zoran

2. Emilio Salgari
JOLANDA,
KĆI CRNOG GUSARA
Sa italijanskog preveo:
Dragoslav Nikolić Micki

3. Naslov originala
Emilio Salgari
JOLANDA, LA FIGLIA DEL CORSARO NERO

4. KRČMA »EL TORO«
Te večeri krčma »El Toro« vrvela je od ljudi, kao da se nešto važno
dogodilo, ili tek treba da se dogodi.
Mada nije bila jedna od najboljih u Marakaibu, izmešane sa mornarima,
lučkim nosačima, melezima i karipskim Indijancima videle su se — što je
bilo dosta neobično — osobe iz visokog društva te bogate i važne španske
kolonije: krupni plantažeri, vlasnici rafinerija šećera, brodovlasnici, oficiri iz
garnizona, čak i poneki član vlade.
Prostrana sala počađavelih zidova, sa velikim kaminom, bila je slabo
osvetljena onim zadimljenim lampama koje su se upotrebljavale krajem
sedamnaestog veka. Međutim, niko od gostiju nije pio. Mali stolovi, bez reda
poređani pored zida, bili su prazni, dok je veliki sto u sredini, od stare
orahovine, dugačak više od deset metara, bio okružen gomilom ljudi koji su
se sa velikim oduševljenjem kladili.
— Dvadeset pijastri na »Zamba«!
— Trideset na »Valientea«!
— »Valiente« će dobiti takav udarac ostrugom, da će pasti od prve.
— »Zarnbo« će pasti.
— A vi, don Rafaele?
— Kladim se na »Platu«, jači je i od jednog i od drugog i biće konačni
pobednik!
— Canarios! Taj »Plata« je prava lenčuga.
— Kako hoćete, don Alonzo, ali ja čekam njegov red.
— Dosta!
— Dosta!
— Donesite borce!
— Gotovo! Gotovo!
Zvuk zvona najavi da je klađenje bilo završeno i posle zaglušujuće

5. galame usledi duboka tišina.
Dva čoveka uđoše u salu i stadoše na dva suprotna kraja stola. Nosili su
u rukama dva divna petla, od kojih je jedan bio potpuno crn, sa plavo-zlatnim
odsjajima, a drugi crven, sa belim i crnim prugama.
Ti ljudi su bili »careadoresi«, tj. odgajivači petlova za borbu, što je i
danas veoma unosno zanimanje u starim španskim kolonijama Južne
Amerike.
U to doba strast za tom varvarškom zabavom dostigla je oblike pravog
fanatizma, tako da nije bilo dana a da se ne održi poneka borba petlova.
Naravno bile su tu i sudije, čija je presuda bila neopoziva.
Gajenje petlova za borbu zahtevalo je brižljive pripreme. Još kao piliće
navikavali su ih da se bore i imali su posebnu ishranu koja se uglavnom
sastojala od kukuruza, čiji je broj zrna bio određen za svaki obrok. Da bi im
ojačale ostruge, njihovi vlasnici štitili su ih kožnim navlakama postavljenim
vunom.
Kada su se pojavili petlovi, posmatrači počeše oduševljeno da viču: —
Bravo »Zambo«!
— Bravo »Valiente«!
Sudija, vlasnik rafinerije šećera, koji je poznavao komplikovana pravila
tog »turfa«, pažljivo izmeri dva petla, premeri im raspon krila i dužinu
ostruga kako bi izjednačio uslove borbe, zatim objavi da su petlovi potpuno
isti i da je sve u redu.
Pustili su petlove na dva suprotna kraja stola. Kao što smo rekli bili su to
veoma lepi petlovi andaluzijske rase, najbolje i najborbenije.
»Zambo« je bio nekoliko palčeva viši od svog protivnika. Imao je snažan
kljun, malo povijen pri vrhu kao u sokola, sa prilično kratkim ali veoma
oštrim kandžama. »El Valiente« je izgledao snažniji, zdepastiji i imao je
deblje noge i duže ostruge; kljun mu je naprotiv bio kraći ali širi; na glavi je
imao lepu crvenu krestu i njegove oči su bile sjajnije, čak provokativnije.
Čim su osetili slobodu, dva petla se uspraviše u svoj svojoj visini,
zalupavši krilima i nakostrešivši perje na vratu. Skoro istovremeno začu se
njihov borbeni krik.
— Prisustvovaćemo lepoj borbi — reče jedan oficir iz garnizona.
— Ja smatram da će biti kratka — reče don Rafaele — i da će borbu
odlučiti »Plata«.

6. — Tišina! — povikaše svi.
Dva petla su taman htela da se približe jedan drugom, pognutih glava
skoro do površine stola, kada ih zaustavi bat teških koraka i škripanje
dugačkih sablji koje su se vukle po podu.
— Ko uznemirava borbu? — upita ljutito sudija.
Svi se okretoše, namrštivši čelo i gunđajući.
Bučno otvarajući vrata u krčmu uđoše dva čoveka, ne znajući svakako da
ometaju borbu petlova.
Bili su to nabusiti tipovi, avanturisti, kojih je tada bilo dosta u španskim
kolonijama s’one strane Atlantika.
Pomalo razbojničkog izgleda, nosili su pohabanu odeću, šeširčine sa
velikim obodom i nojevim perjem, visoke čizme od žute kože, sa širokim
sarama. Levom rukom su oholo pridržavali velike sablje, koje mora da su
ulivale jezu mirnim građanima Marakaiba.
Jedan je bio prilično visokog rasta, oštrih crta lica i riđaste kose; drugi je
naprotiv bio niži i plećatiji, crne čekinjaste brade.
I jedan i drugi su bili veoma preplanuli u licu od sunca i vetra.
Čuvši gunđanje posmatrača i osetivši na sebi sve te srdite poglede,
dvojica avanturista odigoše malo od zemlje svoje sablje i uputiše se na
vrhovima prstiju ka jednom stolu smeštenom u najmračnijem uglu sale.
Kelner odmah dotrča i oni naručiše bokal Alicantea.
— Ovde ima puno sveta — reče onaj niži svome drugu. — Možda ćemo
u ovoj krčmi naći ono što nam je potrebno.
— Budi oprezan, Karmo.
— Ne boj se, Hamburžanine.
— Gle!.. . Evo odlične predstave! Borba petlova! Odavno je nisam
gledao.
— Trebalo bi se približiti nekom od ovih posmatrača.
— Samo da to ne bude neki oficir.
— Izabraću nekog građanina, Van Štileru — reče Karmo. — Kapetanu je
važno samo da bude građanin Marakaiba.
— Pogledaj onog trbonju tamo, liči mi na nekog bogatog plantažera ili
vlasnika rafinerije šećera.
— Misliš da bi taj čovek mogao nešto znati?
— Svi ovi krupni plantažeri i trgovci u vezi su sa guvernerom. A zatim,

7. ko se ovde ne seća Crnog Gusara?
— Prokleti ratovi! — uzviknu Karmo. — Da je umesto što se vratio u
svoj Pijemont ostao ovde, možda bi još bio živ?
— Ćuti, Karmo — reče Hamburžanin. — Suviše me rastužuješ. Ne mogu
da verujem da je mrtav. A ako je kapetan Morgan bio pogrešno obavešten?
— On je to saznao od jednog zemljaka Crnog Gusara, koji je
prisustvovao njegovom kraju.
— Gde su ga ubili?
— U Alpima, dok se hrabro borio protiv Francuza koji su pretili da
zauzmu Pijemont. Priča se međutim da je Crni Gusar sam tražio smrt.
— Zašto, Karmo? Nisi mi to rekao ranije.
— To sam saznao tek juče od gospodina Morgana.
— Šta ga je nateralo da tako ludo prokocka svoj život? — upita
Hamburžanin.
— Bol za izgubljenom ženom, vojvotkinjom Van Guld, koja je umrla na
porodaju.
— Jadni plemić od Ventimilje! Tako hrabar, odan i plemenit! ... Doći će
drugi gusari, ali kao on, nikada!
Strašna galama natera ih da ustanu. Posmatrači oko velikog stola izgledali
su obuzeti pravom pomamom. Neki su bodrili svog petla, drugi su psovali;
svi su se uskomešali, gestikulirajući rukama i lupajući nogama o pod.
Ispraznivši naiskap čaše, Karmo i Hamburžanin se približiše
posmatračima i stadoše iza jednog debelog plantažera ili vlasnika rafinerije
šećera. To je bio don Rafaele koji je želeo da se kladi na »Platu«.
Posle serije lažnih udaraca i skokova, dva petla su besno napala i
»Zambo« pirimi udarac ostruge u glavu, izgubivši parče svoje lepe kreste i
jedno oko.
— Dobar udarac! — promrmlja Karmo, koji je izgledao kao da se razume
u to.
»Careador« dočepa odmah pobeđenog petla, ispravši mu rane rakijom, da
bi zaustavio krv barem za nekoliko trenutaka.
»El Valiente« je kukurikao iz sveg glasa, šepureći se i lupajući svojim
lepim krilima.
Borba je međutim tek bila započela i stoga se »Zambo« još nije mogao
smatrati gotovim. Naprotiv, iako je bio slep na jedno oko mogao se dugo

8. boriti za pobedu pa čak i uspeti da je oduzme protivniku. Pa ipak, veći
favorit je bio »El Valiente«, koji je pružio tako lep primer hrabrosti.
Čak se i don Rafaele pokoleba. Posle kraćeg oklevanja povika: —
Pedeset pijastri za »Valientea«. Ko ...
Blag udarac u desno rame prekide mu rečenicu i natera ga da se okrene.
Iza njega je stajao Karmo.
— Šta želite, senor? — upita vlasnik rafinerije ili plantažer šta je već bio,
namrštivši čelo, pomalo uvređen zbog te familijarnosti.
— Želite li jedan savet? — reče Karmo. Kladite se na ranjenog petla.
— Da vi niste »careador«?
— Vama nije važno da li jesam ili nisam. Ako želite, ulažem dvesta
pijastri na onog ...
— Na »Zamba«? — upita plantažer začuđeno. — Sigurno su vam
džepovi otežali od novca.
— Nisu, naprotiv došao sam ovde da zaradim.
— I kladite se na »Zamba«?
— Da, i videćete kako će uskoro on pobediti onog drugog. Kladite se
zajedno sa mnom, senor.
— U redu — reče debeli plantažer, posle kraćeg oklevanja.
— Tri stotine pijastri na »Zamba«! — povika Karmo.
Sve oči se okretoše prema tom avanturisti, koji je ulagao relativno veliku
sumu na tog već polupobeđenog petla.
Trenutak kasnije, borci se ponovo nađoše jedan naspram drugog.
»Zambo«, iako ranjen i okrvavljen, napade prvi, skočivši mnogo u vis, ali
i ovaj put promaši i bi odgurnut.
»El Valiente«, koji je bio spreman, sasvim se uspravi a zatim se iznenada
baci na protivnika, pokušavajući da mu jednim dobrim udarcem kandže
probije lobanju.
Međutim »Zambo«, koji se brzo oporavio, štiti se krilima spremnim da
odbiju udarac, odgovori mu tako dobrim udarcem kljuna, da mu iščupa
odjednom jednu od dve rese na vratu.
— Bravo »Zambo«! — povika plantažer.
Tek što je izgovorio ove reči, »El Valiente« se baci na protivnika brzinom
i žestinom sokola.
Dva petla su se nekoliko trenutaka tukla čvrsto pripijena jedan za drugog,

9. zatim se otkotrljaše po stolu i najzad ostadoše da leže nepomični, kao da su
se međusobno ubili. »Zambo« je ostao ispod protivnika i skoro da se nije
primećivao.
Don Rafaele se okrete prema Karmou i reče ljutito: — Izgubili smo.
— Ko vam to kaže? — uzvrati mu avanturista. — Ah! Gledajte! Tri
stotine pijastri je već u našim džepovima, senor.
»Zambo« uopšte nije bio mrtav: naprotiv. Kada su njegovi navijači počeli
da se rasturaju, on se jednim iznenadnim pokretom oslobodi neprijatelja i
ustade, pevajući na sav glas i zabijajući ostruge u telo pobeđenoga.
»El Valiente« je bio mrtav i ležao je nepomično, razbijene lobanje.
— Pa senor, šta kažete na ovo? — upita Karmo, dok su ljudi oko stola
proklinjali pobednika.
— Kažem da vi imate fantastično oko — odgovori plantažer veselo.
Karmo uze tri stotine pijastri i podeli ih na dve jednake gomile.

10. OTMICA PLANTAŽERA
Dok su donosili dva nova petla, pošto su te borbe ponekad trajale po celu
noć, Karmo, Van Štiler i debeli don Rafaele, sedeći za jednim stolom u uglu
sale, počeše kao stari prijatelji veselo da ispijaju odlični Kseres po ceni od
dve pijastre po boci.
Španac, oraspoložen stečenim dobitkom i ispijenim vinom, brbljao je kao
navijen, hvaleći svoje plantaže i svoje rafinerije šećera i stavljajući do znanja
dvojici avanturista da je on jedan od krupnih riba u koloniji.
Odjednom zaćuta, upitavši iznenađa Karmoa, koji mu je neprestano punio
čašu:
— Ali senor... zar vi niste iz kolonije?
— Ne, stigli smo tek večeras.
— Odakle?
— Iz Paname.
— Došli ste ovde da nađete posao? Imam uvek člobodnih mesta na
raspolaganju.
— Mi smo mornari gospodine, i nemamo nameru da se dugo zadržavamo
ovde.
— Tražite neki tovar šećera?
— Ne, — reče Karmo, tihim glasom, — Poveren nam je tajni zadatak za
račun presvetlog gospodina predsednika Kraljevske Audijencije iz Paname.
Don Rafaele razrogači oči i lako preblede od uzbuđenja.
— Gospodo — promuca — zašto mi to ranije niste rekli?
— Govorite tiho da nas niko ne čuje. Mi moramo da se pretvaramo da
smo avanturisti i niko ne sme da zna ko nas je poslao — reče Karmo, važnim
glasom.
— Zaduženi ste za neku istragu o kolonijalnoj upravi?
— Ne, moramo proveriti jednu vest koja veoma interesuje presvetlog

