1. PRVA POMOĆPRVA POMOĆ
ZA STUDENTE OSNOVNIHZA STUDENTE OSNOVNIH
AKADEMSKIH STUDIJA MEDICINE IAKADEMSKIH STUDIJA MEDICINE I
STOMATOLOGIJESTOMATOLOGIJE
Pripremio i uredio: dr Miloš Vujanović
2. ““Dopustiti da se dogodi zlo koje seDopustiti da se dogodi zlo koje se
moglo sprečiti – praktično je isto što imoglo sprečiti – praktično je isto što i
počiniti zlo.”počiniti zlo.”
((NičeNiče))
3. ““Nagrada dobroj stvari je toNagrada dobroj stvari je to
što je dobra stvar urađena”što je dobra stvar urađena”
((EmersonEmerson))
5. POJAM PRVE POMOĆI
- SKUP MERA I POSTUPAKA KOJIMA SE
SPASAVA ŽIVOT I SPREČAVA DALJE
POGORŠANJE ZDRAVLJA POVREĐENIH
I OBOLELIH LICA.
6. - PRIMENJUJE SE NA LICU MESTA ILI U
NEPOSREDNOJ BLIZINI OD NASTANKA
POVREDE ILI OBOLJENJA
STANDARDNIM, PRIRUČNIM ILI
IMPROVIZOVANIM SREDSTVIMA
POJAM PRVE POMOĆIPOJAM PRVE POMOĆI
7. POJAM PRVE POMOĆIPOJAM PRVE POMOĆI
- PRUŽA JE LEKAR ILI SPASILAC-LAIK
PREDHODNO OBUČEN I UVEŽBAN
ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI, KOJI BI SE
SLUČAJNO I NEOPREMLJEN NAŠAO
PORED POVREĐENOG /OBOLELOG LICA
8. -- PRVA POMOĆ PODRAZUMEVA
POSTUPKE KOJIMA SE ZAPOČINJE
ZBRINJAVANJE
PRE NEGO ŠTO STIGNU KOLA HITNE
POMOĆI SA LEKAROM ILI DRUGOM
STRUČNOM OSOBOM ILI DO
TRANSPORTA U NEKU ZDRAVSTVENU
USTANOVU
POJAM PRVE POMOĆI
9. CILJEVI PRVE POMOĆICILJEVI PRVE POMOĆI
• Otklanjanje uzroka koji direktno ugrožavaju
život povređenih i obolelih lica!
• Vraćanje povređenih i obolelih lica u život!
• Zbrinjavanje povređenih i obolelih lica!
• Osiguravanje bezbednog transporta
povređenih i obolelih da bi u što boljem stanju
stigli do zdravstvene ustanove u kojoj će se
pružiti adekvatna MEDICINSKA POMOĆ!
10. PRISTUP MESTUPRISTUP MESTU
DOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRIDOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRI
KORAKAKORAKA
1. PROCENITI SITUACIJU:
- PRIBRAN PRISTUP MESTU DOGAĐAJA
- DA LI POSTOJI OPASNOST PO SPASIOCA I/ILI
UNESREĆENOG
- NE IZLAGATI SE RIZIKU!!! (koristiti rukavice,
ne utrčevati u zgradu koja gori,...)
11. 2. OBEZBEDITI MESTO DOGAĐAJA:
- ZAŠTITA POVREĐENOG I SPASIOCA OD OPASNOSTI
- NE POKUŠAVATI UČINITI VIŠE OD REALNO MOGUĆEG
- ZATRAŽITI POMOĆ SPECIJALIZOVANIH SLUŽBI I/ILI OD
DRUGIH (PRISUTNIH) LICA
PRISTUP MESTUPRISTUP MESTU
DOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRIDOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRI
KORAKAKORAKA
NAJMANJE 50 m
13. PRISTUP MESTUPRISTUP MESTU
DOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRIDOGAĐAJA/POVREĐENOM U TRI
KORAKAKORAKA
3. PROCENITI BROJ I STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH
- ISPITIVANJEM SAMIH POVREĐENIH/OBOLELIH ILI
OČEVIDACA DOGAĐAJA “ŠTA SE DESILO?”
