2. • Спасилачкој мисији је поребно да дође до њега 4 године
• Непредвиђене могућности које могу да му се десе:
• Да се оксигенатор кисеоника поквари –угушиће се
• Да се сакупљач воде поквари – умереће од жеђи
• Да остане без хране
ОДЛУЧИО ЈЕ ДА НЕ ЖЕЛИ ДА УМРЕ НА МАРСУ!
3. • Израчунао је да има хране за 300 соларних дана коју је могао да
растегне на 400 дана ако пази на порције.
• Морао је да снисли начин да произведе храну за 3 године на
планети на којој ништа не расте.
4. • 36-тог дана је увидео да му је проблем вода за гајење кромпира.
• Обзиром да је 126 m2 земље са Марса нађубрио, и да је имао
кромпир који је могао да посеје, израчунао је да му је за сваки
m2 потребно 40 литара воде.
• Морао је на направи ( произведе) воду.
5. • Сагоревањем водоника са кисеоником настаје вода.
• Водоник је добио каталитичким разлагањем хидразина
(N2H2),које се користи као ракетно гориво, уз помоћ иридијума
као каталиатора.
• На овај начин хидразин се разложио на водоник и азот.
2H2 + O2 2H2O
6. • Водоник је усмерио на мало подручје где се вршило његово
сагоревање уз помоћ кисеоника из ваздуха.
• Ватру за сагоревање је добио паљењем опињака од дрвеног
крста.
7. • У првом покушају направио је грешу јер није израчунао количину
кисеоника потребну за сагоревање водоника ( вишак кисеоника
који је издисао), те је дошло до експлозије јер је кисеоник гас
који подржава горење
8. • На крају, када је израчунао потребну количину кисеоника,
сутрадан је на зидовима најлона, којим је оивичио просторију где
је засадио кромпир, приметио капљице воде( вода која је настала
у облику водене паре сагоревањем водоника и кисеоника,
кондензовала се и течна вода се сливала низ зидове најлона и
одлазила у земљу)