11. gospodina predsednika. Ah! Sada kada sam to pomenuo, možda biste vi
mogli nešto da nam kažete. Posećujete li guvernerovu kuću?
— Odlazim na sve proslave i prijeme, gospodine ...
— Zovite me jednostavno Manko — reče Karmo. — Mislio sam da nam
vi, koji posećujete guvernerovu kuću, možete dati neka dragocena
obaveštenja.
— Stojim vam na raspolaganju. Pitajte me.
— Ovo nije pogodno mesto za to — reče Karmo, pokazujući na
posmatrače, — radi se o veoma ozbiljnoj stvari.
— Pođite u moju kuću, senor Manko.
— I zidovi ponekad imaju uši. Više volim otvoren prostor.
— Ulice su u ovo doba puste.
— Hajdemo na padinu, tako ćemo biti blizu našeg broda. Imate li nešto
protiv, senor?
— Biću vam na usluzi da bih udovoljio presvetlom predsedniku.
Govorićete mu o meni?
— Oh! Ne sumnjajte u to.
Ispiše poslednju bocu vina, platiše račun i iziđoše, dok je već četvrti
petao padao na sto, pogođen neprijateljskom ostrugom.
Iako su popili ništa manje nego šest boca vina, Karmo i Hamburžanin su
izgledali kao da su pili vodu; plantažer se naprotiv teturao i bilo je očigledno
da mu se vrti u glavi.
— Budi spreman kada ti dam znak — prošaputa Karmo Hamburžaninu na
uvo. — Biće dobar plen.
Van Štiler klimnu glavom u znak odobravanja.
Karmo uhvati familijarno plantažera pod ruku, da bi ga sprečio da ide u
cik-cak i sva trojica se uputiše prema obali, prolazeći uskim i veoma
mračnim uličicama.
Kada su izbili na široki drvored palmi, koji je vodio u luku, Karmo, koji
je dotle ćutao, prodrma skoro zaspalog plantažera i reče:
— Tamo su carinici a mi ne želimo da nas niko vidi. Pođite ili.. . — reče
Karmo, pretećim glasom, stavljajući desnu ruku na dršku velike sablje.
Jadni plantažer strahovito preblede, zatim, odjednom, brzinom koja se
nikada ne bi mogla zamisliti u tom debelom telu, jurnu između aleja koje su
delile dva drvoreda, vičući na sav glas:

12. — U pomoć, carinici! Ubiće me!
— Nitkove! Uhvatite nas! Na njega, Hamburžanine!
U dva skoka nađoše se iza begunca. Van Štilerova pesnica bila je
dovoljna da ga obori na zemlju poluonesvešćenog.
— Brzo, zaveži mu usta!
Jednim pokretom ruke Karmo odveza crveni vuneni pojas koji mu je
opasivao bokove i omota ga oko plantažerovog lica, ostavljajući mu otkriven
samo nos, kako bi mogao da diše.
— Uhvati ga za ruke Hamburžanine i brzo u čamac.
Kraj obale se nalazio jedan od onih veoma uskih čamaca zvanih kitolovci,
sa malim jedrom i kormilom.
Karmo i Van Štiler se popeše u njega i staviše plantažera između dve
klupe, vezavši mu ruke i noge i pokrivši ga komadom platna, zatim digoše
sidro i prihvatiše vesla.
Gusari više nisu imali čega da se plaše, pošto su mogli da se izdaju za
ribare.
— Bacimo našu odeću i postanimo mornari — reče Karmo. — Niko neće
posumnjati u nas.
Otvori jedan sanduk koji se nalazio ispod pramca i izvuče velike ogrtače
od sivog sukna, vunene pojaseve i kape sa velikim plavim pomponima.
Vezavši kormilo i zategu, za nekoliko trenutaka se preobukoše zatim
baciše duž bokova čamca nekoliko mreža, ispustivši u vodu plovke.
— Pogledajmo sada kako je naš prijatelj — reče Karmo, kada je završio.
Podiže platno koje je pokrivalo nesrećnog plantažera, zatim ga oslobodi
poveza kojim su mu bila zapušena usta.
Don Rafaele duboko uzdahnu, ne otvarajući oči.
— San je bio jači od straha — reče Karmo, smešeći se. Ono vino je
zaista bilo prvoklasno. Kapetan Morgan će se veoma obradovati ovom plenu
i on lično će se pobrinuti da odveže jezik našem zarobljeniku.
— Samo da ga ne udari srčana kap kada se probudi i otkrije da se nalazi
u rukama gusara — reče Van Štiler.
— Potrudićemo se da ga ne prepadnemo tako iznenada.
— Bolje da je izbrbljao sve što je znao o kćerki plemića od Ventimilje.
— I tada bih ga oteo.
— Šta Morgan želi od jednog stanovnika Marakaiba?

13. — Dragi moj, od ove budale može dobiti dragocena obaveštenja o broju
vojnika koji zauzimaju tvrđave kao i o topovima.
— Znači, rešio je da napadne tvrđavu?
— Da.
— Naići ćemo na tvrd orah, dragi moj Karmo. Da li si video utvrđenja
koja su Spanci podigli? Marakaibo nije više onaj koji je bio kada smo ga
osvojili sa Crnim Gusarom i onim đavolskim Olonežaninom.
— Ima nas dosta i imamo artiljeriju. Milioni pijastri koje ćemo izvući iz
tog poduhvata nadoknadiće sav rizik.
— Samo da flota ne bude otkrivena.
— Zaliv Amni je dobro pokriven i niko neće opaziti naše brodove.
Uostalom, naši su na straži i neće im promaći radoznalci i špijuni.
Srećom, zora nije bila daleko. Zvezde su polako bledele i tanka bela
pruga sa nežnim ružičastim nijansama počela je da se ocrtava prema istoku,
iznad ogromnih i mračnih šuma na obalana Altagracia i La Rite.
Tablazo, jedno od dva ostrva koja zatvaraju ili bolje reći štite lagunu od
velikih talasa iz zaliva, već se ocrtavalo sa svojim lepim i bogatim
plantažama kakaoa i šećernih trski i slikovitim selima nastanjenim
Indijancima.
Ta sela, koja su se u to vreme sretala svuda duž obala zaliva i lagune
Marakaiba i koja su danas prilično retka, davala su izvanređno lep izgled toj
oblasti, koju su prvi španski osvajači nazvali Venecuela, to jest mala
Venecija.
Svako selo se sastojalo iz samo jedne zgrade, dugačke nekoliko stotina
metara, ali zato dovoljno velike za stotinak porodica.
Te dugačke kuće, smeštene na tri ili četiri stotine koraka od obale a
ponekad još i dalje, kada se ugledaju iz daljine izgledaju kao da plivaju na
vodi; u stvari bile su sagrađene na veoma čvrstim koljima zabodenim u vodu.
Laguna je počela da oživljava. Čunovi izdubljeni u stablima mirisnih
kedrova, sa skoro potpuno nagim Indijancima, klizili su brzo po vodi,
ostavljajući za sobom dugačke redove krupnih tikvi koje su mali talasi brzo
rasturali. Nekoliko malih karavela lagano je jedrilo na pučini, čekajući na
plimu da pristanu u male luke ostrva.

14. GUSARSKA FLOTA
U osam ujutru, čamac je prešao kanal između istočne tačke ostrva Zapare
i obale Kapitaride, ulazeći u zaliv Marakaiba.
Iako su gusari susreli dve velike ratne karavele pa čak i jednu veliku
galiju, niko ih nije uznemiravao, niti ih pitao ko su i kuda idu.
Zbog mreža koje su držali pored čamca, Spanci su mislili za njih da su
mirni ribari i stoga se niko nije pobrinuo da ih zaustavi.
Čim su izišli iz kanala, Karmo i Van Štiler okrenuše pramac prema istoku,
držeći se malo dalje od obale, koja je bila puna plićaka na kojima su se
videla sela karipskih Indijanaca.
Zvučno krkljanje prekide mu rečenicu. Don Rafaele je otvorio oči i činio
očajničke napore da ustane i da raskine konopce koji su mu stezali ruke i
noge.
— Dobar dan, senor — reče — Karmo. — Izgleda da je onaj Alikante
zaista prvoklasan.
Nesrećni plantažer ga pogleda popreko, zatim škrgućući zubima, reče
promuklim glasom:
— Vi ste dva razbojnika!
— Razbojnici! Nipošto! Varate se, senor — odgovori Karmo. — Mi smo
veći poštenjaci nego što mislite i moći ćete da se uverite u to čim vam
budemo odvezali ruke.
— Dakle, šta vi hoćete od mene? Zašto ste me oteli? Pretpostavljam da
mi nećete ponoviti pričicu o gospodinu predsedniku Kraljevske Audijencije
iz Paname.
— Zaista taj gospodin nema nikakve veze sa ovim — reče Karmo. —
Međutim, odvešćemo vas pred jednu osobu koja nije manje moćna i koja se
isto tako ne šali.
— Ko je on?

15. — Jedna veoma visoka ličnost, koja se izgleda mnogo interesuje za
sudbinu kćerke Crnog Gusara i koja će sve učiniti da je spase.
— Da je otme guverneru? ... Ma hajdete, taj čovek je neće pustiti da mu
umakne.
— To ćemo videti kada topovi budu porušili tvrđave Marakaiba —
odgovori Karmo. Pre dvadeset godina, ti isti topovi uništili su garnizon.
Don Rafaele strahovito preblede.
— Da vi niste gusari? — upita prigušenim glasom.
— Na vašoj usluzi, senor.
— Milost! ... Gotov sam!.. .
— Još niste, barem za sada — reče Karmo, ironično.
— Ko je vaš vođa?
— Morgan.
— Stari zamenik Crnog Gusara?. .. Pobednik iz Portobela?
— Baš on.
— Jadan ja! ... Jadan ja! ... uzdahnu nesrećnik.
— Oh,! Ne plašite se toliko, senor — reče Karmo — kapetan Morgan nije
do sada nikoga pojeo i važi za dobrog gospodina.
— Da, gospodin koji je poubijao sve fratre i monahinje iz Portobela. Vi
ste bednici! Vi ste Satanini sinovi! ...
— Da, i pakao nas je izbacio — reče Hamburžanin, smejući se. — Tako
barem kažu vaši fratri.
Kitolovac je nastavio da plovi celog dana prema severu, uz pomoć uvek
svežeg povetarca i lako uzburkanog mora. U trenutku kada je sunce zalazilo,
stigao je ispred uvale Amnej, u to doba sasvim nenastanjene. Brodovi su
retko posećivali tu uvalu i pristajali su u nju jedino da bi se sklonili od neke
snažne oluje.
— Stigli smo — reče Karmo, okrećući se prema don Rafaelu.
Nesrećni plantažer, koji je posle doručka tvrdoglavo ćutao, duboko
uzdahnu, ne odgovorivši.
Čamac je nekoliko minuta manevrisao između malih grebena na površini
vode, zatim smelo zaplovi u uvalu na čijem kraju su se videle tamne mase,
koje su nadvisivali visoki jarboli i lantine.
— Šta je ono? Brodovi? — upita don Rafaele, prebledevši.
— To je flota kapetana Morgana — odgovori Karmo.

16. — Flota?
— Koja će napasti tvrđavu Marakaiba. Pristani uz admiralski brod —
reče zatim, okrećući se Van Štileru.
Iza jedne stene iznenada se ukaza velika fregata, koja je bila usidrena
ispred drugih brodova tako da je sprečavala ulaz u zaliv.
— Hej! — povika Karmo iz sveg glasa.
— Ko je tamo? — povika jedan glas sa palube broda.
— »Braća sa obale«: Karmo i Van Štiler. Spustite stepenice.
Kitolovac pristade uz brod ispod desnog boka i priveza se za kraj
stepenica od konopaca, koje su odmah bacili ljudi sa straže.
— Senor, hrabro — reče Karmo, odvezujući konopce koji su stezali
plantažerove noge.
— Da, hrabro ću umreti — odgovori don Rafaele muklim glasom.
Iako je osećao da mu drhte noge, uhvati se za stepenice i posle nekoliko
dubokih uzdaha, nađe se na admiralskom brodu gusarske flote.
Nekoliko ljudi, do zuba naoružanih i sa fenjerima u rukama, odmah
pritrča, okruživši ga i gledajući ga radoznalo.
— Gde je kapetan? — upita Karmo.
— U svojoj kabini.
— Osvetlite mi put. Pođite senor, i ne drhtite toliko.
Uhvati plantažera pod ruku i, malo ga gurajući a malo vukući, odvede ga
u Morganovu kabinu. Bio je to salon osvetljen srebrnom lampom, a zidovi su
mu bili prekriveni vatrenim oružjem i bodežima.
Čovek srednjih godina, niskog rasta ali veoma snažne građe, ponosnog
držanja i crnih živahnih očiju, sedeo je za stolom na kome su bile raširene
pomorske mape, koje je on proučavao sa dubokom pažnjom.
— Ugledavši na vratima dva čoveka, iznenada se podiže, upitavši:
— Šta mi donosiš, moj hrabri Karmo?
— Jednog čoveka, gospodine, koji će vam reći sve što želite da znate o
kćerki plemića od Ventimilje.
Naglo uzbuđenje izmeni za trenutak grubo lice strašnog gusara.
— Istina je, zar ne? — upita Karmoa.
— Da, kapetane.
— U rukama Španaca?
— Guvernerova zarobljenica.

17. — Hvala, Karmo. Iziđi i ostavi me samog sa ovim čovekom.