- UTVRDITI STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH
(SIMPTOMI I ZNACI)
- POZVATI 94 (112) UKOLIKO UTVRĐENO STANJE TO NALAŽE
- PRUŽITI PRVU POMOĆ PREMA ALGORITMU ZBRINJAVANJA
- UKOLIKO JE VIŠE POVREĐENIH/OBOLELIH IZVRŠITI
TRIJAŽU I ZBRINJAVATI PREMA REDU HITNOSTI
14. ZAPAMTITEZAPAMTITE OVEOVE BROJEVE TELEFONABROJEVE TELEFONA
DEDEZZURNA SLUŽBA SUP-AURNA SLUŽBA SUP-A 9292
VATROGASNA BRIGADAVATROGASNA BRIGADA 9393
SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆISLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI 9494
AMS – POMOĆ I INFORMACIJEAMS – POMOĆ I INFORMACIJE 987987
CENTAR ZA OBAVEŠTAVANJE I UZBUNJIVANJECENTAR ZA OBAVEŠTAVANJE I UZBUNJIVANJE 985985
((112112)) (911)(911)
POZIV ZA POMOĆPOZIV ZA POMOĆ
15. POZIV ZA POMOĆPOZIV ZA POMOĆ
1. IME I PREZIME OSOBE KOJA POZIVA ZA POMOĆ
2. TAČNA LOKACIJA DOGAĐAJA (grad, ulica, orijentir)
3. ŠTA SE DOGODILO (kratak opis događaja)
4. BROJ POVREĐENIH , NJIHOVO STANJE I POVREDE
5. SA KOG BROJA TELEFONA SE ZOVE
16. UTVRĐIVANJE STANJAUTVRĐIVANJE STANJA
POVREĐENOG/OBOLELOGPOVREĐENOG/OBOLELOG
1. PRIMARNI (INICIJALNI) PREGLED - služi da bi se
uočila stanja i povrede koje direktno ugrožavaju život i
da bi se primenile mere neodložne pomoći.
* Radi se neposredno nakon prilaska povređenom.
* Podrazumeva brz vizuelni i površan palpatorni pregled:
- Procena stanja svesti
- Procena disanja
- Mere neodložne pomoći (reanimacija,
zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja...)
- Utisak o opštem stanju unesrećenog
17. 2. SEKUNDARNI PREGLED – zavisi od opšteg stanja2. SEKUNDARNI PREGLED – zavisi od opšteg stanja
povređenog/obolelog i mehanizma eventualnog povređivanja.povređenog/obolelog i mehanizma eventualnog povređivanja.
* Ako je generalizovani mehanizam povređivanja (npr. udar* Ako je generalizovani mehanizam povređivanja (npr. udar
automobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi seautomobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi se
““brzi pregled od glave do pete”, uz traženje podataka o samombrzi pregled od glave do pete”, uz traženje podataka o samom
događaju i tegobama (simptomi i znaci).događaju i tegobama (simptomi i znaci).
* Ako je lokalni mehanizam povređivanja (npr. posekotina na* Ako je lokalni mehanizam povređivanja (npr. posekotina na
oštar predmet, opekotina...) radi se “fokusirani pregled”, uzoštar predmet, opekotina...) radi se “fokusirani pregled”, uz
traženje podataka o samom događaju i tegobama (simptomi itraženje podataka o samom događaju i tegobama (simptomi i
znaci).znaci).
