službi bez ikakve obuke, uz manju ili veću primenu grube sile po sopstvenom nahođenju, koristeći na- prave koje povređuju i mogu da ubiju (što se često i deša- va) hvataju napuštene životinje. Bez mrvice samilosti i bez traga empatije, oni se prema napuštenim životinjama pona- šaju kao da su otpad. To je ujedno stav skoro svih lokalnih samouprava u Srbiji. Većina „prihvatilišta“ koja su izgradi- le lokalne samouprave nalazi se u blizini gradskh deponi- ja i više liče na sabirne centre za kratak boravak nego na prihvatilišta. Često su to sklepani objekti koji ne bi mogli da dobiju upotrebnu dozvolu. Loznica, Zaječar, Smederevo ... samo su neke od crnih tačaka na mapi izgradnje humano- sti u Srbiji, jer se umesto brige o životinjama tamo sprovo- di najsurovija egzekucija. Psi stradaju zbog gladi, potpuno neuslovnog življenja u prihvatilištima gde je postupak prema njima daleko od brižnog i humanog. Po Zakonu o dobrobi- ti životinja takvo postupanje nazvalo bi se zlostavljanjem. Zakonska regulativa koja štiti životinje se ne poštu- je i retko primenjuje: Krivični zakon Republike Srbije, čl. 269. (od 2005. godine) i Zakon o dobrobiti životinja (od 2009. godine) štite životinje od zlostavljanja i ubijanja. Svo- jim nečinjenjem nadležni ohrabruju počinioce da pono- ve zločin. Jedna od direktnih posledica ovakvog stava su i česta trovanja. Socijalno neprilagođeni pojedinci baca- ju otrov na zelene površine čime izazivaju opštu opasnost. Vlasnici životinja tretiraju se kao građani drugog reda. O tomegovorepropisikojesudonelenekeodgradskihopštinana teritoriji Srbije, a koji se primenjuju iako nisu u skladu sa Usta- vom i Zakonom o dobrobiti životinja. Na primer propis po kome je potrebna dozvola više od polovine vlasnika stanova u zgra- di, za držanje nekih rasa pasa kao kućnih ljubimaca. Još uvek je aktuelan za Novi Sad, Smederevo, Vrnjačku Banju ... . Pro- pis koji administrativno ograničava broj pasa i mačaka koji se mogudržatiustanu/kući,jošuvekjeaktuelannateritorijiSrbije. Ovih nekoliko rečenica čine okvir slike stanja u kome se nalaze napuštene životinje u Srbiji, krajem 2010. godine. Izuzetak su Beograd, Kraljevo, Kragujevac. U ovim gradovima je na snazi CNR sistem (catch, neuter, relea- se – uhvati, steriliši, pusti), koji je okosnica rešavanja pro- blema napuštenih pasa. Ovo znači da se dobroćudni, sterilisani, vakcinisani i obeleženi psi vraćaju na prvobi- tno stanište, tj. na mesto na kome su uhvaćeni, da ču- vaju teritoriju od dolaska novih, nesterilisanih pasa. U Beogradu je aprila 2006. godine gradonačelnik do- neo dokument pod nazivom Strategija rešavanja proble- ma pasa lutalica na teritoriji grada Beograda, baziran na CNR sistemu. To je bio veliki korak za zaštitu pasa u Be- ogradu. Mačke nisu obuhvaćene Strategijom. Ovaj do- kument danas bi trebalo dopuniti novim saznanjima i is- kustvima do kojih se došlo u proteklom periodu. Da se vratimo nekoliko koraka unazad, u vreme kada su prva posleratna udruženja za zaštitu ži- votinja (osnovana 70-tih godina prošlog veka), Društvo za zaštitu životinja grada Beograda i Društvo za zašti- tu životinja Srbije, edukovala građane i nadležne institucije
  16. 16. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200716 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 U toj atmosferi 2006. godine gradonačelnik Beogra- da donosi Strategiju koja predstavlja prekretnicu u nači- nu rada u rešavanju problema napuštenih pasa. Ali, ne odmah, Strategija je zaživela tek tri godine posle dono- šenja. U te tri godine u Ovči je poslovna politika dosti- gla svoj vrhunac u negativnom smislu. Ponašanje zapo- slenih bilo je, najblaže rečeno, krajnje neprofesionalno. Promena vlasti osetila se i u Ovči, desile su se prome- ne i prestalo se sa masovnom, nekontrolisanom eutanazijom i počelo sa sistematskim vraćanjem na prvobitno stanište - dobroćudnih, sterilisanih, vakcinisanih i obeleženih pasa. Možemo reći da je 2010. godine u Beogradu zaživeo CNR sistem. Da bi se problem napuštenih životinja uspešno rešio po- trebno je da se i sledeće mere sprovode dosledno i sinhro- nizovano: - Evidentiranje vlasnika i obeležavanje ljubimaca pasa i mačaka i izrada potrebne zakonske regulative, koja proizilazi iz Zakona o dobrobiti životinja. Posebno je znača- jan Pravilnik o odgajivačnicama i prodavnicama kućnih ljubi- maca kojim se mora ograničiti nekontrolisana razmnožava- nje i prodaja ljubimaca. - Stimulacija sterilizacije vlasničkih pasa i mačaka. Ova mera je nezaobilazna u rešavanju problema napuštenih životinja. Na sterilizaciji vlasničkih pasa i mačaka bazirana je No Kill Sterilisation Strategy čiji su tvorci predsednice udru- ženja Epar iz Subotice i Help Animals iz Beograda. Ova stra- tegija se sprovodi u Leskovcu. - Izgradnja prihvatilišta - Udomljavanje - Stalna kampanja kroz koju bi se edukovali gradjani o ponašanju u vezi sa CNR sistemom, kao i o važnosti sterili- zacije za zdravlje njihovih ljubimaca, a posebno za rešavanje problema napuštenih životinja, - Dosledna primena sankcija za dela zlostavljanje i ubijanje životinja. Izuzetno važan pomak u rešavanju problema napušte- nih pasa u Beogradu je finansijska pomoć privatnim azilima za hranu, od 2007. godine, i veterinarske usluge, od 2010. godine. To je potez koji govori da su nadležni u Beogradu svesni problema i da su spremni da ga rešavaju humano i efikasno. Milica Ranković Kako izveštava Tanjug od 27. mart 2011 sredi- nom aprila u Beogradu će veterinari i komunalni po- licajci po parkovima i na drugim javnim površinama početi da proveravaju vlasničke pse. Pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin izjavio je da će ekipe ručnim skenerima učitavati brojevi čipova kod životinja, a proveravaće i da li je pas registrovan u bazi podataka. Prva dva meseca će akcenat biti na