18. MORGAN
Posle nestanka svog komandanta, Crnog Gusara, Morgan nije napuštao
Meksički zaliv, ni gusare sa Tortuge.
Obdaren izvanrednom snagom duha, dokazanom hrabrošću i širokim
pogledima, uspeo je da izbori sebi mesto među »Braćom sa obale« koji su
ubrzo uvideli da je taj čovek sposoban da ih predvodi u velikim
poduhvatima.
Pošto ga je još uvek služila sreća, sakupivši preostalu posadu sa
»Munje«, odmah se otisnuo na more, zadovoljavajući se u početku napadima
na usamljene brodove koji su bili toliko neoprezni da plove bez pratnje
vodama San Dominga i Kube.
To krstarenje, više opasno nego korisno, trajalo je nekoliko godina sa
promenljivom srećom, kada mu bi ponuđena komanda jedne eskadre
sastavljene od dvanaest brodova što velikih što malih, sa posadom od sedam
stotina ljudi, kako bi pokušao veliki poduhvat na štetu Španaca.
Morgan je samo i čekao priliku da sakupi dovoljno snaga i da ostvari
svoje velike planove.
Isplovio je sa Tortuge, najavivši da ide u napad na Puerto del Principe,
jedan od najbogatijih i najbolje čuvanih gradova Kube.
Jedan španski zarobljenik, koji se nalazio na njegovoj floti, uspeo je da
skoči u vodu i da se dočepa kopna, obavestivši guvernera tog grada o
opasnosti koja mu je pretila.
Guverner je imao na raspolaganju osam stotina veoma hrabrih vojnika, a
znao je da može da računa i na stanovništvo.
Započela je očajnička borba. Posle četiri časa borbe, guvernerovi vojnici
se dadoše u bekstvo, ostavljajući na bojnom polju ogroman broj mrtvih i
ranjenih. Poginuo je i sam guverner.
Zanesen pobedom, Morgan napade grad i, uprkos otporu koji su pružili

19. stanovnici, zauze ga i opljačka, ali uz malu dobit, pošto su ljudi na vreme
sakrili u šume svoje najvrednije stvari.
Saznavši iz jednog uhvaćenog pisma, da veliki korpus Španaca dolazi iz
Santijaga da ih istera iz grada, gusari se zavadiše sa svojim vođom,
optužujući ga da ih je odveo u više opasan nego koristan poduhvat. Jedna
svađa nastala između francuskih i engleskih mornara, koji su sačinjavali
opsadu, stvori veliku neslogu. Prvi se odvojiše od Morgana; drugi se zakleše
da će ga pratiti svuda gde bude želeo da ih vodi.
U to doba se mnogo govorilo o bogatstvu Portobela, jednog od najlepših
gradova Srednje Amerike, koji je dobijao ogromna blaga iz Paname, ali koji
je takođe bio i jedan od najbolje utvrđenih i čuvanih gradova.
U smeloj Morganovoj glavi rodila se tada ideja da napadne taj grad i
pokuša da ga osvoji. Taj plan je izgledao toliko smeo, da su gusari
sumnjičavo vrteli glavom kada ih je obavestio o svom projektu.
— Zar je važno — govorio je tada ponosni gusar — što nas nema mnogo,
kada su naša srca velika.
Ko je mogao odoleti takvom čoveku! I eskadra, uzdajući se u sposobnost
svog admirala, zajedri prema Portobelu. Bilo je to 1668. godine.
Morgan doplovi noću na nekoliko milja od grada; ostavi malo ljudi da
čuvaju brodove; naredi da se glavnina popne u čamce i tako se gusari
nečujno približiše tvrđavama. Četiri mornara izviđača, uhvatiše jednog
španskog stražara i dovedoše ga Morganu, koji uspe da dobije od njega
obaveštenja neophodna za pripremanje napada. Zatim odvedoše španskog
stražara ispod jedne od tvrđava kako bi pozvao garnizon na predaju.
Portobelo je imao dve kule, koje su svi smatrali neosvojivim, koje su bile
naoružane sa dosta topova i imale posadu od po tri stotine vojnika. Morgan
napade prvu kulu, upade u nju na čelu svojih ljudi, zatvori garnizon,
podmetnu fitilj u skladište baruta i diže u vazđuh i Špance i kulu zajedno!...
Radosni zbog tog prvog i neočekivanog uspeha, gusari potrčaše prema
gradu da bi napali drugu kulu, ali ih dočeka strahovita paljba, tako da
posumnjaše u srećan ishod tog smelog poduhvata. Morgan naredi da se iz
manastira i crkvi izvedu svi fratri i sve monahinje. Nabavivši dvanaest dugih
merdevina, prisili ih da ih oni sami postave na jarkove oko utvrđenja, želeći
na taj način da iskoristi te religiozne ljude kao zaklon za sopstvene ljude.
Španci, gluvi na srceparajuće povike fratara i monahinja, čvrsto rešeni da

20. se brane, ne obustaviše vatru i načiniše pravi pokolj od tih nesrećnika.
Uprkos tome, gusari ne klonuše duhom; uspeše da se popnu na zidine,
udaljujući granatama branioce i tako osvojiše i drugu kulu.
Borba međutim još nije bila završena, pošto je treća tvrđava dominirala
gradom i u kojoj se bio zatvorio guverner.
Morgan pozva na predaju, obećavši posadi da će im oprostiti život, ali
kao odgovor dobio je topovski plotun.
Gusari, koji su već bili spremni na sve, uprkos strašnim gubicima koje su
trpeli i herojskoj odbrani posade, popeše se i na taj zid sa sabljama u rukama
i uspeše da osvoje i treću kulu. Guverner i svi oficiri su poginuli.
Preživelima je bio oprošten život.
Tako je samo u toku jednog dana taj strašni gusar, bez artiljerije i sa samo
četiri stotine ljudi, uspeo da osvoji jedan od najuglednijih gradova Amerike,
koji je bio najveće tržište dragocenih metala u španskim kolonijama, posle
Paname.
Plen je bio ogroman; ipak, Morgan je bio još toliko drzak da pošalje dva
zarobljenika predsedniku Kraljevske Audijencije iz Paname, sa zadatkom da
mu traži sto hiljada pijastri za otkup grada!...
Taj predsednik je imao hiljadu pet stotina ljudi. Otišao je da istera gusare
i ... bio je poražen i prisiljen da se vrati na obale Tihog okeana! ... Međutim,
nadajući se da će dobiti nova pojačanja naredio je Morganu da napusti grad.
Morgan mu je odgovorio da će, ako mu ovaj ne isplati otkup, zapaliti
grad i ubiti sve zarobljenike. I sto hiljada pijastri bilo je isplaćeno.
To nije smirilo učenika Crnog Gusara.
Kada je u Evropi ponovo izbio rat protiv Španije, 1669. godine Morgan je
zatražio dozvolu za plovidbu od guvernera Jamajke, koji ne samo što mu je
izdao dozvolu, već mu je ponudio komandu jednog ratnog broda sa trideset
šest topova, da bi napao španske kolonije.
Morgan je počeo da krstari vodama San Dominga, nadajući se da izvuče
veliki plen, ali mu je brod eksplodirao zajedno sa tri stotine ljudi, dok se on
spasao samim čudom.
Vatru u barutani je podmetnulo nekoliko Francuza, koje je Morgan
zarobio pošto su se stavili u službu Španije na štetu Engleza.
Pošto su oni imali snažan ratni brod, Morgan ga sa preostalim mornarima
zauze i vrati se trijumfalno na Tortugu da bi organizovao jednu veliku

21. ekspediciju.
Već je bio sakupio više brodova sa posadom od devet stotina gusara i
spremao se da krene prema gradovima Venecuele, koji su obećavali dobar
plen, kada se proču glas da je kći njegovog starog kapetana, Crnog Gusara,
stigla u Meksički zaliv i da su je Španci zarobili, kako bi se osvetili za zla
koja je njen otac, pre mnogo godina, naneo njihovim posedima.
Kao što smo već rekli, Morgan nije više imao nikakve vesti o strašnom
Crnom Gusaru. Jedino je pre mnogo godina primio prsten sa ukrštenim
grbovima gospodara od Ventimilje i Rokabrune i vojvotkinje, koju je Crni
Gusar voleo; i samo bi u dugim vremenskim intervalima, na Tortugu stizali
nejasni glasovi, koje su širili provansalski i savojardski gusari, tvrdeći da se
taj neustrašivi plemić povukao u svoje zamkove u Pijemontu, pošto je oženio
kćer svog smrtnog neprijatelja.
Jedan holandski mornar, koji se nalazio na istom brodu na kome i kći
Crnog Gusara, i koji je samim čudom izbegao bes napadača, doneo je na
Tortugu vest o njenom dolasku u Ameriku. To je izazvalo ogromno uzbuđenje
među gusarima, koji još uvek nisu bili zaboravili hrabrog plemića od
Ventimilje, koji ih je tolike godine vodio u pobede.
Morgan, koji je prosto obožavao svog starog kapetana, bio je duboko
pogođen tom vešću. Sve dotle nije znao da je Crni Gusar iz svog braka sa
Onoratom imao kćerku i da je poginuo u Alpima, braneći svoj Pijemont i
Vojvode od Savoje.
Pronašavši holandskog mornara i dobivši potvrdu da se na zarobljenom
brodu zaista nalazi kći njegovog bivšeg kapetana, saznao je da je kao
zarobljenica odvedena u Marakaibo. Tada je imao samo jednu ideju: da ide
da je spase, pa makar opustošio sve španske gradove u Venecueli.
Taj predlog su gusari iz eskadre, ljudi grubi i okrutni, ali sa velikim
srcem, prihvatili bez daljneg i tako su njihovi brodovi zaplovili, okrećući
odlučno pramac na jug.
Na nesreću zadesila ih je strašna oluja i od petnaest brodova samo osam
je uspelo da se skloni u zaliv Amnej, dok su se ostali rasturili u raznim
pravcima. Odatle je Morgan poslao Van Štilera i Karmoa, dva verna mornara
Crnog Gusara, u Marakaibo, da bi prikupili najvažnija obaveštenja o sudbini
koja je zadesila kćerku pijemontskog plemića, ili da mu dovedu nekog
građanina koji bi mu pružio važne vesti.

22. Kada je Karmo izišao iz kabine, Morgan poče sa izvesnim interesovanjem
da posmatra plantažera, koji se bio naslonio na jedan zid, bled kao krpa.
— Ko ste vi? — upita ga najzad, suvo.
— Don Rafaele Tokuio, senor kapetane.
— Da li je istina da je kćerka plemića od Ventimilje, ili bolje Crnog
Gusara, zarobljena u Marakaibu ?
— Tako se priča.
— Gde se nalazi?
— U guvernerovim rukama: to sam već rekao vašim ljudima.
— Ispričajte mi sve što znate.
Plantažer mu bez oklevanja, drhtavim glasom ispriča ono što je već rekao
dvojici gusara koji su ga zarobili.
— To je sve? — upita Morgan, gledajući ga ispitivački.
— Kunem vam se, kapetane.
— Ne znate gde je zatvorena?
— Ne, uveravam vas — odgovori don Rafaele, posle kraćeg oklevanja,
što nije promaklo gusaru.
— Pa ipak jedan čovek koji posećuje guvernerovu kuću, morao bi da zna
nešto više o tome.
— Ja nisam njegov poverenik.
— Da li je kći Crnog Gusara mlada?
— Rekli su mi da ne bi trebalo da ima više od šesnaest godina i da liči na
svog oca.
— Kakvim snagama raspolaže guverner Marakaiba?
— Ah! ... Gospodine ...
Morgan namršti čelo i preteći bljesak sevnu u njegovim kao ugalj crnim
očima.
— Nemam običaj da dva puta ponavljam isto pitanje — reče on kratkim i
odsečnim glasom.
Pljesnu rukama i Karmo i Van Stiler, koji su verovatno čuvali stražu u
hodniku, spremno uđoše.
— Vodite ovog čoveka na palubu — reče Morgan.
— Šta ćete učiniti sa mnom, gospodine? — upita don Rafaele,
prestrašeno. — Ja sam samo jadni bezopasni građanin.
— Odmah ćete saznati.

23. — Dva gusara ga uhvatiše pod ruke i odvedoše na palubu. Morgan ih je
pratio.
Gusari koji su bili na straži, videći da se pojavljuje komandant dotrčaše,
noseći nekoliko fenjera.
— Dajte petlju sa krsta jarbola — reče im Morgan, poluglasno.
Jedan mornar se pope na vrze, nestajući između jedara.
— Hoćete li sada govoriti? — upita Morgan, okrećući se prema
zarobljeniku, koji je bio kod stražnjeg jarbola.
Don Rafaele ne odgovori. Dobra španska krv ponovo je uzavrela u njemu
i on nije želeo da počini izdaju.
Odjednom se zatetura i strahovito zaurla. Karmo je na Morganov znak
bacio omču oko plantažerovog vrata, stegnuvši ga čvrsto.
— Diži! — povika Morgan.
— Ne... ne... sve ću reći! — zaurla plantažer, prinoseći ruke vratu.
— Govorite ili ću vas obesiti.
— Ima šest stotina vojnika — reče brzo don Rafaele.
— Da li je istina da se tvrđava Bara smatra neosvojivom?
— Tako se priča.
Morgan slegnu ramenima.
— I one u Portobelu su se smatrale neosvojivima, pa ipak smo ih zauzeli
— reče. — Vi tvrdite da je kći plemića od Ventimilje tamo.
— Ponavljam to.
— Vi ćete se još ove noći vratiti u Marakaibo, sa pismom za guvernera.
Ako ne izvršite ono što vam kažem, imajte na umu da ću znati da vas
pronađem i kaznim. Donesite ovamo fenjer.
Uze list papira i izvadivši iz džepa olovku, napisa nekoliko redova.
— Zapamtite dobro ove reči, kako biste mogli da ih ponovite guverneru,
u slučaju da izgubite pismo — reče zatim, okrećući se don Rafaelu.
»Gospodine Guverneru Marakaiba,
Dajem vam dvađeset četiri časa da oslobodite i pošaljete mi
kćerku plemića od Ventimilje i flamanske vojvotkinje Onorate, čiji
je otac nekada bio guverner Marakaiba i španski podanik.
Ako ne poslušate, sravniću sa zemljom vaš grad, a ako bude

24. potrebno i Gibraltar.
Setite se onoga što su radili gusari predvođeni Crnim
Gusarom, Pjetrom Olonežaninom i Baskom, pre dvadeset godina.
Morgan
Admiral eskadre sa Tortuge«
— Karmo, — reče zatim energičnim tonom, — naredi da se pripremi
čamac sa osam ljudi i da se podigne bela zastava. Neka odvedu ovog
gospodina u Marakaibo.
— Da ga otpratimo ja i Van Štiler?
— Vama je potreban odmor: ostanite na brodu. Idite, senor, i imajte na
umu da je vaša koža već obeležena. Na vama je da je spasete.
Rekavši to, vrati se u svoju kabinu, dok je jadni plantažer silazio u čamac
koji je bio već spušten u vodu.

25. ZAUZIMANJE MARAKAIBA
Prošlo je dvadeset i četiri časa a da nikakva vest nije doprla do gusarske
flote koja nije napuštala svoje sidrište; što je bilo još gore, ni čamac se nije
vratio, iako je more bilo i dalje mirno a vetar nije prestajao da duva.
Duboko uzbuđenje obuzelo je pet stotina gusara koji su sačinjavali flotu;
uplašili su se da Španci iz Marakaiba nisu poštovali belu zastavu koja se
vijorila na čamcu, što se već dogodilo nekoliko puta ranije.
Čak je i Morgan, koji je obično bio tako miran, počeo da pokazuje
nesumnjive znake razdražljivosti. Šetao je po palubi uznemireno i namrštenog
čela.
Karmo i Van Štiler su bili strašno besni. — Uhvaćeni su i obešeni —
ponavljao je prvi. — Ne poštuju čak ni naše pregovarače. Ipak smo zaraćene
sile, pošto je Španija u ratu sa Francuskom i sa Engleskom.
— Kapetan će ih osvetiti — ponavljao je Hamburžanin.
Prođe još dvanaest časova u nestrpljivom i uzaludnom iščekivanju.
Morgan se već, u saglasnosti sa svojim zamenikom u eskadri, spremao da
izda naređenje da se dignu sidra, kada pri poslednjim sunčevim zracima
opaziše mali indijanski čamac sa samo jednim čovekom, koji je sa mukom
veslao, pokušavajući da uđe u mali zaliv.
Poslaše mu u susret čamac sa dvanaest ljudi i dvadeset minuta kasnije taj
čovek se nalazio na admiralskom brodu, ispred Morgana. Svi mornari
kriknuše od iznenađenja i besa, kada u njemu prepoznaše jednog od osam
gusara, zaduženih da prate plantažera.
— Gde su tvoji drugovi? — upita Morgan, pošto mu je dopustio da
popije čašu ruma, da bi se malo povratio.
— Obešeni, kapetane — odgovori gusar. — Oni se njišu na sedam vešala
podignutih na »Placa Major« u Marakaibu, na istom mestu na kome je pre
dvadeset godina obešen Crveni Gusar, brat gospodara od Ventimilje.