UTVRĐIVANJE STANJAUTVRĐIVANJE STANJA
POVREĐENOG/OBOLELOGPOVREĐENOG/OBOLELOG
18. SIMPTOMISIMPTOMI
• SUBJEKTIVAN OSEĆAJ SAMOG POVREĐENOG/OBOLELOG
O SOPSTVENOM STANJU
• DOBIJA SE POSTAVLJANJEM ODREĐENIH PITANJA OD
STRANE SPASIOCA I TO SAMOG POVREĐENOG (AKO JE PRI
SVESTI) ILI HETEROANAMNESTIČKI
• MOGU DA POMOGNU ALI I DA ODMOGNU U ZBRINJAVANJU
ZNACIZNACI
• SVE ONO ŠTO SAM SPASILAC OTKRIVA PREGLEDOM,
KORISTEĆI PREVASHODNO SVOJA ČULA
20. ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM DODIRAZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM DODIRA
VLAŽNOST
PROMENA TELESNE TEMPERATURE
OMEKŠALOST POD DODIROM ILI PRITISKOM
OTEČENOST
NEPRAVILNOST I NERAVNINE NA KOSTIMA
ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM VIDAZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM VIDA
IZRAZ STRAHA I BOLA
NEUOBIČAJENO POMERANJE GRUDNOG KOŠA
ZNOJENJE
RANE
KRVARENJE
PROMENA BOJE KOŽE
POVRAĆANJE I DRUGE IZLUČEVINE
21. ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM SLUHAZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM SLUHA
ŠUM POREMEĆENOG DISANJA
STENJANJE
ZVUK “USISAVANJA” KOD POVREDE GRUDNOG KOŠA
REAGOVANJE NA DODIR
REAGOVANJE NA OBRAĆANJE
ZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM MIRISAZNACI KOJI SE MOGU OTKRITI ČULOM MIRISA
MIRIS NA ACETON
MIRIS NA ALKOHOL
MIRIS GAREŽI
MIRIS RAZNIH SUPSTANCI I MATERIJA
(miris na vlažnu zemlju kod ciroze jetre, lepilo,...)
22. 3.3. DETALJAN PREGLED OD GLAVE DO PETE – obavljaDETALJAN PREGLED OD GLAVE DO PETE – obavlja
se nakon zbrinjavanja osnovne povrede/stanja, tj. u tokuse nakon zbrinjavanja osnovne povrede/stanja, tj. u toku
nege povređenog, dok se čeka na transport u zdravstvenunege povređenog, dok se čeka na transport u zdravstvenu
ustanovu ili dolazak medicinske ekipe.ustanovu ili dolazak medicinske ekipe.
* Ovim pregledom bi trebalo da utvrdimo da li postoji još* Ovim pregledom bi trebalo da utvrdimo da li postoji još
neka povreda ili promena u stanju povređenog.neka povreda ili promena u stanju povređenog.
UTVRĐIVANJE STANJAUTVRĐIVANJE STANJA
POVREĐENOG/OBOLELOGPOVREĐENOG/OBOLELOG
23. 77.. Oslobodite odeOslobodite odeccu oko vrata i poglu oko vrata i pogleedajdajtte da lie da li postoji neka promena, ili npr.postoji neka promena, ili npr. otvor-stoma,otvor-stoma,
prstima pređite paprstima pređite pazzjivo od baze lobanja ka dole, što dalje mojivo od baze lobanja ka dole, što dalje mozzete bez pomeranja povređenog.ete bez pomeranja povređenog.
3.3. Pregled oka ( da li su otvorene, širina zenica,Pregled oka ( da li su otvorene, širina zenica,
reagovanje na svetlo...);reagovanje na svetlo...);
4.4. Pregled nosa (krv, tečnost ili oba-znak oštećenjaPregled nosa (krv, tečnost ili oba-znak oštećenja
mozga);mozga);
5.5. Procenite frekvencu, dubinu i način disanja (lako,Procenite frekvencu, dubinu i način disanja (lako,
teško, glasno ili nečujno). Registrujte zadah,teško, glasno ili nečujno). Registrujte zadah,
pregledajte usnu duplju (zube, usnpregledajte usnu duplju (zube, usnee););
6.6. Procenite boju, temperaturu i izgled kože (bledilo,Procenite boju, temperaturu i izgled kože (bledilo,
crvenilo ili sivo-modro tj. cijanoza, hladna topla, suva,crvenilo ili sivo-modro tj. cijanoza, hladna topla, suva,
vlažna itd.);vlažna itd.);
2.2. Govorite jasno, prGovorite jasno, preegledajte oba ugledajte oba uvva (krv, tecnost ili oba-znak oštecenja mozga);a (krv, tecnost ili oba-znak oštecenja mozga);
1.1. Rukama pređite preko temena i potiljka (pazite na povredu vratne kicme, posebnoRukama pređite preko temena i potiljka (pazite na povredu vratne kicme, posebno aako jeko je
povređeni bez svesti);povređeni bez svesti);
PREGLED “OD GLAVE DOPREGLED “OD GLAVE DO
PETE”PETE”
24. PREGLEDPREGLED
“OD GLAVE DO PETE”“OD GLAVE DO PETE”
Pregled kiPregled kiccmenog stuba (posebno akomenog stuba (posebno ako jeje
prisutnprisutnaa ograniograniccena pokretljivost i gubitakena pokretljivost i gubitak
senzibiliteta)senzibiliteta)
PregledPregled stomakastomaka (krvavljenje, napetost(krvavljenje, napetost
mišimišicca-tvrdoa-tvrdocca)a)
Pregled stopla, skoPregled stopla, skoccnog zglobanog zgloba
(pokretljivost, otok, promena boje ko(pokretljivost, otok, promena boje kozzee))
Pregled karlice, oba kukaPregled karlice, oba kuka
Pregled donjih ekstremitetaPregled donjih ekstremiteta Pregled gr. košaPregled gr. koša
Pregled ramena i kljuPregled ramena i kljuccne kostine kosti
25. TRIJAŽA POVREĐENIH ITRIJAŽA POVREĐENIH I
OBOLELIHOBOLELIH
- Predstavlja razvrstavanje povređenih/obolelih u
određene grupe, na osnovu izvršenog pregleda,
a radi određivanja redosleda ukazivanja pomoći
ili redosleda za transport odn. evakuaciju.
