законитост у дидактици

Д И Д А К Т И К АД И Д А К Т И К А
(КОЛОКВИЈУМ 1)(КОЛОКВИЈУМ 1)
Законитост у дидактициЗаконитост у дидактици

ЗАКОНИТОСТ У ДИДАКТИЦИЗАКОНИТОСТ У ДИДАКТИЦИ
НАУЧНИ ЗАКОН (терминолошко, појмовно одређењеНАУЧНИ ЗАКОН (терминолошко, појмовно одређење
и клсификација)и клсификација)
ПЕДАГОШКИ ОКВИРИ ДИДАКТИЧКЕПЕДАГОШКИ ОКВИРИ ДИДАКТИЧКЕ
ЗАКОНИТОСТИ (развој схватања о законима уЗАКОНИТОСТИ (развој схватања о законима у
дидактици)дидактици)
ДИДАКТИЧКИ (НАСТАВНИ) ПРИНЦИПИ (принципиДИДАКТИЧКИ (НАСТАВНИ) ПРИНЦИПИ (принципи
наставног рада)наставног рада)
РАЗВОЈ СХВАТАЊА О ДИДАКТИЧКИМРАЗВОЈ СХВАТАЊА О ДИДАКТИЧКИМ
(НАСТАВНИМ) ПРИНЦИПИМА И ЊИХОВА(НАСТАВНИМ) ПРИНЦИПИМА И ЊИХОВА
КЛАСИФИКАЦИЈА И НЕКИ КАРАКТЕРИСТИЧНИКЛАСИФИКАЦИЈА И НЕКИ КАРАКТЕРИСТИЧНИ
ПРОБЛЕМИ У ОВОМ ДОМЕНУПРОБЛЕМИ У ОВОМ ДОМЕНУ
ПРАВИЛА НАСТАВНОГ РАДАПРАВИЛА НАСТАВНОГ РАДА
РАЗЛИКЕ И МЕЂУСОБНА УСЛОВЉЕНОСТ ИЗМЕЂУРАЗЛИКЕ И МЕЂУСОБНА УСЛОВЉЕНОСТ ИЗМЕЂУ
ПРИНЦИПА И ПРАВИЛА НАСТАВНОГ РАДАПРИНЦИПА И ПРАВИЛА НАСТАВНОГ РАДА

НАУЧНИ ЗАКОН (терминолошко-НАУЧНИ ЗАКОН (терминолошко-
појмовно одређење и класификација)појмовно одређење и класификација)
ЗАКОН =ЗАКОН = lexlex
Сазнавањем појава у природи, односноСазнавањем појава у природи, односно
сазнавањем закона који у природисазнавањем закона који у природи
владају човечанство се можевладају човечанство се може
ослободити од страха пред боговимаослободити од страха пред боговима
(Тит Лукреције Кар =(Тит Лукреције Кар =Titus Lukretius Carus,Titus Lukretius Carus,
О природиО природи))

НАУЧНИ ЗАКОННАУЧНИ ЗАКОН (терминолошко-(терминолошко-
НАУЧНИ ЗАКОННАУЧНИ ЗАКОН означава потврђен хипотетичкиозначава потврђен хипотетички
општи став који се односи на извесну множину илиопшти став који се односи на извесну множину или
класну појавукласну појаву
(др Ристо Тубић,(др Ристо Тубић, Енциклопедијски рјечникЕнциклопедијски рјечник
марксистичких појмова,марксистичких појмова, Сарајево 1974)Сарајево 1974)
...треба разликовати...треба разликовати емпиријске научне законеемпиријске научне законе одод
нормативних законанормативних закона ии закона у формалним наукамазакона у формалним наукама
који нису емпиријски засновани ...који нису емпиријски засновани ...тенденцијскетенденцијске
правилностиправилности ии емпиријске генерализације неемпиријске генерализације не
можемо назвати научним законима,можемо назвати научним законима, јер немају свејер немају све
битне одлике научног законабитне одлике научног закона
(Славољуб Радоњић,(Славољуб Радоњић, Увод у ПсихологијуУвод у Психологију, Београд,, Београд,
1968.)1968.)

ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ПРЕДМЕТА (ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ПРЕДМЕТА (законизакони
веза, закони структуравеза, закони структура ии закони скуповазакони скупова))
ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ГНОСЕОЛОШКЕПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ГНОСЕОЛОШКЕ
СТРУКТУРЕ (СТРУКТУРЕ (дескриптивнидескриптивни ии експликативниекспликативни
законизакони))
ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ВАЖЕЊА (ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ВАЖЕЊА (строгистроги
законизакони ии вероватни законивероватни закони))
(Богдан Шешић,(Богдан Шешић, Логика,Логика, Београд, 1968)Београд, 1968)

ЗАКОНИ СУ СТАВОВИ КОЈИ ИЗРАЖАВАЈУЗАКОНИ СУ СТАВОВИ КОЈИ ИЗРАЖАВАЈУ
УНИВЕРЗАЛНОСТ ИСПОЉАВАЊА УУНИВЕРЗАЛНОСТ ИСПОЉАВАЊА У
ОДРЕЂЕНОМ ПОДРУЧЈУ, ПРАВИЛНОСТ УОДРЕЂЕНОМ ПОДРУЧЈУ, ПРАВИЛНОСТ У
ПОВЕЗИВАЊУ И ОДВИЈАЊУ ПОЈАВА,ПОВЕЗИВАЊУ И ОДВИЈАЊУ ПОЈАВА,
ПРОЦЕСА, ОДНОСА И ТЕНДЕНЦИЈА ИПРОЦЕСА, ОДНОСА И ТЕНДЕНЦИЈА И
НУЖНОСТ ЊИХОВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ УНУЖНОСТ ЊИХОВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У
ПРИБЛИЖНО ЈЕДНАКИМ УСЛОВИМАПРИБЛИЖНО ЈЕДНАКИМ УСЛОВИМА

ПЕДАГОШКИ ОКВИРИ ЗАКОНИТОСТИ УПЕДАГОШКИ ОКВИРИ ЗАКОНИТОСТИ У
ДИДАКТИЦИДИДАКТИЦИ
(Развој схватања о законима у дидактици)(Развој схватања о законима у дидактици)
Дистервегова дефиниција дидактике и педагогијеДистервегова дефиниција дидактике и педагогије
Опште стање у 19. у 20. векуОпште стање у 19. у 20. веку
Педагогија као и свака наука у својој облстиПедагогија као и свака наука у својој облсти
поставља себи задатак да открије одређенупоставља себи задатак да открије одређену
законитост појава, да објасни неопходне везе овихзаконитост појава, да објасни неопходне везе ових
појава са другим појавама и услове који их одређујупојава са другим појавама и услове који их одређују
(П. Н. Груздјев,(П. Н. Груздјев, Педагогија,Педагогија, 1940. Москва –поглавље1940. Москва –поглавље
“методе педагогије)“методе педагогије)
Стање у нашој педагошко-дидактичкој литературиСтање у нашој педагошко-дидактичкој литератури
Проблеми ?!?Проблеми ?!?

(развој схватања о законима у дидактици)(развој схватања о законима у дидактици)
ОПШТИ ЗАКОНИОПШТИ ЗАКОНИ
ПОСЕБНИ ЗАКОНИПОСЕБНИ ЗАКОНИ

У ОПШТЕ ЗАКОНЕ У ДИДАКТИЦИУ ОПШТЕ ЗАКОНЕ У ДИДАКТИЦИ
СПАДАЈУ:СПАДАЈУ:
-закон акцелеративног развоја личности-закон акцелеративног развоја личности
полазника,полазника,
-закон полифакторске условљености-закон полифакторске условљености
токова и резултата у настави итокова и резултата у настави и
-закон класно идејног и културно-закон класно идејног и културно
епохалног обележја наставеепохалног обележја наставе

