More Related Content
Similar to BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
Similar to BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014. (20)
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
- 1. intervju Prof. dr Miladin Ševarlić // (NE)STRATEGIJSKO GAZDOVANJE POLJOPRIVREDOM Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom Specijalno izdanje Biznis partner Srbije NEMAČKA 2014. Biznis komentar Andrea Simoncelli predsednik i generalni direktor Generali Osiguranje Srbija Srpskoj ekonomiji potreban heterodoksni šok Intervju Dejan Janjatović član Izvršnog odbora ProCredit banke Želje naduvale kredite INTERVJU BROJA Potpuna liberalizacija tržišta struje do kraja godine Tema broja Relaksacija kompanija ili otpis dugova // UNAPRED PRIPREPREMLJEN PLAN REORGANIZACIJE XXX 1 BIZLIFE mestu! Business magazine BROJ 12/13 // JUN/JUL 2014. // WWW.BIZLIFE.RS // CENA 149 RSD / 5KM Na poslovnom ručku // Srđan Lazović, British American Tobacco (BAT) Diplomatski pristup problemima
- 3. Utisak meseca Ovako se tvitovalo jedne nedelje u junu Koliko još ima doktorata koji su plagijati i doktora koji to ni nisu, i nije neki utisak, jer Srbija za to zna od vajkada, tako da i nije za neko čuđenje BIZLIFE 03 UVODNIK UVODNIK Slaviša Lekić @micin_taja – Jedan od boljih #uti-sak ove godine: Olja u formi; za peticu@BorkoStef i @ZoranDirektno i vrrrrrlo hrabar (za analizu) nastup Ružića! A onda odgovori: Ide kongres SPS, Ružića će analizirati i Vučič koliko sutra, Borko desetka, Živković devetka, Ružić jaka sedmica, Pomislite samo kako će AV biti noćas besan kad po povratku iz Rumunije bude pregledao ovaj snimak , pa onaj sa Pinka, neće uopšte spavati, Zbog koga? Zbog Branka koji namiguje preko plo-ta? Ma, Branko je njemu nebitan. Nego zato sto BGD nije gledao Mundijal nego #utisaknedelje… I ocena je bila da je utisak za tu nedelju – Utisak nedelje. Moj utisak su ipak bili doktorati i … Mađarski predsednik Pál Schmitt i nemački ministar od-brane Karl Theodor zu Gutenberg su su 2012. odnosno 2011. podneli ostavku, jer su te nesrećne doktorate plagirali. Za srpskog ministra policije, Nebojšu Stefanovića se još vodi polemika da li je njegov doktorski rad plagijat ili ne. Za sada je nesporno da je rektor univerziteta, čiji je Stefanović doktorant, dao ostavku. Istina Mića Jovanović još uvek tvrdi da ima doktorat za koji je ministar prosve-te Srđan Vrebić utvrdio da nema. Koliko još ima doktorata koji su plagijati i doktora koji to ni nisu, i nije neki utisak, jer Srbija za to zna od vajkada, tako da i nije za neko čuđenje. Nije Nušić džaba napisao komediju Dr. Malo više čudi kada Premijer države mora da izađe na press konferenciju da bi obelodanio ime najvećeg kriminalca u zemlji, za koga su do tog momenta svi, pa i smenjeni načelnici policije znali, ali nisu smeli da iznesu u javnost. Još za veće čuđenje je da svi znaju da riba uvek smrdi od glave, a ne od repa, pa i Srbi, i kako se onda desilo da u policiji ne valjaju načelnici, ali da je direktor odličan?! Cenim da je ministar policije još bolji, jer obojica ostadoše, dok su načelnici sa ili bez poligrafa morali da odu, kao i narko bos koji je otišao na more (verovatno koristi stari godišnji odmor, kao i dve trećina građana Srbije u junu). Ono što me više ne čudi, to je zašto je mene policija, pre par godina, rotacionim svetlima jurila na Sajmu u Beogra-du, kao u najboljim akcionim filmovima, kada sam prošla kroz žuto-crveno. Premijer mi je otvorio oči. Sigurno su mislili da je u pitanju K…….! To je jedino logično… Da, znam, da nije tragično bilo bi komično. Ali da ne bi bilo još tragičnije, iskreno se nadam da sve ovo neće biti razlog za odlaganje dugo najavljivanih i planiranih ekonomskih reformi. Jer, svet nam poručuje, nema više izgovora! ● Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs
- 4. Impresum DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK I PORTAL MENADŽER Ivana Lakić ivana.lakic@bizlife.rs BIZLIFE SADRŽAJ 04 UREDNIK PORTALA Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs ASISTENT GLAVNOG UREDNIKA Teodora Čakarmiš teodora.cakarmis@bizlife.rs REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs Aleksandar Mijailović aleksandar.mijailović@bizlife.rs Srđan Popić srdjan.popic@bizlife.rs broj 12/13 // jun/jul ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 SARADNICI Mirjana Zec, Ana Stojanović, Danica Stević FOTO Marko Rupena, Đorđe Nenadić, Zoran Mrđa, foto sevis Beta, Medija centar Beograd MARKETING Ivan Ajdarović, Đorđe Nikolić, Katarina Vučković i Siniša Golijanin marketing@bizlife.rs ŠTAMPA ROTOGRAFIKA Segedinski put 72, Subotica DISTRIBUCIJA Centrosinergija IZDAVAČ Digital Life TERAZIJE 3/VI, 11000 BEOGRAD + 381 11 32 47 018 + 381 11 32 47 020 www.bizlife.rs Business Magazine Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja. Sadržaj 08 Potpuna liberalizacija tržišta struje do kraja godine ALEKSANDAR OBRADOVIĆ, v.d. direktora EPS-a 12 Relaksacija kompanija ili otpis dugova Tema broja 15 Srpskoj ekonomiji potreban heterodoksni šok ANDREA SIMONCELLI, predsednik i generalni direktor Generali Osiguranje Srbija 16 (Ne)Strategijsko gazdovanje poljoprivredom PROF. DR MILADIN ŠEVARLIĆ, šef katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu 20 Šta savremeni kupci žele? Savremeni maloprodajni model, (III deo) 23 Želje naduvale kredite DEJAN JANJATOVIĆ, član Izvršnog odbora ProCredit banke 27 Optimizmom do uspeha SLAVKO CARIĆ, predsednik Izvršnog odbora Erste banke 30 Najskuplji ručak & Istorijski maksimum U fokusu stranih medija 31 Nova revolucija? U fokusu stranih medija 34 Pametna hidratacija Gedžeti 36 Poverenje nemačkih firmi u Srbiju DR RONALD SEELIGER, predsednik nemačko-srpskog privrednog udruženja i generalni direktor Hemofarma Srbija 38 Zainteresovanost za privatizaciju MARTIN KNAPP, direktor nemačko-srpskog privrednog udruženja Strana 20 Strana 12 Relaksacija kompanija ili otpis dugova Šta savremeni kupci žele? Tema broja Istraživanje 39 Srbiji odobreno 350 miliona evra JÜRGEN WELSCHOF, direktor KFW kancelarije u Beogradu 40 Biznis partner broj dva Ekonomski odnosi srbije i nemačke 52 Dizajn prestiža SVETLANA MOJIĆ, dizajner jahti 54 Ubice vremena Poslovna komunikacija 56 Hrana za mozak Poslovni savet 63 Savršen je svaki dan koji je bez žurbe NATAŠA MILJKOVIĆ, novinar 64 Diplomatski pristup problemima SRĐAN LAZOVIĆ, direktor korporativnih i regulatornih poslova CEFTA regiona i Bugarske, British American Tobacco (BAT) 67 Egzotične destinacije za pamćenje PUTOVANJA, Plaže i more boje tirkiza 72 Egzotična relaks zona Beograda WELLNESS, vaš kutak raja 74 Na štiklama se lakše trči NELA BOJOVIĆ, direktor Samostalnog sektora za korporativni marketing i velike korisnike u Poštama Srbije
- 6. BIZNIS PANORAMA ’BRANIO DOKTORAT U SKUPŠTINI’ - Bivši rektor Megatrend uni-verziteta Mića Jovanović u Skupštini Srbije. 06 BIZLIFE BIZNIS PANORAMA ’U KORAK SA NEMAČKOM’ – Nemačka kancelarka Angela Merkel i premijer Srbije Aleksandar Vučić u Berlinu. ’KUP KUPOVA’ - Dilma Rouseff, predsednica Brazila i Sepp Blatter, predsednik FIFA, pored pehara namenjenom prvaku sveta u fudbalu.. ’A OVO, OVO JE KALE, KALEMEGDAN’ - Ruski ministar spoljnih po-slova Rusije Sergey Lavrov i njegov kolega Ivica Dačić na aerodromu Nikola Tesla. ’GOD SAVE THE QUEEN’ - Aleksandar Karađorđević, ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Keefe, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, njegova supruga Dragica Nikolić i Katarina Karađorđević razgovaraju na proslavi zvaničnog rođendana kraljice Elizabete II, u rezidenciji britanskog ambasadora u Beogradu.
- 7. ’DEUTSCHLAND, UBER ALLES’ - Nemačka kancelarka Angela Merkel u svlačionici sa fudbalerima reprezentacije koja učestvuje na Svetskom prvenstvu u Brazilu. ’ZA OTADŽBINU’ - Predsednik Rusije Vladimir Putin na grobu Neznanog junaka u Moskvi, povodom obeležavanja 73. godine od nemačke ofanzive na SSSR. ’JESAM LI TI JA ČESTITAO DOKTORAT?’ - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin pred početak sednice Štaba za vanredne situacije. BIZLIFE 07 BIZNIS PANORAMA ’UČIONICA’ - Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić vodi sastanak predsedništva te političke partije.