- Trijaza se vrši prema:
1. VRSTI POVREDA/OBOLJENJA I
STANJU POVREĐENOG
2. VRSTI I HITNOSTI POTREBNIH MERA
PRVE POMOĆI
3. NAČINU I HITNOSTI TRANSPORTA
26. PRVI RED HITNOSTIPRVI RED HITNOSTI
• Prividna smrt i sva stanja bez svesti
• Sva stanja praćena gušenjem
• Spoljašnje i unutrašnje krvarenje praćeno gubitkom
veće količine krvi (iskrvavljenost)
• Otvorene povrede svih telesnih duplji (glava, grudni
koš, trbušne duplje)
• Kraš povrede
• Povrede i bolesti koje prate znaci akutnog abdomena
(upala slepog creva, prskanje čira na želucu ili
dvanaestopalačnom crevu, upale i povrede trbušne
maramice i drugih abdominalnih organa)
• Zadesna trovanja u početnoj fazi
27. DRUGI RED HITNOSTIDRUGI RED HITNOSTI
• Sva krvavljenja bez znakova iskrvavljenosti
• Otvoreni prelomi kostiju i zglobova
• Veće povrede mekih tkiva i opekotine preko 50%
površine tela
• Teške smrzotine
• Povrede udružene sa ozračenjem (od 48 do 384 cGy)
28. TREĆI RED HITNOSTITREĆI RED HITNOSTI
• Rane sa slabijim krvavljenjem
• Opekotine do 40% opečene površine tela
• Površne smrzotine
• Lake povrede udružene sa ozračenjem (67 do 144
cGy
29. ČETVRTI RED HITNOSTIČETVRTI RED HITNOSTI
• Povrede kičmenog stuba sa oštećenom ili
neoštećenom kičmenom moždinom
• Zatvorene povrede karlice bez znakova
iskrvavljenosti ili povrede mokraćnih organa
• Zatvoreni prelomi kostiju, iščašenja i uganuća
zglobova
30. STANDARDNA SREDSTVASTANDARDNA SREDSTVA
PRIRUČNA SREDSTVAPRIRUČNA SREDSTVA
IMPROVIZOVANA SREDSTVAIMPROVIZOVANA SREDSTVA
**SREDSTVA ZA PRUŽANJESREDSTVA ZA PRUŽANJE
PRVE POMOĆIPRVE POMOĆI**
31. SREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVESREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVE
POMOĆIPOMOĆI
STANDARDNA SREDSTVASTANDARDNA SREDSTVA
PROIZVODI INDUSTRIJAPROIZVODI INDUSTRIJA
NAMENJENA SU ZA PREVIJANJE RANA,NAMENJENA SU ZA PREVIJANJE RANA,
ZAUSTAVLJANJEZAUSTAVLJANJE KRVARENJA,KRVARENJA,
IMOBILIZACIJU, TRANSPORT I DRUGEIMOBILIZACIJU, TRANSPORT I DRUGE
RADNJE U ZBRINJAVANJU POVREĐENIHRADNJE U ZBRINJAVANJU POVREĐENIH
I OBOLELIH.I OBOLELIH.
32.