obaveštava- nju građana da je akcija počela kako bi sarađivali s našim ekipama; u tom periodu neće se praviti službe- ne zabeleške za eventualno kažnjavanje nesavesnih vlasnika. Nakon tog perioda, sredinom juna , podaci će se prosleđivati veterinarskoj inspekciji, koja je na- dležna i koja će da donosi rešenja i postupa u uprav- nim postupcima u slučaju prekršaja - rekao je Terzin. On je rekao da je trenutno u Beogradu registro- vano oko 80.000 vlasničkih pasa, ali da ih po proce- nama gradskih službi ima oko 150.000.»Cilj akcije je da se uvede red među vlasničkim životinjama jer je utvrđeno da je čak 80 procenata napuštenih pasa na ulicama njihovo direktno potomstvo ili vodi poreklo od vlasničkih pasa«, dodao je on. Gradski sekretarijat za komunalne i stambene poslove obezbedio je sredstva za besplatnu vakci- naciju i čipovanje deset hiljada vlasničkih pasa. Ovo pravo imaće svi vlasnički psi koji se prvi put obeleža- vaju, bez obzira na starosnu dob. Grad će i u 2011. nastaviti sa ulaganjima u izgra- dnju novih i proširenje postojećih kapaciteta za sme- štaj napuštenih životinja, što bi za rezultat trebalo da ima obezbeđivanje uslova za smeštaj 2.500 napušte- nih pasa. Opština Rakovica dala je plac uz postojeći Cen- tar za sterilizaciju s prihvatilištem u Rakovici, gde će se graditi kućice s natkrovljem, pa će ukupan kapa- citet ovog objekta biti 750 životinja.Najveći objekat planiran je u okviru stare farme PIK »Zemun«, koji će se adaptirati za potrebe azila, a planirani kapacitet je 1.246 pasa. Na Paliluli planirana je izgradnja jednog i adaptacija drugog objekta u Kovilovu, ukupnog ka- paciteta više od 1.100 pasa. Ovo je, po našem mišljenju, prvi put da se u Srbiji ozbiljno kreće ka rešavanju pitanja napuštenih životi- nja u jednom gradu. Nadamo se da će Beograd prvi rešiti ovo pitanje i da će biti primer ostalim gradovima u Srbiji. Samo napred! urednik
  17. 17. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 17© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 »Zašto?« U Beogradu postoji CENTAR ZA MEŠANCE, koji je osnovan s ciljem da besplatno steriliše pse i mačke, koji se delimično, ili sasvim nezbrinuti, prekomerno i nekontrolisano razmnožavaju. Na tu temu bilo je mnogo reportaža, TV emi- sija i zapisa.Istovremeno, HELP ANIMALS, Udruženje za po- moć napuštenim životinjama u Beogradu, angažovalo se oko formiranja novog azila na prostoru od ca 4o ari van Beogra- da. Iako obe akcije imaju veliku podršku gradjana, oni koji misle drugačije nisu mnogobrojniji, ali su bučniji. Snebivaju se, zgražaju, ironično smeškaju ili žestoko negoduju i kažu: Kako ih nije sramota, zašto ne pomažu deci, starcima, bole- snima...... da su malo maštovitiji, lista bi bila duža! Kad su već decu i starce po statusu izjednačili sa psima i mačkama (što je neukusno i uvredljivo), pa ako se nekome i pomaže, neka to budu ovi prvi, bilo bi dobro zapitati ih, da li su oni sami to već uradili, tj. da li su nekome pomogli, kome i kako? Odgovor na njihovo »Zašto?« možda bi mogao da glasi i ovako: - O deci u prvom redu treba da brinu njihovi rodi- telji. Jer, priroda, a to je Bog, dala je čoveku mogućnost iz- bora i odlučivanja na nivou svesti, za razliku od životinje koja tu mogućnost nema, pa ne može da kontroliše broj- nost potomstva. Zatim u pomoć treba da priskoči društvo u obliku socijale dostojne čoveka, a ako je nema, onda sva- ki gradjanin treba da se zapita zašto je nema i da o tome razmišlja sve dotle, dok ne dodje do nekog zaključka, a kada dodje, da taj zaključak prodiskutuje s više ljudi i vidi da li neko ima kontra argumente, pa da razmišlja i dalje. - Stari i nemoćni su imali dovoljno vremena da se to- kom života pobrinu za svoju starost (setimo se, bilo je i bo- ljih vremena). Oni su u u stvari bili dužni da se obezbede tako, da nikome ne padnu na teret. Možda su trebali da se odreknu poneke vikendice ili putovanja, luksuza u većim ili manjim oblicima, neodgovornog načina življenja, lenjosti i ra- skalašenosti (jer mnogi tako prožive svoj vek, pa onda drugi treba da ih sažaljevaju i spasavaju), a možda nisu bili raci- onalni i razboriti, već popustljivi prema svojoj sebičnoj deci koja su im pod stare dane okrenula leđa,ili su pohlepu kru- nisali aranžmanima za koje svi znamo kako su loše završili. Ko zna koji su sve razlozi staračke neimaštine i nezbri- nutosti, ali i tu postoji druga alternativa, a to je društvena za- jednica, koja treba da ulaže sredstva u socijalu. Svaki gradja- nin tokom svog radnog veka mora dati doprinos za socijalnu zaštitu s kojim će država pažljivo i racionalno postupati obez- bedjujući socijalnu sigurnost svojim stranovnicima. Ako ni to nije uradjeno, neka se stanovnici zapitaju zašto? I neka za to ne krive ulične pse i mačke, jer oni nisu imali tu mogućnost. Da jesu, verovatno bi je pametnije iskoristili. - A bolnice? One su bile na marginama i u mnogo bo- ljim vremenima. Mi smo uvek daleko kaskali za svetom i svi su nam bili krivi. U periodu kada smo važili kao najrazvijeni- ja zemlja Istočne Evrope (iako smo zapravo uvek bili »istoč- no od raja«), naše zdravstvo je kuburilo i borilo se s neima- štinom. Otprilike u to vreme padali su plafoni u bolnici »Laza Lazarević«. Tada (pa i sada), urbanisti i ostali koji planiraju razvoj i izgled grada, nisu se odrekli ni jednog detalja neke ntalne gradjevine, razni investitori nisu se odricali mermer- nih stepeništa i fasada ni luksuznih unutarnjih opremanja, u ko- rist opreme za neku bolnicu.Zašto? Imajući u vidu decenijama sticane i podržavane loše radne navike, i sećajući se uvozne medicinske opreme, koja je godi- nama neraspakovana ležala po podrumima bolnica, ne veru- jem da bi ikakvo odricanje u korist materijale pomoći zdravstvu imalo stvarnih pozitivnih rezultata. Tu ne mogu da pomognu ni psi ni