- 8. INTERVJU BROJA ALEKSANDAR OBRADOVIĆ, V.D. DIREKTORA EPS-A Potpuna liberalizacija tržišta struje do kraja godine BIZLIFE INTERVJU BROJA 08 EPS je preglomazan, sistem odlučivanja komplikovan, ne postoji jasna piramida odgovornosti. Imamo 650 direktora u sistemu i ogromnu administraciju. Dnevno gubimo 100.000 evra TEKST: Tatjana Ostojić FOTO: Marko Rupena
- 9. Indirektna šteta zavisiće od toga koliko će proizvodnja EPS-a biti ugrožena u narednom periodu. Sa većom potrošnjom električne energije, sve više će se osećati nedostatak proizvodnje uglja BIZLIFE 09 INTERVJU BROJA Prva procena direktne štete od poplava u EPS-u iznosila je oko 200 miliona evra. Najveći deo štete je u Rudarskom basenu 'Kolubara', a kako je većina opreme i početkom juna bila pod vodom, ova cifra nije konačna. „Indirektna šteta zavisi-će od toga koliko će proizvodnja EPS-a biti ugrožena u narednom periodu. Naime, prosečna proi-zvodnja uglja u 'Kolubari' je oko 90.000 tona dnevno. 'Kolubara' proizvodi ugalj za obrenovačke termoelektrane, koje proizvode 50 odsto ukupne električne energije u Srbiji. Dostigli smo, početkom juna u 'Kolubari', proizvodnju od 45.000 tona uglja dnevno. Sreća u nesreći je što se ovo desilo u periodu planiranih remonta u termoelektranama. Sa većom potrošnjom elek-trične energije, sve više će se osećati nedosta-tak proizvodnje uglja. Bitka za EPS vodi se u Kolubari”, ističe Aleksan-dar Obradović, v.d. direktora EPS-a u intervjuu za BIZLife. ● Da li je šteta mogla da bude manja? - Radimo analizu koja je sve oprema oštećena i na osnovu toga procenićemo da li su sve stvari odrađene na vreme.Većina te opreme je veoma teška za pomeranje, trebalo je da se zna pola godine unapred, da bi nešto moglo da se uradi. ● Uvezena struja u toku poplava koštala je Srbiju pet miliona evra. Da li je ovo bio redovan ili vanred-ni uvoz? - Uvoz i izvoz struje je nešto što se normalno odvija i neophodan je zbog balansiranja. Preko uvoza i izvoza održavate sistem. I sa ovim vanrednim uvozom struje EPS je i dalje u okviru biznis plana. Početak godine je obećavao i bolje rezultate od planiranih. Danas proizvodimo 75 miliona kilovat časova dnevno. Sa rastom potroš-nje već danas mogu da kažem da ćemo morati da uvozimo više nego što smo planirali. ● Niste ni u jednom momentu razmišljali o restrikcijama? - Za sada ne razmišljamo. Ali treba napomenuti da odluke o restrik-cijama nisu uvek u domenu EPS. Ukoliko bi imali gasnu krizu, da RB ‘Kolubara' do zime ne poveća značajno proizvodnju, da okolne zemlje proglase zabranu izvoza električne energije, onda bismo bili primorani. ● Po rečima zvaničnika, bilo je špekulativnih pokušaja da se na uvozu struje zaradi. - Nismo pristali na takvu ponudu, jer nismo dobi-li odgovarajuću cenu. Struju kupujemo samo po najnižoj ceni koja je u tom momentu. Da li je to predmet nekog kri-vičnog dela, to je već procena državnih organa. ● Kada ćemo imati potpunu libe-ralizaciju tržišta struje? - Liberalizacija tržišta je planirana u tri faze. Od 1. januara 2013. go-dine, svaka kompanija koja je na visokom naponu, imala je pravo da nabavi električnu energiju od bilo koga na tržištu. Druga faza je da sve firme koje su na srednjem naponu, negde oko 3.000 dodat-nih subjekata, manjih potrošača i kompanija, od 1. januara ove godine mogu na otvorenom trži-štu da slobodno sklope ugovor sa bilo kojim snabdevačem električne energije. Sada nas čeka i treća faza, gde će svako domaćinstvo moći da izabere svog snabdevača električnom energijom. Do kraja godine EPS neće imati ni jednog garantovanog kupca. Samim tim činom otvaraju se vrata za uspostavljanje tržišne cene električne energije. Sa Osiguranje u EPS-u „EPS je obezbedio osiguranje za sva svoja zavisna privredna preduzeća. Po sadašnjoj organizaciji, svako zavisno preduzeće ima veliku autonomiju i nije u obavezi da poštuje preporuke iz centrale. Nikada nismo tvrdili da Rudarski basen 'Kolubara' nema osiguranje, već da to nije osiguranje koje smo mi preporučili - konzorcijum UNIQA i WienerStadische. Odlučili su se za Dunav osiguranje. Tvrdnja centrale je bila da je u našem listu pokrića, pokrivena i poplava. Danas saznajem da je Milorad Grčić, direktor 'Kolubare' ubeđen da je i ta stavka pokrivena Dunav osiguranjem. Mogu samo da budem srećan ako je to tako. Međutim, čak i premijer Aleksandar Vučić je, u obraćanju u Skupštini, rekao da to nije pokriveno. U slučaju da nije, šteta mora da se pokrije iz sistema EPS-a.“ Danas proizvodimo 75 miliona kilovat časova dnevno
- 10. Tent Dugovanja i naplata 10 BIZLIFE INTERVJU BROJA druge strane u EPS-u imamo drugi problem. I dalje smo organizovani kao da imamo monopol. Registro-vani smo kao javno preduzeće, iako to više nemamo pravo da budemo. Naime, proizvodnja i tr-govina električnom energijom više nisu delatnosti od opšteg interesa, već je samo distribucija ostala kao delatnost od opšteg interesa. Odavno je trebalo da postane-mo akcionarsko društvo. Kada pogledate kako smo organizovani po dubini, svaka ćerka firma, svako zavisno preduzeće, a to su: distribucije, TENT, Kolubara su organizovane kao potpuno neza-visni sistemi. EPS je preglomazan, sistem odlučivanja komplikovan, ne postoji jasna piramida odgo-vornosti. Imamo 650 direktora u sistemu i ogromnu administraciju. Dnevno gubimo 100.000 evra. Još prošla vlada je donela odluku o reorganizaciji EPS-a i 16. novembra 2012. rekla kako EPS treba da se reorganizuje, koji su to koraci i kako treba da se uradi. Jedan od prvih koraka je upravo drugačija organizaciona šema, prelazak u akcionarsko društvo i promena osnivačkih akata ćerki firmi, koje bi priznale da su deo sistema. Nažalost od tih polaznih osnova za reorga-nizaciju nije se daleko odma-klo. Novi ministar energetike, Aleksandar Antić je prepoznao činjenicu da EPS mora da se reo-rganizuje i koliko sam razumeo, prioritetno je počeo da rešava pi-tanje novih osnivačkih akata, koji moraju da dobiju ’zeleno svetlo’ na vladi, nadam se do kraja juna. Time će se konačno omogućiti proces reorganizacije EPS-a. ● Kako rukovodite EPS-om, kad je svaka članica firma za sebe? - Šta da vam kažem… Neki od direktora me proglašavaju lažo-vom i da poslovodstvo ne zna, ne razume… ● Kako onda možete biti pozvani na odgovornost? - Čovek može i za ono što nije kriv da bude prozvan za odgovornost. Baš iz želje da preuzmem odgo-vornost za ceo sistem, istupam kao generalni direktor EPS-a i trudim se da preuzmem odgovor-nost za više nego što je u mom mandatu. Sa druge strane, neko to zloupotrebljava, pa mi se stavljaju na teret neke stvari. Ali nije to problem, ne plašim se odgovor-nosti i preuzeću je. Međutim, kako smo organizovani, to nije normalno, niti dobro i efikasno. EPS je godinama gubitaš. Tek prošle godine je ostvario profit i u svom ovom haosu uspeli smo da postanemo drugo najprofitabilnije preduzeće u Srbiji. ● Da li je razlog izbegavanja korporativizacije pokušaj da se izbegne i departizacija? - U psihologiji ljudi je da se bore protiv promena. U EPS-u pored straha od promena, siguran sam da postoje i interesi da do tih prome-na ne dođe. Na onim mestima gde su potrebni stručnjaci, gde je velika odgovornost i zahteva se stručnost, na tim mestima nema gužve za zapošljavanje. Nemam probleme partijske prirode kada treba da se nađe neki rudar, monter, elektro-inženjer. Problem je u postojanju nekih radnih mesta koja su virtuel-na, gde su odlične plate i benificije, nikakva odgovornost i maltene nikakav rad. Nije greh što je neko član neke partije, ja sam član Srpske napredne stranke i ponosan sam na to, ali to ne sme da bude jedini razlog zašto se neko postav-lja na neko mesto. Druga stvar, departizaciju možete efikasno da uništite kad ukinete sva ta veštački postavljena radna mesta. Tako da proizvodnja i trgovina električnom energijom više nisu delatnosti od opšteg interesa, već je samo distribucija ostala kao delatnost od opšteg interesa Imamo tekućih potraživanja oko 20 milijardi, od toga na javnom snabdevanju je oko 15 milijardi dinara, dve i po milijarde na komercijalnom snabdevanju i dve milijarde na rezervnom snabdevanju. Imamo 85 milijardi dinara potraživanja pre osnivanja 'EPS Snabdevanja'. To je stari dug o kojem pregovaramo sa državom. EPS je tu električnu energiju isporučio, fakturisao platio porez, a nije naplatio.
- 11. Trudimo se da elektroprivredni sistem bude što stabilniji, otporniji na ovakve udarce kao što je poplava, a s druge strane da ne opteretimo građane, koji su ionako napaćeni od ekonomskih problema BIZLIFE 11 INTERVJU BROJA ako nema tih 650 direktora, de-partizacija već kreće. Slikovito - ne jurim miša, ali sklanjam sir. I kad nema sira, nema ni miša. ● Mišljenje nekih direktora je da bi centralizacija EPS-a značila gubitak prihoda za lokalnu sredi-nu i gašenje radnih mesta. Da li se slažete sa ovom procenom? - Bivši i sadašnji direktori kažu ako dođe do reorganizacije EPS-a, doći će do centralizacije, ako dođe do centralizacije doći će i do beogradizacije, što nije tačno. Na primer, u mom planu reorganiza-cije, od pre godinu i po dana, bio sam mišljenja da nova firma, EPS Snabdevanje, treba da ima cen-tralu u Novom Sadu. Biznis logika svake firme je da zapošljava ljude gde je jeftinije i gde se više isplati. Beograd je najskuplji, što se tiče kadrova, i zašto onda praviti ra-čunovodstveni centar u Beogradu kad jeftinije na jugu Srbije. Tako da centralizacija ne znači propa-danje lokalne zajednice. ● Vi ste mišljenja da ovo nije mo-menat za privatizaciju EPS-a? - Nismo za kompletnu privatiza-ciju, jer cene svih elektroprivreda su na istorijskom minimumu. Vrednost akcija svih najvećih elek-troprivreda su za 40 odsto do 80 odsto opale. Premijer Alek-sandar Vučić je u svom ekspozeu rekao da se za EPS planira ulazak manjinskog strateškog partnera, ali to se oče-kuje tek za godinu, dve. Praktično, imamo samo dve godine da reorganizujemo EPS, kako bismo uopšte bili atraktivni za nekog. ● Šta će desiti sa ostalim zavisnim preduzećima EPS-a u slučaju privatizacije? - Zavisna preduzeća će biti više integrisana u sistem EPS-a Srbije u smislu da se njihova struktura optimalizuje, doći će do korporati-vizacije. To je novi način u korpo-rativnom upravljanju gde se s jedne strane postavlja jasna piramida odgovornosti. Onaj na vrhu je 100 odsto odgovoran za sve postupke svojih direktora, a ukoliko neki od direktora ne funkcioniše kako treba može da ga smeni. Ja nisam šef mo-jim direktorima. Korporativizacija znači i uštedu, objedinjavanje svih korporativnih usluga koje mogu da budu odrađene centralno, IT, nabavke, finansije, računovod-stvo, PR i to su sve stvari koje moraju da se rade sa jednog mesta. Tada nam neće trebati 14 PR direktora nego jedan. Ne kažem da će on sedeti u Beogradu. ● Kada će EPS da proizvodi električnu energiju po tržišnim cenama? - Već je tokom ove godine 50 odsto tržišta u obavezi da kupuje po tr-žišnim cenama. Što se tiče tarifnog dela, koji se tiče javnog snabdeva-nja, po EU, tu politiku cena utvrđi-vaće agencija za energetiku. Trudimo se da napravimo stra-tegiju EPS-a , a da bude okrenuta ka investicijama. Međutim, za to je potreban novac i u saradnji sa vladom ćemo pogledati kako možemo da pomirimo te dve stvari, da elektroprivredni sistem bude što stabilniji, otporniji na ovakve udarce kao što je poplava, a s druge strane da ne opteretimo građane, koji su ionako napaćeni od ekonomskih problema. EPS je u poslednjih osam godina umesto da ulaže u svoje kapacitete, remont, podelio građanima i privredi oko šest milijardi evra. To je bila politička odluka, ali sada kako se stvari menjaju i prilazi se EU, takve odluke više ne mogu da se donesu, dakle sužava se prostor gde će politika imati uticaj. ● Vaša ocena kao ozbiljnog kan-didata na prošlogodišnjem kon-kursu za direktora EPS-a, koliko će vaša funkcija još biti v.d.? - To je pitanje za vladu. Ovo je je-dan od najuspešnijih konkursa, gde se prijavilo 80 kandidata, i koliko sam razumeo više jakih kandidata. Mislim da je bitno za EPS i dalji razvoj da se što pre taj konkurs za-vrši, jer biti na čelu EPS je nešto na šta čovek treba da bude ponosan, ali je i jedna velika obaveza. ● Imamo dve godine da reorganizujemo EPS, kako bismo bili atraktivni za nekog nema gužve za stručnjake Na onim mestima gde su potrebni stručnjaci, gde je velika odgovornost i zahteva se stručnost, na tim mestima nema gužve za zapošljavanje. Nemam probleme partijske prirode kada treba da se nađe neki rudar, monter, elektroinženjer. → VIŠE INFORMACIJA NA WWW.BIZLIFE.RS rb kolubara