26. U Morganovim očima bljesnu strašna mržnja.
— Obešeni!... — povika strašnim glasom.
— Po guvernerovom naređenju.
— Uprkos beloj zastavi?
— Pošto su nam rekli da se iskrcamo i prihvatili nas kao pregovarače,
odmah su pocepali zastavu pred našim očima.
— I niste se branili?
— Najpre su nas pozvali da položimo oružje, obećavši da će nas
poštovati kao glasnike mira.
— Bednici!... A zašto su tebe poštedeli?
— Da bih vam doneo guvernerov odgovor.
— Gde je?
— Evo ga — reče gusar, vadeći iz pojasa papirić.
Morgan ga brzo uze. Na njemu su bila napisana samo dva reda:
»Očekujem u Marakaibu gusare sa Tortuge da ih sve obesim«.
GUVERNER GRADA
Besno pocepa pisamce, zatim okrećući se mornaru, upita ga:
— Da li ti je rekao nešto o kćerki plemića od Ventimilje?
— Da: da idete da je uzmete, ako imate hrabrosti.
— I uzećemo je — odgovori Morgan.
Zatim povika gromkim glasom, da bi mogli da ga čuju i mornari sa drugih
brodova:
— Podignite sidra i razvijte jedra. Do sutra uveče Marakaibo će biti naš.
Beskrajni urlik zaori se sa svih brodova:
— Na Marakaibo! . .. Na Marakaibo! . ..
Pola sata kasnije osam brodova napustilo je uvalu, jedreći prema zalivu.
»Munja« — koja je bila Morganov brod, tako nazvan u znak sećanja na brod
Crnog Gusara — otvarala je put.
Bila je to fregata sa tri jarbola, naoružana sa trideset šest topova velikog
kalibra, među kojima je bilo i nekoliko lovačkih topova i sa posadom od
osamdeset ljudi.
Ostali brodovi su skoro svi bili karavele otete od Španaca, ali naoružane
brojnim topovima, kamenjačama i velikim bacačima. Pratili su fregatu u

27. duploj koloni, držeći se na udaljenosti od pet stotina ili šest stotina metara
jedan od drugog, kako bi imali dovoljno mesta za manevrisanje, ne izlažući se
opasnosti od sudara. Svi brodovi su imali ugašena svetla. Uprkos tome, iako
nije bilo mesečine, noć je, bila dovoljno svetla, pošto je vazduh
Do zore je nedostajalo još nekoliko časova, kada je eskadra neopaženo
ušla u lagunu Marakaiba, prolazeći između poluostrvca Sinamaika i zapadne
tačke Tablaca.
Svi ljudi su već bili na svojim borbenim mestima a komandanti na
palubama sa megafonima u rukama.
— Karmo, — reče Morgan, posmatrajući tvrđavu Bara, koja je već bila
na vidiku. — Izdaj naređenje našim artiljercima da ne pucaju, iako nas
Španci budu bombardovali.
Počelo je da se razdanjuje, kada se eskadra iznenada pojavi u vodama
ispred tvrđave, raspoređena u samo jednoj liniji, sa »Munjom« u sredini.
Uzbuna je već bila data i čitav garnizon izlazio je užurbano iz kazamata
da bi dotrčao na nasipe utvrđenja. Ti vojnici su bili ne malo iznenađeni kada
su videli da na njih navaljuje eskadra, za koju nisu ranije dobili signal od
karavela zaduženih za stražu na ulazu u lagunu.
Verovatno se guverner, ne verujući u Morganovu pretnju, nije čak ni
pobrinuo da obavesti komandanta tvrđave da se pripremi za odbranu.
Španci se međutim nisu zbunili i dočekaše eskadru besnom topovskom
paljbom, nadajući se da će je lako potopiti ili barem prisiliti da se vrati u
zaliv. Međutim, imali su posla sa ljudima koji se nisu mnogo uznemiravali
zbog tih kanonada.
Uprkos pravoj kiši od topovskih kugli, gusarski brodovi su se i dalje
mirno približavali, ne otvarajući vatru.
Od te neprestane paljbe, srušio bi se poneki jarbol i krst i poneki gusar je
bio pogođen, pa ipak, niko se nije usuđivao da prekrši Morganovo naređenje,
toliko je bila gvozdena disciplina koja je vladala na ratnim gusarskim
brodovima.
»Munja« se već nalazila na dve gumine od obale i spremala se da spusti
u more čamce, kada sva ta besna kononada iznenada prestade.
Kada se razišao dim iznad nasipa oko utvrđenja, gusari na svoje veliko
čuđenje ne opaziše više ni jednog čoveka iza topova.
— Šta to znači? — upita se Morgan, koji ni za trenutak nije napuštao

28. komandni most. — Da se ne predaju? Pa ipak, ova tvrđava smatrana je
neosvojivom. Pjere!. ..
Gusar koji je nosio to ime i koji je, kao što smo već rekli, bio Morganov
zamenik i jedan od najneustrašivijih gusara, ostavi polugu kormila i pridruži
se komandantu.
— Šta ti misliš o ovoj iznenadnoj tišini? — upita ga Morgan. — Da ne
skriva neko iznenađenje?
— Idem da proverim — ođgovori gusar bez oklevanja. — Daj mi
četrdeset ljudi i držite u pripravnosti ostalih sto.
Čamci su već bili spušteni u vodu. Gusar odabra svoje ljude i zaplovi
prema kopnu, dok su se ostali brodovi pripremali da iskrcaju deo svoje
posade kako bi mu pomogli u smelom poduhvatu.
Morgan, koji se bojao nekog iznenađenja, naredi da se otvori paljba iz
svih dvadeset topova sa desnog boka, ali niko ne odgovori, niti se ijedan
vojnik pokaza.
Četrdeset gusara sa »Munje«, iskrcavši se na zemlju, počeše da se penju
uz stene, naoružani samo pištoljima i kratkim sabljama. Stigavši ispod zidina,
baciše nekoliko granata, koje eksplodiraše sa one strane zidina; zatim,
penjući se jedan drugome na ramena, uzveraše se do spoljneg bedema i
preskočiše ga, uz strahovite urlike.
Nađoše samo topove i nekoliko pušaka, koje su Španci ostavili. Posada,
smatrajući da ne može da zaustavi gusare i preplašena velikim brojem
brodova, brzo se povukla u Marakaibo, podmetnuvši fitilj u skladište baruta
kako bi zajedno sa zidinama i neprijatelj odleteo u vazduh.
Srećom, gusari još nisu bili ušli u tvrđavu, kada je odjeknula eksplozija.
Srušiše se, uz strahovitu buku, kazamati, i deo zupčastih bedema,
stvarajući tu i tamo ogromne rupe, ne nanevši nikakve štete posadi »Munje«.
Čuvši tu zastrašujuću tutnjavu, gusari sa ostalih brodova požuriše da se
iskrcaju, kako bi pritekli u pomoć svojim drugovima, za koje su mislili da će
naći ubijene i uhvaćene ukoštac sa Špancima. Umesto toga, dočekaše ih
beskrajni pobedonosni poklici.
Morgan, obavešten o povlačenju posade, odluči da bez daljnjeg napadne
grad, pre nego što njegovi stanovnici uspeju da se sklone u šume.
Eksplozija tvrđave izazvala je paniku među tim nesrećnim stanovništvom,
koje je već osetilo sve strahote pljačkanja, koje su pre dvadeset godina

29. izvršili gusari Crnog Gusara, Pjetra Olonežanina i Baska.
Umesto da se pripreme za odbranu, svi stanovnici su glavom bez obzira
pobegli u obližnje šume, ponevši sa sobom samo najvrednije stvari; čak je i
među vojnicima iz garnizona vladala takva panika, koju ni prisustvo
guvernera i njegovih oficira nije moglo da smiri.
Samo Morganovo ime, osvajača Portobela, pokelebalo je i najstarije
vojnike, koji su toliko puta dokazali svoju vrednost na bojnim poljima
Evrope i koji su bili unuci i praunuci onih koji su osvojili carstva Acteka u
Meksiku i Inka u Peruu.
Gusari, ostavivši nekoliko ljudi na straži eskadre, popeše se u čamce i
približiše se brzo nasipima luke. Predvodio ih je Morgan, zajedno sa Pjer le
Pikardom, Karmom i Van Štilerom.
Videći ih kako se iskrcavaju, Španci, kojih je još bilo dosta i koji su na
brzinu podigli rovove, otvoriše strahovitu vatru iz mušketa, dok su dve
tvrđavice koje su štitile grad sa kopnene strane, osule paljbu iz svojih velikih
topova. Međutim, bilo je već suviše kasno da se zaustave ti gusari, koje ni
snažna i brojna artiljerija sa tvrđave Bara nije uspela da zaustavi i uništi.
Bukanijeri, koji su se u velikom broju nalazili na gusarskim brodovima, i
koji su u to doba bili najbolji strelci na svetu, dobro upravljenim hicima,
prisilili su uskoro špansku posadu da napusti rovove i da potraži spas u
strmoglavom bekstvu.
Deset minuta kasnije, Morganove čete upale su na ulice nesrećnog grada,
zauzimajući kuće i ubijajući bez milosti sve one koji su pokušavali da pruže
otpor.

30. DON RAFAELE
Dok su se gusari prepuštali pljačkanju, Morgan se sa pedesetak svojih
mornara, uputi prema vladinoj palati, nadajući se da će tamo iznenaditi
guvernera i naići na neki otpor.
Međutim, tamo više nije bilo nikoga. Svi su pobegli, ostavivši za sobom
otvorenu kapiju i spušten pokretni most.
Jedino je sedam vešala, na kojima su visili obešeni gusari koji su pratili
plantažera, tužno stajalo na sredini prostranog i pustog trga. Ugleđavši ih,
ljudi iz Morganove čete besno zaurlaše:
— Zapalimo guvernerovu palatu! ... Osvetimo naše drugove! ... Pobijmo
ih sve! ...
Pjer le Pikard, koji je činio deo odreda, povika:
— Donesite ona dva bureta sa barutom i dignite palatu u vazduh!
Dva čoveka su već krenula da ga poslušaju, kada ih Morganova
zapovest, kratka ali energična, zaustavi:
— Ja ovde komandujem! ... Ko se pomeri biće mrtav! ...
Krenu među razjarenu gomilu, sa mačem u desnoj i pištoljem u levoj ruci.
— Budale! ... — zaurla. — Zbog čega smo mi došli ovde? Zar ne mislite
da se možda u ovoj palati, u nekoj tajnoj odaji, nalazi kćerka Crnog Gusara?
Zar hoćete da je ubijete zbog glupe osvete?
Na te reči bes razjarenih gusara naglo splasnu. Ko je mogao garantovati
da guverner, pre nego što je pobegao, nije sakrio devojku u nekom
podzemnom hodniku palate.
— Umesto što se tu derete kao guske — nastavi admiral gusarske flote
— pokušajte da uhvatite što više zarobljenika. Neko od njih će svakako znati
da nam kaže gde se nalazi kćer Gusara.
— Hej, Hamburžanine, gde si? — pozva Karmo svog prijatelja.
— Evo me, Karmo — odgovori Van Štiler.

31. — U lov, druže. Pokušajmo da uhvatimo neku krupnu ribu. Dok je
Morgan, sa nekolicinom svojih oficira ulazio u vladinu palatu kako bi je celu
pretražio, dotle se ostali gusari rasturiše u raznim pravcima, u poteru za
zarobljenicima. Karmo i Van Štiler, koji su dovoljno dobro poznavali taj grad,
pošto su već dva puta bili u njemu, pre mnogo godina sa Crnim Gusarom,
krenuše jednim puteljkom koji je vijugao između zidina vrtova.
— Gde me vodiš — upita Hamburžanin, pošto su prošli stotinu koraka ne
susrevši nikoga. — Stanovnici ne beže na ovu stranu.
— Želim da posetim krčmu »El Toro« — odgovori Karmo. — Ubrzaj
korak, Hamburžanine.
Gusari iz eskadre, koji su tek tada započeli sa pljačkom, nalazili su se u
predgrađima koja su se produžavala iza tvrđave Bara, i još uvek nisu bili
stigli u središte grada.
Sa te strane čuli su se preplašeni povici, praćeni ponekim pucnjem iz
puške i videli su se stubovi dima. Naprotiv, u vrtovima i u susednim kućama
vladala je apsolutna tišina. Stanovnici su verovatno iskoristili kratak otpor
koji su pružale španske trupe, da napuste svoje domove i pobegnu u šume ili
na ostrva lagune.
Karmo i Hamburžanin su, s vremena na vreme, opazili ponekog čoveka ili
ženu kako žurno prolaze vrtove, ali nisu ni pokušali da ih zaustave. Trčali su
oko desetak minuta, kad se nađoše na malom trgu, na čijem su kraju iznad
jednih vrata visila dva ogromna roga.
— Krčma — reče Karmo.
— Da, prepoznajem je po natpisu — odgovori Van Štiler.
— Izgleda da su i ovde svi pobegli.
— Ćuti! ...
— Šta je?
— Neko se približava.
Blizu krčme nalazila se ulica iz koje su se približavale neke osobe,
očajnički trčeći.
—Pazi, Hamburžanine — povika Karmo, pojurivši u tom pravcu.
Tek što je stigao do ugla, naglo se sudari sa jednim čovekom. Karmo ga
spremno uhvati obema rukama, povikavši pretećim glasom: — Predaj se!...
U istom trenutku osam ili deset crnaca koji su trčali kao pomahnitali,
natovareni ogromnim paketima, sudariše se sa Hamburžaninom tako snažno

32. da se ovaj preturi na zemlju, pre nego što je mogao da podigne mušketu.
— Gromovi Hamburga! ... — uzviknu Van Štiler. — Umalo me ne ubiše!
...
Prepoznavši taj glas, čovek koji je pao Karmou u ruke, podiže glavu i
kriknu: — Gotov sam!...
Karmo prasnu u gromoglasan smeh.
— Ah! ... Plantažer! ... Kakvo iznenađenje! ... Kako ste, senor Rafaele?
...
Nesrećni plantažer, osetivši da stisak popušta, ustuknu dva koraka,
ponavljajući prigušenim glasom:
— Gotov sam! ... Gotov sam! ...
— Oho! ... — uzviknu u tom trenutku Van Štiler, koji je ustao. — Koga
to vidim? ... Plantažera! ... Dobar plen, Karmo!
Don Rafaele, zanemeo od straha, gledao je čas u jednog čas u drugog,
čupajući kosu.
— Jadan ja! ... uzđahnu zatim. — Obesićete me, da biste osvetili vaše
drugove, koje je guverner obesio na »Placa Major«.
— Niste ih vi obesili.
— Znam, ali vaš komandant bi to mogao pomisliti.
— Bah! ... Bah! ... — reče Karmo, koji se strašno zabavljao i koji je činio
nadljudske napore da ostane ozbiljan. — Hrabro, moj gospodine; eno Van
Štilera koji donosi četiri boce vina, ko zna kada zapečaćene. Zaboga! ...
Kakav njuh ima taj Hamburžanin! ... Odmah je otkrio podrum! ...
Karmo čvrsto uhvati plantažera pod ruku da mu ne bi pobegao, kada u
blizini odjeknu nekoliko pucnjeva. Iz jedne bočne ulice istrča nekoliko
stanovnika, koji su na leđima nosili velike zavežljaje sa najvrednijim
stvarima.
— Milost! ... — uzviknu plantažer. — Ubiće nas!. ..
— Razlog više da se sklonimo u krčmu — reče Karmo. — Nikad se ne
zna! ... Neki metak može skrenuti i zabiti se u vaš stomak.
Gurnu ga snažno u krčmu, gde je Hamburžanin svojom kratkom sabljom
otvorio četiri boce.
— Gde je sakrivena gospođica od Ventimilje?
— Kako! — povika plantažer, iznenađeno. — Još je niste pronašli?
— Ne.