mačke, kada bi mogli da se odreknu sterilizacije. Najve- rovatnije da to znaju i ostali, pa se zato ničega i ne odriču. Uprkos velikog broja zaista unesrećenih ljudi - izbeglica, na koje su mnogi kivni i besni, ali koje su uveliko zavrnule ruka- ve i prihvatile se svih poslova koji im se nude (a najčešće i ne nude), peru se beogradske ulice, održavaju parkovi i gradsko zelenilo, sadi se cveće po javnim površinama, i sve se to plaća. Zašto se taj novac ne bi dao deci, starima, bolnicama, iz- beglicama? Verovatno zato, što su parkovi, drvoredi i ulice sastavni deo našeg svakodnevnog života, deo naše životne sredine o kojoj treba brinuti i uvažiti je. Zar ne? Psi i mačke takodje su deo naše životne sredine, posebno kada se zna da je čovek taj koji ih je pripitomio, doveo u grado- ve, iskoristio i odbacio. To nisu uradili mali zeleni sa neke druge planete da napakoste nama srbima. Kako bi bilo da se neko glasno zapita: zašto se u ovoj, za nas teškoj situaciji, prave svadbe za po 4oo gostiju, na ispraća- je u vojsku dolazi pola sela, zašto se podižu nadgrobni spo- menici za po 6.ooo.-E , zašto se kupatila opremaju keramikom koja košta ca lo.ooo.-E, zašto ljudi plaćaju izrade horoskopa, vračare, gatere, zašto odlaze u skupe restorane, čemu razne proslave, jubileji i slična rasipanja, kad je bar deo tog novca mogao da posluži za ....? To niko ne pita. Jer, takva se pitanja i ne postavljaju. Svako ima pravo da uloži svoj novac tamo gde želi, i stvar je njegovog unutarnjeg morala kako će ga upotre- biti. Grupa ljudi se trudi da u okviru komunalne zoohigijene gra- da da svoj doprinos i pritom se bori za humaniji odnos pema životinjama kojima se čovek poigrao,izgustirao ih, a onda i od- bacio ostavivši ih da lutaju gradom i da se nekontrolisano raz- množavaju. Cilj rada je da se u najkraće vreme i sa najmanje sredstava grad zaštiti od čopora napuštenih pasa, a skupa, ne- primerena i nedostojna civilizovanog društva - beogradska ka- filerija, svede u okvire delatnosti odvoženja i spaljivanja ugi- nulih životinja, umesto hvatanja ženki sa malim štencima po beogradskim ulicama i uništavanja na gnusan način, od čega deca i iole pristojniji ljudi doživljavaju prave stresove.
  18. 18. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200718 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 Da li je moguće da su stanovnici severne i zapadne hemisfere,(zemalja iz kojih smo sa divljenjem i smešnim strahopoštovanjem prihvatili automobile i sva ostala teh- nička dostignuća) glupaci, debili, dekadenti, snobovi i bu- dale, samo zato što su izgradili pristojne azile (u Nemač- koj ih ima 7oo)-prihvatne centre za pse i mačke koji su ostali bez vlasnika, pa se trude da ih ponovo udome, i pribegavaju eutanaziji samo u krajnjoj nuždi? Korzikan- ci, Portorikanci, Španci, Portugalci, Sicilijanci (izgleda svi »anci«),ali i ostali južnjaci, zatim Bugari, Rumuni i - MI, nisu ni pomišljali na nešto takvo. Jer, ni njihova deca ne- maju šta da jedu.... (da li)? Znači li to da su Ivo Andrič, Meša Selimović , I.B.Singer, Mahatma Gandi, Tolstoj, Gete, Wagner, Bajron i mnogi drugi velikani koji su izražavali svoj očaj i užas zbog odnosa ljudi prema životinjama bili sentimentalne budale? Niko ne može da zahteva od ljudi da vole životinje. Mnogo je onih koji ne misle dobro ni svojim bližnjima, pa ni sebi, i koje su to onda sile koje bi mogle da im izmame osećanje naklonosti prema drugim živim bićima na zemlji, malo topline u srcu i zrnce saosećanja? Slažem se da ni- kome ne treba ništa silom naturati. Ali, zar nije žalosno što ljudi sami, razmišljanjem, ne dolaze do nekih saznanja? Da li je moguće da ljudska vrsta veruje kako ova plane- ta postoji samo zbog nje? Šta im daje pravo da uništavaju sve oko sebe: životinje, biljke, jedni druge pa i sami sebe? Zar se nikada nisu zapitali koja je svrha ili koji je smisao postojanja, života na zemlji uopšte, zar nisu uočili da je čovečanstvo u odnosu na sve druge žive organizme u ap- solutnoj manjini? Zar ne mogu da prevazidju egocentrično gledanje na život i dozvole da pored njih postoje i druga bića, koja se raduju, tuguju, pate, osećaju bol i - strah. A šta je strah zna svako ko se bar jednom ozbiljno uplašio. Zašto se ljudi malo ne potrude da uspostave harmoničnu ravnotežu s prirodom u koju spadamo svi, i mi i životinje? Izgleda da je razmišljanje, koje podrazumeva angažo- vanje naše više svesti da bismo opažali, ocenjivali svoje misli i postupke i uspostavili drugačiji odnos prema širem poretku u prirodi, veoma zamoran proces u koji se većina ne upušta. Iz lenjosti. A razvojem svesti ispoljava se i duh davanja. Duboko sam uverena da svako od nas treba nešto da ostvari na ovoj zemlji i to nešto nema nikakve veze sa materijalnim dobrima. Mislim da se radi o doprinosu u ostvarenju opšteg dobra, a uslov za to je da čovek pokre- ne svoje urodjene sposobnosti: razumevanje,sažaljenje i uvidjanje. Eto, samo toliko. Razmišljanjem, čovek mora da dod- je do zaključka: ja nisam ovde sam. Postoje i druga živa bića i sigurno je da postoji razlog zbog čega su i ona tu, iako ga ja ne znam. Kao što nemamo odgovor za sopstve- no postojanje. Zašto se onda prema tim živim bićima ne bismo odnosili sa više razumevanja (zbog samog njihovog postojanja), više sažaljenja (zbog njihove bespomoćnosti) i više uvidjanja (njihovog prava na život bez nepotrebne patnje)? Ingeborg Arjono-Filipović Neki detalji iz psećeg života Brzina razmnožavanja je velika! Za 6 godina od jednog para može se dobiti preko 33.000 parova pasa. Zašto se psi tuku? Tuku se zbog hrane, ženki i teritorije ali se uvek borbe pasa završavaju bez težih povreda i NIKADA ne dovodi do smrti nekog od boraca. Postoje li rase pasa za borbu? Ne! Kako će se razviti pas i šta će postati pre svega zavisi od vlasnika-odgajivača. Da li su pit-bulovi opasni i predodređeni za bor- be? Ne, niti su najveći, niti su najteži, nemaju ni najači ugriz, oni su samo živčani kao i svi terijeri. Oni su stabilni i u mnogim policijama se koriste kao službeni psi. Kako vlasnici pripremju pse za borbe? Te pse od rođenja prebijaju metalnim šipkama, kače na kuke i kanape,daju im narkotike i steroide, satima ih teraju da trče na pokretnim trakama, izgladnjuju ih i hra- ne drugim živim psima sa ulice. Oni postaju borci koji na- padaju instiktivnivno bez razmišljanja jer znaju da ako ne napadnu prvi – umreće. A ko su njihove žrtve? To su deca i drugi psi. Ovi psi su isto tako žrtve a pravi krivci su njihovi vlasnici i vaspitači
