Eskimi

1. ESKIMI

2. • Na krajnjem severu Severne Amerike na
Grenlandu, Labradoru I sve do severoistocnog
Sibira zive Eskimi.
• Eskimi su narod mongolske rase I vrlo su srodni
Indijancima.
• Naziv Eskimi potice od Indijanske reci
esquimantjik sto znaci “Oni koji jedu sirovo
meso.” A oni sebe nazivaju Inuiti sto znaci
Covek.
• Smatra se da ma ih oko 150.000 iako su podatci
veoma razliciti.

4. • Nizeg su rasta, zutosmedje boje koze, sirokog
lica I crne kose.
• Zive u manjim rodovskim zajednicama, vise
polunomadski nego nomadski a sve cesce u
stalnim naseljima.
• Leti stanuju u satorima od krzna a zimi u
igloima, zimskim kucama napravljenim od
sneznih I ledenih ploca.

6. • Eskimi su potomci takozvane tule kulture koja je
emigrirala iz Aljaske oko 1000-te fodine I
prosirila se preko Arktika.
• Smatra se da su se doselili iz Azije preko
Beringovog moreuza
• Legende govore o Tunitima kao o dzinovima,
ljudima koji su bili veci I snazniji od Eskima.
• Istrazivaci veruju da su okolne kulture dale
Tunitima obicaje, alate pse, kako bi se lakse
razvili
• Do 14-og veka oni su naselili zapad Grenland da
bi kasnije naselili I istok.

7. • Tunitska populacija je bila rastrgnuta
bolestima koje su dobili u kontaktu sa
Evropljanima, poslednji od njih su umrli u
velikoj epidemiji gripe., Koju je 1902. doneo
Kitolovacki brod.
• Te oblasti od tada naseljavaju Inuiti ili ti
Eskimi.
• Jezik Eskima pripada grupi Eskimsko-
Aluetskih jezika.

8. • Sastoji se od istocnih I zapadnih dijalekata.
• Eskimski jezik ima 2 podgrupe:
-JUPIK(5 jezika)
-INUPIJAK-INUKTITUT
• Jezik je vrlo komplikovan pa naprimer ima
preko 20 razlicitih naziva za sneg I led.
• Ali zanimljivo da nemaju ni jednu jedinu rec
za rat.
• O ratu su tek culi kada su dosli u kontakt sa
Evropljanima I Amerikancima.

9. • Bave se lovom I ribolovom.
• Hvataju foke,morzeve, kitove, bakalare I sve
vrste riba. Love I severne jelene, bele
medvede, polarne lisice I zeceve.
• U lovu se sluze kopljima I strelama. Koplja su
kraca I sa svijenim siljcima takozvani Harpun.
• Eskimi tuljane love cele godine, a iskoriste
svaki deo te zivotinje, od koze prave satore,
cizme kapute, pantalone, torbe, uzad I
presvlake za kajake.

10. • Debeli sloj sala se koristi kao gorivo za
grejalice, rasvetu I zagrevanje. Salo cuvaju u
koznim torbama za zimski period godine.
• Meso od tuljana jedu presno ili kuvano.
• Posto u ishrani nemaju povrca, jedini biljni
proizvodi koje jedu vade iz utroba zivotinja.
• Omiljeno jelo im je supa od krvi.
• U zajednici kitolovaca glavna licnost je
Umialiki, to jest vlasnik I kormilar velikih
camaca od koze.

11. • U lovu Eskimi prvo pogode kita harpunom u
ledja, zatim camcima kruze okolo cekajuci da
kit izroni, da bi se mogli pribliziti I baciti jos
harpuna na njega. Zatim svi camci zajedno
odvuku kita na led I podele ga.
• Za kretanje po vodi koriste ladje koje nazivaju
umijak.
• Po vodi se krecu I jednosednim camcem koji
se zove kajak.

12. • Na kopnu se krecu sa saonicama, koje vuku
psi.
• One su napravljene od drveta ili komada
kosti.
• Leti kada se sneg topi Eskimi putuju pesice a
psi se koriste kao tovarne zivotinje.
• Posto nemaju ogrevni materijal u igloima je
temperatura samo 4 stepena celziusova.
• Eskimi odecu prave od koze, za njih je topla
odeca pitanje zivota I smrti

13. • Eskimi imaju vrlo zanimljive obicaje.
• Bracni odnosi nisu cvrsti, jer postoji gostinska
obljuba a postoji I pozajmica zena izmedju
komsija.
• Pozdravljaju se na specifican nacin
dodirivanje nosa
• Duznost zene je da odgaja decu, priprema
obroke, obradjuje kozu I pravi odecu, a uloga
muskarca da lovi.
• U slobodno vreme prave rezbarije od kostiju
rogova ili gline.

14. • Danas je zivot Eskima mnogo izmenjen.
• Grade stalna naselja, kuce, skole,
modernizuju lov sa automatskim oruzjem,
uce zanate, bave se trgovinom, gaje jelene
ovce, imaju pisce I umetnike ali veruju u
samane, vraceve, mitove, zagrobni zivot …
• Ali skrta priroda I surovo podnevlje njihovog
stanista nisu dobri za visoke domete I to je je
tesko nadlednje za lepsu buducnost.

15. ZDENKO GALIC I fiz 18.5.2013
Literatura:
- Wikipedia.com
- “Drustveno-geografski
elementi prostora I turizam
(dr Snezana Besermenji)