33. — Pa ipak ja je nisam video da beži sa guvernerom.
— Ah! Taj čovek je znači odmaglio! — uzviknu Van Štiler ironično.
— Zajedno sa svojim oficirima i na dobrim konjima — odgovori don
Rafaele. Ovoga časa mora da je prilično daleko i napravili biste pravi podvig
ako uspete da ga stignete.
— Don Rafaele, ispričajte nam sve.
Don Rafaele popi naiskap jednu čašu Alikantea, da bi povratio hrabrost,
zatim reče:
— Priča koju ću vam sađa ispričati je tajna koju poznaje samo nekoliko
Španaca. Međutim pre nego što je započnem, želeo bih da znam koji je bio
razlog neumoljivoj mržnji između Crnog Gusara, gospodara od Ventimilje i
vojvode Van Gulda, nekadašnjeg guvernera ovoga grada. Vi koji ste bili
mornari i možda poverenici strašnog Crnog Gusara, koji je naneo toliko zla
našim kolonijama, morali biste znati nešto o tome i to bi možda razjasnilo
mržnju koju sadašnji guverner gaji prema mladoj kćerki Crnog Gusara.
— Kako! — uzviknu Karmo. — Guverner mrzi kćerku Crnog Gusara?
Znači, nije je zarobio samo iz interesa?
— Ne, to je krvna mržnja — reče don Rafaele, tihim glasom. Mada je
vojvoda mrtav, ostavio je za sobom osvetnika koji neće biti manje blag od
njega.
— Šta mi vi to pričate? — reče Karmo, zapanjeno.
— Prvo mi vi odgovorite na pitanje koje sam vam postavio, zatim ću vam
sve objasniti.

34. KARMELITANSKI MANASTIR
Karmo, koga je obuzelo veliko uzbuđenje, ostade nekoliko trenutaka
ćuteći i posmatrajući plantažera, zatim reče:
— Mržnja između Crnog Gusara i vojvode Van Gulđa datira od pre oko
dvadeset pet godina i nije počela u Americi, već u Flandriji. Gospodari od
Ventimilje bila su tada četiri brata i oni su se borili u trupama vojvoda od
Savoje, francuskih saveznika, protiv Španije. Svi su bili lepi, plemeniti,
odvažni i uživali su glas najhrabrijih plemića Pijemonta. Jednoga dana,
zajedno sa njihovim pukom kojim je komandovao vojvoda Van Guld, bili su
opkoljeni od Španaca u jednoj flamanskoj tvrđavi. Nekoliko nedelja su
hrabro odolevali, boreći se kao lavovi, kada jedne noći Španci potajno uđoše
u tvrđavu i zauzeše je, pošto su ubili jednog od četiri brata, koji je potrčao da
im prepreči prolaz.
Samo jedan čovek je prodao tvrđavu i otvorio neprijateiju vrata: taj
bednik je bio vojvoda Van Guld.
— Čuo sam delimično tu priču — reče don Rafaele. — Nastavite.
— Vojvoda, da bi pobegao besu gospodara od Ventimilje, zatraži od
španske vlade jedno mesto u Američkim kolonijama i bio je imenovan za
guvernera ovoga grada.
— To je bila cena izdaje — reče Hamburžanin, udarajući pesnicom o sto.
— Vojvoda je — nastavi Karmo — mislio da su ga gospodari od
Ventimilje zaboravili, ali se prevario. Ne prođe ni šest meseci otkako je
preuzeo svoju dužnost, kada se na Tortugi pojaviše tri broda na kojima su se
nalazila tri brata iz Pijemonta. Bili su to Crni Gusar, Zeleni Gusar i Crveni
Gusar, koji su se zakleli da neće više dati mira izdajniku i da će osvetiti brata
ubijenog u tvrđavi.
— Dalje znam — reče don Rafaele. — Posle raznih događaja, vojvoda je
uspeo da zarobi i obesi Zelenog Gusara a zatim i Crvenog, dok se Crni Gusar

35. bez svog znanja, zaljubio u kćer svog smrtnog neprijatelja, za koju je verovao
da je flamanska princeza.
— Da, tako je — odgovori Karmo. — I kada je Crni Gusar, koji se na
leševima svoje braće, zakleo da će nemilosrdno uništiti sve one koji nose
izdajnikovo ime, saznao da je devojka koju je voleo bila vojvodina kći, iako
oplakujući je, prepusti je samu u čamcu talasima razbesnelog mora, u
trenutku kada se u Meksičkom zalivu spremala oluja. Međutim bog se
smilovao prema jadnoj devojci i čamac se, umesto da ga progutaju talasi,
nasukao na obale Floride, nastanjene jednim plemenom Kariba. Njih zavede
očaravajuća lepota brodolomnice i umesto da je pojedu, oni je proglasiše
svojom kraljicom.
— I Crni Gusar je ubio vojvodu, zar ne? — upita don Rafaele.
— Ne, jer pošto su se oni nekoliko godina kasnije borili upravo u
vodama Floride, stari izdajnik, da ne bi živ pao u ruke svom neprijatelju,
zapali barut na svom brodu i potonu zajedno sa njim u ponore Meksičkog
zaliva.
— Da li se Crni Gusar već bio popeo na taj brod?
— Da. I mi takođe — reče Karmo. — Već smo bili zauzeli vojvodin ratni
brod, kada nas eksplozija izbaci u more zajedno sa Crnim Gusarom. Srećnom
okolnošću popesmo se na neku dasku od broda i dva dana kasnije
nasukasmo se na obale Floride, gde nas zarobiše podanici vojvotkinje,
kraljice Kariba. Nisu nas pojeli zbog toga što nas je Van Guldova kći na
vreme prepoznala i što se u njoj još uvek nije bila ugasila duboka ljubav koju
je gajila prema Crnom Gusaru.
— I nije se osvetila? — upita don Rafaele.
— Naprotiv. Jedne večeri ukrcaše se zajedno u jedan čamac i mnogo
godina nije se znalo ništa o njima. Kasnije nam je neki italijanski gusar
ispričao da je Crnog Gusara i vojvotkinju prihvatio na pučini jedan engleski
brod na putu za Evropu. Tako su stigli u Pijemont i tu su se venčali. Njihova
sreća, kao što ste i sami čuli, trajala je kratko. Deset meseci kasnije,
vojvotkinja je umrla donevši na svet devojčicu.
Sledeće godine Crni Gusar, koji nije mogao da se pomiri sa gubitkom
voljene žene, dopustio je da ga ubiju u Alpima, boreći se protiv Francuza
koji su osvojili Savoju i koji su pretili Pijemontu.
— Da, tako je — reče don Rafaele. — Guverner Marakaiba bio je tačno

36. obavešten.
— Zašto se toliko interesovao za Crnog Gusara? — upita Karmo
iznenađeno.
— Zato što je dobio od svog oca strašan zadatak.
— Koji?
— Da ga osveti.
— Ali ko je bio njegov otac?
— Vojvoda Van Guld.
Karmo i Van Štiler zanemeše od iznenađenja. Obojica skočiše na noge
obuzeti strašnim uzbuđenjem.
— Vojvoda je ostavio sina! — uzviknuše.
— Da, sina koga je dobio sa jednom meksikanskom markizom i koji je
dobio ime grofa Medine i Toresa, pošto nije mogao da primi očevo.
— I on je guverner Marakaiba? — upita Karmo.
— Da i on je zarobio Jolandu od Ventimilje, kćerku Crnog Gusara —
reče plantažer. — Od svojih agenata, koje je poslao u Italiju da špijuniraju
Crnog Gusara i po mogućstvu da ga ubiju, saznao je da se devojka ukrcala
na jedan holandski brod na putu za Ameriku, da bi zagospodarila ogromnim
bogatstvima koje je ostavio vojvoda. Posla dva snažna broda da nadgledaju
prolaz kroz Antile, sa zadatkom da zarobe holandski jedrenjak. U stvari grof
Medine bojao se da devojka ne ode prvo na Tortugu da traži pomoć od
gusara, kako bi ponovo dobila posede na koje je španska vlada, pod
nagovorom guvernera Marakaiba, stavila zabranu.
— A zbog čega?
— Da bi osvetila zlodela koja je Crni Gusar počinio u španskim
kolonijama — reče don Rafaele.
— I ko upravlja tim posedima? — upita Karmo.
— Vojvodino kopile, koje će ih na kraju zadržati za sebe; a ti posedi, ako
niste znali, vrede oko deset miliona.
— Zar ih vojvotkinja Onorata, žena Crnog Gusara nije nikada tražila?
— Svakako ali bez rezultata.
— Sto mu miliona slanih haringa! — uzviknu Karmo. — Sada tek
razumem zašto je onom nitkovu od guvernera stalo da zadrži kćerku Crnog
Gusara i da je ima u svojim rukama. Dragi moj Rafaele, evo lepe prilike da
spasete svoju kožu kao i vašu imovinu. Obavezujem se da ću naterati moje

37. drugove da vas poštuju, pod uslovom da nam vi pomognete da nađemo
devojku. Ako je guverner nije odveo sa sobom ...
— Siguran sam da nije — reče plantažer.
— Znači da je još uvek ovde. Gde?? Recite nam.
Don Rafaele ostade ćuteći, obuhvativši čelo rukama, kao da duboko
razmišlja. Odjeđnom ustade, rekavši:
— Da, mora da je poverena samo kapetanu Valeri.
— Ko je on? — upita Karmo.
— Bliski prijatelj grofa od Medine i pomalo njegova prokleta duša.
— Gde stanuje?
— U Karmelitanskom manastiru.
— Zar nije pobegao?
— Verovatno se sklonio u podzemne hodnike, koji su ogromni i za koje
se kaže da su povezani sa lagunom.
— Kakav je to čovek?
— Hrabar i sposoban da dugo brani poverem plen.
— Ne gubimo vreme — reče Karmo. — Ako su podzemni hodnici
povezani sa lagunom, taj nitkov bi mogao večeras da se otisne na pučinu sa
devojkom.
— Obavestimo kapetana — reče Van Štiler.
— I povedite sa sobom još ljudi, — posavetova ih don Rafaele.
— Dovoljni smo nas dvojica — odgovori Karmo. — Umemo da
rukujemo mačem kao pravi plemići, jel’ tako, Van Štileru.
— Mi smo učenici Crnog Gusara, prvog i najčuvenijeg mača Tortuge —
odgovori Hamburžanin.
— Da, požurimo — reče Karmo.
Isprazniše poslednju flašu vina i iziđoše.
Dva gusara, natovarena srebrnim vazama i svetim ukrasima, koje su
verovatno ukrali u nekoj obližnjoj crkvi, prolazili su u tom trenutku ispred
krčme.
— Hej, drugovi — povika im Karmo. — Obavestite odmah kapetana
Morgana da smo ušli u trag kćerki Crnog Gusara i da se ne uznemirava ako
se vratimo kasno.
— Puno sreće, Karmo — odgovoriše gusari, udaljujući se brzo.
— Vodite nas don Rafaele, i ne zaboravite da je vaš život u rukama

38. gospođice od Ventimilje.
— Znam — odgovori plantažer, duboko uzdahnuvši — učiniću sve što je
moguće da je spasem.
Uputi se prema uličici koja je verovatno služila kao prečica, dajući znak
dvojici gusara da ga prate.
Pošto je prošao nekoliko staza koje su delile poslednje gradske kuće od
plantaža i od lagune, don Rafaele se zaustavi ispred stare palate potamnele
od vremena, koju su nadvisivala dva tornjića sa zvonima.
Gurnuše vrata, okovana gvožđem, koja su bila pritvorena i nađoše se u
veoma prostranoj sali, nekoj vrsti crkve sa nekoliko oltara i puno baklji.
Mada Morganovi gusari još nisu bili stigli dotle, unutra je vlađao veliki
nered. Klupe i stolice bile su ispreturane; sa oltara su bile skinute najvrednije
stvari a na zemlji su se videle slike svetaca i raspeća.
— Da li je veliki ovaj manastir? — upita Karmo.
— Prilično — odgovori don Rafaele. — Međutim smatram da je
uzaludno pretražiti odaje i ćelije. Ako je kapetan još unutra, verovatno se
sakrio u podzemne odaje.
— Gde se one nalaze?
Don Rafaele pokaza na jedan ugao crkve:
— Ispod onog kamena.
— Ima li vaš kapetan drugove?
— Ne znam.
— Ah! Dođavola!. — uzviknu Karmo. — Možda smo bili neoprezni što
nismo poveli sa sobom neko pojačanje! Šta kažeš na to, Hamburžanine?
— Kažem da smo mi dovoljni i dobro naoružani — odgovori Van Štiler
— i da ovo nije trenutak za odlaganje našeg plana.
— U pravu si, kume. Ma šta da se dogodi, moramo sprovesti naš plan do
kraja.
Uze sa zemlje jednu veliku sveću, upali je i uputi se prema uglu koji mu
je označio plantažer.
— Nadam se, don Rafaele — reče — da nas nećete namamiti u neku
zasedu. Ja ću ići napred, vi u sredini, a moj drug iza vas sa mačem u ruci i
upozoravam vas da kada zamahne njime, probode čoveka kao bubašvabu.
Plantažer potvrdno klimnu glavom i obrisa znoj sa čela.
U nekoj vrsti udubljenja u zidu video se okrugao kamen sa gvozdenim