- 12. TEMA BROJA 12 BIZLIFE UNAPRED PRIPREPREMLJEN PLAN REORGANIZACIJE TEMA BROJA Da li je bolji stečaj ili UPPR zavisi od sredstva obezbeđenja koje ima finansijska institucija, od iznosa potraživanja i uslova UPPR-a Polovinom juna osvanula je vest da je Infostan Beograd za 17 dana potpisao 1.527 ugovora za reprogram duga i da je naplaćeno 204 miliona dinara, od 20 milijardi dinara, od-nosno jedan odsto ukupnog duga. Goran Vesić, gradski menadžer rekao je da je rešeno da se po prvi put nagrade uredne platiše. Naime, uredne platiše su do sada imale pet odsto popusta, a sada će taj popust iznositi šest odsto za sve koji budu uredno plaćali od aprila u nared-nih šest meseci, a čak sedam odsto, ako to budu činili godinu dana. Postavilo se samo pitanje da li su neuredne platiše novom odlu-kom nagrađene, jer je planirano da se otpiše kamata dužnicima koji potpišu ugovor za reprogram duga. Ujedno ko plati dug odjed-nom dobiće popust od 15 odsto. Za plaćanje u tri rate popust je 12 odsto, a deset odsto popusta za plaćanje u šest rata, što je svakako više od sedam odsto popusta koli- Relaksacija kompanija ili otpis dugova tekst: Ana Stojanović
- 13. U slučaju kada su potraživanja poverioca veoma visoka, a sredstva obezbeđenja nedovoljna, u tom slučaju je svakako bolji UPPR, koji predviđa plaćanje, nego stečaj u kome neće biti naplate BIZLIFE 13 TEMA BROJA ko je planirano za uredne platiše. Mnogi privrednici, ali i pred-stavnici finansijskih organizacija su mišljenja da su i velike firme nagrađene, kada im je omogućeno da zbog prezaduženosti pribegnu unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR). Broj kompanija, a uglavnom se radi o velikim firmama, koje podnose zahtev za predstečajni postupak iz dana u dan se poveća-va. Među zahtevima su bili Luka Beograd, Interkomerc, Beohemija i Unifarm sa povezanim firmama, te Veterinarski zavod, Imes, ITM grupa, Bomeks, Gemaks, Asprom, Caričin grad... Od ukupno 43 milijarde dinara, koliko samo bankama duguju preduzeća koja su podnela zahtev za predstečaj, na Interkomerc i njegove firme odnosi se oko 11 milijardi dinara. Veliki dug imaju zbirno i četiri preduzeća ITH, Unifarm, UnifarmMedicom i Toza Marković, koja su u blokadi kod banaka za iznos od oko sedam milijardi dinara. Sledi Beohemija sa ukupnim dugom po kreditima od 4,5 milijardi, potom Veteri-narski zavod Zemun, koji sa matičnom Zekstrom i privatizovanom Optikom ima blokadu od preko dve milijarde dinara. Osim što imaju veliki broj povezanih preduzeća, vlasnici koji tra-že odlaganje obaveza i međusobno su povezani ili poslovanjem, ili su jedni od drugih kupovali udele i cele firme, najčešće one do kojih su došli u privatizaciji. „Stečaj nikome nije sladak i prvo pitanje koje se postavlja je šta je nekome bio motiv da pokrene stečaj. Moj utisak je da je u svakom slučaju osnovni razlog ogromni dugovi koje firma ne može uredno da servisira. Kada poverioci pre-uzmu vlast u stečaju, prva stvar je šta uraditi sa tim dugovima, kako ih reprogramirati, kako obezbediti neki otpis. Vlasnici se nadaju da će im deo duga biti oprošten, a da se otplate nekih dugova razvuku na duži period. Po meni, tako veliki broj zahteva za stečaj predstavlja indikaciju vrlo teškog položaja srpske privrede. Računi se slabo plaćaju, robu je lakše proizvesti nego naplatiti. Privreda u celini postaje nerentabilna, zadužuje se da bi deo tekućih izdataka finansi-rala iz pozajmica za koje nije jasno kada će vratiti“, izjavio je nedavno ekonomista Ljubomir Madžar i istakao da, kada se radi o dirigo-vanom stečaju, iako su u pitanju moćne firme, njihovi veliki dugovi državi, poveriocima, radnicima, samo ukazuju na njihovu sve veću finansijsku slabost. „Muka sa kojom se sada kao zemlja suočavamo posledica je toga što su gotovo deset godina plate rasle tri puta brže od produktivnog rada. Troškovi su se naduvavali, nisu mogli da se pokriju, pa je cela privreda postala nerentabil-na - objašnjava Madžar. Stručnjaci ukazuju i da unapred pripremljen plan reorganizacije ili ’dirigovani stečaj’ postaje sve češći model kojim privrednici pokuša-vaju da spasu svoje poslovanje u uslovima opšte dužničke krize. U razgovoru sa predstavnikom jedne finansijske institucije saznali smo da su svega u jednom slučaju uspeli da zaključe ugovor koji im je potpuno odgovarao, tačnije tim planom nije bilo predviđen grejs period, smanjenje kamata, otpis duga… „Ostali planovi su predviđali grejs period, smanjenje ugovorene kamate, plaćanja na po-lugodišnjem nivou. S druge strane, u stečaju naplata dugo traje, jer se stečajni postupci vode i po nekoli-ko godina, nekretnine se prodaju znatno ispod procenjene vrednosti i posle više bezuspešnih prodaja, ako se radi na primer o predmeti-ma datim u lizing, njihovo vraćanje ide često veoma teško, a i vraćaju se u lošem stanju. Da li je bolji stečaj ili UPPR zavisi od sredstva obezbeđenja koje ima finansijska institucija, od iznosa potraživanja i uslova UPPR-a. U slučaju kada su potraživanja poverioca veoma visoka, a sredstva obezbeđenja ne-dovoljna, u tom slučaju je svakako bolji UPPR, koji predviđa plaćanje, nego stečaj u kome neće biti na-plate“, ističe sagovornik BIZLife. Tokom prošle i ove godine Sprovođenje postupka UPPR je vrlo teško kontrolisati motiv za stečaj Stečaj nikome nije sladak i prvo pitanje koje se postavlja je šta je nekome bio motiv da pokrene stečaj. Moj utisak je da je u svakom slučaju osnovni razlog ogromni dugovi koje firma ne može uredno da servisira. ’Loši’ krediti Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, udeo loših kredita u našoj zemlji je 22,9 odsto. Od ukupnog kapitala svih banaka na srpskom tržištu, koji iznosi 25 milijardi evra, trećina je ’zarobljena’ u lošim kreditima i rezervisanjima. Banke za svaki loš kredit moraju da izdvoje isti iznos duga na poseban račun i samim tim to su ’zamrznuta’ sredstva. A takav zajam se knjiži kao gubitak.
- 14. „Vlasnici se nadaju da će im deo duga biti oprošten, a da se otplate nekih dugova razvuku na duži period.” 14 BIZLIFE Ljubomir Madžar TEMA BROJA ekonomista veliki broj firmi koje su u blokadi ili im preti prezaduženost su ušle u proceduru izrade UPPR. Kako izgleda sam tok UPPR naš sagovornik kaže: „Pre podnošenja UPPR sudu, stečajni dužnik mora da pribavi potpisane izjave većin-skih poverilaca da su saglasni sa sadržinom i spremni za usvajanje UPPR-a. U suštini, to bi trebalo da znači da će i kada dođe do glasanja, podneti plan biti usvojen, pri čemu će onda sud otvoriti predstečajni postupak u skladu sa UPPR-om i istim rešenjem obustaviti stečajni postupak. Međutim, u praksi to ne ide baš tako lako. Stečajni dužnik ponekad ne uspe da se dogovori sa svim većinskim poveriocima , to su mahom finansijske institucije, jer uslovi u klasi za jednog često ne odgovaraju drugim poveriocima, jer zbog svoje poslovne politike ne mogu da pristanu na nižu kamatu, grejs period... U klasi za glasanje poverioci se dele po odredba-ma Zakona o stečaju, tako da na primer banke kao hipotekarni poverioci budu u jednoj klasi, te se može desiti da banka koja ima najveće potraživanje preglasa osta-le poverioce. Nakon predaje sudu, ukoliko ima određenih formal-no- pravnih nedostataka sudija daje nalog da se otklone. Kako sudija ne može pouzdano da zna tačnost podataka u UPPR-u, imenuje se privremeni stečajni upravnik da proveri tačnost podataka, potra-živanja, klasu poverilaca... Dok se ne usvoji UPPR sud određuje mere obezbeđenja, kao na primer zabranu raspolaganja imovinom bez saglasnosti stečajnog sudije odnosno upravnika. Nakon predaje UPPR-a u sud, pristupa se zaka-zivanju ročišta za glasanje, koje mora da se objavi u Službenom glasniku, kako bi poverioci imali pravo da stave primedbe u roku od 15 dana od objave u glasniku. Ukoliko nema primedbi, na prvom ročištu se izglasa UPPR. Međutim, često se traži prolongiranje roka radi dogovora sa poveriocima.“ Ukoliko je UPPR-om predviđeno da poverioci, koji imaju najveće potraživanje, budu u Nadzornim ili Upravnim odborima dužnika ili u određenim Komisijama za praćenje onda mogu da imaju kontrolu nad samim postupkom, mada, kako kaže naš sagovornik, sprovođenje postupka je vrlo teško kontrolisati. Istovremeno, UPPR, koji pred-stavlja predvorje stečaja, zapravo je možda ’poslednja šansa’ da problematično preduzeće pokuša da posluje u plusu i izbegne stečaj i eventualnu rasprodaju imovine, i zato ne treba da čudi što je postao najomiljenije rešenje za srpska velika privatna preduzeća, koja su se našla u problemima, a zapošlja-vaju oko 5.800 radnika. Među najvećim firmama koje su izabrale UPPR su koncern Farma-kom Miroslava Bogićevića, koji je posle priznavanja duga poverio-cima od oko 400 miliona evra, u uslovima UPPR počeo polako da postavlja na noge neka od svojih preduzeća, između ostalog Mle-karu Šabac, Fabriku akumulatora Sombor i jedan od rudnika, odakle polako i u malim iznosima nami-ruje poverioce prema unapred utvrđenom planu, koji je obavezan da bi se UPPR uopšte odobrio. Teorijski, stanje UPPR može da traje godinama, odnosno sve dok su banke i drugi poverioci spremni da trpe takvo stanje, ili još preciznije sve dok imaju više očekivanja da će prihodi koje bi mogli da ostvare iz rada preduze-ća u UPPR biti veći od onih koje bi ostvarili ako bi preduzeće bilo likvidirano, a imovina rasprodata. Zapanjujući je podatak da je dosad u Srbiji samo jedna firma, Futura plus, uspela da izađe iz stečaja, i to posle četiri i po godine. ● Stečajni dužnik ponekad ne uspe da se dogovori sa svim većinskim poveriocima, jer uslovi u klasi za jednog često ne odgovaraju drugim poveriocima Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe kaže da u momentu kada su obaveze firme bile u nesrazmeri sa finansijskim stanjem su zatražili uvođenje UPPR. „U 2013. smo isplatili 20 odsto svih obaveza po osnovu kredita koje smo imali, što je iznosilo sedam miliona evra. To je i bio razlog što nam je trebao manji finansijski 'predah'. Upeli smo da se dovorimo sa svim poveriocima, jer nam je plan bio realan i opravdan, i dobili smo saglasnost svih, tako da je odluka o UPPR u međuvremenu postala i pravosnažna“, objašnjava za BIZLife vlasnik ITM. Iako postoji mišljenje, da veliki poverioci u ovom slučaju štite samo svoje interese, a da mali iako imaju drugačiji stav, će biti preglasani, naš sagovornik je mišljenja da se štite interesi i malih i velikih poverilaca. „Kritičari UPPR ne prihvataju realnost u kojoj se srpska privreda nalazi. U stečaju bi svi bili oštećeni: radnici, vlasnici, poverioci i država. Na ovaj način se dobija šansa da se svi namire“, ističe naš sagovornik i dodaje da ITM ni jednog momenta nije bio u blokadi i da su na ovaj način samo prolongirali svoje obaveze na dve godine. U ovom momentu, prema rečima Toplice Spasojevića, odredbe zakona nisu savršene i nedovoljno je fleksiblan, a ono što govori u prilog ovoj tezi, jeste činjenica da je odluka suda postala pravosnažna tek posle tri meseca, kao i situacija da ne postoji transparetno obaveštavanje i domaćih i stranih poverilaca da je firmi odobren UPPR, što bi značajno olakšalo poslovanje kompanija. Predah od dve godine
