Recommended
More Related Content
What's hot
What's hot (20)
Srbija od 1878. do 1889. godine
- 1. SRBIJA OD 1878. DO 1889. GODINE Огњен Савић и Лука Радосављевић II-3
- 2. Odlukama Berlingskog kongresa kneževina Srbija je 1878. godine dobila državnu nezavisnost i teritorijalno proširenje.
- 3. Zbog politike Rusije na Berlinskom kongresu, knez Milan se okrece Austrougarskoj za pomoc. Za uzvrat traze da Srbija prihvati aneksiju BIH i da izgradi prugu od Beograda do Nisa. 1881. godine Tajna konvencija između kneza Milana i Austrougarske.
- 4. NARODNA RADIKLNA STRANKA Prva zvanicna stranka. Zalagali su se za demokratsku promenu u Srbiji, oslobođenju i ujedijenju svih Srba. U spoljnoj politici bili su naklonjeni Rusiji. Na čelu stranke je bio Nikola Pašić.
- 5. NAPREDNA STRANKA Naprednjaci su zastupali program za modernizaciju zemlje U spoljnoj politici bili su za savez sa Austrougarskom Stranku su predvodili Milan Piroćanac, Milutin Garašanin i Stojan Novaković.
- 6. NARODNO-LIBERALNA STRANKA Liberali su imali pristalice među trgovcima, bogatim seljacima i bankarima. Zalagali su se za umeren liberalizam i zakonodavno uređenje države. U spoljnoj politici bili su uz Rusiju. Vođa stanke bio je Jovan Ristić.
- 7. 6. marta 1882. godine Milan Obrenović je proglasio Srbiju kraljevinom. Bankrotom kompanije koja je gradila železnicu nastala je politička kriza Radikali su optuzili kralja i naprednjake da su sklopili štetan ugovor Vlad je u stahu oduzimal puske od naroda, radikali su poveli agiaciju u narodu u cilju da ne predaju puske. Otpor je 1883. godine prerastao u bunu koja je ugušena u krvi. Nikola Pašić beži iz drzave i radikalna stranka se zatvara.
- 8. Povod za izbijanje rata bilo je ujedinjenje Bugarske i Istočne Rumelije, čime su prekršene odredbe Berlinskog kongresa. 2. novembra 1885. godine kralj Milan objavio je rat Bugarskoj U borbi kod Slivnice srbi su pretrpeli poraz, čime su bugari ušli u Pirot Pod dejstvom Austougarske potpisan je mir u Bukureštu februara 1886. godine
- 9. Pustio je radikale iz zatvora, posle čega je stvorena stranka liberala i radikala Pritiskom radikala dozvoljene su promene ustava Ustav je usvojen 1888. godine i njime je narod dobio veća prava, a Narodna skupština zakonodavnu vlast, čime je u Srbiju uvedena parlamentarna demokratija
- 10. Kralj Milan je abdicirao 6. marta1889. godine u korist sina Aleksandra kome je tad bilo 13 godina.
Editor's Notes
- Odlukama Berlingskog kongresa kneževina Srbija je 1878. godine dobila državnu nezavisnost i teritorijalno proširenje. Srbiji su tada pripojeni Niški, Toplički, Pirotski i Vranjski okrug. Nakon sticanja nezavisnosti i proširenja države za jednu četvrtinu teritorije, knez Milan Obrenović i vlada imali su zadatak da izgrade moderne državne ustanove i da unaprede ekonomiju.
- Politika rusije na berlinskom kongresu duboko je razocarala kneza Milana Obrenovica, koji je u to vreme vladao Srbijom. Da bi ostvarila svoje interese, Srbija je morala da traži pomoc od Austrougarsk. Za uzvrat ona je zahtevala da se Srbija 0ne protivi njenoj aneksiji bosne i hercegovine i da izgradi zeleynicku prugu od beograda do nisa. Srbija je bila u obavezi da s austrougarskom zakljuci trgovinski ugovor koji joj je garantovao povlascen polozaj. 1881 godine potpisana je tajna konvencija između kneza milana i Austougarske. Dokument je tako nazvan zato sto su za taj ugovor jos znali milutin garasanin i čedomilj mijatovic. Austo ugarska je tom konvencijom garantovala knezu milanu zastitu i podrsku u proglasavanju Srbije kraljevinom , Osim toga obavezala se u slucaju da Srbija hoce da prosiri svoje granice prema vardarskoj dolini tome nece protiviti i da ce iskoristiti svoj uticaj da i druge sile to prihvate.
