Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 16. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 16. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Suncev sistem - Aleksandar Rajić - Slavoljub RadulovićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Sunčev sistem,
Astronomija,
Aleksandar Rajić,
Slavoljub Radulović,
Gimnazija Aleksinac
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 18. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Prezentacija o postanku, životu i nestanku zvezda, o međuzvezdanoj materiji i najneobičnijim objektima u svemiru (džinovi, superdžinovi, nove, supernove)
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Suncev sistem - Aleksandar Rajić - Slavoljub RadulovićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Sunčev sistem,
Astronomija,
Aleksandar Rajić,
Slavoljub Radulović,
Gimnazija Aleksinac
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 18. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Prezentacija o postanku, životu i nestanku zvezda, o međuzvezdanoj materiji i najneobičnijim objektima u svemiru (džinovi, superdžinovi, nove, supernove)
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
Predavač prof. dr Dragan Gajić
Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.
"O Sunčevom sistemu" - predavanje prof. dr Draga Gajića u okviru projekta "Astronomija selu u pohode".
Projekat "Astronomija selu u pohode" realizuje Astronomsko društvo "Alfa" iz Niša u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu uz poršku Centra za promociju nauke.
Zvezde - Marija Krstić - Slavoljub RadulovićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Zvezde,
Astronomija,
Marija Krstić,
Slavoljub Radulović,
Gimnazija Aleksinac
"Nastanjive zone životom u svemiru" - predavanje Kristine Stanković u okviru projekta "Astronomija selu u pohode".
Projekat "Astronomija selu u pohode" realizuje Astronomsko društvo "Alfa" iz Niša u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu uz poršku Centra za promociju nauke.
Prezentacija sa predavanja "Misija Cassini-Huygens", odrzanog 24. juna
2008. god u AD Alfa, u Nisu. Predavaci su bili Marija Stanojevic i
Aleksandra Cerovic.
2. Васиона је бесконачно велики простор
који нас окружује и у коме се налази
Сунце, звезде, планете, сателити и
друга небеска тела.
Васиона се другачије зове
или
3. Звезде су усијана гасовита лоптаста
васионска тела које зраче сопствену
светлост и топлоту.
4. Удаљеност звезда мери се
светлосним годинама, то је
пут који светлост пређе за
годину дана крећући се
брзином од 300 000
километра у секунди
5. Најближа звезда Земљи је Сунце. Са Сунца до
Земље светлост путује 8 минута и 18 секунде
6. Звезда Северњача се налази у сазвежђу Мали медвед или Мала
кола и помоћу ње можемо се оријентисати само за време ведрих
ноћи.
7.
8. Астрономи су поделили небо на 88 сазвежђа и сваком од
сазвежђа одередили границе. Вавилонски астрономи су
груписаним звездама дали имена различитих животиња.
10. Најсјајније звезде у сазвежђу имају своја
имена, мање сјајније звезде обележавају се
грчким и латинским словима, а мање и најмање
сјајније звезде обележавају се бројевима.
11. Звезде нису непромењиве и вечне, и оне настају, имају свој развојни
ток и свој крај. Пажљивим посматрањем звезда утврђено је да оне не
мењају међусобни положај.
14. Сунце је звезда најближа Земљи и на небу га бидимо у
облику диска релативно малих димензија.
Сунчев пречник већи је од
Землјиног 109 пута,а маса
преко милион пута.
15. Површина Сунца
подложна је
сталним
променама. На
Сунцу постоје
области чија је
температура нижа
од околине па
изгледају тамније.
То су Сунчеве пеге
појављују се
периодично, мењају
се,распадају и
исчезавају.
16. Сунце спада у групу малих звезда-патуљака,по температури у жуте звезде.
19. Око већине планета Сунчевог система обилазе њихови природни пратиоци
– САТЕЛИТИ- тамна и хладна небеска тела која обилазе око планета и
прате их на њиховом путу око Сунца.Открио их је Галилео Галилеј 1610.год
22. Око Земље данас кружи велики број
ВЕСТАЧКИХ САТЕЛИТА различитих намен
Они служе за истраживање
свемира,истраживанје атмосфере,војне
потребе,потребе метеоролошке службе...
24. Месец се приказује у различитим менама
МЛАД МЕСЕЦ-Земљи је окренута неосветљена површина Месеца.
ПУН МЕСЕЦ-Земљи је окренута половина осветљене Месечеве површине.
ПУН МЕСЕЦ-Земљи је окренута цела осветљена Месечева површина.
ПОСЛЕДЊА ЧЕТВРТ-Земљи је окренута половина осветљене Месечеве површине.
25. У току свог кретања
Сунце,Земља и Месец
могу заузети такав
међусобни положај да
настају помрачења.
32. Васионска небеска тела која се састоје од космичке
прашине,стеновитих комада и залеђених гасова.Када се
приближе Сунцу,гасови се запале и комете добијају веома
сјајан магличаст реп окренут од Сунца.Због тога су у народу
добиле назив „звезде репатице.“
33. ХАЛЕЈЕВА КОМЕТА – једна од најпознатијих комета,која
у близини Земље и Сунца пролази сваких 76 година.
МЕТЕРОИДИ-чврста васионска тела,различите
велицине и облика.
34.
35. МЕТЕОРИ У СВЕМИРУ
Васионско камење које се у
контакту са ваздухом
усија,најчешће сагори и остави
светао траг.