- 15. Srpskoj ekonomiji potreban heterodoksni šok Novi Zakon o radu i dalje reforme u finansijskom sektoru, koje treba da stupe na snagu u julu, veoma su dobri koraci u oblastima u kojima ih je i očekivala poslovna zajednica Piše: Andrea Simoncelli, predsednik i generalni direktor Generali Osiguranje Srbija BIZLIFE 15 BIZNIS KOMENTAR BIZNIS KOMENTAR Nova Vlada Srbije, može da se osloni na podršku ogromne parlamentarne većine, što joj omogućava da pripremi izazovan program važnih reformi, s ci-ljem jačanja bolešljive srpske privrede. Trenut-no imamo klasičnu ’crno-belo’ situaciju. Imali smo izuzetno dobre rezultate koje je ostvarila Narodna banka Srbije u dr-žanju inflacije i devalvacije pod kon-trolom, ali smo imali slab rast BDP-a i neodrživo visoku stopu nezaposlenosti. Srpskoj ekonomiji je potreban hetero-doksni šok, a čini se da nedavne reforme zaduženosti od 62 odsto nije zabrinjavajuća u poređenju sa potencijalom nove Vlade idu u pravom smeru. Privlačenje novih investicija je ključ za jačanje dinara i stvaranje novih održivih radnih mesta, jer je proizvodnja uglavnom namenjena izvozu. Inovativni podsticaji za mala i srednja pre-duzeća, za nadoknadu troškova doprinosa za novozaposlene, posebno mlade ljude, omogućiće poslodavcima da povećaju radnu snagu, a u ma-nje optimističnom scenariju, isteraće na videlo jedan deo sive ekonomije. Privatizacija gubitaških kompanija u držav-nom Stopa zemlje vlasništvu, kroz zajedničke poslovne aktiv-nosti sa novim investitorima, pametan je pristup koji će omogućiti da ove kompanije ponovo počnu da ostvaruju profit, smanjujući socijalne posledice prouzrokovane smanjenjem broja za-poslenih. Svi smo svesni viška zaposlenih koji su neaktivni, ali to je problem koji mora postepeno da se rešava uz posebne amortizacije kako bi se izbegli socijalni nemiri. Novi Zakon o radu i dalje reforme u finansij-skom sektoru, koje treba da stupe na snagu u julu, veoma su dobri koraci u oblastima u kojima ih je i očekivala poslovna zajednica. Treba ubrzati reforme u oblasti nekretnina i katastra, jer se građevinska industrija oduvek smatrala pokretačem ekonomskog oporavka. Naposletku, fiskalni dogovor. Pregovori sa stranim kreditnim institucijama moraju da budu sprovedeni uz objašnjenje posebnosti situ-acije u Srbiji. Stopa zaduženosti od 62 odsto nije toliko zabrinjavajuća u pore-đenju sa potencijalom zemlje. Potrebno je povećati prihode, i nakon povećanja PDV-a, mislim da treba povećati i porez na lična primanja koji danas predstavlja 8,2 odsto prihoda Vlade. Ko ima više, mora više i da doprinese oporavku srpske ekonomije. Nedavna prirodna nepogoda koja je pogodi-la centralnoistočni deo Srbije, sa preliminarno procenjenom štetom od oko 1,5 milijardi evra, negativno će uticati na rast BDP-a u 2014. Pokaza-ni su i još uvek su u toku, svestrani međunarodni napori za podršku zemlje, koji pokazuju da je Privlačenje novih investicija je ključ za jačanje dinara i stvaranje novih održivih radnih mesta Republika Srbija stekla uvažen status kod me-đunarodne zajednice. Putevi, pruge, energetska postrojenja zajedno sa domaćinstvima i poljopri-vredom najviše su pogođeni poplavama i Vlada će morati da interveniše kako bi smanjila teškoće ljudi. Nedostatak osiguravajućeg pokrića naravno neće pomoći da se olakšaju troškovi popravke, ali to je ’una tantum’ događaj koji neće ugroziti budući rast. ●
- 16. PROF. DR MILADIN ŠEVARLIĆ, ŠEF KATEDRE EKONOMIKE POLJOPRIVREDE I TRŽIŠTA NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU U BEOGRADU INTERVJU (Ne)Strategijsko gazdovanje poljoprivredom 16 BIZLIFE INTERVJU Mislim da su naši političari zarad kratkotrajnih efekata političkih izbornih pobeda žrtvovali dugoročne interese poljoprivrede i privrede Srbije u procesu pridruživanja EU Iznos direktne i indirektne štete u poljoprivrednoj proizvodnji usled nedavnih katastrofalnih poplava u Srbiji, strategija srp-ske poljoprivrede, odnos države i poljoprivrednika, bile su teme o kojima smo razgovarali sa prof. dr Miladinon Ševarlićem, šefom Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakul-tetu u Beogradu. ● Nedavno ste rekli da će hrane u Srbiji i nakon poplava biti dovolj-no, jer je Vojvodina pošteđena ka-tastrofalnih posledica poplave. Da li očekujete poskupljenje hrane? - Neće biti mnogo skuplja u odnosu na redovne cene koštanja koje se formiraju na bazi ulaganja i prihoda. Gazdinstva koja su bila zahvaćena poplavama južno od Save i Dunava imaće praktično duplo veće troškove poljopri-vredne proizvodnje. Država treba značajno da subvencioniše ta poljoprivredna gazdinstva kako bi se na delu poplavljenog područja zanovila poljo-privredna proizvodnja. Stategija predviđa veća ulaganja u uređenje zemljišne teritorije i sisteme za navodnjavanje ● U kom procentu je moguće zanoviti proizvodnju na takvim područjima? - Ukoliko je tačna informacija da je poplavom obuhvaćeno svega 90 hiljada hektara, što izgleda rela-tivno malo, kao tri najveće agro-biznis firme u Srbiji, moguće je. Koliko je meni poznato nadležne državne institucije, posredstvom ministarstva poljoprivrede vrše analizu kvaliteta tog zemljišta i praktično nijedan poljoprivredni proizvođač ne treba da obnov-lja proizvodnju ako ne dobije analizu i uputstvo poljoprivredne savetodavne službe. U suprotnom može da se desi da dobije nalog inspekcije da uništi i ono što je posle poplave ponovo uradio. ● O kojim razmerama štete govorimo? - Štete su prisutne i na područjima koja nisu poplavljena jer su kiše izazvale veću pojavu bolesti i korova, nego što su one-mogućile razvoj, porast i razviće tih biljaka. Sve to predstavlja dodatne troškove za poljoprivrednike. ● Vaša prva procena je bila da će doći do značajnog smanjenja i pogoršanja spoljno trgovinskog bilansa. - Posledice poplava će se više odraziti na naš spoljno trgovinski bilans u sektoru voća i povrća, nego na snabdevanje domaćeg tržišta izuzimajući lokalna tržišta na poplavljenim područjima gde može da se očekuje i veća nepodu-darnost ponude i tražnje – koja će se nadomestiti dovozom iz drugih nepoplavljenih područja. ● A koliko će iznositi šteta? - Ukoliko je reč o samo 90 hiljada hektara poplavljenog poljopri-vrednog zemljišta, to je tri odsto očekivane vrednosti ukupne po-ljoprivrede, od pet milijardi evra, odnosno direktna šteta od 150 miliona evra. Ali, sve to zavisi i od Zabranjeno „Ne sadrži GMO” „Vrlo je indikativno, da je prvoj agrobiznis kompaniji u Srbiji, koja je na ambalaži svog proizvoda istakla zeleni znak sa tekstom - „Ne sadrži GMO“, naloženo od strane republičke poljoprivredne inspekcije da promeni ambalažu i da povuče sa tržišta takve proizvode, jer navodno prave nelojalnu konkurenciju prema istim ili sličnim proizvodima, koji „takođe ne sadrže genetski modifikovane organizme“. Mislim da bi trebalo da angažujemo Jamie Olivera da o štetnosti GMO u ishrani drži javna predavanja po Srbiji.“
- 17. BIZLIFE 17 INTERVJU strukture proizvodnje, jer ukoliko su uništeni rasadnici, plastenici i jagode, tu je šteta višestruko veća, nego kod površina pod pšenicom i kukuruzom koje su uništene. ● Kolika je šteta Srbije u oblasti stočarstva? - Mislim da će najveću štetu dugoročno pretrpeti govedarska proizvodnja, jer im je najduži ciklus reprodukcije. Najlakše će biti obnoviti ili revitalizo-vati živinarastvo, zbog kraćeg vremenskog ciklusa reprodukcije, zatim svinjarstvo, sledi ovčarstvo i kozarstvo. Poseban problem će biti da se obezbede praktično najkvalitetnija proizvodna grla, jer u svetu niko neće da proda naj-kvalitetnija grla, nego uvek neku drugu klasu. Zato bi trebalo više pažnje posvetiti razvoju stočarskih reprocentara u Srbiji, da bi preko priplodnih bikova i uvoza semena za veštačko osemenjavanje mogli da unapređujemo proizvodne osobine novih grla. ● Da li Srbija ima jasnu strategiju u poljoprivredi? - Srbija ima strategiju iz 2005. Nova strategija je urađena, ali nije još usvojena. Nova stategija pred-viđa potrebu daleko većeg ulaganja u uređenje zemljišne teritorije i u sisteme za navodnjavanje, odnosno kanalsku mrežu, i u opremu za navodnjavanje. Ključno je, s obzi-rom na konfiguraciju terena ispod Save i Dunava, uređenje bujičnih vodotokova iz brdskih i planinskih područja. Koliko je meni poznato, Srbija ima preko 10.000 potencijal-nih bujičnih vodotokova. ● Ko bi trebalo da finansira sređi-vanje kanalske mreže? - To mora država, i to tri sektora: za šumarstvo, vodoprivredu i poljoprivredu. Na kraju, možda bi bilo dobro razmisliti o uvođenju dodatne stope PDV-a od jedan odsto, namenski za to u narednih pet godina, jer u krajnjem slučaju imaće koristi i potrošači preko dovoljne snabdevenosti i s manjim oscilacijama u cenama poljopri-vrednih proizvoda, ali i svi sektori privrede i svi građani Srbije. ● Da li je to jedini način? - Moguće je i zaduživanje kod domaćih i stranih banaka, ali ne bih to preporučio imajući u vidu stepen zaduženosti. Sem toga, poljoprivrednici ili agrobiznis firme, koje su korisnici određenog poljoprivrednog zemljišta, moraju srediti obodne kanale, izvršiti odvodnjavanje sa svojih parcela. Ali, i putna privreda mora da reguliše kanale pored i propuste ispod puteva. ● Sem regulisanja vodotokova, koji su prioriteti Srbije u poljopri-vrednoj proizvodnji? - Strategija potencira da što veći deo primarne poljoprivredne proizvodnje prođe kroz proces dorade i prerade, i da se izvozi tek sa oplemenjenom dodatnom vred-nošću. To će uticati i na povećanje vrednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije, kao i da se obez-bedi veća uposlenost i radne snage i iskorišćenost postojećih ili eventu-alno novih kapaciteta za preradu. ● Koliko možemo da računamo na eventualno buduće investiti-tore iz arapskih zemalja? - Mislim da nema potrebe da se orijentišemo samo na jednu zemlju. Ali uvek treba da se orijen-tišemo na one od kojih možemo da dobijemo povoljnije uslove i sa kojima možemo da dogovorimo i otplatu u proizvodima, čime bi obezbedili i dodatno tržište za našu poljoprivredu, a ne isključivo finansijski, novčano. ● Da li će srpski poljoprivrednici izdržati utakmicu sa evropskim? - Mislim da su naši političari zarad kratkotrajnih efekata politič-kih izbornih pobeda žrtvovali dugoročne interese poljoprivre-de i privrede Srbije, i da su se neodgovorno ponašali prema nacionalnim interesima. Pri tome, imali su iskustvo drugih zemalja, i istraživanje šta se desilo sa poljo-privredom 12 zemalja nakon pet godina po ulasku u Evropsku uniju u periodu od 2004. do 2009. Sufi-cit u spoljno trgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene indu-strije uspele su da sačuvaju i obez-bede svega tri države: Poljska sa oko 4-5 milijardi dolara, Mađarska sa oko milijardu dolara i Litvanija sa svega 100 miliona dolara. Srbija sada potencijalno ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali ne zahvaljujući samo spoljno trgovinskoj razmeni sa zemljama članicama EU, nego i tradiciji u razmeni sa zemljama iz bivše SFRJ. Srbija bi morala da povede računa da li će ostvari-ti i u budućnosti takav spoljno trgovinski bilans u izvozu i uvozu poljoprivrednih proizvoda. Srbija će biti jedina država iz bloka tranzicionih zemalja koja će praktično pre pristupanja EU biti u obavezi, po sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da već od 1. jula ili 1. septembra Snabdevanje domaćeg tržišta Posledice poplava će se više odraziti na naš spoljno trgovinski bilans u sektoru voća i povrća, nego na snabdevanje domaćeg tržišta. Mislim da će najveću štetu dugoročno pretrpeti govedarska proizvodnja, jer im je najduži ciklus reprodukcije