33. PRIRUČNA I IMPROVIZOVANA SREDSTVAPRIRUČNA I IMPROVIZOVANA SREDSTVA
PRIRUČNA SREDSTVA – U NEPOSREDNOJ OKOLINIPRIRUČNA SREDSTVA – U NEPOSREDNOJ OKOLINI
POVREĐENOG ILI U OKOLINI MESTA UKAZIVANJAPOVREĐENOG ILI U OKOLINI MESTA UKAZIVANJA
PRVE POMOĆI I KOJE MOŽE DA SE KORISNOPRVE POMOĆI I KOJE MOŽE DA SE KORISNO
UPOTREBI A DA PRI TOM NE ŠTETI UNESREĆENOMUPOTREBI A DA PRI TOM NE ŠTETI UNESREĆENOM
IMPROVIZOVANA SREDSTVA – SLUŽE KAO ZAMENAIMPROVIZOVANA SREDSTVA – SLUŽE KAO ZAMENA
ILI DOPUNA STANDARDNIM SREDSTVIMA ZAILI DOPUNA STANDARDNIM SREDSTVIMA ZA
PRUŽANJE PRVE POMOĆI.PRUŽANJE PRVE POMOĆI.
SREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVESREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVE
POMOĆIPOMOĆI
37. PROCENA STANJA SVESTIPROCENA STANJA SVESTI
• Pojam svesti podrazumeva pojam budnog stanja.Pojam svesti podrazumeva pojam budnog stanja.
• Očuvana, pribrana svest podrazumeva orijentaciju uOčuvana, pribrana svest podrazumeva orijentaciju u
vremenu, prostoru, prema sebi i drugim licima.vremenu, prostoru, prema sebi i drugim licima.
• Pri inicijalnoj proceni zapažamo da li je osoba pri svesti,Pri inicijalnoj proceni zapažamo da li je osoba pri svesti,
bez svesti, ili ima neki poremećaj svesti.bez svesti, ili ima neki poremećaj svesti.
38. PROCENA STANJA SVESTIPROCENA STANJA SVESTI
• SvestanSvestan – Ako osoba jasno i suvislo odgovara na postavljena– Ako osoba jasno i suvislo odgovara na postavljena
pitanja pretpostavljamo da mu je disajni put prohodan, da dišepitanja pretpostavljamo da mu je disajni put prohodan, da diše
i da je stepen svesti normalan. U tom slučaju prelazimo nai da je stepen svesti normalan. U tom slučaju prelazimo na
sekundarni pregled.sekundarni pregled.
• Bez svestiBez svesti – Ako osoba ne reaguje na glasan govor i– Ako osoba ne reaguje na glasan govor i
drmusanje po ramenima zaključujemo da je bez svesti idrmusanje po ramenima zaključujemo da je bez svesti i
proveravamo disajni put i disanjproveravamo disajni put i disanje.e.
• Poremećaj svestiPoremećaj svesti – Ako osoba reaguje veoma usporeno,– Ako osoba reaguje veoma usporeno,
neadekvatno, samo pokretom ili nejasnim govorom,neadekvatno, samo pokretom ili nejasnim govorom,
zaključujemo da ima poremećaj svesti.zaključujemo da ima poremećaj svesti.
40. Somnolencija je najblaži oblik kvantitativnog poremećajaSomnolencija je najblaži oblik kvantitativnog poremećaja
svestisvesti, kada je bolesnik pospan, nezainteresiran za događaje u, kada je bolesnik pospan, nezainteresiran za događaje u
okolini. Slabije draži ne izazivaju reakciju kod bolesnika, lakookolini. Slabije draži ne izazivaju reakciju kod bolesnika, lako
zapada u san nakon prestanka jačih draži, i može se bezzapada u san nakon prestanka jačih draži, i može se bez
teškoća ponovo probuditi. Pažnja je oslabljena, sporo reagteškoća ponovo probuditi. Pažnja je oslabljena, sporo reagujeuje
na pitanja, odgovara teško, usporeno sa zakašnjenjem, očnina pitanja, odgovara teško, usporeno sa zakašnjenjem, očni
kapci su zatvoreni, lice opušteno, pospano...kapci su zatvoreni, lice opušteno, pospano... OsobaOsoba jeje
bradipsihičbradipsihična,na, usporenusporenihih pokreta, govora i rasuđivanja.pokreta, govora i rasuđivanja.
