građevijne

1. GRAĐEVINE U PARAĆINU

2. CRKVA SVETA TROJICA
Црква Свете Тројице се налази у
средишту Параћина и припада
Епархији браничевској Српске
православне цркве.
Грађена је у неколико наврата,
током друге половине XIX века,
завршена је 1898. године, а њено
освећење обавио је митрополит
београдски Инокентије Павловић
06.06.1899. године.

3. HOTEL PETRUS
Hotel je podignut 1982. godine,
tada kao hotel „B“ kategorije.
Njegov dizajn je veoma specifičan,
a cilj tadašnjih projektanata bio je
da svojim oblikom podseća na plast sena.
Zbog toga je naširi na dnu, dok se,
kako se ide ka višim spratovima, sužava,
podsećajući na piramidu.
Ime je dobio po starom gradu
i srednjevekovnom utvrđenju Petrusu,
koje je podigao župan Vukosav oko 1355.,
a koje se nalazio na oko 10 kolometera jugoistočno
od Paraćina, na brdu iznad sela Popovac.

4. SPOMENIK RATNICIMA PALIM U PRVOM
SVETSKOM RATU U PARAĆINU
Споменик ратницима палим у Првом светском рату
у
Параћину, завршен и постављен
децембра 1928. године,
о чему сведочи
мермерна плоча уграђена
на постаменту, представља
непокретно културно добро
као споменик културе.[1]
Споменик палим
ратницима налази се на
скверу у центру Параћина.
Израђен је од црвенкастог камена,
висине око 5 метара, као постамент
на чијем се врху налази фигура војника у
бронзи, која представља српског ратника.
Дело је вајара Ђоке Јовановића, инжењера
Симе Стамболића, пројектанта Богољуба М. Поповића –
капетан I кл. и предузимача Мијајла Стојичевића.

5. SPOMENIK BRANKA KRSMANOVIĆU KOD REKE
Споменик на спомен тргу
народном хероју Бранку
Крсмановићу налази се у
центру Параћина. Простор око
споменика решен је у облику
трга са уздигнутим степенасто
озиданим делом. оплочан је
гранитним коцкама. На
постаменту од сивог мермера
налази се фигура народног
хероја и шпанског борца
Бранка Крсмановића дата у
натприродној величини.
Споменик, чији је аутор
академски вајар из Београда
Ото Лого, откривен је 9. маја
1981.године. Бранко
Крсмановић је за народног
хероја проглашен 9.
Маја 1945. Године.

6. FONTANA SLOBODE
Налази се на простору испред зграде
СО Параћин а радјена је од
бетона, бронзе и стакла. Фонтана је
симбол братства и јединства
југословенских народа. Састоји се од
6 фигура радника радјених у бронзи
који носе буктињу слободе и водених
огледала. Аутори фонтане су
академски вајар из Параћина
Слободан Стојановић и архитекта
Радослав Прокић из Крагујевца.
Фонтана слободе откривена је 13.
октобра 1975. године

7. SPOMENIK PALIM BORCIMA NOB-U
и жртвама фашистичког
терора града
Параћина од 1941.
До 1945. Године
налази се испред
зграде СО Параћин.
На постаменту од
бетона постављена
је фигура борца
ливена у бронзи.
Аутор фигуре је
академки вајар
Петар Паваличини а
споменик је подигнут
1985. Године на
захтев грађана
Параћина.

8. KULTURNI CENTAR PARAĆIN
Подигнута је 1926. година као стамбена
зграда за инжењера Предрага Николића,
суоснивача и сувласника фабрике
штофова "Браћа Теокаревић". Кућа је
рађена по пројекту Милутина
Борисављевића, архитекте и доктора
естетике у архитектури на Сорбонском
универзитету. Као репрезентативна
грађевина саграђена је у парковском
окружењу. Током реновиранња 1993.
Године кућа губи свој првобитни изглед
прилагодјавањем укусу приватног лица. За
споменик цултуре проглашена је 27.
новембра 1984. године, а од 2004. године
у ову зграду смештен је Културни центар
Параћина и Градска галерија.

9. STAKLENI KULTURNI CENTAR PARAĆIN

10. KUĆA NEŠIĆA
Зграда куће Нешића у улици Краља Петра Првог
бр.2 у Параћину је једноспратна
пословно стамбена грађевина
постављена на угао главне улице.
Градња је започета 1929. године на
имању Војислава Нешића.
Зграда је постављена на трапезасто
ј парцели и својим габаритом је
у потпуности покрива.
У приземљу се налазе
локали окренути према
главној улици док су према
споредној улици и реци
постављене помоћне просторије
и магацини. На спрату је стан са
улазом из главне улице.
Као један од првих ауторских дела архитекте
Предрага Зрнића по својим архитектонским вредностима али и као део градске
четврти старе трговачке чаршије којој несумњиво даје печат, одлучено је да се
зграда прогласи спомеником културе, што је и учињено 28. октобра 1991. године.

11. MANASTIR SVETA PETKE
Манастир Свете Петке у Извору код Параћина је настао у другој половини 14.
века, највероватније као задужбина неког од тзв. монаха Синаита[1]. Првобитна
црква, тролисне основе, била је највећа у том крају после оних у Раваници и
Сисојевцу[1], али је свој данашњи изглед, у већој мери, добила током прве
половине 18. век. Делимични конзерваторски радови на цркви су обављени крајем
осме деценије 20. века и обухватили су кров, фасаду, куполе и капелицу
манастирске цркве. Током Другог светског рата, у манастиру Свете Петке су биле
смештене српске избеглице које су напустиле просторе тадашње НДХа. Манастир
је данас активан женски манастир и припада епархији браничевској Српске
православне цркве. У његовом склопу, данас функционише и болница, за смештај
особа ометених у развоју.
Манастир Свете Петке се налази под заштитом Републике Србије, као споменик
културе од великог значаја[1], у склопу заштићене споменичке целине Петрушка
област.

12. ZGRADA OPŠTINE PARAĆIN

13. Библиотека др Вићентије Ракић је
јавна библиотека у Параћину,
која је основана 1861. године
као Прва параћинска
читаоница.
Своје корене има у Читалишту из
1861. године. Оно је основано
16. фебруара као удружење грађана.
У исту је уписано 110 чланова који
су је и издржавали.

14. Споменик Стеви писару налази се на Карађорђевом
брду надомак Параћина. 1805. године српска
устаничкој војсци концетрисаној на брду изнад Параћина
придружио се одред од 200 војника, формиран у селу
Извор
код Параћина. После заузимања положаја српски
устаници
су почели да копају и утврђују шанчеви и до данас
очуване.
Жестоке борбе вођене су на обалама реке Црнице.
Поражена турска војска у нереду је одступила. У околини
Параћина смртно је рањен и командант турске царске
војске
Хафиз паша, кога је из топа погодио Стева Писар.