Korišćеnju arhivskе građе u umеtničkom stvaralaštvu do sada nijе posvеćivana vеća pažnja. Ovo pitanjе nе samo da jе ostalo skrajnuto u tеorijskim promišljanjima u arhivistici, vеć jе uočljiv i vеoma mali broj primеra upotrеbе arhivalija u krеativnom i stvaralačkom procеsu, pa čak i vrlo mali broj dolazaka korisnika s takvom namеrom u arhivskе institucijе. Stoga ćе narеdna razmatranja imati za cilj da kroz nеkoliko praktičnih primеra ocrtaju tеorijski okvir za promišljanjе ovog problеma, sa jеdnе stranе iz pеrspеktivе arhivistikе, a sa drugе stranе iz ugla korisnika.

1. Слободан Мандић
Историјски архив Београда,
15. суботички архивски дан, 2022.

2. ''Истраживање кроз уметност, а не
истраживање у уметности.''

3.  занемарено питање у теорији архивистике
◦ мали број примера употребе архивалија у креативном и
стваралачком процесу
◦ мали број долазака корисника с таквом намером у
архивске институције
 кроз неколико практичних примера оцртати
теоријски оквир за промишљање овог
проблема, са једне стране из перспективе
архивистике, а са друге стране из угла
корисника

4.  два приступа архивским документима:
◦ ИСТОРИОГРАФСКИ
◦ УМЕТНИЧКИ
➡ могућа ограничења у креативном коришћењу архива и
архивске грађе

5.  историјски, правни и административни контекст
 перспектива архивиста – могу бити
резервисани у погледу уметничког приступа
интерпретације докумената / свесно
занемаривање пратеће информације и података
насталих у процесу сређивања
 елиминсање њихове интелектуалне контроле над
архивском грађом

6.  архивисти требају да обезбеде, подстичу и
промовишу континуирану доступност архивске грађе
 етички кодекс архивиста: потенцијалне кориснике
треба обавестити о постојећим ограничењима код
коришћења
 поступати у складу са политиком установе, заштитом
грађе, законским одредбама, правима појединаца,
као и споразумима с дародавцима
 дефинисати јасне границе кроз политику коришћења
и приступа документима, као и кроз уговоре са
донаторима

7.  један од ретких који је према уговору са дародавцем имао
клаузулу о ограничењу коришћења архивске грађе / под
ембаргом до 2005. године
 међу главним извориштима за настанак
докторскоуметничког пројекта Архив између реалности и
фикције ауторке Милице Ракић (легата ДРУГарице Ракич)

8.  уметнички и практични сегмент рада проистекао из рада
са архивском грађом (Архив Југославије; ИАБ, архивска грађа
Удружења ликовних уметника Србије и Академије/Факултета
ликовних уметника у Београду) и резултирао вишемедијском
просторном инсталацијом

9.  рад је настао с намером да се прикаже и приближи
културна политика ФНР Југославије (1945‒1950) кроз
доминацију социјалистичког реализма, који је у
југословенској уметности био типичан пример политичке
уметности
 „архивска грађа у виду текстуалних записа као трагова
прошлости послужила као подлога за настајање уметничког рада,
указујући на историју коју треба поново представити или поново
открити, а понекад и изменити.”
 „истраживањем се покушало приказати како пронађена архивска
грађа кроз деконструкцију и трансформацију може постати
подлога за настајање уметничког рада чији визуелни садржај
настаје на пресеку уметности и поезије, визуелности и језика или
гледања и читања.”

11.  рад представља значајан допринос у
пропитивању коришћења архивске грађе у
уметничком стваралаштву
 јасно утемељена методолошка и теоријска
основа
 компаративне методе истраживања
 именовање нове праксе у савременој
уметности која показује интерес за архив изван
државноинституционог значења

13.  архивска грађа као подлога за настајање
уметничког рада
 награђивани хрватски уметник Марко Тадић
(Сисак, 1979), делује у пољу цртежа, колажа,
анимације и инсталације, водитељ уметничких
радионица, где полазници користе и старе
фотографије и други архивски материјал
 успешно искомбиновао технику стоп, или кадар-
по-кадар анимације, са oбјављеном архивском
грађом из фото монографије о Сиску из 1960. год,
да би приказао измишљени процес лечења и
поправке града Сиска

14. Плакат за наступ у Арт биоскопу Лифка у Суботици 2011.
Оркестар „Градови уточишта”,

15.  у архивима се налази и мноштво материјала
погодног за уметнички дизајн
 у потрази за адекватним решењем за омот
музичког албума Историјском архиву Београда
се 2012. године обратио музичар Иван
Чкоњевић, оснивач Оркестра Градови уточиштa
 неколико архивских фотографија које су
нашле своје место на омоту албума компакт
диска објављеног 2013. године за швајцарску
издавачку кућу Шајо (Shayo).

17.  не постоји задовољавајући број примера коришћења грађе
из званичних архива у уметничком стваралаштву (но за то
свакако има простора)
 интезивни развој нових технологија ➡ могућности
приступа многим ресурсима из приватних колекција
 архиви неизоставно морају бити присутни у
јавном простору, како путем традиционалних
форми деловања, тако и користећи савремена
техничка достигнућа, како би корисници увек
имали у виду велики потенцијал и корист од
коришћења богатих архивски ризница