  19. 19. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 19© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 Odgajivači se utrkuju. Nude i reklamiraju »proizvode« koji visoko kotiraju na tržištu »cool« imidža na našem pod- neblju muške, pa i ženske muževnosti, kao simboli snage i moći: ja umem (da odaberem), ja imam (novac da kupim), ja mogu (sve što hoću). Genetski inženjering je stigao do« belog usijanja«. U trendu su agresivni psi zle ćudi. U modi su molosi. Da li to ime potiče od reči »Moloh« (u prenese- nom smislu neman koja sve proždire) ne znam, ali u enci- klopediji stoji: »Molosi = u antičkom dobu lovački psi, veo- ma oštri, nastali ukrštanjem indijske doge i balkanskih pasa. Odgajivali su ih Molosi, narod ilirskog porekla.« Ako tempo fabrikovanja agresivnih pasa ne popusti, već sada zamišljam l8.sprat nekog našeg nebodera i bar tri stana iz kojih izlaze molosi. U jutarnjoj gužvi stanara poku- šavaju da se dokopaju lifta. I pitam se: - da li ćemo za nekih 1o godina sa strepnjom prola- ziti ulicama i parkovima očekujući da nas od nekuda za- skoči neki moloh? Neznam, ali je sigurno da u opštem po- rastu nasilja u svim sferama nastaju nove rase agresivnih pasa, ukrštanjem se dobijaju sve zločudniji krvoloci i kolja- či. U rukama nekog četvrtastog momka obrijane glave sve ostavlja manje zastrašujući utisak, ali kad se povodac nad- je u rukama žgoljavog i nezrelog pubertetlije mene stvarno uhvati jeza. A zatim i da li će gospodje iz raznih novobe- ogradskih nebodera koje sada histerično vrište zbog »ku- čića« koje njihovi komšije drže po stanovima, smeti da di- gnu svoj glas kada jednoga dana u velikom soliteru postanu rasna manjina? Kada molosi i njihovi četvrtasti vlasnici obri- janih glava preuzmu vlast po stepenicama i liftovima? Neće li se, dok molosi budu na njih režali, sa čežnjom i bar malo griže savesti sećati »slatkih malih kuca«, dobročudnih me- šanaca stidljivih pogleda, koji kao da se izvinjavaju što uop- šte postoje, ili onih po ulicama koji se udvaraju svakom pro- lazniku ne bi li izmamili trunčicu samilosti? Čula sam da se na trulom, glupom, itd. zapadu strogo kontro- liše ravnoteža u pogledu uzgoja pojediniuh rasa pasa, a kada su u pitanju izrazito oštri psi kontroliše se i podobnost budućeg vlasni- ka za držanje takvog psa, pa se o tome pribavlja čak i uverenje. Kod nas se već odavno ne kontroliše ništa (čak ni broj pištolja, pu- šaka ili bombi po privatnim stanovima), pa što da se kontroliše broj moloha ili pit bula. Stvarno, kontroliše li iko brojno stanje ovakvih pasa? Šta će biti jednoga dana kada molosi počnu da seju svoja potomstva na sve strane, pa iz raznih šušmuljaka krene molučki podmladak, ni- čiji, prepušten ulici, ali krvoločan i spreman za napad i na najma- nje sumnjiv pokret slučajnog prolaznika? Ni selo više nije ono što je bilo. Statusni simboli nisu samo po- ljoprivredne mašine,rasna i dobro uhranjena stoka, kuće i kola, tu spadaju i rasni psi, što žešći, to bolje, »da mi niko ne udje na kapiju« kaže domaćin. I lepo može da se zamisli naš čovek, koji retko šta dogura do kraja, sa rasklimanim kapijama i nedovrše- nim ogradama, ovako lepršavo lakomislen, u društvu molosa koji se razbaškario po njegovom i susednim dvorištima. Naš domaći avlijaner pretvoriće se u masnu fleku pod njegovom impozantnom snagom,veličinom i silinom, i biće pojuren umesto fazana ili zeče- va. U to ime, čini mi se ,treba raditi na očuvanju opstanka naših dođeva. Kakve sterilizacije i kastracije! Napred naši avlijaneri.Ta divna stvorenja koja još nisu postala hibridi, isprogramirani i teledi- rigovani roboti sa »tačno odredjenim (hm!) ponašanjem«. Da li je neko pomislio da ja ne volim pse? Prevario se. Volim ih sve, bez izuzetka. Pa, jednog takvog moloha sam upravo otkri- la medju svojim psima i u poslednjem trenutku, uz pomoć kom- šija, iščupala mu iz čeljusti jednog zaista miroljubivog i maznog koker španijela, koji ničim nije zaslužio ovakav tretman. Zgrože- na postupkom mog sada već dvogodišnjeg mešanca, kojeg sam kao štene udomila u svojoj miroljubivoj kućnoj atmosferi, prvi puta sam se zapitala odakle potiče njegova četvrtasta glava sa vilicama koje liče na zamku za lisice, tvrdoglava upornost da šćepa sve što prodje ili proleti pored njega, tupavo čelo i sitne prodorne okice... šta da kažem, lep kao slika, ali priznati se mora, postoji velika ve- rovatnoća da je produkt strasnog ljubavnog čina svojih srodnika, od kojih je bar jedan, pa makar i u dalekom pretku, bio - moloh. To ne znači da ga manje volim. Nikako. To samo znači da sam zabri- nuta, da ne puštam u dvorište ni poštara, ni čitača vodomera, ni komšije - ukratko, više mu ne verujem. Moram da priznam: malo sam bila zgranuta kada mi je neko- liko poznanika (inače su na glasu kao veliki ljubitelji životinja) sa- vetovalo da ga uspavam. Danima sam se osećala nelagodno, tu- žno, razočarano. Kako je to lako! Likvidirati živo biće koje ne može da nam se suprotstavi. Ćutala sam dugo, a sada bih mogla da im kažem: razmisliću o tome kada se budu uspavljivali okoreli krimi- nalci, zločinci i psihopate. Do tada - ja ću preuzeti odogovornost za njegove postupke. Sasvim ciljano i dobro osmišljeno preduzela sam sve sigurnosne mere. On više neće imati prilike da se doko- pa bilo koga. I sve mi se čini, od svih ratova koji nam vise nad glavom, izro- diće se jednog dana i neki rat sa molosima. Ingeborg Arjono-Filipović
