1. Komunizam | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Komunizam". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko
500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi
se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu
ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Реч комунизам води порекло од латинске речи communis (заједнички, општи, јавни). Укратко се под
комунизмом подразумева - учење о друштву и привреди према којем после укидања сталешких и
класних разлика више не постоји приватна својина и према којем сви, у складу са могућностима,
учествују у изградњи и деоби материјалних и духовних добара.
Комунизам је појам који има више значења тј. може се користи за описивање социјалног и
економског система, идеологије која подржава такав систем или политичког покрета који покушава
спровести увођење комунистичког система.
Као социјални и економски систем комунизам би требало да буде систем друштва у коме су сви
једнаки, где не постоји држава, где не постоје приватно контролисана средства производње, и где не
постоје класе. Имовина је контролисана од стране свих (друштва у целини), колективно и
кооперативно, и у овом систему сви људи имају једнака права и економски и социјални статус.
Људске потребе или напредовање нису ограничене сиромаштвом, напротив оне се решавају
дистрибуцијом ресорса тамо где су ресурси потребни. Самим тим овај систем је један од начина
решавања” капиталистичког круга сиромаштва”.
Можда је најбоља максима комунистичког друштва – Свако да доприноси колико може – свакоме
колико му треба.
Комунизам се може објаснити и као радикалнија грана много ширег социјалистичког покрета.
Комунистички покрет се стога диференцира од осталих грана социјалистичких покрета кроз своју
жељу да се тотално одбаци трговачко друштво у последњој фази своје борбе, а исто се тако
диференцираност може приметити и у посвећености и преданости одређених комуниста да кроз
оружану борбу збаце капитализам, а такође се узима у обзир интернационална радничка класа као
кључ за револуцију.
Комунизам као систем није новијег датума – на њега наилазимо већ у праисторијским временима и то
у оним племенима у којима су сви чланови учествовали у складу са могућностима, а сва имовина је
била заједничка. Оваква племена очувала су се до XX века, пре свега на америчком континенту.
Традиционални комунизам одликује заједничко власништво над средствима за производњу и на њега
можемо наићи у неким верским заједницама, пре свега хришћанским.
Међу неким историчарима постоји веровање да су Есени (једна од Јеврејских секти, из које се мисли
да је и сам Исус потекао), функционисали на начин који је доста близак комунизму. Многи се се не
слажу са тим да је ова заједница тако функционисала зато што су докази доста контрадикторни да би
се доказао овакав степен сличности. Такође постоје теорије које покушавају да докажу да су многе
групе из тог периода имале одређене сличности са комунизмом. На пример, постоје докази који
говоре о томе да појединци нису имали никакву приватну имовину, самим тим друштво је имало
контролу над свим добрима, и на овај начин је бескласно друштво било могуће. (Што се тиче Есена,
класе су постојале али су оне прављене по религијској основи, а не по социо-економској) Без обзира
на блискости, морамо рећи да су се ове групе у одређеним елементима доста разликовале од
комунизма и то углавном по томе што су све групе имале одређену форму државе или владајућу
организацију, са ралзичитом хијерариском слојевитошћу.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET
početna
kategorije
