Slajd prezentacije, 2012 - Domaći zadatak 1, Slobodna tema, II-5, Kesić Đorđe

1. DUBAI

2. Istorija
 U prošlosti, ovaj grad, kao uostalom i veći deo ovog dela sveta, ţiveo je od ribolova i lova na
školjke. Situacija se drastiĉno promenila pronalaskom nafte, a cela ova regija je veoma bogata
naftom. Od kada su 1971. godine Dubai i ostalih šest emirata oformili Ujedinjene Arapske
Emirate, ova drţava je u vrhu svetskih proizvoĊaĉa. To je dalo mogućnosti i ovom gradu kao i
celom emiratu da brzo napreduje. Znajući da rezerve nafte neće trajati veĉno Rašid bin Saed Al
Maktum, emir (šeik) Dubaija od 1958.-1990., je imao ideju kako da Dubai uĉini bogatim i posle
nestanka naftnih rezervi. Poĉeo je sa detaljnim planovima za razvoj najvećeg svetskog turistiĉkog
mesta. Ogroman novac dobijan od nafte kanalisao je u naglu izgradnju ovog grada. Veliki broj
Indijaca i Pakistanaca je došao u ovaj grad, da rade kao fiziĉki radnici na ogromnim graĊevinskim
radovima. Broj stanovnika od 1968. do 1975. povećao se 4 puta.
U poĉetku su graĊevine bile nešto skromnije da bi 1990ih godina poĉeli da se grade objekti koji bi
mogli da se nazovu svetskim ĉudima. Jedan od takvih je hotel Al Arab, koji je zvaniĉno najveći i
najviši hotel na svetu, i ujedno jedini hotel sa 7 zvezdica. Napravljen je u obliku jedra na ribarskom
brodiću po ţelji samog emira. Ulazni hol je najveći na svetu, viši od same Ajfelove kule. MeĊutim
nakon njegovog završetka poĉele su da se grade još nestvarnije tvorevine: poluostvrva u obliku
palme i ostrva koja zajedno prave izgled cele zemaljske površine. Jedno veštaĉki napravljeno ostrvo
na tom arhipelagu košta preko 30 miliona dolara. Ceo grad ima veliki broj luksuznih trţnih
centara, a jedan od njih je toliko veliki da su u njemu smestili skijašku stazu.
Danas je Dubai grad prestiţa za veliki broj turista iz vrhova svetske elite. Iako je grad nastao na
proizvodnji nafte, ona sada uĉestvuje sa samo 4% u ukupnom nacionalnom dohotku koji iznosi
preko 45 milijardi dolara.

3. Zanimljivosti
 U ovum velikom gradu se takodje
nalazi i trenutno najvisa zgrada na
svetu poznata kao Burj Khalifa ranije
znana kao Burj Dubai. Zgrada je visoka
oko 830 metara sto je oko 160
spratova u sklopu kojih se nalaze
apartmani, kancelarije velikih
firmi, privatni stanovi za
najbogatije, muzej i jos dosta drugih
stvari. Naravno uz odgovarajucu cenu
svi se mogu popeti na vrh i obici
nekoliko restorana ili jednostavno
uzivati u panorami. Ipak iz licnog
iskustva znam da je to toliko visoko da
se malo sta vidi sa vrha sem drugi
neboderi i vodene povrsine.

4. Zanimljivosti
Hotel Al Arab
Ovo je hotel sa 7 zvezdica i spada
najluksuznije i najskuplje hotele .
Ovaj hotel je interesantan po svom
neobicnom obliku jedra. Naime
cena sobe u ovom hotelu je oko
1300 eura za jednu noc naravno.

5. Zanimljivosti
U Dubaiu se takodje
nalzi neobicna
vestacka ostrva koja su
napravljena u obliku
palme (manje i vece ) i
obliku planete
zemlje.Na ovim
ostvima se nalaze
kompleksi kuca i
zgrada.

6. Pevajuce fontane
 U podnozju najvise zgrade na svetu se
nalaze takozvane pevajuce fontane koje se
uz ritam muzike koja se svaki dan menja
smenjuju I okrecu

7.  Starosedeoci postuju tradiciju svojih predaka I nastavljaju da neguju
uzgajanje raznih ptica a najvise orlova i sokolova. Ukrabio sam priliku
da se slikam sa jednom od ovih prekrasnih ptica

8. Klima
KLIMA JE VEOMA SUVA SA TEK OKO 100 MM KIŠE GODIŠNJE. PADAVINE SU KONCENTRISANE IZMEĐU
JANUARA I MARTA. OD KRAJA APRILA DO POĈETKA NOVEMBRA TEK JEDNOM MESEĈNO PADA KIŠA
(VIŠEGODIŠNJI PROSEK). USLED VLAŢNOSTI VAZDUHA OD OKO 60%, SUBJEKTIVNI OSEĆAJ TOPLOTE JE
ZNATNO MANJI NEGO NPR. U EVROPI.

9. Geografija
 Dubai se nalazi u Ujedinjenim Arapskim emiratima i smešten je na obali
Persijskog zaliva. Nadmorska visina mu je 16 m. Emirat Dubai se graniĉi sa
emiratima: Abu Dabi na jugu, Šardţahom na severoistoku i sultanatom Oman na
jugoistoku. Hata, mala enklava ovog emirata je okrušena sa tri strane sultanatom
Oman i emiratima Ajman i Ras Al Khaimah. Persijski zaliv ĉini zapadnu obalu
emirata. Dubai zazuzima površinu od 4.114 km² što predstavlja znaĉajno
povećanje zemljišta u odnosu na poĉetnih 3.880 km². Razlika u površini dobijena
je zahvaljujući otimanju zemljišta od mora i vaĊenju peska sa morskog dna.
Dubai leţi u Arabijskoj pustinji, ali mu se topografski izgled drastiĉno razlikuje od
same pustinje po tome što je predeo oko Dubaija prošaran pešĉanim pustinjskim
predelima, dok u ostalim delovima, a naroĉito na juţnim, preovladava pešĉana
pustinja. Pesak, koji se uglavonm sastoji od zdrobljenih školjki i korala, je
sitan, ĉist i beo. Istoĉno od grada, solju prekriveno obalsko podruĉje, poznato i kao
sabkha, predstavlja put do dina kako na severu tako i na jugu. U smeru istoka
nalaze se više dine koje zbog gvozdenog oksida u sebi imaju crvenu boju.
Ravna pešĉana pustinja vodi na zapad do planine Hadţar, koja se pruţa duţ
granice Dubaija sa Omanom i Hatom. Lanac Zapadni Hadţar je neplodan, neravan
i porušen predeo, ĉiji planinski vrhovi dostiţu visini na pojedinim mestima i do
1.300 metara.

10. Autor prezentacije : Đorđe Kesić
 Linkovi:http://www.wikipedia.org/
http://www.google.com/imghp