2. Врање је средњевековни град у истоименој жупи
који је познат под називом Марково кале
3. Врање први помиње Ана Комнина у XI веку
Град се први пут помиње као српски у време Стефана
Немање и од
времена Стефана Првовенчаног биће српски град, све до
пропасти обласних господара и српске деспотовине
Као господари Врања помињу се господа из династије
Багаш, кнез Балдовин, жупан Маљушат и монах Никола
Њихова задужбина и гробна црква је била црква Светог
Николе у Врању
4. Након битке на Ровинама, 1395. године, Врање је дошло у
посед кесара Угљеше
Овај властелин је био турски вазал, али је у сред битке код
Трипоља 1402. године прешао на страну деспота Стефана и
постао његов вазал
У нападу султана Мусе 1412. Врање је опљачкано и
попаљено и било је стално мета напада Турака све до 1455.
године када је пало коначно под власт Османлија
Врањска област је прикључена Ћустендилском санџаку
5. Налази се три и по километара северозападно од данашњег
града. Тврђава лежи на природном уском платоу на гребену
које са две стране окружују речице Крстиловица и Пљачкавица,
које имају неколико вирова, водопада и слапова. Цео кањон се
назива Казанђол. Утврђење је са три стране заштићено
бедемима, док је на западној страни велика литица. У тврђави
постоје остаци грађевина из турског периода.