  20. 20. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200720 lomljeni vratovi. U nekim klanicama omamlju- ju strujom ali nedovoljno, jer se neke povrate i pri sve- sti ima se prerežu grla.Neke se još dugo u agoniji trzaju. To je ono što se dešava u praksi, a kako je na papiru? Vredi li zakonska zaštita? Životinje uzgajane na farmi koje se transportu- ju u okviru Evropske unije u komercijalne svrhe zaštiće- ne su Odredbom EU o zaštiti životinja u toku transpor- ta i srodnih aktivnosti. Ova Odredba direktno važi za sve države članice EU i stupila je na snagu 5. januara 2007. Pravilnicima o dobrobiti životinja pri transportu uvo- de se dodatni nacionalni propisi. Ova Odredba obuhva- ta i dobrobit životinja koje se izvoze iz EU u treće zemlje. U Odredbi se definišu uslovi transporta životinja u drumskom, železničkom, vazdušnom i pomorskom saob- raćaju. Njome se utvrđuju opšti standardi transporta živo- tinja, uključujući i zakonski uslov da stoka bude u stanju da se transportuje pre nego što započne transport i da će ostati u takvom stanju u toku čitavog transporta. Životinje se mo- raju transportovati u uslovima za koje se garantuje da im neće izazvati povrede ili nepotrebnu patnju. Odredbu prime- njuju odgovarajući organi svake države članice, a stručnja- ci za veterinu iz Komisije EU mogu izvršiti kontrolu na licu mesta da se uvere da li se ova Odredba dosledno sprovodi. U Srbiji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vo- doprivrede, na osnovu člana 23. Zakona o dobrobi- ti životinja, donelo Pravilnik o programu obuke o dobrobiti životinja prilikom njihovog prevoza. Tako je postala oba- veza vozača drumskih prevoznih sredstava koji obavlja- ju prevoz životinja a i pratioca životinja koji vode brigu o životinjama prilikom njihovog prevoza. Obuku sprovo- di Ministarstvo u skladu sa Takonom o dobrobiti životinja. Zakonska zaštita ovim životinjama u krajnjoj liniji ne vre- di mnogo – na kraju zaklana životinja je zaklana. Jedi- no pomaže svaka individualna odluka da se životinje ne koriste za jelo. To je jedna svesna odluka svakog odgo- vornog i inteligentnog pojedinca, koji ne želi da bude sa- učesnik u bolu i patnji koja se priredjuje životinjama Snežana Milovanović Transporti životinja se obično odvija- ju do klanica gde se životinje ubijaju zbog mesa, do pijaca na kojima se životinje prodaju drugim licima ili far- mama, do drugih farmi gde se životinje tove pre klanja, tran- sportuju za priplod ili proizvodnju mleka, postoji i selidbe- na ispaša, naročito kod ovaca, kada se životinje sezonski sele od pašnjaka do pašnjaka, ili ono što je najviše dra- matično je dugi transport životinja direktno za izvoz i klanje Po istrazi koju je sprovela Compassion in World Far- ming Limited, svake godine milioni goveda, ovaca i svinja transportuju se od jednog do drugog mesta u okviru Evro- pe. Sabirne tačke za životinje iz Britanije, nalaze se u Bel- giji i Holandiji, a odatle idu u klanice Italije, Grčke ili Špa- nije. Veliki broj ovaca i jaganjaca se iz Britanije, Španije i Francuske sabiraju u italijansku luku Bari odakle se tran- sportuju u Grčku, pri tome putovanje traje i po više od 100 sati. Čekanja na trajekte mogu biti i po dva dana, pri čemu su životinje često bez vode i hrane. Mnoge životinje ugi- nu uz muke. Uzgoj svinja i teladi u čeličnim kavezima je u nekim zemljama zabranjen, pa se dešavaju transporti do drugih zemalja gde to nije zabranjeno, samo zbog uzgo- ja. Kada se on završi opet slede transporti koji su muče- nja, pri čemu se sa životinjama veoma grubo postupa u toku iskrcavanja i ukrcavanja. Stotine hiljada goveda se transportuje iz EU uglavnom iz Iske, Francuske i Nemač- ke u srednjo istočne zemlje pa i u Severnu Afriku. Velike svote novca se plaćaju za podsticaje izvoza stoke iz EU. Pored teladi, jaganjaca i ovaca, svinja i prasadi; sva- ke se godine izveze preko 100 000 konja iz Istočne Evrope, uglavnom Poljske, Rumunije i Litvanije, do klanica u Italiji a najčešće im put vodi kroz Madjarsku i Sloveniju. Istraživači nemačke organizacije Animals Angels utvrdili su dokumen- tovano užasne tretmane i mučenja ovih predivnih životinja u toku transporta. U Italiji čekaju na trajekte do krajnjeg odre- dišta – klanica u Sardiniji. Putovanja traju po nekoliko dana (95 sati), najčešće ni jednog veterinara na putu za pružanje pomoći nema, a put je dug 2500km. Sličnu sudbinu doživlja- vaju i magarci koji se iz Rumunije preko Madjarske takodje na putu prema Italiji nadju, neki od njih na pola puta umiru. One životinje koje prežive ove transporte su jedno- stavno u stresu odvučene sa kamiona u klanicu. Tamo su im prerezali grla dok su još bili pri svesti, i ostavlje- ne su da krvare do smrti. Nekima su pri tome nasilno © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011