Somnolentnost se javlja kod trovanja ugljSomnolentnost se javlja kod trovanja ugljenen-monoksidom-monoksidom
(CO), kod predoziranja ili trovanja sedativima, barbituratima,(CO), kod predoziranja ili trovanja sedativima, barbituratima,
neurolepticima, izraženog gubitka krvi, ili nakon teškihneurolepticima, izraženog gubitka krvi, ili nakon teških
fizičkih napora, dugotrajnih nesanica.fizičkih napora, dugotrajnih nesanica.
SOMNOLENCIJASOMNOLENCIJA
41. SOPORSOPOR
SoporSopor je oblik kvantitativnog poremećaja svje oblik kvantitativnog poremećaja sveesti.sti. UU
soporoznom stanju bolesnik je kao u dubokom snu i reagujesoporoznom stanju bolesnik je kao u dubokom snu i reaguje
vrlo teško samo na jake draži, i to kratko sa čestovrlo teško samo na jake draži, i to kratko sa često
nerazumljivim verbalnim odgovorom. Eventualno može bitinerazumljivim verbalnim odgovorom. Eventualno može biti
očuvana orijentacija prema sebi (zna ko je, kako se zove) iočuvana orijentacija prema sebi (zna ko je, kako se zove) i
prema drugim osobama (prepoznaje svoje najbliže). Nakonprema drugim osobama (prepoznaje svoje najbliže). Nakon
perioda sopora prisutnperioda sopora prisutna je amnezijaa je amnezija za to vreme, ili pakza to vreme, ili pak
delimično fragmentidelimično fragmentisanosano i nejasno sećanje (zna da su gai nejasno sećanje (zna da su ga
budili, zvali po imenu, zna ko ga je budio). Soporozno stanjebudili, zvali po imenu, zna ko ga je budio). Soporozno stanje
se javlja kod težih trauma glave, kod politrauma, zatim kodse javlja kod težih trauma glave, kod politrauma, zatim kod
težih ili teških trovanja. Trajanje je različito, od nekoliko satitežih ili teških trovanja. Trajanje je različito, od nekoliko sati
do dana sa oporavkom ili prelaskom u komu.do dana sa oporavkom ili prelaskom u komu.
42. KOMAKOMA
Koma je najteži kvantitativni poremećaj svestiKoma je najteži kvantitativni poremećaj svesti koji može čak ikoji može čak i
godinama da traje te zahgodinama da traje te zahtteva posebnu stručnu negu. U komieva posebnu stručnu negu. U komi
pacijent je bez svesti i ne reaguje čak i na najjače bolne dražipacijent je bez svesti i ne reaguje čak i na najjače bolne draži
(npr. štipanje i uvratnje bradavice dojki, jak pritisak na(npr. štipanje i uvratnje bradavice dojki, jak pritisak na
stiloidni nastavak iza mastoidnog dela temporalne kosti).stiloidni nastavak iza mastoidnog dela temporalne kosti).
Neurološkim pregledom se konstatuju ugašeni mišićni refleksiNeurološkim pregledom se konstatuju ugašeni mišićni refleksi
ii odsustvo reakcijeodsustvo reakcije zenica na svetlost. Refleks gutanja jezenica na svetlost. Refleks gutanja je
ugašen, očuvane su jedino vitalne funkcije (disanje i krvtok),ugašen, očuvane su jedino vitalne funkcije (disanje i krvtok),
koje mogu biti povremeno poremećene. Stepen dubine komekoje mogu biti povremeno poremećene. Stepen dubine kome
se najčešće utvrđuje skorom Glasgowe Coma skale (GCS), a use najčešće utvrđuje skorom Glasgowe Coma skale (GCS), a u
novije vreme i specijalnom skalom tzv. FOUR (Full Outline ofnovije vreme i specijalnom skalom tzv. FOUR (Full Outline of
UnResponsiveness)UnResponsiveness).. Koma je posKoma je poslledica teškog poremećajaedica teškog poremećaja
funkcije vitalnih organa (CNS, srce, pluća, bubrezi, endokrinifunkcije vitalnih organa (CNS, srce, pluća, bubrezi, endokrini
poremećaji) izazvani različitim noksama kao što su traume,poremećaji) izazvani različitim noksama kao što su traume,
trovanja, infekcije, poremećaji cirkulacije, metabolizma,trovanja, infekcije, poremećaji cirkulacije, metabolizma,
tumori i dr.tumori i dr.