39. prstenom, koji je izgledao kao ulaz u grobnicu. Na kamenoj ploči videla su
se urezana slova kao i grb, koji je predstavljao dva lava sa podignutim
šapama na dijagonalnoj traci.
— Ovde — reče plantažer prigušenim glasom.
Karmo zavuče puščanu cev u gvozdeni prsten i, uz pomoć Hamburžanina,
podiže i obori kamen.
Memljiv vazduh iz rupe zapahnu dvojicu gusara, nateravši ih da ustuknu.
— Mirisno sklonište — reče Karmo. — Zar je moguće da se taj kapetan
sakrio ovde unutra?
— Da, — reče plantažer.
— Od koga ste vi to saznali?
— Od guvernera i starešine manastira.
— Vi znate mnoge stvari, don Rafaele. Prava je sreća što smo vas sreli
one večeri kada se vodila borba petlova.
— Ili nesreća?
— Za vas možda, za nas svakako ne — reče Karmo, smejući se. —
Hajde, siđimo.
Male zavojite stepenice od kamena vodile su u podzemne hodnike
manastira. Karmo izvuče mač, upali i Hamburžaninovu baklju, zatim hrabro
siđe, pazeći gde stavlja nogu.
Don Rafaele ga je pratio gunđajući; Van Štiler je silazio poslednji sa
uperenom mušketom.
Posle petnaest stepenika, dva gusara i plantažer nađoše se u nekoj vrsti
podzemne grobnice u kojima su se nalazili kameni kovčezi sa grbovima i
natpisima.
— Da li su to manastirske grobnice? — upita Karmo.
— Da — odgovori don Rafaele.
— Ovo mesto baš nije mnogo veselo. Gde sada idemo?
— Uđite u onaj hodnik; on vodi, u to sam siguran, u sklonište kapetana
Valere.
— Možda je sam sa kćerkom Crnog Gusara?
— Ja to ne mogu znati, već sam vam rekao.
— Hajdemo, kume — odluči Karmo. Ne želim da ovaj čovek pomisli
kako se bojimo.
Podiže baklju da bi bolje video gde stupa nogom i uputi se odlučno

40. hodnikom, držeći ispružen mač ispred sebe. I u tom hodniku videle su se
brojne grobnice i spomenici koji su uglavnom predstavljali španske vitezove
sa oklopima, mačevima i šlemovima.
Posle nekoliko minuta stigoše ispred poluzarđalih rešetkastih gvozdenih
vrata, koja nisu bila zatvorena.
Iza tih vrata videla se druga grobnica, na čijem kraju Karmo i Van Štiler
sa radošću opaziše tanki mlaz svetlosti, koji se odražavao na vlažnom tlu.
— Tu smo — promrmlja Karmo, gaseći brzo dve baklje.
— Da li sam održao svoje obećanje? — upita don Rafaele.
— Kao pravi gospodin — odgovori Karmo. — Znači tamo unutra naći
ćemo kćerku Crnog Gusara?
— Siguran sam u to.
Uputiše se oprezno prema tom mlazu svetlosti i opaziše da je dopirao
ispod vrata. Karmo prisloni oko na kijučaonicu koja je bila prilično velika i
pogleda pažljivo, zadržavajući dah.
Sa druge strane nalazila se prilično velika soba, čiji su zidovi bili
obloženi drvenim pločama. Bila je jednostavno nameštena, sa nekoliko polica
i starim foteljama sa naslonima od kože iz Kordove. Za stolom, koji se
nalazio u sredini sobe, sedela su dva čoveka, zauzeta partijom šaha.
Jedan je imao izgled plemića i nosio je elegantni kostim španskih
bogataša; drugi je verovatno bio vojnik, pošto je na sebi imao oklop, a na
glavi čelični polušlem sa perjanicom.
— Samo ih je dvojica — reče Karmo tiho, okrećući se prema
Hamburžaninu.
— Da li su vrata otvorena?
— Čini mi se.
— Gurni ih i uđimo. A baklje?
— Soba je osvetljena i neće nam biti potrebne.
— Onda napred.
Karmo snažno gurnu vrata, koja verovatno nisu bila osigurana iznutra i
uđe u sobu sa isukanim mačem, rekavši pomalo ironičnim glasom: Dobro
veče, gospodo ...

41. STRAŠAN DVOBOJ
Dvojica igrača, videći kako ulaze osobe naoružane mačem i puškom,
skočiše brzo na noge, sklanjajući stolice.
Onaj koji je izgleđao kao plemić bio je visokog rasta, veoma mršav, sa
jako dugačkim rukama i nogama i mogao je imati oko četrdeset godina.
Njegovo lice, tvrdih i oštrih crta sa dva sjajna siva oka nije bilo uopšte
prijatno.
Drugi, koji je morao biti vojnik, bio je prilično zdepast, niskog rasta i
preplanuo kao Indijanac ili barem kao melez. Imao je kao ugalj crne oči i crte
lica mnogo blaže nego njegov drug, ali sve u svemu njegovo lice je podsećalo
na lukavu i okrutnu njušku kuguara.
— Koji je od vas dvojice kapetan Valera? — upita Karmo.
— Ja sam — odgovori mršavi čovek, premerivši ga od glave do pete. —
A ko ste vi?
— Stalo vam je da to znate?
— Svakako pre nego što vas isteramo odavde.
— Ah!... To će biti malo teže, moj gospodine — odgovori gusar smejući
se. — Imam čast da vam saopštim da smo nas dvojica gusari pod komandom
kapetana Morgana.
Španac opsova.
— Kapetan Valera se ne predaje jednoj bitangi kao što si ti — odgovori
Španac. — Videćeš kako ću ti rasporiti trbuh.
— Dođavola! ... Juriš!
Karmo se jednim skokom baci prema stolu, iza koga su se nalazila
dvojica Španaca i ukrsti mač sa kapetanom.
Van Štiler sa svoje strane obiđe prepreku, skočivši na vojnika, koji je bio
prisiljen da napusti zaklon kako ne bi bio iznenađen sa leđa.
Četiri učesnika u dvoboju pokazivala su da poznaju do tančina veštinu

42. mačevanja. Međutim, Karmo i Van Štiler, koji su svoje prve udarce u
mačevanju naučili od Crnog Gusara, najčuvenijeg mačevaoca svoga vremena,
još od prvih udaraca uteraše malo straha dvojici Španaca. Ovi su se pak
zanosili da će brzo okončati borbu, pošto su znali da su gusari bili uglavnom
samo dobri strelci.
Karmo je besno napadao kapetana, ne dopuštajući mu ni minutu odmora.
Prisilio ga je da napusti zaklon i sada su se borili u jednom uglu sale.
Van Štiler je već dva puta dodirnuo vojnika mačem, ali ne ranivši ga,
zbog oklopa koji mu je štitio grudi. Bilo je međutim jasno da je on mnogo
manje vešt od svog kapetana i da neće moći dugo da izdrži; zaista, brzo se
zamorio vitlajući mačem u prazno.
— Predaješ li se? — upita ga jednom trenutku Hamburžanin, primetivši
da ovaj više ne brani udarce tako brzo kao malopre.
— Nikada — odgovori vojnik.
— Zar ne vidiš da ću te ubiti i da ne možeš više da izdržiš? — reče
Hamburžanin.
Vojnik, koji se nalazio skoro uza sam zid, iznenadnim skokom baci se na
njega i dok je odbijao udarac, ispruži nogu pokušavajući da ga saplete i
obori.
— Ah!. .. Izdajice! ... — zaurla Van Štiler. — To nije pošteno. Umri!...
Baci se naglo u stranu da bi bolje oslobodio oštricu, zatim ga probode
munjevitom brzinom.
— Pogođen sam — reče Španac slabim glasom.
Nasloni se na zid ispustivši mač, zakoluta očima, promrmlja nekoliko reči
i sruči se na zemlju.
— Sam si to hteo — reče Hamburžanin.
Zatim jurnu prema Karmou, govoreći:
— Dolazim ti u pomoć, kume!
Kapetan je još uvek hrabro odolevao gusaru, ali se već nalazio pritešnjen
uza zid i izgledao je veoma umorno. Premestio je mač iz desne u levu ruku,
da bi pokušao da prevari Karmoa, kome to nije odgovaralo, pošto nije bio
levak.
— Mislite i na mene — reče Van Štiler, skočivši na njega.
— Ne, kume, to ne bi bilo pošteno — uzvrati mu Karmo. — Prepusti
meni da završim ovaj dvoboj.

43. Valera, čuvši te reči poslednji put odskoči unazad i spusti mač.
— Mislio sam da ste morski razbojnik — reče — koji je sposoban da me
izdajnički ubije, a umesto toga otkrivam u vama plemenitog čoveka. Na
vašem mestu neko drugi ne bi odbio pomoć druga.
— Crni Gusar me je naučio da budem pošten — odgovori Karmo. — Da
li se predajete?
Kapetan uze mač sa obe ruke, stavi ga na kolena i slomi na dvoje,
govoreći:
— Vaš sam zarobljenik.
— Ne znamo šta da radimo sa zarobljenicima, — odgovori Karmo. —
Morgan ih u ovom času ima isuviše. Mi smo došli ovde da nađemo kćerku
Crnog Gusara.
— Guverner ju je meni poverio i bez njegovog naređenja ne mogu vam je
ustupiti. On je pobegao posle prvih kanonada i ne znamo gde se nalazi.
Prema tome ne bih mogao u ovom trenutku da vam dam to odobrenje.
— Znači, grad je zauzet?
— U našim je rukama već tri časa.
— Onda, gospodo, svaki otpor sa moje strane bio bi uzaludan, pošto su
svi pobegli, uključujući guvernera.
— Gde je gospođica od Ventimilje?
Valera je još malo oklevao, zatim reče:
— Ja ću vam je ustupiti, ako mi vi obećate da ćete mi izdejstvovati od
vašeg kapetana dozvolu da neometano napustim grad.
— Gospodin Morgan će vam to dozvoliti — reče Karmo. — Održaćemo
našu reč.
— Uzmite baklju i pratite me.
Van Štiler posluša. Španac izvuče ključ iz kožnog pojasa koji je nosio
oko bokova i uputi se prema vratima koja su se videla na kraju podzemne
sale.
— Polako, gospodine — reče Karmo, koji je uvek bio nepoverljiv. — Da
li ste ovde bili sami?
— Da, — odgovori Valera. — Da je bilo još nekoga sigurno bi već
dotrčali čuvši galamu i tada bi ishod dvoboja možda bio drugačiji.
— Tako je, u pravu ste — reče Karmo.
Kapetan zavuče ključ u bravu i otključa vrata. Uđoše u drugu salu,

44. osvetljenu visećim granatim svećnjakom venecijanskog stila. Sala je bila
elegantno nameštena, sa zidovima obloženim drvetom i podom zastrtim
veoma gustim tepihom. Na kraju se videla loža čije su crvene zavese,
vremenom izbledele od vlažnosti, bile spuštene.
— Gospođice, — reče kapetan. — Molim vas da ustanete. Neki ljudi
koji su poznavali vašeg oca došli su ovde i očekuju vas.
Uzvik čuđenja i radosti začu se iza zavesa; zatim devojka naglo izlete iz
lože, zagledavši se u dvojicu gusara, koji su skinuli kape.
Bila je to prekrasna devojka od petnaest ili šesnaest godina, visoka i
vitka, veoma blede puti skoro kao alabaster; imala je krupne oči, crne kao
noć i duge trepavice koje su joj senčile obraze. Njena kosa, crna kao
gavranovo krilo bila je puštena niz leđa, prikupljena jedino na potiljku malim
nizom bisera.
Nosila je jednostavni beli ogrtač, sa ukrasima od čipke i zlatnim vezom
na rukavima.
Ugledavši dvojicu gusara, zinu od iznenađenja, pokazujući dva reda
biserno belih i sjajnih zuba.
— Gospođice od Ventimilje — reče Karmo, klanjajući se nespretno i
pomalo zbunjeno — mi smo dva verna mornara vašeg oca i ovde nas je
poslao njegov stari zamenik, kapetan Morgan. . .
— Morgan! ... — uzviknu devojka. — Morgan! ... Zamenik moga oca na
»Munji«?
— Da, gospođice. Čuli ste za njega?
— Moj otac je umro suviše rano da bi mi govorio o njemu — reče
devojka tužnim glasom — ali, u njegovim memoarima našla sam puno puta
ime tog vernog i hrabrog gusara, koji ga je pratio po morima i koji mu je
pomogao da ispuni svoju osvetu. Gde je on sada?
— Ovde u Marakaibu, gospođice.
— Morgan ovde? Znači da su gusari sa Tortuge zauzeli grad!
— Od jutros.
— I moći ću da ga vidim?
— Kad god želite.
— A, vi, kapetane, da li ćete mi to dozvoliti? — upita, okrećući se prema
Špancu.
— Vi ste slobodni, gospođice, od onog trenutka kada je guverner

45. pobegao.
— Ah! — reče devojka, pomalo ironičnim tonom. — Grof od Medine je
pobegao pred gusarima sa Tortuge? Mislila sam da je hrabriji.
— Bolje bekstvo nego tamnica.
— Da, za one koji ne umeju da umru boreći se. Znači, ja sam slobodna?
— I pod našom ste zaštitom, gospođice — reče Karmo.
— Vi ste ...
— Bili smo odane sluge vašeg oca, Crnog Gusara.
— Kako se zovete?
— Karmo i Van Štiler.
Devojka pređe rukom preko čela, kao da se priseća nečega, zatim reče:
— Karmo... Van Štiler. . . vi mora da ste pratili mog oca na Floridu ... posle
eksplozije ratnog broda moga dede, vojvode Van Gulda... U memoarima koje
mi je otac ostavio naišla sam mnogo puta na vaša imena ...
Istupi nekoliko koraka napred i pruži dvojici gusara svoje lepe ruke sa
dugim prstima, govoreći:
— Pozdravljam vas, morski heroji, verni drugovi moga oca u njegovom
tužnom avanturističkom životu.
Karmo i Hamburžanin, zbunjeni i smeteni, stegoše dve nežne ručice
svojim hrapavim i žuljevitim prstima, promrmljavši nekoliko reči.
— A sada — reče devojka — idem sa vama, ako kapetan nema ništa
protiv.
Prebaci preko ramena dugačak šal od crne svile ukrašen venerijanskom
čipkom, uze ljupki tamni šešir sa crnim perom i stade između dvojice gusara,
rekavši kapetanu ironičnim glasom: — Prenesite moje pozdrave gospodinu
grofu od Medine i Toresa; i recite mu da dođe po mene na Tortugu, ako bude
imao hrabrosti.
Kapetan ne odgovori, ali čim su Karmo i Van Štiler izišli sa devojkom,
reče za sebe:
— Glupaci!. .. Nisu me ubili!. .. Dragi moji, imaćete uskoro vesti od
mene. A sada da pokušam da stignem guvernera, ne čekajući njihovu
propusnicu.

