1. Проста реченица

2. Реченица
 Реченица је скуп речи или само једна реч којом саопштавамо своје мисли.
 Реченица се састоји од реченичних делова (чланова), који имају одговарајућу службу у
реченици.

3. Реченице се разликују по значењу, облику и саставу
према значењу према облику према саставу
изјавна потврдна проста
упитна одрична
узвична сложена
заповедна

4. су реченице у којима има само један предикат. Оне могу бити просте непроширене
реченице и просте проширене реченице.
 Просте непроширене реченице су реченице које имају само главне реченичне
чланове, предикат и субјекат.
Мила чита. Вруће је.
 Просте проширене реченице су реченице које поред главних реченичних чланова
имају неки додатак- именски или глаголски .
Моја бака Мила чита омиљену књигу.
Данас је напољу јако вруће.

5. реченице су реченице које се састоје од две или више простих реченица- имају два или
више предиката.
Жарко седи у својој соби и вредно вежба занимљиве математичке задатке.

6. Субјекат
 Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у
реченици означени предикатом.
 У служби субјекта најчешће су именице и заменице

7. Предикат
је део реченице који казује шта ради субјекат или који говори нешто о субјекту.
 његова служба у реченици је да покаже радњу, стање или збивање
 може бити именски и глаголски, прост и сложен
 врста речи које могу бити у служби предиката су глаголи, али могу бити и: именице,
заменице, придеви, прилози и бројеви

8. Врсте речи
променљиве:
1. именице
2. заменице
3. придеви
4. бројеви
5. глаголи
непроменљиве:
1. прилози
2. предлози
3. везници
4. речце
5. узвици

9.  оно што ове врсте речи могу да „раде“
у реченици- функција коју могу да
обављају
 могу да буду :
1. субјекти
2. предикати
3. прилошке одредбе...

10.  Субјекат:
 Бојан иде у школу.
 Ђаци читају.
 Наставник свира, а деца певају.
 Прилошка одредба:
 Из даљине је допирала музика.
 Ишли су шумом.

11. Служба именица у реченици
Именски део предиката:
 Моја мама је професор.
 Његов тата је лекар.
 Он је средњошколац.
Објекат:
 Купила сам књигу.
 Написао је причу.
 Појео сам колач.

12. Служба придева у реченици
Атрибут:
Марљив ученик чита занимљиву књигу
коју је узео из школске библиотеке.
Именски део предиката:
 Владо је вредан.
 Олга је нежна.

13. у реченици
Субјекат:
Ми смо играли.
Они су читали.
Објекат:
Видео сам га у позоришту.
Ништа ми није обећао.

14. Служба заменица у реченици
Атрибут:
 Наша учионица је уредна.
 Његови задаци су увек тачни.
Именски део предиката:
Торба је моја.

15. Како се одређује служба речи у
реченици?
 Служба речи у реченици се одређује на основу питања која су везана за сваки
појединачни реченични део.
 Субјекат је главни део сваке реченице и његова служба у реченици јесте да каже о коме
или о чему се говори у реченици.
 Именице, заменице или скупови речи уз именицу врше службу субјекта у реченици, али
и неке друге врсте речи.

16. Прилошке одредбе
 Глаголске допуне којима се исказује: време, место и начин вршења радње која је
исказана предикатом називамо прилошким одредбама.
 Врста речи која у реченици врши службу прилошких одредби су у већини случајева
прилози, али могу бити и именице

17. Прилошке одредбе
 Јуче сам купио ту књигу. – прилошка одредба за време
 Путоваћемо у Београд. – прилошка одредба за место
 Стефан добро учи. – прилошка одредба за начин

18. Служба речи
1. субјекат
2. предикат
3. одредба за место
4. одредба за време
5. одредба за начин вршења радње
6. објекат
7. именски део предиката
8. атрибут
9. апозиција