The Stockholm Metro is considered the longest art gallery in the world at nearly 110 km long with 100 stations, 47 of which are underground. All stations are uniquely decorated with natural materials, sculptures, paintings, and other artworks commissioned from over 150 artists. The Rissne station in particular features exhibits with information about Earth's civilization and visuals of nature and humanity created by Swedish artist Helga Henschen. The first section of the Stockholm Metro opened in 1950 with the goal of connecting stations to their local environments through integrated living art.
The Stockholm Metro is considered the longest art gallery in the world at nearly 110 km long with 100 stations, 47 of which are underground. All stations are uniquely decorated with natural materials, sculptures, paintings, and other artworks commissioned from over 150 artists. The Rissne station in particular features exhibits with information about Earth's civilization and visuals of nature and humanity created by Swedish artist Helga Henschen. The first section of the Stockholm Metro opened in 1950 with the goal of connecting stations to their local environments through integrated living art.
4. Саобраћај Лондон има једну од највећих и најкомплекснијих саобраћајних мрежа на свету. Јавни транспорт је у надлежности Управе Ширег Лондона односно тела, чије руководство именује градоначелник, под називом Транспорт за Лондон. Иако се јавни превоз константно унапређује често се наилази на проблеме. У склопу припрема за Олимпијске игре 2012. очекују се инвестиције од око 10,5 милијарди евра само у јавни превоз. Окосницу поменутог система чини Лондонски метро који је уједно најстарији светски метро. И поред тога, највећи број путника годишње превезе мрежа аутобуских линија које се користе углавном за краћа, локална путовања. Броји неколико стотитина линија и један од највећих светских возних паркова. Измештањем Луке Лондон са њене првобитне локације велики део источног Лондона остао је отворен за развитак. У ту сврху изграђен је и систем лаког метроа - Докландска лака железница. Лондон има и релативно малу трамвајску мрежу. Лондон има низ железничких станица од којих су 14 почетне и крајње за многе домаће и међународне линије. Британска железница је приватизована тако да сваку од станица опслужује генерално по један превозник са поласцима за тачно одређену регију. Многе од станица се налазе у најужем центру, као што је рецимо Черинг Крос. Са Вотерлу Интернешнал станице полазе Еуростар возови за Француску и Белгију.
5. Историја Праисторија и антика Два скорашња открића сугеришу да би Лондон можда могао бити старији него што се раније мислило. Године 1999. су отркивени остаци моста из бронзаног доба на обали северно од мост Воксхол. Овај мост је или премошћавао Темзу, или је ишао до (несталог) острва на реци. Дендрологијом је утврђена старост дрвета до 1500. п. н. е. Године 2010. на обали Темзе јужно од моста Воксхол су откривени темељи велике дрвене грађевине, која је датирана на 4500. п. н. е. Функција ове мезолитске грађевине није позната, али она покрива површину од најмање 50m x 10m, а бројни стубићи од око 30 cm су видљиви при нижем водостају. Обе грађевине су на месту на ком река Ефра утиче у Темзу и 4 km узводно од римског Лондинијума. Напори начињени да се подигну ове грађевине подразумевају трговину, стабилност и величину заједнице од најмање неколико стотина особа. Иако постоје докази о разбацаним бритонским насељима у овом крају, прво велико насеље је основано за време Римљана 43. нове ере. Ово насеље је постојало само седамнаест година, пошто га је током Будикиног устанка спалило племе Ицени. После устанка град је обновљен и напредовао је, тако да је 100. године нове ере заменио Камолодунум (Колчестер) као административни центар римске провинције Британије. На свом врхунцу у 2. веку Лондинијум је имао око 60.000 становника.