У ПОСЕБНЕ ЗАКОНЕ У ДИДАКТИЦИУ ПОСЕБНЕ ЗАКОНЕ У ДИДАКТИЦИ
СПАДАЈУ:СПАДАЈУ:
-основни закон узајамне повезаности-основни закон узајамне повезаности
-закон вежбања-закон вежбања
-закон интензивности-закон интензивности
-закон асимилације и-закон асимилације и
-закон резултантности-закон резултантности

ДИДАКТИЧКИ (НАСТАВНИ) ПРИНЦИПИДИДАКТИЧКИ (НАСТАВНИ) ПРИНЦИПИ
(Принципи наставног рада)(Принципи наставног рада)
ПринципПринцип lat.lat. PrincipiumPrincipium == полазиште,полазиште,
основно начело, руководећа идеја,основно начело, руководећа идеја,
основно правило понашања, примарниосновно правило понашања, примарни
захтев, смерница у радузахтев, смерница у раду
Дидактички (наставни) принципиДидактички (наставни) принципи сусу
општи захтеви којих се обавезно и безопшти захтеви којих се обавезно и без
изузетака придржавају наставници иизузетака придржавају наставници и
ученици у току реализације наставногученици у току реализације наставног
процесапроцеса

РАЗВОЈ СХВАТАЊА О ДИДАКТИЧКИМ (НАСТАВНИМ)РАЗВОЈ СХВАТАЊА О ДИДАКТИЧКИМ (НАСТАВНИМ)
ПРИНЦИПИМА, ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИЈА И НЕКИПРИНЦИПИМА, ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИЈА И НЕКИ
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРОБЛЕМИ У ОВОМ ДОМЕНУКАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРОБЛЕМИ У ОВОМ ДОМЕНУ
ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ
ПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ ИПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ И
ПОСТУПНОСТИПОСТУПНОСТИ
ПРИНЦИП ОДМЕРЕНОСТИ НАСТАВЕПРИНЦИП ОДМЕРЕНОСТИ НАСТАВЕ
ПРЕМА ПРИРОДИ УЧЕНИКАПРЕМА ПРИРОДИ УЧЕНИКА
ПРИНЦИП АКТИВНОСТИ УЧЕНИКАПРИНЦИП АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
ПРИНЦИП ВЕЖБАЊАПРИНЦИП ВЕЖБАЊА
ПРИНЦИП ПОНАВЉАЊА ИПРИНЦИП ПОНАВЉАЊА И
ПРИНЦИП УТВРЂИВАЊАПРИНЦИП УТВРЂИВАЊА
(Ј. А. Коменски,(Ј. А. Коменски, Велика дидактикаВелика дидактика))

ПРОБЛЕМИ У ОВОМ ДОМЕНУПРОБЛЕМИ У ОВОМ ДОМЕНУ
НАЧЕЛО ОЧИГЛЕДНОСТИНАЧЕЛО ОЧИГЛЕДНОСТИ
НАЧЕЛО ВАСПИТНОСТИНАЧЕЛО ВАСПИТНОСТИ
НАЧЕЛО ИНДИВИДУАЛНОГНАЧЕЛО ИНДИВИДУАЛНОГ
ПРИЛАЖЕЊА УЧЕНИЦИМАПРИЛАЖЕЊА УЧЕНИЦИМА
НАЧЕЛО ПОСТУПНОСТИ У РАДУНАЧЕЛО ПОСТУПНОСТИ У РАДУ
НАЧЕЛО САМОРАДЊЕ УЧЕНИКА ИНАЧЕЛО САМОРАДЊЕ УЧЕНИКА И
НАЧЕЛО СИСТЕМАТИЧНОСТИНАЧЕЛО СИСТЕМАТИЧНОСТИ
(Адолф Дистервег,(Адолф Дистервег, Руководство за немачкеРуководство за немачке
учитеље)учитеље)

