Ova prezentacija je korišćena u okviru programa "Naučna komunikacija i šira diseminacija rezultata istraživačkog rada" za doktorande u organizaciji Univerzitetske biblioteke u Beogradu. U ovoj prezentaciji dat je kratak pregled najčešće korišćenih trajnih identifikatora za istraživače i uputstva kao istraživač na početku svoje karijere treba da ih uredi kako bi uvećao svoju vidljivost i impakt.

1. Видљивост и
препознатљивост
јединствени и трајни идентификатори за истраживаче
Зорица Јанковић
Институт за биолошка истраживања
„Синиша Станковић”
Институт од националног значаја за Републику Србију
Универзитет у Београду
12. мај 2025.

2. Jединиствени идентификатори
Идентификатор је назив којим идентификујемо неки објекат.
Идентификатор може бити реч, број, слово, симбол или њихова
комбинација.
Јединствени идентификатор значи да је тај идентификатор
јединствен међу свим идентификаторима, односно називима
која се користе за тај објекат.
Јединствени идентификатори су веома важни елементи
информационих система ради лакшем проналажења жељене
информације у њиховом мору.
• економија и порески системи
• право
• транспорт
• рачунарство
• интернет
• истраживање и наука

3. Пројекти
Grant DOI
CORDIS ID
Јединиствени идентификатори у истраживању
Публикације
ISBN - књиге
ISSN - часописи
DOI
Handle
Људи
ORCID iD
Scopus ID
ResearcherID
Организације
ROR (Research
Organization Registry
ID)
GRID (Global Research
Identifier Database)
Crossref Funder ID
Подаци и
репозиторијуми
Accession Numbers
(нпр. GenBank)
RRID (Research
Resource Identifier) –
антитела, ћелијске
линије, алате
FAIRsharing ID – за
репозиторијуме,
стандарде и политике

4. Jединствени идентификатори истраживача
Scopus ID
Scopus аутоматски групише радове и креира ауторске профиле којима додељује јединствени ИД у облику
нумеричког кода. Овај ИД може бити повезан са ORCID-ом, а постоји дефинисана процедура за исправљање
грешака.
ResearcherID
Сваки профил добија јединствену алфанумеричку ознаку. Може се повезати са ORCID-ом и интегрисан је
најпре у Publons, а затим у Web of Science профил. Приступ је бесплатан, а подаци се преузимају из Web of
Science (ако је корисник претплаћен на WoS) или из других програма попут EndNote, Zotero, Mendeley.
ORCID
ORCID представља универзални јединствени идентификатор за ауторе у облику алфанумеричког кода од 16
карактера. Постоји могућност интеграције са Scopus ID, ResearcherID и профилом на Publons, као и
преузимање података из великог броја база података.
Профили на друштвеним мрежама за научнике нису исто што и јединствени идентификатори.

5. ORCID iD

6. Шта је ORCID iD
https://vimeo.com/97150912
Мала видео школа
https://media.rcub.bg.ac.rs/?p=5973
Презентација
https://media.rcub.bg.ac.rs/img/ORCID-Prezentacija.pdf
Попуњавање профила – напредне опције (како преузети метаподатке из дигиталних репозиторијума,
библиотечких каталога итд.)
http://media.rcub.bg.ac.rs/wp-content/uploads/wp-uploads/2017/11/ORCID-napredne-opcije-istrazivaci.pdf
https://orcid.org/

7. ORCID iD на почетку каријере
https://orcid.org/0000-0002-4041-5986

8. ORCID iD на почетку каријере
https://orcid.org/0000-0001-8632-1718

9. ORCID iD истраживача
https://orcid.org/0000-0003-0839-7017

10. Scopus ID - повезивање са ORCID iD
Може да се креира тек када се
прва публикација истраживача
појави на овој индексној бази.
Са странице ORCID
iD
Са странице Scopus iD

11. Scopus ID

12. Scopus Author ID је систем идентификације аутора унутар индексне
базе Scopus, а развио га је Elsevier, компанија која је власник и саме
индексне базе, 2004. године.
У пуном капацитету је доступна само уз претплату. Нашој научној
заједници преко акадмеске мреже, односно удаљеног приступа.
Овај идентификатор генерише систем сам, али може до одређене
мере да се уређује.
На овом профилу се приказују само радови индексирани у Scopus-у
и за њих се израчунава цитираност.
Регистрација на Scopus је бесплатна.

13. https://www.scopus.com/
Уколико нисте на академској мрежи и немате лиценцу за
удаљени приступ мрежи, доступан је само Scopus Preview.
Регистрација рачуна је доступна у оба режима рада.

14. Аутора можете тражити по
имену, ORCID или кључним
речима.
Профил аутора се генерише тек
када Scopus индексира рад тог
аутора.

15. Scopus ID - уређивање профила
Да ли уређујемо свој
профил или
шаљемо захтев у
име нког другог?
На Scopus профилу
можемо да мењамо
само ове податке
Потребно је
бити улогован.
Регистрација на
Scopus је
бесплатна.

