Историја
До Другогсрпског устанка Доњи Крчин се налазио у саставу Османског царства.
Након Другог српског устанка Доњи Крчин улази у састав Кнежевине Србије.
Тада је административно припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини.
Ту је све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
3.
Географија
Према пореклустановништво Доњег Крчина
из 1905. године може се овако распоредити:
Из Топлице има 2 породице са 20 куће.
Из Срема има 2 породице са 20 куће.
Из Врањског округа има 1 породица са 12
кућа.
Из околине има 2 породице са 11 куће.
(подаци датирају из 1905 )[2]
4.
Људи
• У насељуДоњи Крчин живи 298 пунолетних становника.
• Просечна старост становништва износи 48,6 година (46,3 код мушкараца и
50,8 код жена).
• У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је
2,88.
• Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
• У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
5.
Обичаји
Сеоска славаје Св. Никола
Млади.
Сеоска заветина је Макивеја – за
здравље стоке.