43. UTVRĐIVANJE STANJA SVESTIUTVRĐIVANJE STANJA SVESTI
• NEŽNO PROTRESITE RAMENA UNESREĆENOG I GLASNO UPITAJTE:
““DA LI STE DOBRO?”DA LI STE DOBRO?”
Ako unesrećeni ODGOVARAODGOVARA na
postavljeno pitanje:
Ostavite ga u položaju u kojem je
zatečen, pod uslovom da je okolina
bezbedna.
Pokušajte saznati šta se dogodilo i po
potrebi potražite pomoć.
Redovno proveravajte opšte stanje
unesrećene osobe.
44. UKOLIKO JE OSOBA BEZ SVESTIUKOLIKO JE OSOBA BEZ SVESTI MORAMOMORAMO
ODMAH PROVERITIODMAH PROVERITI DA LI DIŠE?!DA LI DIŠE?!
D - DANGEROUSD - DANGEROUS (BEZBEDNOST)(BEZBEDNOST)
R – RESPONSIVENESSR – RESPONSIVENESS (STANJE SVESTI)(STANJE SVESTI)
A – AIRWAYA – AIRWAY (PROHODNOST DISAJNIH PUTEVA)(PROHODNOST DISAJNIH PUTEVA)
B – BREATHINGB – BREATHING (DISANJE)(DISANJE)
C – CIRCULATIONC – CIRCULATION (CIRKULACIJA)(CIRKULACIJA)
45. ZABACIVANJE GLAVEZABACIVANJE GLAVE
Okrenite unesrećenog na leđa i
otvorite mu disajne puteve
zabacivanjem glave i
podizanjem donje vilice.
Vrhove prstiju vaše ruke
postavite na VRH BRADE I
OTVORITE DISAJNE PUTEVE
PODIZANJEM BRADE
Stavite ruku na čelo
unesrećene osobe i
nežno zabacite glavu
držeći kažiprst i palac
slobodnim kako bi mu
mogli začepiti nos u
slučaju “veštačkog
disanja”
46. PROVERA DISAJNOG PUTAPROVERA DISAJNOG PUTA
VIDI! podizanje grudnog
koša
ČUJ! zvuk disanja nad
ustima
unesrećenog
OSETI! strujanje vazduha na
svom obrazu
1010 SEKUNDISEKUNDI
50. VITALNI ZNAVITALNI ZNACICI
STAROSTSTAROST DISANJEDISANJE PULSPULS
NOVOROĐENČANOVOROĐENČADD
0 - 1.0 - 1. MESECMESEC
40 do 60 / min.40 do 60 / min. 120 do 160 /min.120 do 160 /min.
ODOJČADODOJČAD
1.1. MESECMESEC - 1.- 1. GOD.GOD.
30 do 60 / min30 do 60 / min 100 do 160 /min.100 do 160 /min.
MALA DECAMALA DECA
1.1. -- 3. GOD.3. GOD.
24 do 40 / min.24 do 40 / min. 90 do 150 / min.90 do 150 / min.
PREDŠKOLSKA DECAPREDŠKOLSKA DECA
3. - 6. GOD3. - 6. GOD
22 do 34 / min.22 do 34 / min. 80 do 140 / min.80 do 140 / min.
ŠKOLSKA DECAŠKOLSKA DECA
6. DO 12. GOD.6. DO 12. GOD.
18 do 30 / min.18 do 30 / min. 70 do 120 / min.70 do 120 / min.
ADOLESCENTIADOLESCENTI
12. DO 18. GOD.12. DO 18. GOD.
12 do 20 / min.12 do 20 / min. 60 do 100 / min.60 do 100 / min.
ODRASLIODRASLI 12 do 20 / min.12 do 20 / min. 60 do 100 / min.60 do 100 / min.
51. BOČNI RELAKSIRAJUĆIBOČNI RELAKSIRAJUĆI
POLOŽAJPOLOŽAJ
Ako unesrećeni DIŠE NORMALNO, postavljamo ga u
BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJBOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ (“KOMA” POLOŽAJ)!
Pozovite ili pošaljite nekog da pozove HITNUHITNU
MEDICINSKU POMOĆMEDICINSKU POMOĆ!!
