Metodika sr

IPA CBC Programme Bulgaria - Serbia
Израда јединствене прекограничне методологије
за процену ризика од поплава

САДРЖАЈ:

УВОД
ПРВО ПОГЛАВЉЕ
1. Терминологија
2. Приступ у другим европским земљама
3. Законодавни и институционални оквир
4. База података
5. Врсте поплава

ДРУГО ПОГЛАВЉЕ
1. Општи приступ
2. Хидрологија
2.1. Одређивање максималног протока
2.2. Климатске промене

3. Геодезија
3.1. Координатни систем и пројекције
3.2. Дигитални модел терена
3.3. Даља анализа дигиталних модела терена
3.4. премеравање
2. Хидрауличко моделирање
4.1. Компијутерске методе и програми
4.2. Израда хидрауличног модела

ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ

1. Мапа претњи од поплава
1.1. Одрећивање плавних подручија
1.2. Корекција плавних подручја

1.3. Заштитна опрема
1.4. Израда карти

2. Мапа ризика од поплава
1.5. Мапирање, приступ ризицима
1.6. Социјално-економски аспект

EUROPEAN UNION
Bulgaria – Serbia IPA Cross-border Programme
“Assessment of flood risk – a base for sustainable development in upper part of Nishava
catchment”
Page 1

1.7. Класификација ризика
1.8. Израда карти

ПРВО ПОГЛАВЉЕ
Приступ у другим европским земљама
Чешка
Као основа за израду мапа и карата претње од поплава у Чешкој Републици користе се
ортофото и топографске мапе на скали од 1:10 000. Ортофотоа и топографске мапе
које пружа Чешке Канцеларије за попис, картографију и катастар.

Фигура.1: Ортофотоснимак и топографска карта

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 2


Фигура.2: Шема за мапирање мапе претњи и ризика од поплава у датом
сценарију (количина воде).

Законодавни и институционални оквир

Опште обавезе странака у вези са управљањем ризиком од поплава и
прекограничне сарадње утврђују се међународним правним оквирима, као што
су конвенције воде УНЕЦЕ и директива за поплаве ЕУ.
Национално законодавство треба да поставити јасно дефинисане и подељене
одговорности и права свих институција и организација које су релевантне за
управљање ризиком од поплава.

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 3


Фигура 3. Законодавни и институционални оквир за управљање ризиком од
поплава

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 4


EUROPEAN UNION
catchment”
Page 5

Фигура 4 Модерна организација управљања водама у Србији

Фигура 5 Структура специјализованих агенција и институција за управљање
ризиком од поплава у Бугарској

БАЗА ПОДАТАКА
• Категорије базе података:
• Основни подаци
• Хидрологија
• Хидраулика
• Климатске промене
• Процена штете

ВРСТЕ ПОПЛАВА

Главна одлика по којој се дефнишу поплаве је њихов извор. Зависно од тога, могу се
дефинисати следеће врсте поплава: "морске", "речне поплаве", "кишне", "поплава од
подземних вода" и "инфраструктурне" поплаве.

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 6

ДРУГО ПОГЛАВЉЕ

1. ХИДРОЛОГИЈА
1.1. ДЕФИНИСАНЈЕ МАКСИМАЛНОГ ОТОКА

Статистичке методе

Статистичке методе се могу применити за тестирање максималног протока у базену са
хидрометријском мрежом и површином већом од 1000 км.

Модели „падавине-отицање"

Фигура 6 Модел „падавине-отицање”

Метода регионализирања максималног отока

Дефинисано је осам фактора који су битни за дефинисање максималног
отока за које је неопходна огромна база података. Обухвата следеће:

 ·слив AEo [km2]
 ·урбана територија S [%]
 ·пошумљавање W [%]

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 7

 ·просечан нагиб Ig [%]
 ·дужина реке L [km] дуж главне реке до ушћа LC [km] центар гравитације до
ушћа;
 ·годишњи просек падавина у сливу hNG [mm]
 ·пејзажни фактор LF [-]

ГЕОДЕЗИЈА

ДИГИТАЛНИ МОДЕЛ ТЕРЕНА

Да бисте креирали модел терена висина може да се користи нa више начина:
топографска карата, сателитски снимак, ортофото, геодезија, речни ток LIDAR.

Описани извори одликују се различитим информацијама. Стога се препоручује
коришћење комбинованих пријемника за добијање прецизних ЦМТ резултата.

Фигура 7 Геодезијска мерења попречних профила реке

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 8


Фигура 8 Кодирање набора попречних пресека

Фигура 9 Генерисање 3Д теренског набора речног профила

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 9


Фигура 10 дигитални модел терена, на основу података ласерског скенирања

Фигура 11 Дигитални модел терена са учешћем реке, припремљено са
подацима ласерског скенирања

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 10


Фигура 12 Комбинација података ласерског скенирања, геометрије објекта и
набора објекта.