- 18. Obavezno osiguranje poljoprivrednika 18 BIZLIFE INTERVJU 2017, omogući slobodnu kupovinu zemljišta od strane kupaca iz EU pod istim uslovima kao i domaćim kupcima, a susedna Hrvatska će to omogućiti tek za sedam godina od dana prijema u EU, ako i tada ne bude tražila i dobila produžetak zabrane prodaje tog prirodnog agrarnog i nacionalnog resursa. ● Zašto je Srbija prihvatila ranije? - To treba pitati one koji su pot-pisali i pozvati ih na odgovornost, kao i one koji su ispregovarali sistem smanjenja carinskih stopa u periodu koji je objektivno pred-stavljao period koji nije odgovarao srpskoj privredi i poljoprivredi. Takođe, mislim da deo odgo-vornosti snosi i EU zbog toga što je primenu tog sporazuma uslovljavala i političkim ustupcima vezanim za područje Kosova i Metohije. To je jedinstven slučaj u procesu pridruživanja tranzicionih država EU i to se sada vraća kao bumerang celokupnoj svetskoj zajednici. Posebno treba skrenuti pažnju, da i kada nova zemlja bude primljena u „punopravno“ članstvo, to je pod znakom navoda jer, recimo farmeri u Hrvatskoj i posle njenog prijema u članstvo EU nemaju isti nivo subvencija kao farmeri starih 15 članica EU. I neće ih imati ni posle 1. januara 2015. već će dobiti verovatno umanjene subvencije za 30 odsto u ovom sedmogodišnjem budžet-skom ciklusu do 2020. To čeka i nas kad budemo pristupili EU u 2020. ili 2024, sasvim je svejedno. ● Ima li država mehanizama da eventualno smanji taj negativni uticaj na poljoprivredu i poljopri-vredne proizvođače? - Teško u ovoj finansijskoj situaciji, kada Srbija ne ispunjava ni obave-zu da u agrarni budžet izdvaja za-konom propisanih pet odsto od ukupnog budžeta. Nakon, ovih poplava i verovat-nog rebalansa budžeta ne očekujem da će se u agrarni budžet izdvojiti čak ni 3,80 ili 4,08 odsto ukupnog budžeta. ● Da li dosadašnji politički ambi-jent pogoduje razvoju poljopri-vrede i sela u Srbiji? - Mislim da je Srbija zrela za promenu političkog sistema, jer političke elite poslednjih 16 godina imaju ’pokidane’ veze sa narodom. Ovo je kvazi demokratija, imajući u vidu da liste kandidata sastavljaju lideri političkih stranaka. Frapan-tan primer političke i društvene ne-odgovornosti svih pozicionih i opo-zicionih stranaka u periodu posle 2000. jeste činjenica da na listama praktično nemate poljoprivrednika, izuzimajući Marijana Rističevića – ukoliko je i on poljoprivrednik? U sazivu ovog i prošlog parlamenta nije ih bilo, a poljoprivrednici čine 11 odsto biračkog tela i njima bi tre-balo da pripadne 27-28 poslaničkih mesta ukoliko bi oni glasali samo za kandidate njihove ’seljačke’ stranke. Potpuno bi drugačiji odnos prema poljoprivredi i selu bio kada bi poljoprivrednici, a posebno kada bi stanovnici ruralnih područja, gla-sali samo za svoje kandidate. Ovako u parlamentu imamo vrlo izražene procese beogradizacije i novosadi-zacije, i totalno zapostavljanje svih drugih područja. To je jedan disba-lans koji će skupo da nas košta u strateškom pogledu. Morao bi da se vrati izbor poslanika neposredno od naroda, a ne za političke liste, jer se iza manje ili više (ne)uspešnih li-dera kriju i mnogi koji nikad ne bi bili na lista-ma kad bi se narod pitao, niti bi bili izabrani. Tako se dešava da poslanici različitih po-litičkih opcija, bilo da su pozicioni ili opozicioni u parlamentu, imaju bitno divergentne stavove po istim agrarnim i ruralnim pitanjima i ako su sa istog područja. Naročito kada se radi o genetički modifi-kovanim organizmima. Biće vrlo interesantno da čujemo argumente političara, koji su se eventualno „obećali nekome za nešto“, kako će se izjasniti oko najavljene promene zakona o genetički modifikovanim organizmima iz 2009, posebno što su od 168 skupština opština i gra-dova, njih 110, koje zauzimaju 70 odsto ukupne teritorije i gde živi preko 85 odsto ukupnog stanov-ništva, donele deklaraciju protiv promene zakona o GMO. ● Mislim da je Srbija zrela za promenu političkog sistema, jer političke elite poslednjih 16 godina imaju ’pokidane’ veze sa narodom Država praktično stimuliše samo registrovana poljoprivredna gazdinstva da se osiguraju, jer pokriva deo premije koju ti poljoprivrednici plaćaju. Međutim, pitanje je da li svaka premija obuhvata i štete od poplava, erozije, odnosno klizišta. Po pravilu to je predmet dodatnog osiguranja, a tu je i razlika u pristupu osiguranju poljoprivrede kod osiguravajućih kuća, čak i inostranih koje se na našem tržištu ne ponašaju kao i u zemljama gde su centrale njihovih kompanija. Iznenađujuća je činjenica da naše osiguravajuće kompanije ne osiguravaju plastenike, što je nonsens da država finansira podizanje plastenika, a da ne možete da osigurate tu proizvodnju i objekte. Takođe, ne osiguravaju košnice pčela. Svedoci smo da je u ovim poplavama značajan broj košnica pčela odnet u bujičnim vodotokovima i da je praktično uništen dobar deo pčelinjih društava. Biće interesantno da čujemo argumente političara oko promene zakona o GMO
- 19. 19 BIZLife portal događaji // ekonomija // vesti... BIZLIFE BIZLIFE PORTAL
- 20. ISTRAŽIVANJE Šta savremeni kupci žele? 20 BIZLIFE ISTRAŽIVANJE Uprkos primetnom trendu povećanja nivoa angažovanosti maloprodavaca i proizvođača robe široke potrošnje na društvenim mrežama, smatramo da nisu dovoljno iskoristili sve prednosti sopstvenog prisustva na njima Istraživanje Pricewaterhouse- Coopers Srbija ukazuje na to da su maloprodavci i proizvođači potrošne robe dugo inovacije u svojim poslovnim modeli-ma fokusirali na unapređenje procesa i efikasnosti, kao što su unapređenja u procesu nabavke ili smanjenje troškova radne snage. Ali, da bi se uspelo u današnjem vremenu i današnjem okruženju, male inovacije i unapređenja u procesu nabavke ne mogu diferen-cirati maloprodavca. 6. SVEPRISUTNOST FAVORIZOVANIH MALOPRODAJNIH BRENDOVA Kupci današnjice više nisu vezani za statične kompjutere i sporadič-no prisustvo na internetu kada su kod kuće ili na poslu. Kroz različite vidove tehnologije, kupci su danas konstanto on-line. Upravo zato se od maloprodavaca i proizvođača robe široke potrošnje očekuje da po svakom kanalu prodaje imaju konstantno obezbeđenu ponudu robe ’24-7’, non-stop. Čak i više od toga, od njih se očekuje puna angažovanost u interakciji sa kup-cem, bilo da je to fizički u radnji ili preko društvenih mreža, e mail-a, telefona ili on-line kupovine. Istina je da kupovina u rad-njama i dalje ima svoj primat, obzirom da kupci mogu odmah po kupovini dobiti robu, mogu isprobati i osetiti proizvod, pa time i budu sigurniji u kvalitet i održivost samog proizvoda. Ipak, realnost je takva da će perspektiva radnji biti njihov sve manji broj i SAVREMENI MALOPRODAJNI MODEL (III DEO) TEKST: Veronika Tasić Vušurović menadžer u odeljenju za Menadžment konsalting Slađana Spasojević Milošević, viši konsultant u odeljenju za Menadžment konsalting Upravljanje portfolijom maloprodajnih objekata mora biti podignuto na nivo strateških odluka Kada su suočeni sa zatvaranjem radnje brenda od interesa, većina kupaca ostaje verna brendu Šta biste radili kada bi vaš favorizovani maloprodavac zatvorio lokalnu radnju koja vam je od interesa? 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% Pronašao bih sledeću najbližu radnju i tamo bih kupovao Počeo bih/ više bih kupovao preko web sajta kompanije Pronašao bih lokalnu radnju alternativnog maloprodavca koji prodaje slične proizvode Pronašao bih web sajt alternativnog maloprodavca koji prodaje sličnu robu Otišao bih na društvene mreže i otpočeo/ pridružio se diskusijama na temu zatvaranja Generalno bih trošio manje na taj tip proizvoda 59% 44% 42% 21% 11% 9% Uzorak: 14, 734 Izvor: PwC Global Total Retail Survey 2013
- 21. Elektronika i garderoba najviše kupovane kategorije proizvoda preko društvenih mreža Da li ste koristili društvene mreže za analizu ili kupovinu sledećih kategorija proizvoda? Izaberite sve što je aplikativno. 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% Savremen pristup BIZLIFE 21 ISTRAŽIVANJE sve manja veličina, kao i da će one biti sve više salonskog ili izložbe-nog tipa, opremljene sa targetira-nim asortimanom robe prilagođe-nim geografskim i demografskim karakteristikama lokacije. Prema našem istraživanju, kada su suočeni sa zatvaranjem radnje brenda od interesa, većina kupaca ostaje verna brendu ili prona-laskom sledeće najbliže radnje brenda od interesa ili većom kupovinom preko zvaničnog sajta kompanije. Ukoliko sledeća radnja koja je na raspolaganju nije dovoljno blizu, ili ukoliko web sajt nije dovoljno atraktivan za upo-trebu, tek onda će se kupci okre-nuti konkurentskim brendovima. Upravljanje portfolijom malo-prodajnih objekata bi trebalo da bude deo strateškog odlučiva-nja. Zatvaranje objekta, pa čak i njegovo otvaranje, je tip odluke koji svakako ima uticaja na kupce, puni naslove u novinama i odzva-nja u samoj organizaciji kompanije. Određeni malo-prodavci su u težnji da budu sveprisutni unapredili tehnologiju koju imaju u postojećim objektima i pronašli nove varijante fizičkih objekata, koji su manji po površini, a lokacijski bolje pozicionirani i opremljene predefinisanim asortimanom robe za objekat poput kioska ili dnev-no- prehrambeni tip objekta. Određeni broj njih je čak otišao toliko daleko u težnji za sveprisutnošću da je proširio svoje maloprodajno poslovanje i izvan maloprodaje. Tako je Walmart, uz određeni broj drugih maloproda-vaca prehrambene robe, krenuo i putem biznisa zdravstvenog osi-guranja nudeći kliničko medicin-ske i usluge apotekarskog biznisa. Tesco u Velikoj Britaniji i HEMA u Holandiji su krenuli sa prodajom turističkog, auto i zdravstvenog osiguranja u svojim radnjama širom zemlje, osnaženi podrškom osiguravajućih kompanija. U suštini, koji god tip usluge bio dodatno u ponudi, realnost je ta-kva da veliki i jaki maloprodavci, poput Walmarta i Tescoa, mogu sebi da dozvole da prodaju na-izgled nepovezane tipove proizvo-da i usluga pod svojim okriljem, a da time ne ugroze snagu brenda, već upravo suprotno, ojačaju ga. 7. PUNA ANGAŽOVANOST NA DRUŠTVENIM MREŽAMA Prisutnost na društvenim mre-žama je deo kulturnog fenomena današnjice. Upravo zato, globalni kupci podrazumevaju prisutnost i potpunu angažovanost favorizova-nih maloprodavaca na društvenim mrežama, sa kojima će biti u mogućnosti interakcije uvek kada njima to odgovara. Ova situacija može delovati kao obeshrabrujuća situacija za maloprodavce, ali je u stvari ogro-man potencijal koji samo čeka da bude iskorišćen. Društvene mreže omogućavaju kompanijama da kreiraju osmišljena i povezana iskustva za svoje dugogodišnje, ali i za potencijalne kupce. Čak je 59 odsto globalnih ispitanika reklo da je otkrilo brend ili maloprodavca sa kojim ranije nije bio upoznat ili ranije nije imao interesa za njim, upravo preko društvenih mreža. Društvene mreže predstavljaju mesta gde može da se napravi najveća povezanost sa kupcem. Upravo zato, umesto da odrađuju minimum kada je o angažovanosti na njima reč, maloprodavci mo-raju zaista da investiraju u svoje prisustvo na njima. Kupci proizvode mogu da kupe na različite načine, odnosno kupo-vina proizvoda preko društvenih medija, iako bitna, nije ono na šta se primarno stavlja akcenat kada je o njima reč. Suština je u entuzijazmu koji kupce motiviše da se vežu, komen-tarišu i utiču na samu promenu. Iako je veliki broj kompanija ušao u arenu društvenih mreža, veliki broj njih je uvideo i da nije dovoljno samo otvoriti stranu na Facebo-oku, nalog na Twitteru ili kreirati snimak na Youtubeu. Kompanije zaista moraju da razmisle o investi-ranju u svoje prisustvo na društve-nim mrežama kao u putovanje ka pravom zadovoljenju kupaca, ali i povećanim internim koristima. Uprkos primetnom trendu povećanja nivoa angažovanosti maloprodavaca i proizvođača robe široke potrošnje na društvenim mrežama, smatramo da nisu dovoljno iskoristili sve prednosti sopstvenog prisustva na njima. Naime, tipičan primer strategije angažovanosti maloprodavca na društvenim mrežama je, neizne- ’Back office’ mora da prati dinamiku koju nameću kupci Savremeni maloprodajni model poslovanja mora da bude baziran na adekvatnoj direkciji (’back-office’) i maloprodajna mreža na (’front-office’) tehnologiji, odnosno na tehnološkoj strukturi koja će moći da prati organizacione promene, meri performanse i daje realan, u svakom momentu dostupan, uvid u stanje zaliha i lanac nabavke koji će na taj način uspeti da reflektuje šta kupac želi, kao i gde i kada želi da mu proizvod bude dostavljen. Potrošna elektronika i kompjuteri Odeća i obuća Knjige, muzika, filmovi, video igrice Kućni aparati Zdravlje i lepota (kozmetika) Nakit/satovi Igračke Nameštaj Prehrambena roba Sportska oprema Uradi sam/kućna unapređenja 55% 54% 48% 35% 32% 25% 24% 21% 19% 17% 17% Uzorak: 9.476 Izvor: PwC Global Total Retail Survey 2013
