SlideShare a Scribd company logo
Селенча
Историја Селенчe
Селенча:
•1. Селенча у праисторији
•2. Археолошка налазишта у Селенчи
•3. Експонати
•4. Први период у историји села
•5. Селенча до краја 18. века
•6. Настанак села
1. Селенча у праисторији
• Селенча се налази на земљишту богатом са
аспекта археологије
• Пo керамици из бакарног и бронзаног доба,
видимо да је Селенча имала становнике још у
давној прошлости.
• Прва археолошка налазишта из околине
Селенче пореклом су из селеначке Пустаре
[фрагменти керамике и секира од пробушеног
камена]
• Ту се некада налазило насеље из бакарног
доба, тачније пре 3500 година.
2. Археолошка налазишта у
Селенчи
• Штефан Кеслер–Пишта на својој парцели на
Телеку изорао је већу количину халштатске
керамике и керамике из бронзаног доба.
• Постојало је и насеље из касног средњег
века. Пронађен је оштећени гвоздени мач,
који датира из 13-14. века.
• Посебно је значајан проналазак гробова из
периода сеобе народа - доба АВАРСКОГ
КАНАТА [640. година].
3. Експонати
• Материјал, који је
стигао у музеј у
Будимпешту, био је
разноврстан. Неки се
предмети израђени од
злата могу сврстати
међу раритете.
• Издвојени су
проналасци из
аварских гробова.
Посебну групу чине
предмети пронађени у
бронзаном котлићу.
4. Први период у историји
Селенче
• После номадских племена на ове су се
просторе настанили Словени.
• Сам назив СЕЛЕНЧА јесте словенског
порекла – најпре је то заиста било
СЕЛЕНЦЕ, назив са којим се срећемо у
више прилика. Назив поуздано сведочи о
присуству људи, односно о насељу.
• Слични се називи јављају и на дугим
местима у Бачкој, а исто име носи и део
Сомбора.
5. Селенча до краја 18. века
• Словачко становништво је на
почетку било окренуто
сточарству.
• Временом су се људи све
више бавили биљном
производњом.
• У околини је било много
шума, мочвара, језера,
плодне земље, пашњака и
ливада.
• Начин живота се није
променио ни након
успостављања угарске
владавине [9. век], пошто је и
новим властима одговарало
становништво, које се брине о
земљишту, шумама и
ливадама.
6. Настанак села
• На досељеничку територију су пре колониста, или
истовремено са њима, долазили царски геометри да
одреде положај будућих улица,да обележе дворишта,
баште и кућне парцеле, да одреде простор за цркву,
општинску зграду, нотарску канцеларију...
• Главне улице су увек биле шире од споредних и обично су
се укрштале под правим углом после сваких 6 парцела,
тако да су настајали квартови од 12 кућа. На овај су начин
насеља мање-више добијала изглед типичан за нашу бачку
равницу.
• Куће су се градиле од набоја, касније од
непечене цигле, имале су дрвену кровну
конструкцију и кров од сламе или трске.
• Постојала су два основна типа: “мала
кућа” и “велика кућа”. У малој су биле две
просторије (кухиња и соба) а у великој се
поред њих налазила још и остава.
• Цела грађевина била је смештена уз
ивицу плаца до комшијске парцеле, што
је једна од мера противпожарне заштите,
у коју су спадале и широке улице и
обавезни јарци.
ПримеретнокућеуСеленчи
„Очеварола“
Коморни хор Звонy (Селенча)

More Related Content

Similar to Selenča

30.привреда, друштво и култура у средњовековној србији
30.привреда, друштво и култура у средњовековној србији30.привреда, друштво и култура у средњовековној србији
30.привреда, друштво и култура у средњовековној србијиŠule Malićević
 
Nakovo
NakovoNakovo
Nakovopekona
 
Kosovo i Metohija - Saša Stojanović
Kosovo i Metohija - Saša StojanovićKosovo i Metohija - Saša Stojanović
Kosovo i Metohija - Saša Stojanović
Edukacija Obrazovni portal
 
