А кад Теофилакт, писац VII стољећа, Гете, једно нлеме Трачана, изрично назива Словенима (Getae, sei quod item est, Sclavini), блнзу је памети, да су и Трачани били Словени. У томе нас најаче утврђује топографија
древне Тракије и Македоније и животопис
св. Димитрија
митрија.
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединстваKHE3
Муслимански инте-лектуалци у Босни поодавно су почели
да копају ровове између свог схватања
самобитности и Андрићевог разумевања
Босне и босанскогдуха. Андрић је сувише
велики да би се могао заобићи и сувише
далекосежно у европским размерама
утицајан у интелектуалном напору XX
века за разумевање сусрета религија и
цивилизација.
Velika Hoca ist eine serbische Enklaveim Südendes Kosovo.Dem weltvergessenen Weiler widmete der wegen seiner Haltung zu Serbien umstrittene Schriftsteller Peter
Handke hohe Geldsummenun dein Buch.Warumbloß ?
Eine Reise an den Rand Europas.
А кад Теофилакт, писац VII стољећа, Гете, једно нлеме Трачана, изрично назива Словенима (Getae, sei quod item est, Sclavini), блнзу је памети, да су и Трачани били Словени. У томе нас најаче утврђује топографија
древне Тракије и Македоније и животопис
св. Димитрија
митрија.
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединстваKHE3
Муслимански инте-лектуалци у Босни поодавно су почели
да копају ровове између свог схватања
самобитности и Андрићевог разумевања
Босне и босанскогдуха. Андрић је сувише
велики да би се могао заобићи и сувише
далекосежно у европским размерама
утицајан у интелектуалном напору XX
века за разумевање сусрета религија и
цивилизација.
Velika Hoca ist eine serbische Enklaveim Südendes Kosovo.Dem weltvergessenen Weiler widmete der wegen seiner Haltung zu Serbien umstrittene Schriftsteller Peter
Handke hohe Geldsummenun dein Buch.Warumbloß ?
Eine Reise an den Rand Europas.
Није моје да се овако м а-
тор тртим међу језико-
словце, али се као кроз м а-
глу сећам једног броја сту-
дентског часописа Видици,
вероватно забрањеног, ко-
ји је у целости био посве-
ћен дечацимакао врсти
м утанта будућности.
Петер Шор-латур : Да ли су европљани америци савезници или вазалиKHE3
НИН: У вашој књизи „На мети вели-
ких си л a ” („ Im F adenkreuz der M aechte ”),
путовање на Балкан почињете у Моста-
р у ,ју л а 1994.
- Шол-Латур: He случајно. Сви ме-
дији су у то време били у Сарајеву и сви
су извештавали исто. Дакле, по њима,
Срби са брда пуцају топовима по Са-
рајеву и уништавају град. Мене никада
нису занимале репортаже у којима сви
понављају исто. Што да као папига пре-
писујем? И мам сувише велико искуст-
во, и то пре свега као ратни извештач, да
бих поверовао у такве наивне приче. Из-
вештавао сам од Вијетнамског рата, и то
док су још Французи били у Ханоју, па
до америчке инвазије Ирака. Одмах ми
је била сумњива та антисрпска хисте-
рија у медијима Запада. He постоји цр-
но-бела слика ни у приватном животу, a
још мање у политици и грађанским ра-
товима. Нема прим ера да би за све била
крива само једна страна и зато сам, ето,
"Други проблем је монетарна криза. Некад је новац морао имати златну подлогу. Никсон је 1971. године укинуо златну основу долара. Да би финансирале своје ратове САД су штампале доларе у огромним оличинама. Они су били прихватани у целом свету
због изузетног економског, политичког и војног угледа
САД. Слично је било и са државним обвезницама које је за готов новац својим грађанима у целом свету продавала америчка влада да би покривала своје
огромне буџетске дефиците и дугове"
Да а бисмо то остварили, ми међу посланицима у
Народној скупштини, која је законодавно тело, мо-
рамо да имамо много више представника пољо-
еде него сада, којима и иначе припада 27 посла-
ничких места.
Осим Европској унији и другим западним тржишти-
ма, где српска роба нема очекивани ни задовољавајући пласман, Србија треба да се више окрене ка тржиштима источних земаља. Пре свега Руске Федерације, са којом бисмо, поред гасног аранжмана и изградње Јужног тока, само пласирањем све наше робе на вишемилионско московско тржиште решили проблем нашег извоза.
На Берлинском конгресу Дизраели
је тријумфовао. Велика Бугарска је
подељена, чиме је Русија поново
потиснута од Цариграда и Медитерана.
За узврат, Русија је добила Бесарабију
и упоришта у Јерменији. Србија,
Црна Гора и Румунија морале су да се
задовоље стицањем независности и,
као и Грчка, мањим територијалним
проширењима. Британија једобила
Кипар, а Аустроугарска Босну и
Херцеговину
*******
ГЛЕДСТОН
ДИЗРАЕЛИ
Историчар и академик Драгољуб Живојиновић каже за НИН: „Код народа и науке, стида нема. Политич-
ке гарнитуре су, ипак, нешто друго.
Чини ми се да има места говорити не само о опрезном понашању политичких елита, већ и о потискивању славних српских традиција, иако је овде
реч о заиста најсветлијим победама,
када је Србија показала да је на Бал-
кану непобедива”.
Србија је у Првом светском рату изгубила око 30 одсто становништва и више од 70 одсто привреде, а добила
- само право на опстанак