- 22. analitika Savremeni model poslovanja zahteva i mehanizam za obezbeđivanje maksimalne iskoristivosti širokog spektra podataka i informacija koje se dobijaju kroz analitiku o kupcima, a koja će iz dana u dan postajati samo još veća i impresivnija. 22 BIZLIFE ISTRAŽIVANJE nađujuće, ogledalo tradicionalne marketing strategije: ’emituj’ novi proizvod kroz kanale društvenih mreža i medija informisanja, pošalji promocije i kupone, prikupi podat-ke o relativnoj uspešnosti lansira-nog proizvoda, i onda, na kraju, ali ne manje bitno, izanaliziraj i adre-siraj sve individualne komentare, primedbe, žalbe, predloge. Smatramo da bi maloprodavci trebalo da pristupe ovim akcijama obrnutim redosledom. Naime, pravo iskorišćenje moći društvenih mreža jeste u osluškivanju komen-tara kupaca o sličnim brendovima i proizvodima; transformisanju dela tih komentara u podatke koji su iskoristivi za akciju; korišćenju tih podataka kako bi se podstakle nove ideje o nekim novim proizvo-dima; komuniciranju sa kupcima putem društvenih mreža kako bi se videlo šta oni misle o tim idejama; i na kraju, ’emitovanju’ novoizabranog proizvoda. 8. TRANSPARENTAN UVID U REALNO STANJE MALOPRODAJNIH ZALIHA Kada je reč o transparentnom uvidu u stanje zaliha po svim kanalima prodaje, na kojem kupci sve više insistiraju, maloprodavci se suočavaju sa potrebom merenja isplativosti pružanja uvida u svoje procese nabavke, distributivne mreže i dinamike dopunjavanja robnih stanja. Iako na prvi pogled deluje neisplativo, realnost je takva da bi ipak moglo biti. Naime, prilikom proveravanja stanja zaliha određene robe na određenim lokacijama (radnjama, skladištima i slično), kupci će doprineti sa još novih podataka o svojim potrošačkim preferencama. Što više informacija o preferenci-jama kupca prilikom kupovine, što više maloprodavci znaju ko je njihov kupac, šta želi, kada to što kupuje želi i gde, to je maloprodavac u boljoj poziciji da na zahteve kupca brže i bolje reaguje, a time doprine-se i povećanju svoje krajnje zarade. Iako kupac s pravom misli da je obezbedio uslugu od strane malo-prodavca i da je njegova potreba zadovoljena, zahtevi za uvidom u realno stanje zaliha malopro-davaca u stvari predstavljaju još jedan momenat dobijanja dodatnih informacija o kupcu koje kasnije mogu da se materijalizuju. Ovaj specifični zahtev kupaca se predominantno odnosi na potrebu vremenske usaglašenosti kom-panijskih funkcija podrške (’back office’) sa dinamičnim zahtevima kupaca. Za mnoge maloprodavce ovo će podrazumevati značajna unapređenja tehnologije praćenja, skladištenja i distribucije kroz svoju maloprodajnu mrežu. Ono što bi svakako bila pozitiv-na strana obezbeđivanja on-line uvida kupcima u realno stanje zaliha u svakom momentu je i to što bi se obezbedilo i bolje i brže odlučivanje u celom lancu nabavke i distributivne mreže. Povraćaj robe, na primer, je kla-sičan primer velike glavobolje na mnogim anketiranim teritorijama. Tako je u modnoj industriji povra-ćaj robe od više od 50 odsto kuplje-ne nešto što je uobičajena situacija u Nemačkoj, na primer. Ti proble-matični kupci i njihove preferencije prilikom kupovine bi na ovaj način mogle da budu praćene. Isto kao što bi se tim kupcima omogućilo da pronađu ono što bi želeli, tako bi se isto moglo obezbediti i identifiko-vanje i praćenje takvih kupaca za potrebe kompanije. Drugim rečima, obezbeđivanje sistema upravljanja zalihama koji daje kupcu uvid u realno stanje u svakom momentu, može doprineti promociji efektivnosti poslovanja i preciznijim i efika-snijim procesima lanca nabavke i distributivne mreže. ● Transparentan uvid u stanje zaliha je kupcima bitniji od tehnologije koja se koristi po radnjama Koja od sledećih tehnologija bi doprinela tvom boljem utisku o kupovini? 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% Mogućnost brze provere stanja zaliha po radnjama Wi-Fi u radnji koji je brz i jednostavan za konektovanje Plaćanje prodajnom asistentu bez odlaska na kasu Prodajni asistenti sa tabletima za brzo pokazivanje drugih alternativa Korišćenje mobilnog telefona za plaćanje Plaćanje kroz aplikaciju radnje Ništa od ponuđenog 46% 31% 27% 23% 21% 20% 20% Uzorak: 15,080 Izvor: PwC Global Total Retail Survey 2013 Preispitajte i investirajte u svoje prisustvo na društvenim mrežama
- 23. Želje naduvale kredite Bankarski sektor imao visok tržišni rast kredita, jer su mnoge banke želele da tržište osvoje u što kraćem roku BIZLIFE 23 INTERVJU Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit banke Prema raspoloživim poda-cima u Srbiji se procenat nenaplaćenih kredita kreće oko 22 odsto i u poređenju sa zemljama u regionu to su najlo-šiji podaci. O problemu nenapla-tivih kredita razgovarali smo sa Dejanom Janjatovićem, članom Izvršnog odbora ProCredit banke. „Činjenica je da je bankarski sektor imao visok tržišni rast kre-dita, jer su mnoge banke želele da tržište osvoje u što kraćem roku. Tada se preuzima veći rizik ili se ide sa izuzetno niskim kamatama, a banka zna da će u dužem periodu raditi sa gubitkom. To se sa krizom i desilo, sav taj neutemeljeni rast je kasnije došao na naplatu, a srpski bankar-ski sektor suočio se sa velikim pro-blemom nenaplativh kredita (NPL). Prva su stradala mala i mikro preduzeća, jer imali su problem sa otplatom, ali kako se kriza razvijala dolazili su pod udar sve veći i veći, pa i mnoge velike kompanije. Naš pristup je bio konzervativan. To je značilo dobru proveru proizvodnih i kreditnih sposobnosti klijenata i to u dužem periodu, zatim njihovih planova, ali i praćenje realizacije kredita i stručna savetodavna poli-tika”, objašnjava naš sagovornik. Janjatović posebno ističe grešku velikih kompanija koje su se 'pre-investirale'. Uzimale su kredite i finansirale druge projekte, ali nisu mogli da generišu nivo prihoda koji bi bio dovoljan za otplatu uzetih kredita. Osnovna delatnost nije mogla sve da podmiri. Na tadašnju brzinu i visinu odo-bravanja kredita, prema njegovim rečima, uticao je optimizam koji je postojao u godinama pre krize, kako će privredni rast trajati mnogo duže i sa još većim stopama, pa će preduzeća moći te investicije da valorizuju i ostvare nivo aktivnosti koja će omogućiti nesmetanu otplatu Mnogi dužnici zajedno sa bankama rade restrukturiranje kredita, koje može da pomogne da se iz dugovanja izađe kredita. To se nije desilo. Visoko i brzo zaduživanje u kratkom roku i investicije u delatnostima koje nisu osnovne, i često neiskusan ili loš menadžment, doveli su do toga da dugovi postanu previsoki. „Postoji i odgovornost banaka, jer nisu bile dovoljno obazrive u pro-ceni kreditnog rizika. Bankarstvo je risk menadžement i ono podrazu-meva procenu rizika i upravljanje rizikom. U slučaju visokih i brojnih NPL znači da procena rizika nije bila adekvatna i da upravljanje rizicima nije bilo na pravi način. Odgovornost je i na preduzećima koja su uzimala zajmove, a obez-beđenja koja su ponudili za kredite sada se realizuju kako bi banka naplatila dugovanja, što je loše za ta preduzeća”, ocenjuje Janjatović. Mnogi dužnici zajedno sa banka-ma rade restrukturiranje kredita, koje može da pomogne da se iz dugovanja izađe. Janjatović kaže da ta mera definitivno pomaže ukoliko postoje prihodi. U slučaju ProCredit banke čak dve trećine restrukturi-ranih kredita pomaže preduzećima da normalno nastave sa proizvod-njom i razvojem. Pojačana kontrola banke se podrazumeva, jer ako se ne preduzmu adekvatne mere samo preduzeće neće izaći iz problema. ● INTERVJU U slučaju visokih i brojnih NPL procena rizika i upravljanje rizicima nisu bili adekvatni Neadekvatan menadžment Mnoga mala preduzeća su rasla, međutim, vlasnici nisu prepoznali potrebu da istovremeno izgrade menadžersku strukturu koja bi upravljala većim sistemima. Banka ne može da nametne svoja rešenja, sem ako nije ušla u vlasničku strukturu preduzeća ili ukoliko time uslovi reprogram.
- 24. BIZLIFE PORTAL VESTI SRBIJA 1 // Ljiljana Berić član IO UniCredit Banke Srbija Ljiljana Berić imenovana je za člana Izvršnog odbora UniCredit banke. Berić je u UniCreditu odgovorna za Sektor finansija, a na toj poziciji nalazi se od 2009. Svoju karijeru u UniCredit Banci započela je 2002, na poziciji stručnog saradnika za kontroling u okviru Odeljenja kontrolinga. 24 BIZLIFE PORTAL / VESTI SRBIJA 2 // Enrico Verdoscia član IO UniCredit Banke Srbija Izvršnom odboru UniCredit banke pridružio se i Enrico Verdoscia, zadužen za Sektor korporativnog i investicionog bankarstva. Verdoscia je preuzeo odgo-vornosti od Branislava Radovanovića koji je uspešno vodio Sektor od 2007, a koji je svoju karijeru nastavio izvan UniCredita. Karijeru u UniCreditu započeo 1985. godine, pridruživši se Odeljenju za kreditna odobrenja Banke di Roma. Od 2010. bio je na poziciji direktora za Finansiranje trgovine i Strukturirane trgovine i finansiranja izvoza u okviru Divizije za Centralnu i Istočnu Evropu. Lidl dolazi u Kruševac Milijarda za modernizaciju Strateško partnerstvo Partner Železare ponovo iz SAD? Stiže finski Lindstrom Pogon za prečišćavanje Trgovinsku ponudu Kruševca uskoro će otpadnih voda obogatiti jedan od najjeftinijih evropskih veleprodajnih objekata kompanije Lidl. Grad je pripremio plansku dokumentaciju, a investitori su zainteresovani za kupovinu zemljišta (greenfiled investicija) i biće zapo-slena lokalna radna snaga. Izvor: B92 U radove na proširenju i modernizaciji beogradskog aerodroma Nikola Tesla biće uloženo milijardu dolara. Plan je da se po mo-delu javno-privatnog partnerstva izgradi treći terminal samo za potrebe nacionalne avio-kompanije, rekonstruiše Terminal I, sagradi druga pista, najveći kargo centar u regionu, kao i novi hotel. Među zainteresovanima su dve kompanije iz Emirata, od kojih je jedna, Arabtek. Među potencijalnim koncesionarima su još i kompanije iz Francuske, Austrije i Rusije. Period koncesije biće stvar dogovora Vlade Srbije i budućeg koncesionara, ali se računa na oko 20 godina. Izvor: RTC/Tanjug Kompanija Delta Holding potpisala je ugovor o strateškom partnerstvu sa konsultantskom kompanijom Ridge Global iz Sjedinjenih Američkih Država. Ugovor su potpisali osnivač i generalni direktor kompanije Ridge Global, Thomas Ridge, i predsednik Delta Holdinga, Miroslav Mišković. Potpisnici su se obavezali da ulože svoj lični autoritet i poslovni potencijal u razvoj poslovanja, ekonomsku i drugu saradnju između Delta holding i velikih poslovnih Sistema iz SAD. Izvor: RTC/Tanjug Železara Smederevo mogla bi uskoro da dobije strateškog partnera i oživi proizvodnju, s obzirom na zainteresovanost američke kom-panije Esmark Steel Group. Vlada Srbije vodiće pregovore o tome da li će eventualno doći do prodaje ili zakupa. Esmark Steel Group je ćerka firma američke Esmark korporacije iz Čikaga, a delegaciju američke kompanije u Železari, pred-vodio je Mark Veland, jedan od prvih izvršnih direktora za proizvodnju US Steel Srbija. Prema tim nezvaničnim informacijama, za preuzima-nje smederevske Železare zainteresovanost su pokazali i britansko-austrijski fond Westvood i ruski UralVagonZavod. Izvor: RTS Finska kompanija Lindstrom, koja se bavi proizvod-njom i održavanjem radne odeće, ove godine otvara predstavništvo i u Srbiji. Ovo će biti 23. zemlja u kojoj Lindstrom plasira svoje proizvode i usluge, koje obu-hvataju nabavku i iznajmljivanje radne odeće, njeno održavanje, transport i zamenu. Novi servisni centar kompanije biće otvoren u Beogradu i zainteresovani korisnici mogu da počnu da koriste usluge Lindstro-ma već početkom ove jeseni. Izvor: RTC/Tanjug Kompanija Nestle Adriatic otvorila je u Surčinu pogon za prečišćavanje tehnoloških i sanitarnih otpadnih voda u koji je investirala skoro 1,2 miliona evra. Pogon omogućava da se nakon proizvodnog procesa u prirodu vraća čista voda i njegov maksimalni kapacitet iznosi 160 kubnih metara dnevno. Otvaranju pogona su prisu-stvovali gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, generalni direktor kompanije Nestle Adriatic Ansgar Bornemann i amba-sador Švajcarske u Beogradu Jean-Daniel Ruch. Izvor: RTC/Tanjug Nove pozicije