  21. 21. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 21© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 Eksperimenti na životinjama su prevara. Istraživanje na životinjama je u najboljem slučaju ruski rulet. U najgorem slučaju, istraživanje na životinjama će pobiti naše prijatelje, ljudske i neljudske... Kada sam 1996. dobila posao pomoćnnika tehničarke u Huntingdon Life Sciences (HLS) u East Millstoneu (New Jersey, SAD), moj se život nepovratno promenio. Tokom go- dina provedenih kao tajna istražiteljka za organizaciju Peo- ple for the Ethical Treatment of Animals (PETA), a u posle- dnje vreme i za druge organizacije, svaki put sam ponovo svedočila pojedinačnoj i industrijalizovanoj zloupotrebi živo- tinja. Gledala sam rastrgane piliće nakon nedelja patnje na industrijskim farmama, mekane pahuljaste mačiće kako če- kaju svoj red u medicinskoj odaji za mučenje, trudne kobile vezane uz tvrde gumene vreće za urin korištene za proizvo- dnju Premarina, jadne 'čistokrvne' pse zatvorene u malim kavezima u prljavim fabrikama štenadi i nebrojene životinje kako bivaju udarane, šutirane, izbodene i gušene. Ali ništa me od toga nije pripremilo na ono što sam vidjela u HLS-u. Moj posao pomoćne tehničarke je uključivao ispomoć oko životinja. Brinula sam se za pse, pacove, miševe i maj- mune - u najmanju ruku održavala sam njihove kaveze čisti- ma. Da sam se u pravom smislu reči brinula za njih, ne bih toliko njih videla kako uzalud pate i umiru u HLS-u. Ne bih još viđala njihova lica u snu. Osim čišćenja kaveza, držala sam životinje dok su im ubrizgavali razne otrovne supstance. Strugala sam krv s poda nakon nepotrebnih operacija koje su izvodili nevešti, loše uvežbani, zaposleni. Kad su se hemikalije ubrizgava- le u životinje - u njihove noseve, usta, kožu, vene, trbuhe i pluća, beležila sam rezultate i brinula se zbog njihovog jada dok bi ostali slegnuli ramenima i okrenuli glave. Doznala sam da životinje u HLS-u pate i umiru zbog kućnih sredstava za čišćenje, slatkih malih lekova koji se dobijaju bez recepta i kakvih već ima na desetine, poljopri- vrednih proizvoda i 'čudesnih lekova'. Na drugom mestu u laboratoriji, na zečeve su se izlivala sredstva za sunčanje, dok su zamorci i svinje patili u ostalim nepotrebnim testira- njima. Među zaposlenicima nije tajna da su testiranja sprdnja zasnovana na traljavoj nauci. Nakon što je opozvan jedan popularni antihistaminik, stariji tehničar je, kada je video naslov, sa podsmehom pitao 'šta smo to (ovaj put) učinili'. Standardne šale o 'čudesnim lekovima' su bile 'Ovo je ili lek za neku bolest ili tableta za mršavljenje', i 'Je li ovo lek ili otrov za pacove?'. Iako su me slali u sobe sa životinjama kako bi ih 'po- smatrala', obično su mi govorili da ne obraćam pažnju na njihove stalne zdravstvene probleme nakon doziranja i da ih ne beležim. Jednom kada sam pitala saradnika koji je uop- šte smisao tih testiranja, rekao mi je: 'To što preparat utiče na psa, ne znači da će na isti način uticati i na ljude'. Tada mi je rekao da 'smisao testiranja nije da se zaštite ljudi, nego da sponzor (firma koja plaća testiranje) ponovo donese posao laboratoriji. Novi posao se može osigurati tako da se spon- zorov preparat pusti na tržište' Michelle Rokke • Bausch & Lomb • Beiersdorf (Atrix, Eucerin, La Prairie, Labello, Nivea) • Chesebrough-Ponds (Cutex, Faberg, Vaseline) • Church & Dwight (Lady’s Choice, Nair) • Colgate-Palmolive Co. (Ajax, Fab, Hills Pet Nutrition, Mennen Co., Palmolive, SoftSoap, Speed Stick) • Gillette Co. (Braun, Duracell, Flair, Liquid Paper, Oral- B, Parker Pens) • GlaxoSmithKline (Aquafresh, Binaca, Corega, Nicor- ette, Parodontax, Sensodyne, Strep) • Henkel (Bref, Clin, Kaloderma, Opti, Persil, Perwoll, Pril, Pur, Rex, Silan, Solea, Somat, Weisser Riese, Schwarz- kopf & Henkel-Bac, Fa, Krizia, Palette, Poly, Schauma, Sergio Tacchini, Taft, Vademecum, Vision) • Johnson & Johnson (Aveeno, Clean & Clear, Neutro- gena, ROC) • Kimberly-Clark Corp. (Cottonelle, Huggies, Kleenex, Kotex, Pull-Ups, Scott Paper) • L’Oréal (Anais Anais, Bilage, Biotherm Cosmetics & Skin Care, Cacharel, Garnier, Giorgio Armani, Helena Rubin- stein, Lancôme, Logics, Matrix Essentials, Maybelline, Om- brelle, Ralph Lauren Fragrances, Redken, Soft Sheen, Vichy, Vital Nutrients) • Nina Ricci • Pfizer (Plax) • Pliva • Procter & Gamble Co. - P&G (Alfred Dunhill, Alldays, Always, Anna Sui, Antikal, Ariel, Atkinsons, Attends, Bess, Blend-a-Dent, Blend-a-Gum, Blend-a-Med, Blendax Anti Belag, Bogner, Bold, Bruno Banani, Camay, Carrera, Certina, Cer- tina Med, Charles Jourdan, Cheer, Chiemsee, Chlorhexamed, Cindy Crawford, Clearasil, Comet, Cover Girl make up, Crest, Dash, Daymed, Ellen Betrix, Escada, Extase, Fairy, Firmodent, Gabriela Sabatini, Gabriele Strehle, Galileo, Gerry Weber, Ghost, Gillette Series, Giorgio Beverly Hills, Globe, Gucci, Head & Shoulders, Henry M Betrix, Herbal Essences, Hervé Léger, Hugo Boss, Ivory, Jean Patou, Lacoste, Laura Biagiotti, Lenor, Luvs, Marc O’Polo, Max Factor make up, Max Mara, Medinait, Meister Proper, Mexx, Mont Blanc, Muelhens, Naomi Campbell, Naturella, Oil of Olaz, Old Spice, Otto Kern, Pampers, Pantene, Pantene Pro-V, Pringles Chips, Priscilla Presley, Procter & Gamble, Puma, Rochas, Scannon, Secret Deodorant, Shul- ton, Sir, Spic & Span, Sumatra, Sure, Tempo, Tide, Tom Tailor, Tosca, Trussardi, Valentino, Vidal Sassoon, Wash & Go, The Wella Corporation-Sebastian, Wick, Wick Vaporub, Yardley, Yohji Yamamoto, Zest) • Reckitt Benckiser (Airwick, Ava, Calgon, Calgonit, Easy Off, Fibish, Harpic, Lysol, Mop & Glo, Old English, Re- solve, Spray ‘N Wash, Vanish, Veet, Woolite, Coty-Adidas, Cal- gon, Calvin Klein, Celine Dion, Cerruti, Chipie, Chloé, Chopard, Cindy Adams, Club Med, David Beckham, Davidoff, Esprit, Glow, The Healing Garden, Isabella Rossellini, Jennifer Lopez, Jette Joop, Jill Sander, JOOP!, Jovan, Kenneth Cole, Kimora Lee Simmons, Lagerfeld, Lancaster, Marc Jacobs, Mary-Kate and Ashley Olsen, Miss Sixty, Monsoon, Nautica, Nikos, Parera, Pierre Cardin, Rimmel, Roland Garros, Roots, Sarah Jessica Parker, Stetson, Vera Wang, Vivienne Westwood) • S.C. Johnson (Drano, Edge, Fantastik, Glade, OFF!, Oust, Pledge, Scrubbing Bubbles, Shout, Skintimate, Windex, Ziploc) SCA Hygiene Products AB • Schering-Plough (Bain de Soleil, Coppertone, Dr. Scholl’s) • Shiseido Cosmetics • Unilever (Axe, Calvin Klein, Cerruti parfemi, Chloe, Cif, Diversey, Domestos, Dove, Elida Gibbs, Elizabeth Arden, Fa- bergé, Finesse, Helene Curtis, Henry Cotton’s, Impulse, La- gerfeld parfemi, Lever Bros, Lux, Max Azria, Omo, Rexona, Signal, Suave, Sunsilk, Valentino parfemi) U zagradi su proizvodi da bi se mogule prepoznati firme