НАЧЕЛО САМОРАДЊЕНАЧЕЛО САМОРАДЊЕ
НАЧЕЛО ПОСТУПНОСТИНАЧЕЛО ПОСТУПНОСТИ
НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕНАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ
НАЧЕЛО ПРИРОДНОСТИНАЧЕЛО ПРИРОДНОСТИ
НАЧЕЛО ВЕЖБАЊАНАЧЕЛО ВЕЖБАЊА
НАЧЕЛО ИСТИНИТОСТИ ИНАЧЕЛО ИСТИНИТОСТИ И
НАЧЕЛО ИНТЕРЕСАНТНОСТИНАЧЕЛО ИНТЕРЕСАНТНОСТИ
(Војислав Бакић,(Војислав Бакић, Општа наука о васпитању)Општа наука о васпитању)

ПРИНЦИП ПРИМЕРЕНОСТИ НАСТАВЕ ДОБИ УЧЕНИКАПРИНЦИП ПРИМЕРЕНОСТИ НАСТАВЕ ДОБИ УЧЕНИКА
ПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ НАСТАВЕПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ НАСТАВЕ
ПРИНЦИП ПОШТОВАЊА ПОСТОЈЕЋИХ И РАЗВИЈАЊЕПРИНЦИП ПОШТОВАЊА ПОСТОЈЕЋИХ И РАЗВИЈАЊЕ
НОВИХ ИНТЕРЕСАНОВИХ ИНТЕРЕСА
ПРИНЦИП НАСТАВНИКОВОГ РУКОВОЂЕЊА НАСТАВОМПРИНЦИП НАСТАВНИКОВОГ РУКОВОЂЕЊА НАСТАВОМ
ПРИНЦИП ДОЖИВЉАЈАПРИНЦИП ДОЖИВЉАЈА
ПРИНЦИППРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИСВЕСНЕ АКТИВНОСТИ
ПРИНЦИП ПОВЕЗАНОСТИ НАСТАВЕ СА ЖИВОТОМПРИНЦИП ПОВЕЗАНОСТИ НАСТАВЕ СА ЖИВОТОМ
ПРИНЦИП ПОВЕЗАНОСТИ ТЕОРИЈЕ СА ПРАКСОМПРИНЦИП ПОВЕЗАНОСТИ ТЕОРИЈЕ СА ПРАКСОМ
ПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ И ПОСТУПНОСТИПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ И ПОСТУПНОСТИ
ПРИНЦИП ЗОРНОСТИ (ОЧИГЛЕДНОСТИ)ПРИНЦИП ЗОРНОСТИ (ОЧИГЛЕДНОСТИ)
ПРИНЦИП ЕКОНОМИЧНОСТИПРИНЦИП ЕКОНОМИЧНОСТИ
ПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ ЗНАЊА ВЕШТИНА И НАВИКАПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ ЗНАЊА ВЕШТИНА И НАВИКА
(Перо Шимлеша,(Перо Шимлеша, Дидактички принципи –Дидактички принципи –ауторизована скрипта)ауторизована скрипта)

ПРИНЦИП ЗОРНОСТИ И АПСТРАКТНОСТИПРИНЦИП ЗОРНОСТИ И АПСТРАКТНОСТИ
ПРИНЦИП АКТИВНОСТИ И РАЗВОЈНОСТИПРИНЦИП АКТИВНОСТИ И РАЗВОЈНОСТИ
ПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ И ПОСТУПНОСТИПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ И ПОСТУПНОСТИ
ПРИНЦИП ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈЕ И ИНТЕГРАЦИЈЕПРИНЦИП ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈЕ И ИНТЕГРАЦИЈЕ
ПРИНЦИП ПРИМЕРЕНОСТИ И АКЦЕЛЕРАЦИЈЕПРИНЦИП ПРИМЕРЕНОСТИ И АКЦЕЛЕРАЦИЈЕ
ПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ ИПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ И
СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ ИСОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ И
ПРИНЦИП ИСТОРИЧНОСТИ И САВРЕМЕНОСТИПРИНЦИП ИСТОРИЧНОСТИ И САВРЕМЕНОСТИ
(Владимир Пољак,(Владимир Пољак, Дидактика)Дидактика)