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaSrbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaandjelan
 
-svakodnevni-c5beivot-u-srednjovekovnoj-srbiji-1.pptx
-svakodnevni-c5beivot-u-srednjovekovnoj-srbiji-1.pptx-svakodnevni-c5beivot-u-srednjovekovnoj-srbiji-1.pptx
-svakodnevni-c5beivot-u-srednjovekovnoj-srbiji-1.pptx
Milan Stojanovic
 
Srednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srbaSrednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srba
Dušan Novakov
 
Uvod u arhitekturu
Uvod u arhitekturuUvod u arhitekturu
Uvod u arhitekturubbilja
 
Prezentacija darosave
Prezentacija darosavePrezentacija darosave
Prezentacija darosave
Alexa Berisavac
 
01-doseld198avanje-slovena-na-balkansko-poluostrvo.ppt
01-doseld198avanje-slovena-na-balkansko-poluostrvo.ppt01-doseld198avanje-slovena-na-balkansko-poluostrvo.ppt
01-doseld198avanje-slovena-na-balkansko-poluostrvo.ppt
Milan Stojanovic
 
Pretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostiPretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnosti
vesna300
 
Kupinovo 2
Kupinovo 2Kupinovo 2
Kupinovo 2
svetozar1001
 
Kratka istorija slovacke knjizevnosti ydenka valent belic
Kratka istorija slovacke knjizevnosti   ydenka valent belicKratka istorija slovacke knjizevnosti   ydenka valent belic
Kratka istorija slovacke knjizevnosti ydenka valent belicvojvodinaslovakcultural
 
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaJužni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaandjelan
 
презентацијасасеминарау лазаравцуpreLazarevac4a
презентацијасасеминарау лазаравцуpreLazarevac4aпрезентацијасасеминарау лазаравцуpreLazarevac4a
презентацијасасеминарау лазаравцуpreLazarevac4a
ari112233
 
Презентација са семинара у Лазаревцу
Презентација са семинара у ЛазаревцуПрезентација са семинара у Лазаревцу
Презентација са семинара у Лазаревцу
makica1234
 

Similar to Selenča (17)

30.привреда, друштво и култура у средњовековној србији
30.привреда, друштво и култура у средњовековној србији30.привреда, друштво и култура у средњовековној србији
30.привреда, друштво и култура у средњовековној србији
 
презентација из историје
презентација из историјепрезентација из историје
презентација из историје
 
Nakovo
NakovoNakovo
Nakovo
 
Kosovo i Metohija - Saša Stojanović
Kosovo i Metohija - Saša StojanovićKosovo i Metohija - Saša Stojanović
Kosovo i Metohija - Saša Stojanović
 
Rusija- Milan Ilić- Aleksinac
Rusija- Milan Ilić- AleksinacRusija- Milan Ilić- Aleksinac
Rusija- Milan Ilić- Aleksinac
 
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaSrbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
 
-svakodnevni-c5beivot-u-srednjovekovnoj-srbiji-1.pptx
-svakodnevni-c5beivot-u-srednjovekovnoj-srbiji-1.pptx-svakodnevni-c5beivot-u-srednjovekovnoj-srbiji-1.pptx
-svakodnevni-c5beivot-u-srednjovekovnoj-srbiji-1.pptx
 
Srednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srbaSrednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srba
 
Uvod u arhitekturu
Uvod u arhitekturuUvod u arhitekturu
Uvod u arhitekturu
 
Prezentacija darosave
Prezentacija darosavePrezentacija darosave
Prezentacija darosave
 
01-doseld198avanje-slovena-na-balkansko-poluostrvo.ppt
01-doseld198avanje-slovena-na-balkansko-poluostrvo.ppt01-doseld198avanje-slovena-na-balkansko-poluostrvo.ppt
01-doseld198avanje-slovena-na-balkansko-poluostrvo.ppt
 
Pretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostiPretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnosti
 