  22. 22. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200722 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 Da li vas je obuzela tuga dok ste gledali napuštenog psa zimi kako na ulici drhti sklupčan na ledu ili snegu, po- kušavajući da zaspi? Da li vam je u trenutku bilo jasno da su izgovori ljudi u smislu: Ma ima on krzno nije njemu hla- dno! – samo puko umirivanje savesti? Kada bismo i sa tri bunde na sebi prespavali samo jednu noć na ledu ili snegu, na temperaturi i od -20, verujem da bi tek onda shvatili kako je njima. Da li ste nekad pomislili: Kad bi bar zimi imali svoju kućicu ...Da li ste je nekad napravili vodjeni svojom savešću koja vam nije dala mira, i bili sretni kao da ste uradili nešto jako, jako dobro? Da li vam je posle krat- kog vremena komunalna inspekcija zalepila na nju obave- štenje da je morate ukloniti u roku od 72 sata? I ako je hla- dno, i ako je sneg i temperatura -20... Tužno i nepravedno! Vlasnici kuća u gradovima imaju pravo da u svom dvo- rištu imaju kućicu za pse. Naravno ako su ta dvorišta mala to za pse i nije neka sloboda , ali ako su velika i imaju trav- njak na kom pas može slobodno da se igra i trči to je za- ista idealno. Ljubimci u takvim slučajevima dakako neke hladnije dane u godini provedu i u kućama, no većinom su, i to po svom izboru u dvorištu. Ljudi u gradovima većinom i sami pate od nedostatka prostora. Ljubitelji životinja koji imaju ljubimce u stanovima vrlo često tuguju zajedno sa njima, svesni da je životinja- ma uskraćeno nešto veoma važno – kontakt sa zemljom i kakav takav osećaj slobode. Ali ipak imaju želju da pomo- gnu napuštenim životinjama na ulicama. Vrlo često ih hra- ne, poje i igraju se sa njima. Ako se zelene površine oko zgrada u gradu smatraju nekom vrstom dvorišta za stanare istih, zar ne bi bar neki procenat ljubitelja životinja koji se brine o psima na uli- ci imao pravo i da postavi kućicu za svoje štićenike na je- dan deo zelene površine? Ako bi se stanari u jednoj zgradi dogovorili, kao što se dogovaraju ukućani u jednom do- maćinstvu, da jednog uličnog psa sterilisanog, vakcinisa- nog i obeleženog uzmu da bi se starali o njemu, te recimo od grada dobili odobrenje za postavljanje tipske kućice na određenom mestu, sem dobrobiti za napuštene životinje šta bi se još sa tim dobrog dobilo? To bi bilo zaista odgovorno učenje suživota između ljudi i životinja. On bi svakako postao pravi miljenik i bio bi be- skrajno zahvalan. Pas bi tu teritoriju smatrao svojom i štitio bi je pa na to područje više ne bi dolazili drugi psi lutalice. Rešavanja problema napuštenih životinja nije ni malo jednostavno. Sterilizacije se ne rade u dovoljnoj meri, pri- hvatilišta nema po opštinama iako i jedno i drugo Zakon o dobrobiti životinja izričito propisuje. Udomljavanje životinja sa ulica je jako teško, iako njih ima sve više sa plavim ogr- lice kao znak da su sterilisani, čipovani i vakcinisani.. Snežana Milovanović Životinje u Srbiji na meti ubica Srbiju je zahvatio talas nasilja pema životinjama, a psiholozi ovo tretiraju kao indicator nasilja prema ljudima. Mnogi ljudi vole ži- votinje, hrane ih i maze, ali ima i mnogo onih koji ih iskorišćava- ju radi sopstvene zarade, a postoji i jedan broj ljudi koji uživaju da muče životinje. A u poslednje vreme sve više se suočavamo sa hladnokrvnim pokoljima životinja u Srbiji. Do sada su izrečene samo dve zatvorske kazne za zlodela prema životinjama.. Ovo su neki od poslednjih drastičnih slučajeva: - Radnik beogradskih elektrana zazidao živu mačku sa mačićima, - Automobilom vukla psa -Protiv Vesne S.(32) iz Poža- revca policija je podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je izvr- šila krivično delo mučenja i ubijanja životinja. Policija je tereti da je psa mešanca vezala lancim za vučnu kuku putničkog vozila i vukla ga kroz više ulica u centru Požarevca. Na pitanje policije zašto je mučila psa, Vesna, koja je inače zdravstveni radnik, nije želela da odgovori, već se branila ćutanjem. - Keruša Mila - Svima je dobro poznat slučaj monstruo- znog sakaćenja keruše Mile u beogradskom naselju Medaković. Stanari zgrade najbliže parkingu na kojem je, prema proceni ve- terinara, osakaćeni pas ležao više od nedelju dana, sumnjali su na svog komšiju, koji je, kako su naveli, „sposoban da uradi tako nešto“.Viđali smo ga kako juri pse i one koje je uspeo da uhvati je čak nosio na ramenu i bacao u vazduh, posle bi ih uzeo za šape i vukao po ulici. - Nepoznata osoba ili više njih ubili su kuju u Zaječaru dok je još dojila štence, - U protekle dve sedmice u selu Koraćica na Kosmaju ubijeno je najmanje 26 pasa, najverovatnije otrovom kreozanom. - U beogradskom naselju Braće Jerković nedavno su pronađena dva otrovana psa, najverovatnije kreozanom. Pre ne- koliko meseci tu je otrovano pet pasa. 2005.g. kod Arene je otro- vano čak 11 pasa. - U selu Gornje Međurovo kod Niša, na drvetu obešena četiri ubijena psa. Zbog krivičnog dela ubijanja i mučenja životi- nja podnete su krivične prijave protiv dvojice maloletnika, starih 15 i 17 godina. - Rotvajlera po imenu Rauf u Beogradu prvo je pomazio, pa nožem izbo u grudi S. J. (65) - U selu Rgotine kod Zaječara, odsečena je glava psu me- šancu Mišku. Kriminalistička policija u tom gradu podnela je kri- vičnu prijavu protiv NN lica. - Meštani u s.Sivac zanemeli su nakon slučaja seoske lutalice, keruše Milice čiji je raskomadan i spaljen leš pronađen u objektu Poljoprivrednog preduzeća „Bačka“, a novi šok je usledio nakon što se saznalo da je počinilac monstruoznog iživljavanja nad ži- votinjom 14-godišnji dečak.