ПРИНЦИПИМА, ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИКА И НЕКИПРИНЦИПИМА, ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИКА И НЕКИ
ПРИНЦИП МАРКСИСТИЧКЕ НАУЧНЕ ЗАСНОВАНОСТИПРИНЦИП МАРКСИСТИЧКЕ НАУЧНЕ ЗАСНОВАНОСТИ
НАСТАВЕ У САМОУПРАВНОЈ СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ШКОЛИНАСТАВЕ У САМОУПРАВНОЈ СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ШКОЛИ
ПРИНЦИП УСМЕРЕНОСТИ НАСТАВЕ ПРЕМА ЦИЉЕВИМА ИПРИНЦИП УСМЕРЕНОСТИ НАСТАВЕ ПРЕМА ЦИЉЕВИМА И
ЗАДАЦИМА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊАЗАДАЦИМА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
ПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛНЕ И ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛНЕ И ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ
ОДМЕРЕНОСТИ НАСТАВЕОДМЕРЕНОСТИ НАСТАВЕ
ПРИНЦИП ПОСТУПНОСТИ И СИСТЕМАТИЧНОСТИ УПРИНЦИП ПОСТУПНОСТИ И СИСТЕМАТИЧНОСТИ У
НАСТАВЦНОМ РАДУНАСТАВЦНОМ РАДУ
ПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКАПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА
ПРИНЦИП РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ И ЕКОНОМИЈЕ УПРИНЦИП РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ И ЕКОНОМИЈЕ У
НАСТАВНОМ РАДУНАСТАВНОМ РАДУ
ПРИНЦИП ЈЕДНСТВА ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ У НАСТАВНОМПРИНЦИП ЈЕДНСТВА ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ У НАСТАВНОМ
РАДУРАДУ
(Т. Продановић – Р. Ничковић,(Т. Продановић – Р. Ничковић, ДидактикаДидактика))

ПРИНЦИП СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ВАСПИТНЕПРИНЦИП СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ВАСПИТНЕ
УСМЕРЕНОСТИУСМЕРЕНОСТИ
ПРИНЦИП ПОСТУПНОСТИ ИПРИНЦИП ПОСТУПНОСТИ И
ОДМЕРЕНОСТИОДМЕРЕНОСТИ
ПРИНЦИП НАУЧНОСТИ ИПРИНЦИП НАУЧНОСТИ И
СИСТЕМАТИЧНОСТИСИСТЕМАТИЧНОСТИ
ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ
ПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ
ПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ УСВОЈЕНИХПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ УСВОЈЕНИХ
ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКАЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА
(Ђорђе Лекић,(Ђорђе Лекић, Експериментална дидактика)Експериментална дидактика)

ПРОБЛЕМИ:ПРОБЛЕМИ:
Нема јединственог става о:Нема јединственог става о:
-значењу,-значењу,
-називима и-називима и
-броју наставних принципа-броју наставних принципа

КОЈУ СУ РАЗЛОЗИ КОЈИ УСЛОВЉАВАЈУ ТАКВОКОЈУ СУ РАЗЛОЗИ КОЈИ УСЛОВЉАВАЈУ ТАКВО
СТАЊЕ?СТАЊЕ?
-Нема јединственог гледања на дидактичке принципе-Нема јединственог гледања на дидактичке принципе
и законеи законе
-усмеравање напора да се више принципа сажме у-усмеравање напора да се више принципа сажме у
једанједан
-идеолошки разлози (утицали су на врсту и називе-идеолошки разлози (утицали су на врсту и називе
појединих наставних принципа –социјалистичкапојединих наставних принципа –социјалистичка
васпитна усмереност, научна идејна заснованост иваспитна усмереност, научна идејна заснованост и
сл.)сл.)
-друштвено историјски разлози (принципи имају-друштвено историјски разлози (принципи имају
историјски карактер)историјски карактер)