ГЕОДЕЗИЈСКА МЕРЕЊА

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 11

Фигура 13 Метода профила

1. ХИДРАУЛИЧНО МОДЕЛИРАЊЕ
1.1. КОМПЈУТЕРСКЕ МЕТОДЕ И ПРОГРАМИ

Коришћење 1Д-модела за израчунавање речних (пример HEC-RAS)

При овом моделу геометрија речног корита је постављена кроз више пресека.
Утицај хидрауличке опреме је одлучујући значај за корито реке, локалног
ширења или сужавања, промена у падини корита, итд. Детаљно се могу
репродуковати уз помоћ 1Д-модела и речне струје.

Фигура 14 Подешавање / враћање пресека хидрауличних профила дигиталног
модела терена

основа: топографска карта 1 : 5000

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 12


Фигура 15 Дефинисане поплављене области 1Д-прорачуна

1.2. ДЕФИНИСАЊЕ ХИДРАУЛИЧНОГ МОДЕЛА

Коришћење 2Д модела (нпр. Hydro_AS-2D)

Фигура 162Д-рачунарска мрежа заснована на прикључним тачкама СРТМ
модела (основа: Google Earth)

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 13


Фигура 17 Дефинисане поплављене зоне уз помоћ 2D-хидрауличног прорачуна
(основа: Google Earth)

Коришћење хидролошког модела, базиран на компјутерској мрежи, растер 2Д-
обрачун круга (нпр модел GSSHA)

Фигура 18 слике моделованих подручја заснивају се на растер мрежног
рачунарства отицања хидролошког модела (GSSHA)

ТРЕЂЕ ПОГЛАВЉЕ

МАПА ПРЕТЊИ ОД ПОПЛАВА

Мапе претњи од поплава по националним законима су израђене за следеће
ситуације:

 поплаве ниске безбедности или са високим периодом понављања
(екстремне поплаве);

 поплаве средње безбедности (≤ 1%) са средњим периодом понављања

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 14

(≥ 100 години);

 дискреција поплава и висок степена безбедности или ниска количина
понављања.

У складу са директивом мапа опасности од поплава, мапа мора да садржи следеће
податке:

опсег, границе поплава;

 дубина поплављених подручја;

 релативни проток воде

легенда:
заливни дълбочини за висока вълна с
период на повторение 100 години [см]

залети площи
площи със свободен борд < 30 см

степен на застрашеност на сгради:
незастрашени сгради
потенциално застрашени сгради

Фигура 19 ниво плављења и обрачунатих дубинама поплаве на великим
таласима понављање у периоду од 100 година, тачније, са вероватноћом 1%

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 15

легенда:
застрашени зони при висока вълна с
период на повторение (ПП):
10 години 50 години
20 години 100 години

oпасност от заливане на сгради:
незастрашени
слабо застрашени (ПП > 100 год.)
средно застрашени (ПП 20 -100 год.)
силно застрашени (ПП < 100 год.)

Фигура 20 поплављена подручја са границом понављања од 10, 20, 50 и 100
година, са 10%, 5%, 2% и 1%

Фигура 21 дефинисане опасности од поплава у Валонији
EUROPEAN UNION
catchment”
Page 16


Фигура 22 Интегрисане методе за одређивање понављања и преливања реке

Фигура 23 Узорак мапе опасности од поплава

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 17


Фигура 24 Узорак карте са обележеним местима ризика

ЗАШТИТНА ОПРЕМА
Ако постоје заштитне мере против поплава, то не мора да значи да је и
локација заштићена од поплава. Често постоје гаранције да таква подршка
недостаје или не функционише квалитетно, на пример више не одговарају
модерној технологији. Али, и у савршеним радним објектима постоји
вероватноћа да мере за заштиту од поплава често не могу да обезбеде
апсолутну заштиту и одређени ризик. Често степен заштите заштитних мера
није познат, тако да је тешко тачно проценити ефекат мера, као што су HQ100

ДЕФИНИСАЊЕ МАПА
Према Директиви за поплаве кроз процену ризика од поплава треба да буду
покривени негативни утицаји на заштићеним категоријама "људско здравље",
"окружење", "наслеђе" и "бизнис". Предуслов за постизање овог циља јесте
дефинисање јасних критеријума за процену ризика, посебно негативне ефекте
заштићених категорија.
EUROPEAN UNION
catchment”
Page 18


КАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА

Фигура 25 Узорак карте са поплављеним подручјима

EUROPEAN UNION
catchment”
Page 19

Metodika sr

Recommended

Recommended

More Related Content

More from nishava

More from nishava (20)

Metodika sr