46. JOLANDA OD VENTIMILJE
Kada dvojica gusara i gospođica od Ventimilje iziđoše iz Karmelitanskog
manastira, nađoše kod vrata don Rafaela.
Pošteni plantažer se izgubio, plašeći se da će gusari izvući deblji kraj u
toj borbi i da će mu kapetan Valera skupo naplatiti izđaju, ali se nije usudio
da se uputi ulicama grada, kojima su krstarili Morganovi ljudi. Stoga se
sakrio iza manastirskih vrata, u očekivanju da se pojave gusari ili kapetan,
spreman da se stavi pod zaštitu pobednika.
— Ah!. . . Ovde ste, don Rafaele? — reče Karmo, opazivši ga
šćućurenog iza vrata. — Niste baš pokazali veliku hrabrost, ostavljajući nas
same da se hvatamo ukoštac sa vašim zemljacima.
— Šta sam mogao da učinim za vas, kad nemam nikakvo oružje? Ah! ...
Gospođica od Ventimilje! ... Kakvi ste vi ljudi! ... Uspevate u svakom
noduhvatu. Da li ste ih ubili?
— Samo jednog vojnika — odgovori Karmo. — Dosta pitanja, vodite nas
u guvernerovu palatu sporednim ulicama, ako je moguće.
Morgan se nalazio u prostranoj većnici zajedno sa svojim oficirima, koji
su stavljali u kovčege novac, zlato i drago kamenje, plodove pljačke.
Ugledavši Karmoa, koga nije video još od jutra, ali za koga je znao da je
zauzet traženjem kćerke Crnog Gusara, hitro mu pođe u susret upitavši ga
bojažljivo:
— Šta je bilo?
— Našli smo je.
— Jolandu od Ventimilje! ... — uzviknu Morgan, zapanjeno.
— Ovde je.
— Ti si izvanredan čovek, Karmo. Dobićeš dvostruki deo prilikom
podele plena, a isto toliko će imati i Hamburžanin. Vodi me k’njoj.
— Trenutak, kapetane. Saznao sam jednu tajnu o guverneru Marakaiba,

47. koju kćerka Crnog Gusara verovatno ne zna, ali koju vi morate saznati pre
nego što je vidite.
— Morgan ga odvede u susedni kabinet, zatvarajući vrata.
Kada mu je Karmo ispričao ono što je saznao od Rafaela, admiralovom
čuđenju nije bilo kraja.
— Grof od Medine, sin Van Gulda! — uzviknu. — Eto jednog neprijatelja
koji će nam, ako liči na svog oca, zadati dosta nevolje. Treba da nam padne u
šake pre nego što napustimo Marakaibo. Tarasa je neumoljiva u svojoj
mržnji. Znaš li gde se sakrio?
— To niko ne zna, kapetane.
— Sve dok je on na slobodi, Jolanda od Ventimilje moraće da strepi od
njega, ako je istina da ga je otac obavezao da ga osveti i na potomcima Crnog
Gusara.
Razmisli jedan trenutak, zatim reče:
— Moramo otići u Gibraltar ne gubeći vreme. Znam da je španska
eskadra viđena u vodama Puerto de Kimare i mogla bi svakoga časa stići
ovde i sprečiti nas da iziđemo iz lagune. Izdaću naređenje mojima da se još
danas ukrcaju; zaplovićemo večeras prema Gibraltaru. Odvedi me devojci,
hrabri moj Karmo. Jedva čekam da je vidim.
Ponovo uđoše u većnicu. Morgan se nekoliko minuta savetovao sa
svojim oficirima, izdavši im naređenje da se, pre nego što se spusti mrak,
posada, zarobljenici i zaplenjeno blago nađu na brodovima; zatim krenu za
Karmom i uđe za njim u salon gde se nalazila kći Crnog Gusara.
Čim se nađe u devojčinom prisustvu iz grudi mu se ote krik iznenađenja.
— Čini mi se, gospođice, da u vama vidim — reče joj, galantno se
klanjajući — ponosnog plemića od Ventimilje.
— Da li ste vi kapetan Morgan? — upita devojka melodičnim glasom,
zagledavši se u neustrašivog gusara, svojim velikim crnim očima.
— Da — odgovori on. Ja sam bio zamenik vašeg oca, gospođice.
— Morgan — reče Jolanda, ne skidajući ni za trenutak pogled sa
ponosnog gusara. Koliko sam samo puta naišla na to ime u memoarima koje
je ostavio moj otac! Znate li da sam ja napustila Evropu da bih došla da
zatražim vašu zaštitu?
— Od koga, gospođice? — upita gusar.
— Od grofa od Medine, koji mi osporava prava koja imam na nasledstvo

48. moje majke, vojvotkinje Onorate Van Guld.
— Da ste me vi, gospođice, pre nego što ste isplovili iz evropskih luka,
obavestili o vašim namerama, ja bih sa moćnom flotom pošao u susret vašem
brodu na ulazu u Meksički zaliv. Bila bi dovoljna vest da kćerka Crnog
Gusara dolazi da traži zaštitu »Braće sa obale«, pa da se svi gusari sa
Tortuge otisnu na more. Vaš otac, gospođice, iako je nestao pre mnogo
godina, još ima puno prijatelja, uključujući i mene.
— Da, — reče devojka, uzdahnuvši. — Moj otac je imao ovde među
gusarima mnogo odanih drugova.
— Gospođice, — reče Morgan naglo. — Da li su Španci grubo postupali
prema vama? Slobodno recite i ja vam se kunem da ćemo im se brzo osvetiti
za to.
Jolanda ga ćutke pogleda uz blagi osmeh, zatim reče: — Ne.
— Ni guverner?
— Ne.
— Pa ipak ja znam da je razmišljao o tome kako da vas ukloni.
— Da me... ukloni?
— Da, gospođice.
— Iz kog razloga? — upita devojka začuđeno.
— Reći ću vam nekom drugom prilikom.
— Te reči me iznenađuju. Znam da je guverner insistirao da se, u korist
španske vlade, odreknem mojih prava na ogromne posede koji su pripadali
mojoj majci, posle smrti vojvode, moga dede.
— I odrekli ste se?
— Oh, nikada!
— Nije vam pretio?
Devojka je razmišljala nekoliko trenutaka, zatim reče:
— Govorio mi je o nekoj osveti koju je bio zadužen da ispuni.
— Bednik! — povika Morgan. — Jaguar je hteo da vas prevari pre nego
što vas proždere.
— Šta kažete? — upita Jolanda.
— Gospođice, izgleda da je guverner pobegao u Gibraltar. U ovom
trenutku moji ljudi se ukrcavaju da krenu za njim, pošto ja ne mogu da
budem miran sve dok mi taj čovek ne padne u šake. Nudim vam mesto na
mom brodu, koji nosi slavno ime nepobedive »Munje«, kojom je

49. komandovao vaš otac. Pristajete li? Bićete pod zaštitom zastave »Braće sa
obale« i niko neće moći da vas uhvati, dok prvo ne uništi nas od prvog do
poslednjeg.
— Verujem u vernost gusara, drugova moga oca, — odgovori devojka.
Kapetane Morgane, ja pripadam gusarima.
— Dođite, gospođice, i neka Španci samo pokušaju da vas otmu
gusarima sa Tortuge!
Iste večeri, gusarska flota napustila je Marakaibo, ostavljajući u gradu
samo malu grupu gusara, zaduženu da pronađe stanovnike koji su se još
skrivali po okolnim šumama i da nadgleda ulaz u lagunu kako španski
brodovi ne bi zatvorili prolaz.
Morgan se nadao da će iznenaditi i zauzeti Gibraltar bez mnogo otpora,
kao što su to učinili pre dvadeset godina Crni Gusar, Olonežanin i Basko.
Tako je i bilo. U jednom jurišu grad je bio zauzet.

50. IZMEĐU TVRĐAVE I ŠPANSKE ESKADRE
Šest nedelja su se Morganovi gusari zadržali u Gibraltaru, uznemiravajući
stanovnike kako bi ih naterali đa priznaju gde kriju svoja blaga i pretražujući
šume i savane ne bi li pronašli guvernera Marakaiba.
Otkup od pet hiljada pijastri, koje je Morgan obećao onome ko uspe da
ga uhvati, bio je jedan od glavnih razloga što su se gusari ustremili na
stanovnike, tražeći da im otkriju gde se krije grof od Medine; ali sve je bilo
uzalud.
Nekoliko gusara, koji su ostali u Marakaibu, doneše vest da su Španci
ponovo osvojili i popravili tvrđavu Bara i da su se tri velike fregate, pod
komandom jednog admirala, pojavile na ulazu u lagunu, sa zadatkom da
unište gusarsku eskadru. To konačno natera gusare da napuste Gibraltar.
Međutim, nezadovoljni sakupljenim blagom, gusari nateraše stanovnike
da im obećaju otkup od pedeset hiljada pijastri, koji je trebao biti isplaćen u
Marakaibu, preteći u slučaju odbijanja, da će se vratiti i zapaliti im ceo grad.
Istoga dana gusari su isplovili, vodeći sa sobom najuglednije ljude, koje
su zadržali kao taoce, to jest garanciju za obećani novac.
Međutim svi su bili uznemireni zbog vesti koje su primili od svojih
drugova iz Marakaiba, čak je i Morgan izgledao pomalo uzbuđen.
Nije ih brinulo popravljanje tvrđave Bara, već dolazak španske eskadre,
sastavljene od visokih brodova, od kojih je svaki bio naoružan sa šezdeset
topova i imao jake posade.
Kako da im se suprotstavi gusarska eskadra, sastavljena od relativno
malih karavela, prilično starih i loše naoružanih? Jedino je Morganova fregata
mogla da započne borbu ali i ona bez ikakve nade u pobedu.
— Šta ćete učiniti, gospodine Morgane? — upita Jolanda, kada gusar
siđe u kabinu da bi je obavestio o težini situacije.
— Još ne znam — odgovori gusar — ali mi se nećemo svakako predati i

51. branićemo se do poslednjeg čoveka.
— Kada bi vas uhvatili, šta bi vam Španci učinili?
— Obesili bi nas bez milosti.
— A kakva bi bila moja sudbina?
Morgan pogleda devojku, koja mu je to pitanje uputila potpuno mirnim
glasom, kao da se ta stvar uopšte nije ticala nje.
— Gospođice — odgovori — još niste u njihovim rukama i da bi vas
oteli moraju prvo da pređu preko tela sviju nas.
— A ako su Španci više Ijuti na mene nego na vas? Znate na koga mislim
u ovom trenutku?
— Na koga?
— Na grofa od Medine.
— Guvernera Marakaiba?
— Ja sam skoro sigurna da je on pozvao špansku eskadru, kako bi me
ponovo imao u svojim rukama.
— To je moguće, gospođice. Taj čovek, u stvari, ima mnogo interesa da
vas drži zarobljenu. Stalo mu je do miliona vašega dede; da nije tako, ne bi
poslao dve fregate do Malih Antila da sačekaju brod, koji vas je dovezao u
Ameriku.
— Da li je španska vlada ta koja želi da me liši majčinog nasledstva, ili
on?
— On, gospođice.
— Nema prava da računa na posede koje je ostavio vojvoda, moj deda.
— Da li ste sasvim sigurni u to? — upita Morgan. — Nije vam ništa
rekao kada su vas odveli kod njega?
— Samo me je pozvao da potpišem da se odričem dobara, koja je moj
deda posedovao u Veuecueli i u Panami — odgovori Jolanda.
— Pod kakvim izgovorom?
— Da mi ih je vicekralj Paname zaplenio, kako bi stanovništvu
nadoknadio štetu, nanetu krstarenjima i pljačkanjima moga oca.
— Bednici! — uzviknu Morgan. — Svi, uključujući Špance, znali su da
vaš otac nije nikada hteo da uzme ni jedan pijaster opljačkan iz gusarskih
pohoda. On je u svojoj zemlji imao dovoljno zamkova i poseda, tako da je
uvek ostavljao svoj deo gusarima. Zar nimalo ne sumnjate u identitet tog
grofa?

52. — Zašto mi postavljate takvo pitanje, gospodine? — upita devojka
iznenađeno.
— Želim to da znam.
— On je Španac, koji je mrzeo moga oca možda više od drugih.
Morgan je ćutao nekoliko trenutaka, zatim upita: — Kada je vaš otac
herojski poginuo u Alpima, boreći se protiv stranaca, ko se pobrinuo za vas?
— Jedna moja daljna rođaka.
— Zar nikada niste primetili da neko na izvestan način stalno motri na
vas?
Čuvši to pitanje Jolanda zaneme, upitno pogledavši gusara.
Odjednom se lupi rukom po čelu, rekavši:
— Fric ...
— Fric ... — uzviknu Morgan. — Ko je bio on?
— Flamanac, koji je došao ne znam ni ja odakle i koga je moja rođaka
uzela u službu. On me nije napuštao ni za trenutak.
— Star ili mlad?
— Tada je imao trideset godina.
— Kada ste napustili Evropu, da li vas je pratio?
— Da, kapetane.
— Šta se dogodilo sa tim čovekom?
— Ne znam. Nestao je posle zarobljavanja holandskog broda, koji me je
prevozio u Ameriku. Da li je poginuo prilikom borbe ili je bio zarobljen, ja to
ne znam.
— Eto izdajnika — reče Morgan.
— Zašto ?
— Sigurno je on obavestio guvernera Marakaiba o vašem odlasku u
Ameriku.
— Vi, dakle, verujete ...
— Ja kažem da je tog čoveka stavio pored vas grof od Medine.
— Guverner je, znači, imao toliko interesa da me nadgleda?
— Više nego što mislite, gospođice — reče Morgan. — Jednoga dana
znaćete više o tome. Međutim, ako Španci misle da vas ponovo uhvate, sada
kada ste pod zaštitom »Braće sa obale« grdno se varaju. Ah! ... Dolaze da mi
zatvore prolaz sa tri ratna visoka broda! ... Pa dobro, videćemo. Budite mirni,
gospođice od Ventimilje. Stari zamenik vašeg oca bdi nad vama.