- 25. BIZLIFE 25 OKRUGLI STO OKRUGLI STO STOP SIVOJ EKONOMIJI Svest o značaju poreza, kao i posledicama sive ekonomije u Srbiji je jako niska Srbija ima najveći pro-cenat sive ekonomije u Evropi, koji je za oko šest odsto viši od regiona, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministartsvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’. „To ukazuje koliko je naš insti-tucionalni kapacitet da se borimo sa ovom pojavom opao u prethod-noj deceniji“, rekao je Ćorsović i dodao da se ponovo vraćamo na poziciju iz 2005. „Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad hoc akcije ne daju dovoljno rezultata. Moraju da se izgrade insititucije“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje insti-tucije koje će se boriti protiv pojave sive ekonomije. Ćorsoviće je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno. Na neophodnost izgradnje insti-tucionalnog kapaciteta i poboljša-nja poslovnog okruženja ukazao je i Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID. „Siva ekonomija je ogle-dalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća siva ekonomija.“ Da je pitanje sive ekonomije i pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan Atana-sijević, predsednik Upravnog odbo-ra NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav građana je jasan – postojanje sive ekonomije nije opravdano. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi prijavilo konkretan slučaj. „Svest o poreskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama koje siva ekonomija nosi“, istakao je Atanasijević. Milojko Arsić, profesor Ekonom-skog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive ekonomi-je povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomi-ja često meša sa poreskim dugo-vima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje. „U 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila je 30 odsto BDP-a, a tokom prošle i ove godine čak je i porasla. Glavni faktor za ovako visoku stopu nisu visoki porezi, već produžena ekonomska kriza, visoka nezaposle-nost kao i odsustvo institucionalnog napretka“, rekao je Arsić i dodao da su procene sive ekonomije i u na-juređenijim zemljama orijentacione. Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomi-ju, finansije i administraciju (FEFA), poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju. Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. „U Srbiji se na porez gleda kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi u Srbiji nisu tako visoki u odnosu na Evropu. ● Porez kao kazna Strateška igra „Siva ekonomija predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje sive ekonomije“, istakao je Milojko Arsić. Crno tržište „Prošle godine budžet Srbije ostao je bez 20 milijardi dinara od akciza na duvanske proizvode. Tržište je palo za više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20 milijardi su rashodi na plate u državnoj administraciji“, navela je Milica Bisić. tekst: Ivana Lakić foto: Zoran Mrđa U 2012. siva ekonomija u Srbiji iznosila je 30 odsto BDP-a, a tokom prošle i ove godine čak je i porasla
- 26. Komercijalna banka oglasila je prodaju poslovne zgrade u samom centru Beograda po početnoj ceni od 7.592.000 evra. Zgrada u ulici Kralja Petra 19, izgrađena je 1962. godine i ima 5.288 kvadratnih metara na 9,5 ari placa. Pisane ponude u zapečaćenoj koverti mogu dostaviti domaća i strana prav-na i fizička lica do 9. septembra 2014, do 12 sati, i istog dana ponude će biti otvorene. Odluka o izboru kupca zgrade biće doneta najkasnije 30 dana od dana otvaranja ponuda. Izvor: RTC/Tanjug 26 BIZLIFE PORTAL / VESTI REGION Jačanje kapaciteta MAKEDONIJA - Philip Morris International Management SA (PMI) potpisao je ugovor o strateškom partnerstvu sa Tutunskim Kombinatom Prilep (TKP) na osnovu kojeg je, između ostalog, oformljena zajednička firma za ekskluzivnu prodaju brendova ove dve kompanije na makedonskom tržištu. Potpisivanju ugovo-ra u Skoplju prisustvovali su Miroslav Zelinski, predsednik PMI za region istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike i Stacey Kennedy, potpredsednica Philip Morrisa za region jugoistočne Evrope. Izvor: BIZLife Povratak Subwaya HRVATSKA - Najveći franšizni lanac restorana na svetu Subway, ponovo se vraća se na tržište Hrvatske. Lanac brze hrane u potrazi je za primaocima franšize, a prema planovima trebalo bi da bude otvoreno najmanje 22 restorana, i to u gradovima sa najmanje 50.000 stanovnika. Inače, Subway za sada ne planira da se širi u druge zemlje regiona iako je, dugoročno, i to jedan od ciljeva razvoja u ovom delu Evrope. Izvor: B92 KAP prodat za 28 miliona evra CRNA GORA - Kombinat aluminijuma u Podgorici (KAP) prodat je nik-šićkom preduzeću Uniprom d.o.o. za 28 miliona evra, koliko je ta firma i ponudila za imovinu nekada najvećeg crnogorskog izvoznika i privrednog poslodavca. Prema prvobitnom planu, nikšićko preduzeće će u naredne tri godine uložiti u proizvodnju 76 miliona evra i ove godine udvostručiti proizvodnju na 60.000 tona aluminijuma. Dug fabrike se procenjuje na 360 miliona evra. Izvor: Beta BIZLIFE PORTAL VESTI SRBIJA/REGION Komercijalna banka prodaje zgradu Povećanje tržišnog udela Odobren novi kredit TDR, vodeći proizvođač cigareta u jugoistočnoj Evropi, u prošloj godini u Srbiji je ostvario rast tržišnog udela, koji je u 2013. izno-sio 8,7 odsto. Rast je nastavljen i tokom ove godine i iznosi 10,1 odsto, što je najveći tržišni udeo TDR-a od dolaska na srpsko trži-šte. U budžet Srbije TDR uplaćuje oko 53 miliona evra godišnje. „Uprkos krizi i sve nepovoljnijim tržišnim uslovima, TDR je zado-voljan rezultatima ostvarenim na srpskom tržištu u 2013. godini, a trend rasta nastavljen je i u 2014“, izjavio je predsednik Uprave TDR-a, Mato Zadro. Izvor: BIZLife Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupacije Svetske banke, odobrila je kredit od 25 miliona evra kompaniji MK Group u cilju podrške sektoru agrobiznisa u zemlji, otvaranja novih radnih mesta i smanjenja trgovinskog deficita. Kredit će biti upotrebljen za poljo-privrednu opremu i proširenje skladišnih kapaciteta kompanije MK Group, kao i za poboljšanje proizvodnje i ekonomičnosti u njenim članicama - kompanijama Carnex i Sunoko. Izvor: BIZLife
- 27. MOJ POSLOVNI STAV BIZLIFE 27 MOJ POSLOVNI STAV Optimizmom do uspeha Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, u životu i poslu nastupa bez straha, što je taktika koja ga nikad nije izneverila. Na početku svoje karijere osnovao je nekoliko start-up preduzeća, na šta je posebno ponosan. U kratkom intervjuu za BIZLife otkriva i ostale stavke svog poslovnog stava Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke ● Najvažnija reč u biznisu? - Održivost. ● Tim saradnika po vašoj meri? - Pre svega sposoban. ● Koliko su vas funkcije i napredovanje u poslu promenili? - Promenili su me, i pozitivno i negativno. ● Vaši životni i poslovni principi? - U poslu fokusirano. U životu opušteno. ● Koja je vaša slabost kao nadre-đenog? - Ponekad sam previše popustljiv, ponekad nestrpljiv. ● Na šta ste u svojoj karijeri posebno ponosni? - Banka na čijem sam čelu se veoma uspešno razvija. Ponosan sam i što sam na početku karijere osnovao nekoliko uspešnih start-up preduzeća. ● Vaš najveći neu-speh? - Dugo mi je trebalo da prestanem da učim samo na svojim greškama. ● Koje osobine ima vaš idealan poslovni partner? - Posvećen dugoročnom razvoju svog biznisa. ● Taktika koja vas nikada nije izneverila? - Ne strahovati. ● Koliko sati dnevno radite? - Pozicija na kojoj sam podra-zumeva bavljenje poslom i van radnog vremena u užem smislu. ● U čemu je tajna vašeg uspeha? - Optimista sam. ● Da možete da promenite jednu stvar u poslovnoj klimi Srbije, šta bi to bilo? - Da budemo disciplinovaniji i vredniji. Važi i za mene. ● Pozicija na kojoj sam podrazumeva bavljenje poslom i van radnog vremena Dugo mi je trebalo da prestanem da učim samo na svojim greškama
- 28. Nove pozicije 28 BIZLIFE PORTAL / VESTI REGION Smanjen udeo PL izlazi iz kosovske pivare PayPal i u Crnoj Gori Leteći bilbordi Državna mega kompanija Sopstvena valuta? HRVATSKA - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smanjila je svoj vlasnički udeo u hrvatskom koncernu Agrokor sa 8,33 na 2,31 odsto. Nakon uspešnog Agrokorovog zaduživa-nja putem kredita vrednog 485 miliona evra, taj koncern i EBRD redefinisali su međusobne odnose. EBRD će ostati manjinski deoničar u Agrokoru, sa 2,31 odsto udela u vlasništvu, radi dalje podrške uspešnom razvoju kompanije. Izvor: RTC/Tanjug SLOVENIJA - Pivovarna Laško prodala je svojih 57,63 odsto vla-sništva u kosovskoj pivari Birra Peja za 14,75 miliona evra. Kupac je navodno kosovski poslovni čovek Blerim Devolli, vlasnik kompa-nije Globosos. Kupoprodajna cena ne uključuje samo prodaju udela u kosovskoj pivari, već i prodaju obaveza pivare Union prema Birri Peja. Prodavac će 13 miliona evra dobiti u roku od mesec dana, a ostatak kupoprodajne cene u roku od godinu dana. Izvor: SEEbiz CRNA GORA - Nacionalna aviokompanija Montenegro Airlines koja kuburi sa gubicima, našla je novi način zarade - korišćenje svojih aviona kao letećih reklamnih platformi. Tako je svih šest operativnih aviona u floti, sa obe strane prednjeg dela trupa, ispod imena kompanije dobilo i velike reklame. Izvor: VIjesti CRNA GORA - Jedan od najpoznatijih servisa u svetu za plaćanje preko interneta, PayPal, dostu-pan je i u Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo za informaciono društvo i telekomunikacije saop-štilo je da je uvođenje PayPala veoma važno za građane te zemlje, ali i šansa za privrednike da iskoriste sve mogućnosti elektronskog poslovanja i trgovine preko interneta. Izvor: RTC/Tanjug HRVATSKA - Problem angažovanja spoljnih saradnika, takozvani outsourcing, Hrvatska je rešila modelom nazvanim spin-off, kojim će se osnovati novo trgovačko društvo u državnom vlasništvu koje će preuzeti zaposlene javnih i državnih firmi. To znači da će oko 24 hiljade zaposlenih koji u javnim ustanovama rade na pomoćnim poslovima koji nisu osnovna delatnost, biti prebačeno u novo trgovačko društvo u državnom vlasništvu. Osnivanje se očekuje početkom 2015, a procenjuje se da će Hrvatska u prvoj fazi ostvariti uštede od oko 40 miliona evra godišnje. Izvor: BIZLife KOSOVO - Kako navode izvori u kosovskoj Centralnoj banci trenutno se razmatra uvođe-nje sopstvene valute, što bi prema mišljenju eksperata u Prištini doprinelo razvoju mo-netarne politike. Oni, međutim, upozoravaju da bi održavanje stabilnosti takve valute predstavljalo ozbiljan izazov. Izvor: Blic BIZLIFE PORTAL VESTI REGION 1 // Aleksandar Ružević novi generalni direktor Pivare Skopje Novi generalni direktor Pivare Skopje od 1. juna je Aleksandar Ružević. Na ovu poziciju dolazi sa mesta komercijalnog direktora u Coca-Cola Helenic u Ukrajini. Karijeru u kompaniji započeo je 1998. u Srbiji i ostvario je visoke rezultate u razvoju komercijalne mogućnosti organizacije. Za nekoliko godina napredovao je do mesta komercijalnog direktora Coca-Cola HBC za Srbiju i Crnu Goru. 3 // Berislav Horvat na čelu EY Hrvatska Berislav Horvat novi je Country Managing Partner u EY-u Hrvatska (Ernst&Young). Karijeru u EY-u započeo je 2002, gde je još kao asistent radio na poslovima revizije i savetodavnim projektima. Ovlašeni je revizor pri Hrvatskoj revizorskoj komori i član Udruženja ovlašćenih i sertifikovanih revizora u Velikoj Britaniji (FCCA). 4 // Alojzije Jukić predsednik uprave Compinga Mesto predsednika uprave kompanije Comping preuzeo je Alojzije Jukić. Karijeru je započeo i izgradio upravo u IT industriji. Na poziciji generalnog direktora Hewlett-Packard Hrvatska proveo je više od sedam godina, nakon čega preuzima vođenje proizvoda i usluga za velike organizacije za Jugoistočnu Evropu. Poslednje dve godine radio je kao HP-ov razvojni direktor za područje centralne i istočne Evrope. 2 // Vladimir Kristijan novi šef HBOR-a Nadzorni odbor Hrvatske banke za obnovu i razvoj za novog predesnika Uprave imenovao je Vladimira Kristijana. Funkciju je preuzeo 1. juna od Antona Kovačeva koji je na toj poziciji bio od 1993. Kristijan u HBOR dolazi s mesta direktora Sektora za privredu Erste&Steiermaerkische banke.