Kupinovo 2
Kupinovo 2Kupinovo 2
Kupinovo 2
 
Kratka istorija slovacke knjizevnosti ydenka valent belic
Kratka istorija slovacke knjizevnosti   ydenka valent belicKratka istorija slovacke knjizevnosti   ydenka valent belic
Kratka istorija slovacke knjizevnosti ydenka valent belic
 
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedimaJužni sloveni prema starosedeocima i susedima
Južni sloveni prema starosedeocima i susedima
 
презентацијасасеминарау лазаравцуpreLazarevac4a
презентацијасасеминарау лазаравцуpreLazarevac4aпрезентацијасасеминарау лазаравцуpreLazarevac4a
презентацијасасеминарау лазаравцуpreLazarevac4a
 
Презентација са семинара у Лазаревцу
Презентација са семинара у ЛазаревцуПрезентација са семинара у Лазаревцу
Презентација са семинара у Лазаревцу
 

Selenča

  • 2. Селенча: •1. Селенча у праисторији •2. Археолошка налазишта у Селенчи •3. Експонати •4. Први период у историји села •5. Селенча до краја 18. века •6. Настанак села
  • 3. 1. Селенча у праисторији • Селенча се налази на земљишту богатом са аспекта археологије • Пo керамици из бакарног и бронзаног доба, видимо да је Селенча имала становнике још у давној прошлости. • Прва археолошка налазишта из околине Селенче пореклом су из селеначке Пустаре [фрагменти керамике и секира од пробушеног камена] • Ту се некада налазило насеље из бакарног доба, тачније пре 3500 година.
  • 4. 2. Археолошка налазишта у Селенчи • Штефан Кеслер–Пишта на својој парцели на Телеку изорао је већу количину халштатске керамике и керамике из бронзаног доба. • Постојало је и насеље из касног средњег века. Пронађен је оштећени гвоздени мач, који датира из 13-14. века. • Посебно је значајан проналазак гробова из периода сеобе народа - доба АВАРСКОГ КАНАТА [640. година].
  • 5. 3. Експонати • Материјал, који је стигао у музеј у Будимпешту, био је разноврстан. Неки се предмети израђени од злата могу сврстати међу раритете. • Издвојени су проналасци из аварских гробова. Посебну групу чине предмети пронађени у бронзаном котлићу.
  • 6. 4. Први период у историји Селенче • После номадских племена на ове су се просторе настанили Словени. • Сам назив СЕЛЕНЧА јесте словенског порекла – најпре је то заиста било СЕЛЕНЦЕ, назив са којим се срећемо у више прилика. Назив поуздано сведочи о присуству људи, односно о насељу. • Слични се називи јављају и на дугим местима у Бачкој, а исто име носи и део Сомбора.
  • 7. 5. Селенча до краја 18. века • Словачко становништво је на почетку било окренуто сточарству. • Временом су се људи све више бавили биљном производњом. • У околини је било много шума, мочвара, језера, плодне земље, пашњака и ливада. • Начин живота се није променио ни након успостављања угарске владавине [9. век], пошто је и новим властима одговарало становништво, које се брине о земљишту, шумама и ливадама.
  • 8. 6. Настанак села • На досељеничку територију су пре колониста, или истовремено са њима, долазили царски геометри да одреде положај будућих улица,да обележе дворишта, баште и кућне парцеле, да одреде простор за цркву, општинску зграду, нотарску канцеларију... • Главне улице су увек биле шире од споредних и обично су се укрштале под правим углом после сваких 6 парцела, тако да су настајали квартови од 12 кућа. На овај су начин насеља мање-више добијала изглед типичан за нашу бачку равницу.
  • 9. • Куће су се градиле од набоја, касније од непечене цигле, имале су дрвену кровну конструкцију и кров од сламе или трске. • Постојала су два основна типа: “мала кућа” и “велика кућа”. У малој су биле две просторије (кухиња и соба) а у великој се поред њих налазила још и остава. • Цела грађевина била је смештена уз ивицу плаца до комшијске парцеле, што је једна од мера противпожарне заштите, у коју су спадале и широке улице и обавезни јарци.