53. Govoreći tako Morgan je malo živnuo, što mu se vrlo retko dešavalo,
pošto je bio hladnokrvan čovek, prilično zatvorenog karaktera.
Napusti kabinu i pope se na palubu, zabrinutiji nego što je to pokazivalo
njegovo lice.
U ponoć je eskadra, koja je i dalje imala povoljan vetar, stigla ispred
Marakaiba, dočekana veselim klicanjem od malog broja gusara koji su tu
ostali.
Na žalost, vesti koje su oni doneli na brod, nisu bile baš ohrabrujuće. Za
vreme tih šest nedelja tvrđava Bara bila je dobro snabdevena novim
topovima i zaposednuta brojnim garnizonom, a španski brodovi nisu napustili
svoja sidrišta, očekujući da strahovito i odlučno napadnu gusare. Prolaz je
bio zatvoren i borba je bila neizbežna.
Morgan odluči da deluje bez oklevanja i da iznenadi neprijateljsku flotu.
Već je bacio oko na »Caramadu«, koja je bila jedna od najvećih ali i
jedna od najstarijih brodova eskadre i koja je izgledala veoma pogodna da
bude pretvorena u plamteći brulot, koji će uputiti među španske brodove.
Naredi da se uklone sve vredne stvari i da se napuni sumporom, smolom,
bitumenom, mašću i smolastim drvetom, kako bi vatra za čas mogla da
zahvati ceo brod od pramca do krme. Zatim naredi da se razmeste po palubi
lutke sa gusarskim šeširima, koje su trebale da predstavljaju ljude iz posade,
kao i da se postavi pored ruda kormila velika engleska zastava, kako bi
Španci poverovali da je to admiralski brod.
Šest dana je proteklo u tim pripremamu, za vreme kojih španski admiral,
koji je već bio siguran da drži u svojoj vlasti gusare, nije davao znake života.
Pred kraj sedmog dana, Morgan, pošto su mu se njegovi ljudi zakleli da
će se boriti do poslednjeg daha, dade znak za polazak.
Brod-Brulot, na kome se nalazila šačica ljudi izabranih među
najhrabrijima, krenuo je punim jedrima, kako bi bolje zakamuflirao lutke na
palubi.
Morganova fregata ga je pratila na kratkoj udaljenosti, zatim su dolazili
drugi brodovi u dve kolone.
Velika nervoza vladala je na svim palubama, jer su svi znali da će, ako
pogodak ne uspe, to biti kraj za sve njih.
Brulot se tada nalazio na hiljadu koraka od španskih brodova, koji su
zaplovili da bi napali eskadru.

54. Bile su to tri velike fregate sa po šezdeset topova svaka, sa veoma
visokim pramcem zaposednutim naoružanim ljudima.
Gusarski brodovi, izuzev Morganove fregate, izgledali su prilično bedno
u poredenju sa tim snažnim kolosima.
Činilo se međutim da Španci, uzdajući se u sopstvene snage, nisu mnogo
žurili da se pokrenu niti da otvore vatru. Jedino je admiralski brod vešto
podigao sidra i upravljao se prema brulotu, da bi mu presekao put.
Bilo je teško verovati: umesto da zagrmi iz svojih šezdeset topova, koji bi
bili više nego dovoljni da potope brulot za nekoliko minuta, admiralski brod
je kretao na njega, sa namerom da ga napadne! ...
To je bilo upravo ono što su gusari želeli, tako da su jedva mogli da
poveruju da imaju toliko sreće.
— Gromovi Hamburga!... — uzviknu Van Štiler, koji je sa pramca
»Munje« pažljivo pratio put brulota. — Oni Španci su ludi!. ..
— Začudiće ih naša igra, kume — reče Karmo, koji je stajao pored njega.
— Uskoro ćemo videti lepu vatru! ...
Razdaljina između brulota i admiralskog broda stalno se smanjivala a da
još nijedan plotun nije bio ispaljen sa ogromnog broda.
Jedino su druga dva broda počela da ispaljuju poneki plotun na eskadru,
oštećujući je prilično.
Mornari sa »Caramade«, skriveni iza bokova, sa upaljenim bakljama,
čekali su u tišini.
Odjednom pilot, koji je bio poluzaklonjen ispod velike engleske zastave,
ugledavši admiralski brod, jednim udarcem ruda zabi mu kosik među pripone
jarbola, urlajući:
— Paljba! ... Ospite paljbu!... I bacite kuke za napad na brod! ...
Deset ili dvanaest ljudi koji su bili na »Caramadi« baciše baklje među
gomile sumpora, bitumena, smole, koji su bili rasuti po palubi i između
smolastog drveta koje je zakrčivao tovarni prostor: baciše čaklje, za napad
među vrze na fregati; zatim, iskoristivši čuđenje Španaca, skočiše u vodu i
doploviše do čamca koji se nalazio iza krme brulota, presekavši konopac
kojim je bio vezan.
Ogroman plamen, koji je proizvela eksplozija nekoliko buradi baruta,
skrivenih između zapaljivog materijala, podiže se na »Caramadi«, zahvativši
sva jedra i pripone admiralskog broda i rasteravši ljude koji su se nalazili na

55. bokovima, spremajući se da odbiju napad gusara.
Zaslepljujuća svetlost obasja more i brodove. Brulot je plamteo kao
kutija šibica a sa njim je goreo admiralski brod, čiji su svi jarboli već bili u
plamenu.
Beskrajni urlik zaori se među gusarima:
— Napred »Braćo sa obale«! ... Juriš! ...
Dok su manji brodovi napadali admiralski brod, pucajući besno iz topova
kako bi sprečili Špance da ugase požar, Morgan jurnu svojom fregatom na
drugi brod, najveći iz eskadre, zasipajući ga plotunima iz svojih četrdeset
topova.
Treći gusarski brod imao je pored sebe već dva broda iz rezerve, koji su
bili najbolje naoružani posle »Munje« i na kojima su se uglavnom nalazili
bukanijeri, ti neuporedivi strelci koji nisu imali takmaca u svetu i čiji je svaki
metak pogađao cilj.

56. »U NAPAD, LJUDI MORA!«
Započela je žestoka borba sa obe strane uz veliku galamu i zaglušujuću
tutnjavu, pošto je na svim tim brodovima bilo više od tri stotine topova.
Gusari, ohrabreni prvim uspehom, borili su se uobičajenim žarom
ciljajući pre svega u oficire i otvarajući paklenu vatru na palube, gornje
delove broda, i pramce da bi ih raščistili i pokušali munjeviti napad.
Admiralski brod, sav obavijen plamenom, bio je već izgubljen i goreo je
zajeđno sa brulotom, koji je ostao prikačen za njega.
Gusari sa malih brodova koji su mu se približili nisu naišli ni na kakav
otpor, jer je vatra planula tako brzo, da je najveći deo ljudi iz posade izgoreo
prilikom prve eksplozije i ugušio se jakim i smrdljivim dimom koji se
oslobađao iz tovarnog prostora »Caramade«.
Iz sažaljenja gusari su spasli nekoliko preživelih, ukljućujući admirala,
koga je pokupio jedan čamac u trenutku kada se davio.
Uprkos tome, pobeda još nije bila obezbeđena, jer su se dva ostala broda
strahovito branila, stavljajući na probu hrabrost gusara. Dva puta je Morgan
sa svojim ljudima pokušao da se popne na brod koji je napao, ali je uvek bio
odbijen, uz veliki gubitak ljudi.
Štaviše, šezdeset topova sa španskog broda prouzrokovali su na »Munji«
takve štete, da je postojala opasnost da ona svakog trenutka potone ili barem
izgubi sve svoje jarbole. Pa ipak, od zauzimanja, te velike fregate zavisila je
pobeda, pošto su gusari raspolagali slabijim naoružanjem da bi mogli da
odolevaju napadu oba broda.
Morgan, koji je video da propada sve ono što je zamislio i da njegovoj
eskadri preti opasnost da se rasturi i ponovo vrati u Marakaibo, sazva svoje
ljude:
— Ovamo, najhrabriji! ... — zaurla, vadeći desnom rukom mač a levom
pištolj. — Sto pijastri onom ko stupi nogom na fregatu! ... Karmo! ...

57. Napadaj! ...
Francuz, koji se nalazio za kormilom zajedno sa Van Štilerom, snažnim
pokretom poluge gurnu »Munju« na fregatu, dok su stražari sa koševa bacali
čaklje za napad.
Međutim španski brod je bio tako visok, da su bokovi »Munje« dopirali
jedva do nivoa okna na baterijama.
Pa ipak, ohrabreni Morganom i Pjer le Pikardom, koji su prvi krenuli,
gusari, bacivši nekoliko bombi na špansku fregatu da bi udaljili branioce,
jurnuše u napad uz strahovite urlike, držeći među zubima kratke sablje, koje
su obično upotrebljavaii u borbama prsa u prsa.
Na nesreću, bili su odlična meta špancima naslonjenim na ogradu svoga
broda, koji su pucali u gusare dok su se penjali.
Trenutak je bio strašan i ti snažni i grubi gusari počeše da gube hrabrost.
Iznenada, jedan metalni i zapovednički glas, koji je podsećao na odsečne
komande Crnog Gusara, zaori se na palubi »Munje« nadjačavajući tutnjavu
topova i viku boraca:
— Hrabro, ljudi mora! ... U napad! ...
Svi se okretoše, zaboravljajući za trenutak da su Španci stajali iznad njih
i da su ih gađali.
Jolanda od Ventimilje, odevena sva u crno, kao što se oblačio i njen otac,
sa dugim crnim perom u kosi i mačem u desnoj ruci, pojavila se na palubi
»Munje«, usred dima baruta, pokazujući gusarima rukom na fregatu.
— Hajdete, ljudi mora! ... — ponovi, onim odlučnim tonom koji je njen
otac umeo da pronađe u najtežim trenucima borbe. — Juriš! Kćerka Crnog
Gusara vas gleda! ...
Strahovita vika odgovori devojci:
— Juriš! ... Juriš! ...
I ti ljudi, koji su hteli da se povuku, uzveraše se na neprijateljski brod
kao četa đavola, urlajući na sav glas:
— Smrt Špancima! ...
Samo jedan čovek, koji se držao za otvor na bateriji, ostade nepomičan,
uperivši pogled u hrabru devojku, koja je svojim prisustvom odlučivala
pobedu. Bio je to Morgan.
Čuvši iznad svoje glave zveckanje mačeva i sablji, uzvera se uz okno,
hvatajući se za pripone velikog jarbola i povika gromkim glasom:

58. — Hrabro, sinovi mora! ... Kćerka Crnog Gusara vas gleda! ...
Gusari su već bili na palubi fregate i sjurili su se na špansku posadu
takvom žestinom, da su je potisnuli delom prema krmi a delom prema pramcu
u potpunom neredu.
Komandant fregate, videći da je brod već izgubljen, dopustio je da ga
ubiju, a i oficiri su uglavnom pali pri prvom sudaru.
Dolazak Morgana i Pjer le Pikarda sa novim odredom, natera Špance da
bace oružje i da zatraže mir.
Treća fregata, videći kako se sa glavnog jarbola spušta druga velika
španska zastava i videći kako admiralski brod tone, pretvoren u buktinju,
pobeže da ne bi ona doživela istu sudbinu.
Sa dva strahovita plotuna ispaljena iz svojih šezdeset topova, treća
fregata odbi najmanje brodove iz gusarske eskadre koji su je opkoljavali,
oštetivši ih više ili manje skoro sve; zatim, razvivši brzo sva jedra, zaplovi u
pravcu tvrđave Bara.
Da li zbog brzine ili zbog neveštine njenih pilota, fregata udari tako
snažno u grebene velikog ostrva, da se razbi na pola i potonu za nekoliko
minuta, ostavljajući posadi tek toliko vremena da se plivajući domogne
kopna i da se skloni u tvrđavu.
Pobedonosno klicanje koje se zaorilo iz skoro četiri stotine grla,
pozdravilo je bekstvo tog poslednjeg broda.
Nikada ranije gusari nisu postigli tako potpuni trijumf. Činili su mnoga,
skoro neverovatna čuda u stotinama drugih borbi, ali ne kao ovo.
Naredivši da se španski zarobljenici zatvore u baterije i da se na vrata
barutana postave verni ljudi kako bi izbegao neku izdaju, Morgan siđe na
svoj brod, gde se nalazila Jolanda od Ventimilje, uvek mirna, nasmešena i s
mačem u ruci.
— Gospođice, — reče joj, dok su njegove obično hladne oči, čudno
zasvetlucale. — Vama dugujemo sreću što smo dobili jednu od najvećih
borbi koju pamte gusari sa Tortuge. Bez vaše iznenadne pojave i tog povika,
koji je tako dobro imitirao zvonki glas vašeg oca, nepobedivog Crnog
Gusara, možda bi u ovom času moja flota bila uništena, a mi svi ležali na dnu
mora.
— To nije moja zasluga! — uzviknu devojka, smešeći se. — Jednostavno
setila sam se reči koje je moj otac izgovarao kada je terao svoje ljude u juriš

59. i ponovila sam ih. To je stvar koju bi svaka druga žena mogla da uradi.
— Ne, gospođice — odgovori Morgan neuobičajenom nežnošću. — Neka
druga žena ne bi imala hrabrosti da se izloži vatri jedne tako velike fregate i
dobro bi se čuvala da ne napusti svoju kabinu. Samo vi, u čijim žilama teče
krv najvećeg heroja mora, mogli ste učiniti tako nešto. Primite gospođice
moje priznanje, kao i mojih ljudi.
Devojka, veoma uzbuđena, podiže ruku u znak pozdrava; zatim, uz
Morganovu pomoć, siđe niz stepenice komandnog mosta vraćajući se u
kabinu. Gusari tri puta uzviknuše gromko »ura« i ispališe nekoliko plotuna u
čast hrabre Italijanke.
— Sto mu gromova! — uzviknu Van Štiler, koji se nalazio ispod
komandnog mosta, zajedno sa svojim nerazdvojnim kumom i don Rafaelom.
— Čini mi se da su mi oči vlažne!. ..
— I meni su, zaista, odgovori Karmo. — Ah!... hrabra devojka! ... I onaj
povik! ... Činilo mi se kao da smo se vratili u doba kada je Crni Gusar
komandovao napad sa palube stare »Munje«.
— Da, to je lepa i hrabra devojka, — progunđa plantažer. — Steta što se
nije nalazila na fregati mojih zemljaka.
— Don Rafaele, moram vam saopštiti jednu vest za koju baš nisam
siguran da će vam se dopasti.
— Koju?
— Znate li koga sam video među braniocima fregate?
— Ne bih znao.
— Kapetana Valeru.
Uzbuđenje koje je jadni čovek osetio čuvši te reči bilo je takvo, da je pao
u ruke Hamburžaninu, koji je stajao iza njega.
— Hej, don Rafaele! — povika gusar, vraćajući ga u uspravan položaj.
— Čta vam je?
— Da li je mrtav? — upita plantažer, prebledevši.
— Ne, nalazi se među zarobljenicima — odgovori Karmo.
— Jadan ja — uzdahnu don Rafaele. — Bio bi bolje da ste pustili da me
vaši prijatelji obese.
Zvižduk majstora posade, koji je sazivao gusare u zbor, prekide njihov
razgovor.
Posle kraćeg savetovanja sa komandantima brodova, Morgan je izdao