TRAJNO KONTROLIŠITE DA LI UNESREĆENI DIŠE!TRAJNO KONTROLIŠITE DA LI UNESREĆENI DIŠE!
52. BESVESNO STANJEBESVESNO STANJE
-NAPOMENE--NAPOMENE-
- Poremećaj svesti može zamaskirati prisustvo drugih povreda,
tako da unesrećenu osobu treba dobro, tj. detaljno pregledati.
- Kod osoba koje su bez svesti dolazi do potpunog opuštanja
muskulature (za razliku od prirodnog sna), pa tako koren jezika može
da zapadne nazad i zatvori disajni put.
- Novije studije pokazuju da su uzrok opstrukcije disajnog puta kod
osoba bez svesti meko nepce i epiglotis.
- Naravno, opstrukcija može biti izazvana povraćanim masama, krvlju,
stranim telom, traumom, itd.
ZABACIVANJEM GLAVE ZATEŽU SE VRATNE STRUKTURE,
A TIME SE DELIMIČNO PODIŽU JEZIK I EPIGLOTIS ŠTO
DOVODI DO OTVARANJA DISAJNOG PUTA!
53. GLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJAGLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJA
UZROKUZROK EFEKATEFEKAT
Povreda glavePovreda glave Direktno oštećenje mozgaDirektno oštećenje mozga
Moždani udarMoždani udar ∗∗ NesvesticaNesvestica ∗∗ SrčaniSrčani
napadnapad ∗∗ ŠokŠok
Poremećaj u snabdevanju mozgaPoremećaj u snabdevanju mozga
krvljukrvlju
Povreda glavePovreda glave ∗∗ Moždani udarMoždani udar ∗∗
Neke infekcijeNeke infekcije ∗∗ Neki tumoriNeki tumori
Kompresija mozgaKompresija mozga
Nizak nivo kiseonika u krviNizak nivo kiseonika u krvi ∗∗
Trovanje (uključujući trovanjeTrovanje (uključujući trovanje
alkoholom i drogom)alkoholom i drogom) ∗∗ Nizak nivoNizak nivo
šećera u krvišećera u krvi
Poremećaj u hemijskom sastavu krviPoremećaj u hemijskom sastavu krvi
koja hrani mozakkoja hrani mozak
EpilepsijaEpilepsija ∗∗ Nenormalna telesnaNenormalna telesna
temperaturatemperatura
OstaloOstalo
58. ““TROSTRUKI HVAT”TROSTRUKI HVAT”
- AKO POVREĐENI/OBOLELI DIŠE NORMALNO
I BEZ SVESTI JE, A MI PROCENIMO DA ĆEMO
NJEGOVIM OKRETANJEM NAPRAVITI VIŠE
ŠTETE NEGO KORISTI MOŽEMO PRIMENITI
METODU “TROSTRUKOG HVATA” DA BI
DISAJNI PUT ODRŽAVALI PROHODNIM
59. SIGURNI ZNACI SMRTISIGURNI ZNACI SMRTI
1. MRTVAČKE MRLJE
2. MRTVAŠKA UKOČENOST
3. “MAČIJE OKO”
4. POVREDE OČIGLEDNO NE SPOJIVE
SA ŽIVOTOM (OPREZ!!!!-na izgled mala
povreda može biti ne spojiva sa životom, kao
i što opsežna i vrlo dramatična povreda ne
mora ugrožavati zdravlje u potpunosti).
63. POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆIPOLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
- TO SU ONI POLOŽAJI TELA KOJI NAJBOLJE
ODGOVARAJU STANJU I PRIRODI POVREDA
UNESREĆENOG.
- OMOGUĆAVAJU OČUVANJE ZDRAVLJA
UNESREĆENOG.
KORISTE U BORBI PROTIV BOLA I SLEDSTVENOG
ŠOKA.
- OLAKŠAVAJU LAKŠI PRISTUP SPASIOCU
- OMOGUĆAVAJU BEZBEDAN I ŠTO UDOBNIJI
TRANSPORT.
- UKOLIKO SU POVREDE TAKVE DA
ONEMOGUĆAVAJU STAVLJANJE UNESREĆENOG U
ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ,ILI SE ON PROTIVI,
OSTAVITI GA U “PRISILNOM POLOŽAJU” I TAKO
ZBRINUTI !!!