НАСТАВНЕ ПРИНЦИПЕ НЕ ТРЕБАНАСТАВНЕ ПРИНЦИПЕ НЕ ТРЕБА
ПОСМАТРАТИ ИЗОЛОВАНО ВЕЋ,ПОСМАТРАТИ ИЗОЛОВАНО ВЕЋ,
ПРЕ СВЕГА, У ОДРЕЂЕНОЈПРЕ СВЕГА, У ОДРЕЂЕНОЈ
ПОВЕЗАНОСТИ И СИСТЕМУПОВЕЗАНОСТИ И СИСТЕМУ

СИСТЕМ ОПШТЕПРИХВАЋЕНИХ НАСТАВНИХ ПРИНЦИПА:СИСТЕМ ОПШТЕПРИХВАЋЕНИХ НАСТАВНИХ ПРИНЦИПА:
-принцип свесне активности-принцип свесне активности
-принцип научности-принцип научности
-принцип очигледности-принцип очигледности
-принцип систематичности и поступности-принцип систематичности и поступности
-принцип одмерености садржаја узрасту ученика-принцип одмерености садржаја узрасту ученика
-принцип индивидуализације-принцип индивидуализације
-принцип социјализације-принцип социјализације
-принцип понављања и вежбања-принцип понављања и вежбања
-принцип трајности усвојених знања, умења и навика-принцип трајности усвојених знања, умења и навика
-принцип рационализације и економичности-принцип рационализације и економичности
-принцип јединства теорије и праксе-принцип јединства теорије и праксе

СМЕРНИЦЕ ЗА НАСТАВНИКОВУСМЕРНИЦЕ ЗА НАСТАВНИКОВУ
АНГАЖОВАНОСТ У ПРАВЦУАНГАЖОВАНОСТ У ПРАВЦУ
ПОДСТИЦАЊА И ПРАВИЛНОГПОДСТИЦАЊА И ПРАВИЛНОГ
УСМЕРАВАЊА УЧЕНИКА У ТОКУУСМЕРАВАЊА УЧЕНИКА У ТОКУ
РЕАЛИЗАЦИЈЕ НАСТАВНОГРЕАЛИЗАЦИЈЕ НАСТАВНОГ
ПРОЦЕСАПРОЦЕСА

КОМЕНСКИ:КОМЕНСКИ:
-од ближег ка даљем-од ближег ка даљем
-од простог ка сложеном-од простог ка сложеном
-од лакшег ка тежем-од лакшег ка тежем
-од познатог ка непознатом-од познатог ка непознатом
ДИСТЕРВЕГ:ДИСТЕРВЕГ:
(...правила одређује као и Коменски, с тим што он(...правила одређује као и Коменски, с тим што он
наводи и више инструкција –инструктивних правиланаводи и више инструкција –инструктивних правила
којих наставници треба да се придржавају у токукојих наставници треба да се придржавају у току
организације и реализације наставног процеса)организације и реализације наставног процеса)