  23. 23. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 23© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2011 IZ ARGENTINE ALMIRANTE BROWN je bila prva opština u Argen- tini, gde su političari 1996 god. doneli odluku, da se ubijanje ( eutanazija ) pasa i mačaka više ne sprovodi. Umesto toga razvili su i sproveli jedan program masov- ne kastracije, povezan sa jednom informativnom i eduka- tivnom kampanjom o pravilnom držanju i čuvanju životinja. U periodu od 2001 do 2007 kastrirano je 85 000 vla- sničkih i uličnih pasa i mačaka i to besplatno. Kastracije su se sprovodile na dva načina: - U gradovima u specijalnim za to namestenim centrima, odnosno ambulantama - na periferiji i u manjim mestima u prostorijama za to namestenim Vlasnici zivotinja su morali potpisati jednu vr- stu “ ugovora” gde se obavezuju da će se o svo- jim životinjama brinuti. Paralelno dok su vlasnici u čekaonici čekali da njihove životinje budu kastrira- ne, preko videa je prikazivan obrazovni program o pravilnom držanju i ponašanju prema životinjama. 85000 zivotinja za 6 godina znaci: 3 sata dnevno rada --3 veterinara i 6 asistenta. Operacije se izvode jednom jako jednostavnom i br- zom tehnikom tj. životinje se operišu bočno ( sa strane ). Opercije traju maksimalno 5 minuta i nema skoro nikakvih komplikacija. Komplikacija je bilo manje od 0,5% samo u onim slučajevima gde su vlasnici u postoperativnom toku napravili neku grešku. Za sterilizaciju jednog ženskog psa bilo je potrebno 5 minuta, za kastraciju jednog muškog psa 3 minuta, jedne mačke 2 minuta a jednog mačka 1 minut. Pored toga su u tim centrima nameštene prostorije za vakcinaciju, čipovanje životija i čišćenje od parazita. Sa tom kampanjom nije se samo suzbilo ma- sovno razmnožavanje pasa i mačaka, nego i edu- kacija stanovništva da se životinje respektuju kao sastavni članovi familije, prirode i zivota ! Čitava ta akcija i program bili su mogući zahvalju- jući podršci odgovornih političara. Ovaj program i ka- mpanja su stvarno jedna pozitivna, humana i civilizo- vana alternative za sve zemlje sveta. Argentina dostavlja taj program na tri jezika, svima koji se za njega interesuju. Branka Obradovic IZ BEOGRADA Ovim putem želim da vam napišem kako humanost još uvek postoji i to medju studentima Akademije Likovnih Umetnosti u Beogradu. Naime, dana 25.22.2010.godie)je na Senjaku u blizini ALU bezobzirni vozač pregazio psa i sa otvorenim prelomom desne zadnje noge i naprslom le- vom nogom ostavio jadnu životinju na milost i nemilost nailazecem saobraćaju i zimi. Na svu sreću u blizini su bili studenti ALU i odmah preuzeli akciju spasavanja po- menutog psa. Stavili su ga u kola i odvezli na Veterinar- ski fakultet gde ga je osoblje i profesor (ne znam tacno koji ali cu se potruditi da saznam) primio i operisao (amputi- rao nogu i sanirao druge rane zadobijene prilikom ude- sa). Studenti su prikupili izmedju sebe pare neophodne za medicinski materijal a samu operaciju koja bi inače ko- štala više stotina eura, profesor na Veterinarskom fakul- tetu je obavio bez ikakve nadoknade. Danas u 10h stu- denti ALU idu da preuzmu psa i da ga odvedu u jednu porodicu koja je pristala da nesrecno kuce neguje dok ne ozdravi i ako mu ne zna ni ćud ni koliko će vremena tra- jati oporavak. Studenti Veterinarskog fakulteta će bez ika- kve nadoknade dolaziti svaki dan da psa previju i da mu daju injekcije antibiotika (a za sta ce studenti ALU sva- ki dan sakupljati novčana sredstva jer inekcije kostaju). Volelabihdaovapricadospeujavnostkakonebiizgubilii onomalopreostaleljudskostiunamaikakobipokazaliidru- gimadanetrebaokrenutiglavuufazonutonijemojproblem. Danijela Torlak Poseban problem kod nas su i borbe pasa i drugih životinja. U većini civilizovanih zemalja sveta , pa I u Srbiji, krivično delo je: posećivati borbe životinja, učestvovati u njima, organizovati borbe, obučavati životinje za to, pa čak I posedovati psa obuče- nog za borbe. Međutim, veoma retko kod nas neko odgovara za ove prekršaje, mada svi znaju za njih. Borbe pasa se uglavnom organzuju u manjim mestima, van grada i na njima često prisu- stvuje velik broj posetilaca, a zarađuju se I velike pare. Međutim, izleda da policija traženje ubica životinja i onih koji krše zakon o dobrobiti životinja ne smatra prioritertnim za- datkom, pa se mnogi izvlače nekažnjeno i nastavljaju po starom. Katica Spasić,dipl.vet. - Rotvajlera po imenu Rauf u Beogradu prvo je pomazio, pa nožem izbo u grudi S. J. (65) - Početkom aprila je primećeno trovanje 15-tak pasa u be- ogradskom naselju Miljakovac 2 da bi se posle to raširilo širom grada. Psi se muče i umiru u mukama u toku 24 časa - izgleda da su otrovani kreozanom. Za ove zakonom zabranjene aktivnosti ubice koriste se kre- ozan, karbamat, organofosfat i strihnin. Pitanje je i kako ove otro- ve ubice nabavljaju jer ih nema u slobodnoj prodaji. Šta reći nakon svega ovoga. Neki stručnjaci kažu da je ovde reč o ličnostima sa poremećajima najverovatnije u domenu psi- hotičnog stanja, a drugi da je u pitanju možda droga ili alkohol, ali se svi slažu da osobe koje su u stanju da učine ovakva zlodela treba da potraže stručnu pomoć.

×