- Početkom osamdesetih godina 19 veka u srbiji počinje da se razvija stranački život. Prva stranka je bila Narodna radikalna stranka nastala iz političkih učenja Svetozara Markovica. Program radikalne stranke zasnivao se na demokratskom preobražaju Srbije, oslobođenju i ujedinjenju svih srba. Radikali su kao najvaznije istakli ustavnu reform koja je podrazumevala da sva vlast bude u nadleznosti skupstine. Zemlja je trebala da se uradi po načelu lokalne samouprave, a to je znacilo da se svi opstinski organi vlasti biraju, a ne da budu postavljeni. U spoljnojpolitici bila je naklonjena Rusiji. Na čelu stranke bio je nikola pašić.
- Naprednjaci su bili grupa evropskih obrazovanih intelektualaca koja je zastupla program za modernizaciju zemlje. Put ka postupnom preobražaju Srbije videli su ograničenom biračkom pravu i ulozi vladaoca kao činioca ctabilnosti u državi. U spoljnoj politici bili su za savez s Austougarskom. Stranku su predvodili Milan Piroćanac, Milutin Garašanin i Stojan Novaković
- Liberali su imali pristalice među trgovcima, bogatim seljacima i bankarima. Zalagali su se za umereni liberalizam i zakonodavno uređenu državu, što je podrazumevalo sudove nezavisne od vlasti, slobodu štampei vlast u rukama vlade i ministara. U spoljnoj politici bili su uz Rusiju. Vođa stanke bio je Jovan Ristić.
- Obezbedivši podršku Austrougarske u nastojanju da ućvrsti svoj položaj Milan je 6 marta 1882 godine proglacio srbiju kraljevinom. Svoju ličnu vlast sprovodio je pomoću jakog činovničkog aparata i vojske. Za sprovođenje takve uprave nad državom obezbedio je podršku naprednjaka. Bankrot kompanije koja je dobila posao gradnje železničke pruge izazvao je političku krizu. Radikali su optužili kralja i naprednjake da su sklopili ugovor štetan po državu. U strahu od narodnog nezadovoljstva vlad aje formirala stajaću vojsku i oduzimala puške od naroda. Radikali su poveli agitaciju u narodu s ciljem da stare puške ne predaju. Otpor oduzimanju oružja u Timočkoj krajni prerastao je u bunu sredinom oktobra1883. godine. Vlada je proglasila vanredno stanje, a vojska je bunu ugušila u krvi. Za izazivanje bune optuzeni su radikali i stranka je zatvorena. Nikola Pašić pobegao je iz zemlje.
- Povod za izbijanje rata bilo je ujedinjenje Bugarske i Istočne Rumelije, čime su prekršene odredbe Berlinskog kongresa. Posle ujedinjenja Bugarska je postala veća i jača od Srbije, Što je narušilo ravnotežu na balkanu. Budući da reakcija velikih evropskih sila povodom ujedinjenja bugarske izostala, kralj Milna je 2 novembra 1885. godine objavio rat bugarskoj. Srpska vojska bila je u lošem stanju tako da su u borbi kod Slavnice pretrpeli poraz, posle čega su Bugari ušli u pirot. Od Austrougarske je zatraženo da posreduje u sklapanju mira koji je potpisan u Bukureštu februara 1886. godine. Zahvaljujući austrougarskoj intervenciji srbija nije izgubila teritorije, a nije morala ni da plati ratnu odštetu.
- Posle neuspeha u ratu c Bugarskom kralj milan bio je primoran da menja svoju unutrašnju politiku. Pustio je radikale iz zatvor, posle čega je vlada radikala i liberala, što je smirilo političke tenzije u zemlji. Pod snažnim pritiskom radikala kralj je dozvolio promenu ustava. Ustav je usvojen 1888. godine i njime je narod dobio veće slobode, a narodna skupština zakonodavnu vlast, čime je u Srbiju uvedena parlamentarna demokratija.
- Kralj milan teško se mirio s činjenicom da vlad po novom ustavu . Umoran od državnih poslova opterećen lošim političkim odlukama i obuzet privatnim problemima odlušio je da se povuče sa prestola. Na godišnjicu proglašenja kraljevine 6 marta 1889. godine objavio je svoju abdikaciju u korist sina aleksandra. Budući da je naslednik prestola u trenutku abdikacije bio maloletan po ustavuje određeno tročlano namesništvo koje je vladalo do njegovog punoletstva. Prvi namesnik je bio Jovan Ristić, druga dvojica bili su generali Kosta Protić i Jovan Belimarkoić.