16. Документа
можемо да
уклонимо.
Ако документ
недостаје, овде
га тражимо.
Из падајућег менија
бирамо опције које
нам Scopus понуди
Scopus ID - уређивање профила

17. Покреће се основна
претрага Scopus-а.
Scopus ID - уређивање профила
Када пронађемо документ,
треба да потврдимо које
име припада аутору. На
овај начин учимо систем
варијантама имена аутора

18. Scopus ID - уређивање профила
Препринтови се додају на исти начин као и
документи.
На Scopus-профилу можемо да додамо само оно
што Scopus индексира. Било да су у питању
документи, препринтови или пројекти.
Пројекат може бити излистан на профилу
истраживача само уколико је истраживач Principal
Investigator или Co-awardee.

19. Scopus ID - уређивање профила
Када ово није довољно, на
дну странице се налазе
линкови за кориснички
сервис.
На првом кораку налазе се
упутства и FAQs.
Када ни то није довољно,
на дну ове странице је
линк за позив и e-mail,
што је заправо контакт

20. Scopus ID - уређивање профила
Попуњавањем ове форме ступате у контакт са особом из
подршке. Попуните сва обавезна поља и објасните своје
захтеве што детаљније. Уколико је потребно, приложите
и документ. Зависно од захтева, одговор можете добити
од седам до месец дана.

21. ResearcherID

22. ResearcherID је систем идентификације научних аутора унутар индексних база, а развио је
Thomson Reuters Corporation 2008. године.
Данас се примељује у индексној бази Web of Science.
2019. године је интегрисан у Publons, комерцијални сајт која пружа бесплатну услугу за научне
раднике да прате, верификују и приказују своје рецензије и уређивачке доприносе у научним
часописима.
Данас га уређује и води приватна компаније Clarivate Analytics. На овом профилу могу се наћи
публикације индексиране на WoS, али и оне које то нису. Али цитораност се рачуна само за оне
публикације које су у овој бази.
ResearcherID се генерише аутоматски, али може и да се уређује.

23. https://www.webofscience.com/wos/woscc/basic-sear
ch
Када сте на академској мрежи, кликом на горњи линк доћи ћете до
основне претраге на Web of Science.
Ако радите од куће, или сте у Институту, али није подешен проxy сервер,
индексној бази Web of Science приступате са странице КоБСОН-а, путем удаљеног

24. Улогујте се. Бесплатно је
Ако нисте сигурни да ли имате налог, покушајте са Forgot
Password? Ако се испостави да систем препознаје адресу,
ресетујте лозинку.
Ако се испостави да немате налог преко e-mail адресе,
улогујте се преко ORCID-а. Увек користите ову опцију јер
постоји велика могућност да ћете на тај начин лако и
брзо пребацивати информације из система у систем.

25. Када сте улоговани, у
горњем десном углу
стоји ваше име. Кликом
на стрелицу поред
имена бирате шта ћете
следећи радити.
За ове потребе идемо на
Profile Settings.

26. Уредите свој профил
попуњавајући сваки од
понуђена четири таба. Када
завршите један таб, кликните
Save у доњем десном углу и онда
пређите на следећи.
Данас радимо на првом и
четвртом табу.
На првом табу попуните
основне податке о себи: име и
презиме, фотографију по
избору, назив институције...

27. На четвртом табу повезујете
свој ResearcherID-профил са
својим ORCID-профилом.

28. Аутоматску синхронизацију пребаците на
On.
Када скролујете ову страницу доле,
наилазите на део са Дозволама. Да бисте
успешно завршили синхронизацију,
дозволите обе опције (Grant Permission).
Када све обавите, кликните на Save & Close.
За синхронизацију је потребно мало времена.
Сачекајте који минут док се не пребаце све публикације.

29. На ORCID-профилу у пољу Other IDs појавиће се
ReseracherID (WoS)
На ResearcherID-профилу у пољу
Other Identifiers појавиће се ORCID

30. Шта још може да се
уради?

31. Видимо да на ова три профила
Марија има различити број
радова.
Ово можемо средити
аутоматски.
Највише радова има у свом
институционалном
репозитроијуму..
Извеземо целу библиографију у
BibTex-формату.
Затим тај фајл увеземо у ORCID.

32. Све увежено се на ORCID-у одмах приказује.
ORCID врло лепо поравнава дупликате, али увек
је добро проверити и избрисати дупликате ако их
нађете.

33. Следећи корак је ResearcherID.
Можемо сачекати да се
синхронизација у једном тренутку
сама заврши.
Или да покренемо ручно, кликом на
Manage.
Затим на Add publication.

34. Постоји 4 начина за додавање
публикација.
● преко e-mail адресе са којом сте
публиковали.
● идентификатором (DOI, PubMed,
ResearcherID, arXiv) или наслов.
Једноставан начин за уношење
мањег броја публикација.
● Филе уплоад (RIS, BibTex или CSV file).
● Синхронизација са ORCID-ом.
У претходном кораку смо направили
BibTex фајл који сада овде увозимо.

35. У овом случају увезли смо само још
две публикације.
Индексне базе које ми највише
користимо су Wos и Scopus. Обе базе
приказују само оне публикације које су
у тим базама индексиране. С друге
стране , у ORCID-у и институционалном
репозиторијуму можемо да ставимо
све своје публикације.
Ипак видимо да на ResearcherID
можемо да додамо и неиндексиране,
али не све.

36. Цитираност се ради само за
индексиране публикаицје.

37. ResearcherID нуди профил аутора који се стално развија и
мења.
У овом тренутку поред публикација можете да уносите
пројекте, рецензија, уредничке улоге или чланство и
уредничким одборима.

38. Питања
zorica.jankovic@ibiss.bg.ac.rs