ОД БЛИЖЕГ КА ДАЉЕМОД БЛИЖЕГ КА ДАЉЕМ
ОД ПРОСТОГ КА СЛОЖЕНОМОД ПРОСТОГ КА СЛОЖЕНОМ
ОД ЛАКШЕГ КА ТЕЖЕМОД ЛАКШЕГ КА ТЕЖЕМ
ОД ПОЗНАТОГ КА НЕПОЗНАТОМОД ПОЗНАТОГ КА НЕПОЗНАТОМ
ОД КОНКРЕТНОГ КА АПСТРАКТНОМОД КОНКРЕТНОГ КА АПСТРАКТНОМ
ОД ТЕОРИЈЕ КА ПРАКСИОД ТЕОРИЈЕ КА ПРАКСИ
НЕ ПРЕЛАЗИТИ НА ОБРАДУ НОВОГ ГРАДИВА ДОК СЕ НЕ УСВОЈИНЕ ПРЕЛАЗИТИ НА ОБРАДУ НОВОГ ГРАДИВА ДОК СЕ НЕ УСВОЈИ
ПРЕТХОДНОПРЕТХОДНО
У НАСТАВИ ТРЕБА РАДИТИ ТАКО ДА СВАКИ ПОЈАМ,У НАСТАВИ ТРЕБА РАДИТИ ТАКО ДА СВАКИ ПОЈАМ,
ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА, УМЕЊЕ И НАВИКА ПОСТАНЕ ИНСТРУМЕНТ ЗАГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА, УМЕЊЕ И НАВИКА ПОСТАНЕ ИНСТРУМЕНТ ЗА
ДАЉЕ САЗНАВАЊЕ ПРЕДМЕТА И ПОЈАВА О ОБЈЕКТИВНОМ СВЕТУДАЉЕ САЗНАВАЊЕ ПРЕДМЕТА И ПОЈАВА О ОБЈЕКТИВНОМ СВЕТУ
НАСТАВНО ГРАДИВО ЗА ЧИЈЕ ЈЕ УСВАЈАЊЕ ПОТРЕБНО “САМОНАСТАВНО ГРАДИВО ЗА ЧИЈЕ ЈЕ УСВАЈАЊЕ ПОТРЕБНО “САМО
МАЛО ПОНАВЉАЊА” НАЈБОЉЕ СЕ УЧИ ПОСЛЕ “ПРВОГМАЛО ПОНАВЉАЊА” НАЈБОЉЕ СЕ УЧИ ПОСЛЕ “ПРВОГ
УРЕЗИВАЊА У СЕЋАЊЕ”УРЕЗИВАЊА У СЕЋАЊЕ”
ГРАДИВО ЗА ЧИЈЕ ЈЕ УСВАЈАЊЕ ПОТРЕБНО ВИШЕ ПОНАВЉАЊАГРАДИВО ЗА ЧИЈЕ ЈЕ УСВАЈАЊЕ ПОТРЕБНО ВИШЕ ПОНАВЉАЊА
НАЈБОЉЕ ЈЕ РАСПОРЕДИТИ НА ДУЖИ ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОДНАЈБОЉЕ ЈЕ РАСПОРЕДИТИ НА ДУЖИ ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД

РАЗЛИКЕ И МЕЂУСОБНА УСЛОВЉЕНОСТРАЗЛИКЕ И МЕЂУСОБНА УСЛОВЉЕНОСТ
ИЗМЕЂУ ПРИНЦИПА И ПРАВИЛА НАСТАВНОГИЗМЕЂУ ПРИНЦИПА И ПРАВИЛА НАСТАВНОГ
РАДАРАДА
РАЗЛИКЕ:РАЗЛИКЕ:
-ПРИНЦИПИ НЕМАЈУ ИЗУЗЕТАКА, ДОК СУ КОД-ПРИНЦИПИ НЕМАЈУ ИЗУЗЕТАКА, ДОК СУ КОД
ПРАВИЛА МОГУЋИ ИЗУЗЕТЦИПРАВИЛА МОГУЋИ ИЗУЗЕТЦИ
-ПРИНЦИПИ НАСТАЈУ ИЗ ДУБЉИХ ФИЛОЗОФСКИХ-ПРИНЦИПИ НАСТАЈУ ИЗ ДУБЉИХ ФИЛОЗОФСКИХ
ПОСТАВКИ, ТЕМЕЉЕ СЕ НА ЗАКОНИТОСТИМАПОСТАВКИ, ТЕМЕЉЕ СЕ НА ЗАКОНИТОСТИМА
ОДВИЈАЊА НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА И ЗАСНИВАЈУОДВИЈАЊА НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА И ЗАСНИВАЈУ
СЕ НА ОДРЕЂЕНИМ НАУЧНИМ ПРЕМИСАМА, ДОКСЕ НА ОДРЕЂЕНИМ НАУЧНИМ ПРЕМИСАМА, ДОК
СЕ ПРАВИЛА ИЗВОДЕ ЧИСТО ЕМПИРИЈСКИ,СЕ ПРАВИЛА ИЗВОДЕ ЧИСТО ЕМПИРИЈСКИ,
ФОРМУЛИШУ СЕ САЖЕТО И КАО КОНКРЕТНЕФОРМУЛИШУ СЕ САЖЕТО И КАО КОНКРЕТНЕ
АКТИВНОСТИ ЧЕСТО У ИМПЕРАТИВНОЈ ФОРМИАКТИВНОСТИ ЧЕСТО У ИМПЕРАТИВНОЈ ФОРМИ

РАДАРАДА
МЕЂУСОБНА УСЛОВЉЕНОСТ:МЕЂУСОБНА УСЛОВЉЕНОСТ:
ПРАВИЛА СЛУЖЕ ЗА ОБЈАШЊАВАЊЕПРАВИЛА СЛУЖЕ ЗА ОБЈАШЊАВАЊЕ
ПРИНЦИПА, ОДРАЖАВАЈУПРИНЦИПА, ОДРАЖАВАЈУ
ДЕЛИМИЧНЕ ПОСТАВКЕ ПРИНЦИПАДЕЛИМИЧНЕ ПОСТАВКЕ ПРИНЦИПА
КАО И КОРИСНА УПУТСТВА ЗАКАО И КОРИСНА УПУТСТВА ЗА
ЊИХОВУ ПРИМЕНУЊИХОВУ ПРИМЕНУ

РАДАРАДА
Покушај да се дође до јаснијих иПокушај да се дође до јаснијих и
одређених правила који биодређених правила који би
допринели да се доследниједопринели да се доследније
реализују принципи наставног радареализују принципи наставног рада

ОДРЕЂИВАЊЕ (ВИШЕ) ПРАВИЛА ЗА СВАКИОДРЕЂИВАЊЕ (ВИШЕ) ПРАВИЛА ЗА СВАКИ
ПРИНЦИППРИНЦИП
ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ: изводи наставу тако да се оноПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ: изводи наставу тако да се оно
што се учи сазнаје разним чулима; сваки вид очигледностишто се учи сазнаје разним чулима; сваки вид очигледности
пропрати објашњењима...пропрати објашњењима...
ПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ: ради тако да ученици уПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ: ради тако да ученици у
свим етапама наставног процеса не само активно и свесносвим етапама наставног процеса не само активно и свесно
прихватају одређена знања већ и непосредно делују, јер јеприхватају одређена знања већ и непосредно делују, јер је
деловање основа развоја; у настави обједињавај умну иделовање основа развоја; у настави обједињавај умну и
мускулатурну делатност и обратно...мускулатурну делатност и обратно...
ПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ: систематски проучавај иПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ: систематски проучавај и
уважавај животно искуство сваког ученика, његов развитак иуважавај животно искуство сваког ученика, његов развитак и
интересовање; уважавај узрасне способности ученика како биинтересовање; уважавај узрасне способности ученика како би
садржаји и начини рада подстицали њихов развој...садржаји и начини рада подстицали њихов развој...
(Владимир Помагајб,(Владимир Помагајб, О народном образовањуО народном образовању))

законитост у дидактици

Recommended

Recommended

More Related Content

Viewers also liked

Viewers also liked (6)

законитост у дидактици