- 29. Milionski dug stranih partnera Iznos nenaplaćenih potraživanja firmi iz Republike Srpske od njihovih ino-partnera iz godine u godinu bele-ži sve veći rast, a prema poslednjim podacima, premašio je 520 miliona KM, odnosno oko 260 miliona evra. Prema podacima Privredne komore RS iznos nenaplaćenih potraživanja od ino-partnera tokom 2013. uvećao se 23,36 odsto, odnosno za 98,63 miliona KM, i tako dostigao brojku od 520,97 miliona KM. Sličan trend rasta dugovanja koje su firme iz RS zabeležile poslujući sa stranim preduzećima je bio prisutan i u 2012. Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević, rekao je da je u cilju zaustavlja-nja trenda rasta nenaplaćenih potraživanja, Komora poslednjih nekoliko godina za privrednike otvorila mogućnost provere ukupne poslovne sposobnosti strane firme s kojom planiraju poslovnu saradnju. Međutim, firme iz RS su tokom ove godine podnele samo tri zahteva za informacije o bonitetu preduzeća, dok je tokom 2013. izdato 26 takvih potvrda. Izvor: RTC/Tanjug U Sarajevu je potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između kompanija Henkel i HercGradnja, čime su zvanično počele pripreme za izgradnju fabrike Henkel Ceresit u Bileći. Ugovor su potpisali direktor HercGradnje Dragan Aleksić i generalni direktor kompanije Henkel BH Predrag Armuš. Na području opštine Bileća biće izgrađena fabrika Henkel Ceresit u kojoj će se proizvoditi građevinski praškasti proizvodi na bazi cementa za lepljenje pločica i termoizolaciju objekata. „Potpisivanje ovog ugovora ujedno je i potvrda opredeljenja kompanije Henkel za dugoročno ulaganje i razvijanje poslovnih aktivnosti u Bosni i Hercegovini, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo i stvaranje novih poslovnih prilika i partnerstva s domaćim dobavljačima“, izjavio je Armuš. Izvor: BIZLIfe Ispunjeni uslovi Bosna i Hercegovina je ispunila sve uslove da povuče sedmu i osmu tranšu od Međunarodnog monetarnog fonda u ukupnom iznosu od 186 konvertibilnih maraka. Prema rečima ministra finansija Ante Krajine, uslovi su ispunjeni jer su usvojene izmene i dopune zakona kojima se povećavaju akcize na rezani duvan, kao i Zakon o sprečavanju pranja novca. Sedma i osma tranša iznose oko 186 miliona KM, a uz njih bi u junu FBiH mogla da dobije i 200 miliona konvertibilnih maraka brze pomoći MMF za saniranje šteta od poplave. Izvor: RTC/Tanjug Stabilizacija poslovanja BIZLIFE 29 PORTAL / VESTI BIH Nova fabrika Najveća bosanskohercegovačka farmaceutska kompanija Bo-snalijek u 2014. stabilizovala je poslovanje i dobit, posle teške poslovne 2013, koja je bila obeležena borbom za opstanak predu-zeća, saopšteno je iz te kompanije. U prvom tromesečju 2014. ova kompanija je ostvarila neto dobit od oko milion evra, za razliku od istog perioda prethodne godine kada je zabeležen gubitak od 1,4 miliona KM. Izvor: RTC/Tanjug Stalni komitet za finansijsku stabilnost BiH pozvao je banke na jaču kreditnu aktivnost i da, nakon godina dobrih rezultata, pokažu solidarnost sa klijentima i izađu im u susret da obnove imovinu koja je uništena u poplavama i klizištima, izjavio je Moratorijum na kredite? guverner Centralne banke BiH, Kemal Kozarić. Jedna od predloženih mera pomoći je moratorijum ili reprogram kredita pravnim i fizičkim licima koji bi trajao do 30. juna 2015. Tokom moratorijuma ili reprograma, banke ne mogu da naplaćuju naknade za obavljene usluge, niti da ugovaraju kamatnu stopu veću od definisane postojećim ugo-vorom. Obračunata kamata u vreme moratorijuma evidentira se vanbilansno i nakon njegovog isteka pripisuje se glavnici. Ova mera odnosi se na sva fizička i pravna lica pogođena elementarnim nepogodama, koja za to moraju da obezbede odgovarajuću dokumentaciju. Prema Kozariću, procenjuje se da je 20 odsto kreditnog portfolija na ugroženim područjima. Izvor: RTC/Tanjug VESTI BIH BIZLIFE PORTAL 6 // Dubravko Folnović direktor prodaje Dukata Funkciju direktora prodaje Dukat mlečne industrije u Hrvatskoj preuzeo je Dubravko Folnović. S novom funkcijom, Folnović potpuno preuzima odgovornost za sve segmente prodaje Dukata na tržištu Hrvatske, odnosno operativnu prodaju, prodaju velikim kupcima, HoReCa prodajni kanal, naplatu, trgovački marketing i prodaju privatnih robnih marki. Folnović se pridružio Dukat mlečnoj industriji 2008, na poziciji direktora operativne prodaje, nakon čega je preuzeo odgovornost za prodaju velikim kupcima. 2013. postaje generalni direktor za tržište Slovenije. 5 // Henning Tewes predsednik Uprave RTL Hrvatska RTL Grupa imenovala je Henninga Tewesa za novog predsednika Uprave RTL Hrvatska. Tewes će na poziciji koju preuzima 1. jula naslediti Johannesa Zülla. Tewes se RTL Grupi pridružio 2005. Na novu funkciju dolazi sa pozicije direktora Enexa, jedinice RTL Grupe zadužene za razmenu informativnog sadržaja.
- 30. Najskuplji ručak 30 BIZLIFE Novac će i petnaestu godinu za redom biti dodeljen dobrotvornoj ustanovi Glide FORTUNE 3. jun 2014. www.fortune.com Na rang listi najvećih U FOKUSU STRANIH MEDIJA američkih kompanija Fortune 500, ove godi-ne je 24 koje na mestu direktora imaju ženu. Iako brojka predstavlja najveću od kada je Fortune započeo sa prikupljanjem podataka o polu direktora 1998. godine, predstavlja tek 4,8 odsto od ukupnog broja direktora na prestižnoj listi. Pre 16 godina na čelu najboljih kompanija nalazila se tek jedna žena, a 2009. bilo ih petnaest, dok je njihov broj dve godine kasnije počeo da opada. Ovogodišnja lista sadrži šest novih imena kada je ’nežniji’ pol u pitanju, od kojih će dve morati da se izbore sa velikim korporativ-nim krizama u svojoj prvoj godini na mestu generalnog direktora. Marry Barra došla je na čelo General Motorsa u januaru ove godine i trenutno se suočava sa opozivom miliona vozila proizve-denih 2005. usled problema sa pa-ljenjem. Lynn Good, direktor Duke Energy, došla je na rukovodeću poziciju prošlog avgusta i sada se suočava sa najvećom ekološkom krizom u poslednjih 100 godina koliko kompanija i postoji. Na ovogodišnjoj listi primetno je da nedostaje jedna od naj-moćnijih žena kada su u pitanju tehnološke kompanije. Po prvi put nakon devet godina Yahoo se nije našao na listi Fortune 500, a Marissa Mayer je nakon debitovanja 2013. ove godine već ispala sa liste. Dok žene čine tek mali proce-nat direktora sa prestižne For-tune liste, situacija u američkim kompanijama čini se da je nešto bolja nego u drugim zemljama. Uprkos brojnim pokušajima i pod-strecima da žene zauzmu vodeće položaje u kompanijama, u Skan-dinaviji žene se nalaze na čelu tek tri odsto najvećih kompanija. ● USA TODAY 7. jun 2014. www.usatoday.com Za ručak sa biznis mogulom Wa-rennom Buffettom ove godine trebalo je izdvojiti 2,16 miliona dolara, suma kojom je Andy Chua pobedio na tradicionalnoj aukciji. Nakon pet dana, minimalne cene od 25.000 dolara i 121 ponude Chua je ponudio najveću sumu, čime je osvojio pravo da po-vede do sedam prijatelja na druženje sa jed-nim od najpoznatijih investitora današnjice. Novac će i petnaestu godinu za redom biti dodeljen dobrotvornoj ustanovi Glide koja pomaže beskućnicima u San Francisku. Od prve aukcije koja je održana 2000. godine do sada, na ovaj način sakupljeno je više od 17 miliona dolara. Chua je peti dobit-nik koji je izdvojio više od dva miliona do-lara za par sati koje će provesti uživajući u odresku sa Buffettom. Dosad najveća suma za priliku da se sedne za sto sa Buffettom plaćena je 2012. i iznosila je 3.456.789 dola-ra, što je najskuplji dobrotvorni atikal ikada U FOKUSU STRANIH MEDIJA Ovogodišnja lista sadrži šest novih imena kada je ’nežniji’ pol u pitanju Top pet 1. Mary Barra – General Motors (7. mesto Fortune 500 liste) 2. Margaret Whitman – Hewlett-Packard (17. mesto Fortune 500 liste) 3. Virginia Rometty – International Business Machines (23. mesto Fortune 500 liste) 4. Patricia Woertz – Archer Daniels Midland (27. mesto Fortune 500 liste) 5. Indra Nooyi – Pepsi Co (43. mesto Fortune 500 liste) Mary Barra, direktor General Motorsa Istorijski maksimum
- 31. BIZLIFE 31 U FOKUSU STRANIH MEDIJA Chua je peti dobitnik koji je izdvojio više od dva miliona dolara za par sati sa Buffettom Nova revolucija? CNN MONEY 16. jun 2014. www.money.cnn.com PayPal napravio je revoluciju kada je u pitanju kupovina preko interneta, ali Klarna je sledeća velika stvar u sferi internet plaćanja, smatra Michael Moritz, poznati investitor. Njegova kompanija Sequoia Capital, poslednjih nekoliko godina ulaže milione u Klarnu. Moritz je impresioniran kako ova švedska tehnološka kompanija pojednostavljuje proces online tran-sakcija, izbegavajući lozinke i tradicional-no spori proces registracije korisnika. „U transakcije ove vrste ulažemo još od '90-ih godina. Jedan smo od ranih investito-ra PayPala, ali to je bilo pre skoro 15 godina, a svet se kreće dalje i menja, naročito sa po-javom mobilnih uređaja. To je novi prostor koji treba osvojiti“, navodi Moritz. Klarna je obradila preko 150 miliona tran-sakcija u Nemačkoj, Švedskoj, Norveškoj i Fin-skoj. Kompanija planira u narednim mesecima da se proširi i na tržište Velike Britanije, ali još uvek se ne pominje kada bi mogla da stigne i na prostore Sjedinjenih Američkih Država. Suosnivač i direktor švedske kompanije, Se-bastian Siemiatkowski, navodi da se korisnici retko odlučuju na kupovinu putem mobilnih uređaja. „Od stotinu ljudi koji će kliknuti ’kupi’ na svom mobilnom telefonu, tek troje će finalizovati kupovinu.“ Cilj Klarne je da se približi na jedan klik od kupovine. Za sada su smanjili proces registracije e-trgovine tražeći od korisnika da unesu samo e-mail adresu i poštanski broj, dok servis ostale informacije popunjava automatski. Pored jednostavnosti Klarna pruža i različite mogućnosti plaćanja, a zanimljivo je da postoji i opcija odloženog plaćanja od 14 dana koja korisnicima omogućava da prvo dobiju naručenu robu, nakon čega će izvršiti i novčanu transakciju. ● Cilj Klarne je da se približi na jedan klik od kupovine Pobedničke ponude 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 25.000 $ 18.000 $ 25.000 $ 250.100 $ 202.100 $ 351.100 $ 620.100 $ 650.100 $ 2.110.100 $ 1.680.300 $ 2.626.311 $ 2.626.411 $ 3.456.789 $ 1.000.100 $ 2.166.766 $ prodat na eBay-u. Za astronomske cene na tradicio-nalnoj aukciji zaslužna je humanitarna organizacija, bar prema mišljenju glavnog čoveka Berkshire Hathaway-a, jer „niko ne ulaže novac bolje od Gli-de- a“ koji više od pet de-cenija pruža ljudima nadu. Pobednici aukcija pohvalili su Glide, ali su jasno nazna-čili da je Buffett razlog zašto su potrošili novac. Guy Spier, investitor koji je 2007. platio 650.100 dolara za ručak sa Buffettom napisao je i knjigu koliko mu je par sati koje je proveo sa poslovnim mogulom pomoglo da izmeni pristup investiranju. Pobednici aukcije najčešće ostaju anonimni. Među onima koji su imali priliku da podele ’parče hleba’ sa Buffettom je i Ted Wes-chler koji je potrošio više od pet miliona dolara što mu je dve godine za redom obezbedilo ručak sa investito-rom koji ga je 2012. i angažovao kao jednog od investicionih menadžera Berkshire Hathaway-a. ● Tehnološki investitor Milionski odresci Moritz, nekadašnji član borda direktora kompanije Google, jedan je od ranih investitora u ovu tehnološku kompaniju, a sredstva je uložio i u deonice giganata kao što su LinkedIn, Yahoo i PayPal. U Silikonskoj dolini poznat je po investiranju u perspektivne start-up kompanije. Pobednici aukcije obično obeduju u njujorškom restoranu Smith & Wollensky koji donira najmanje 10.000 dolara svake godine organizaciji Glide kako bi bio domaćin tradicionalnog godišnjeg ručka.