Ovo je rad učenika Kruševčke gimnazije Bojane Zajić i Nemanje Nikolića povodom Međunarodne godine astronomije 2009

1. Stephen Hawking Ni bespomo ć nijeg č oveka, ni blistavijeg mislioca.

3. Rano detinjstvo - Još u najranijem detinjstvu nije prihvatio da bude kao ostali, sto ć e ga - i u spolja š njem izgledu i u misaonom pogledu – vidljivo izdvajati. Prvog dana u obdani š tu dvoipogodi š nji mali š an neprestano je plakao, pa su roditelji morali da ga ispi š u. - Vr š njaci u š koli nazivali su ga buba š vabom, iako se po uspehu u odeljenju nalazio u sredini. - “Moji š kolski zadaci bili su neuredni, a rukopis je nastavike bacao u o č aj. Ali, drugovi su me prozvali Ajn š tajnom, vide ć i u meni, verovatno, i nagove š taje ne č eg boljeg”, zapisao je docnije.

4. Pusto š u ž ivotu Otac je mnogo dr ž ao do toga da se sin upi š e na Oksford ili Kembrid ž , š to je Stiven ispunio u sedamnaestoj godini, na š av š i se na prvoj godini među studentima od kojih je ve ć ina odslu ž ila vojsku. Poslednje godine studija zapazio je da mu pokreti postaju nespretni, a ubrzo je ustanovljeno da boluje od motori č ke nervne bolesti ili Lu Gerigove bolesti. Lekari su predskazali da ć e ž iveti još samo dve godine! “ Saznanje da bolujem od neizle č ive boljke koja ć e me usmrtiti za nekoliko godina, zaprepastilo me je ” , prise ć a se Hoking. Zapao je u o č aj, iz kojeg ga je izvukla davna š nja prijateljica Dzejn Vajld, s kojom je stupio u brak.

5. Sve te ž e je ispisivao slo ž ene matemati č ke jedna č ine, stoga se usredsredio na do č aravanje kosmosa u svojoj glavi. Na jednom skupu u Kraljevskom nau č nom dru š tvu dobacio je naglas Fredu Hojlu (u to vreme naj č uvenijem britanskom astrofizi č aru) da je na č inio gre š ku u sredini veoma duga č kog prora č una. “Kako to znas?”, upitao ga je iznervirani predava č . “ Tako š to s am to izra č unao.u svojoj glavi”, uzvratio je Hoking pred bratstvom vrhunskih nau č nika.

6. Sedamdesetih, iako prikovan za kolica, stigao je do najkrupnijeg otkri ć a, Hokingovog zra č enja, kojim «crne rupe», u stvari, isparavaju i is č ezavaju. Godine 1979. zaseo je u stolicu Isaka Njutna, jer su ga izabrali za profesora matematike na Kembrid ž u. To postavljenje izbacilo ga je u ž i ž u javnosti, svaka njegova izjava, do č ekivana je s velikom pa ž njom. Nekoliko godina kasnije je napisao “ Kratku istoriju vremena ”, knjigu koja je prodata u 25 miliona primeraka. Posle toga se razveo, ostaviv š i suprugu i troje dece (dva sina i k ć erku), zbog druge medicinske sestre i ž ivotne negovateljice, Ilejn Mejson . Sintisajzer koji mu je odmenio zauvek izgubljene glasne ž ice izradio je biv š i Ilejnin muz.

11. Na 17. međunarodnom kongresu o op š toj relativnosti i gravitaciji u Dablinu - Irska, Stiven Hoking je predstavio radikalno novu teoriju po kojoj crne rupe ne uni š tavaju sve š to u njih upadne, ve ć izbacuju materiju i energiju nazad u svemir, ali u neprepoznatljivom obliku. Ovom izjavom č uveni astrofizi č ar je izgubio opkladu koju je jo š 1997. godine sklopio sa ameri č kim kolegom Dzonom Preskilom. - Mnogi smatraju da je Hoking razumevanju gravitacije doprineo vi š e i od samog Ajnstajna.