10 Years of Serbian Police Union

POLICIJSKI
SINDIKAT
SRBIJE
godina
10

2 OSNIVANJE, RAZVOJ, AKCIJE I OSTVARENJA
www.policijskisindikatsrbije.org.rs

3POLICIJSKI SINDIKAT SRBIJE
1. Zašto je formiran PSS.................................................................................................... 4
2. Osnivanje i razvoj PSS-a ............................................................................................... 5
3. Dug i trnovit put.............................................................................................................. 7
4. Međunarodna saradnja PSS-a ...................................................................................... 8
5. Međunarodni projekat: Očuvanje bezbednosti u Evropi .......................................... 11
6. Izborna skupština PSS-a: Policija služi narodu......................................................... 14
7. Proces kolektivnog pregovaranja .............................................................................. 16
8. Drugi po redu PKU ....................................................................................................... 20
9. Prvi štrajk glađu u istoriji srpske policije .................................................................. 23
10. Saradnja sa drugim sindikatima ............................................................................... 25
11. Sedište PSS-a ............................................................................................................ 26
12. Zaključak: Idemo dalje ............................................................................................. 28
13. Prilozi .......................................................................................................................... 30
13.1 Rešenje o članstvu PSS-a u Evropskoj policijskoj uniji (EPU) ............................ 30
13.2 Rešenje o reprezentativnosti PSS-a ...................................................................... 31
13.3 Obaveštenje MUP-a o Odluci Vlade R. Srbije za preduzimanje aktivnosti za
zaključivanje kolektivnog ugovora o dopuni Posebnog kolektivnog ugovora za
državne organe ......................................................................................................... 32
13.4 Obaveštenje MUP-a i Odluka Vlade R. Srbije o formiranju pregovaračkog tima
za izradu Posebnog kolektivnog ugovora za policijskih službenike ................... 33
13.5 Dogovor o PKU ........................................................................................................ 35
13.6 Sporazum sa MUP-om (11/6/2011) ........................................................................ 36
13.7 Rešenje za formiranje komisije za mirovno rešavanje radnih sporova .............. 37
13.8 Sporazum sa MUP-om (10/10/2011) ...................................................................... 38
13.9 Sporazum sa MUP-om (21/01/2013) ...................................................................... 41
14. Rešenje o reprezentativnost ..................................................................................... 45
14.1 Sporazum o produženju roka važenja PKU-a ....................................................... 47
14.2 Pismena potvrda NSP-a o PSS-ovom iniciranju saradnje i zajedničkog delovanja .49
14.3 Zajedničko saopštenje PSS i NSP .......................................................................... 50
14.4 Rešenje MUP-a o osnivanju Posebne radne grupe za kolektivno pregovaranje .51
14.5 Kopija Saopštenja PSS-a povodom ne pristupanja potpisivanju novog PKU-a .55
14.6 Dopis MUP-a povodom Urgencije Premijera R. Srbije ........................................ 58
14.7 Zajednička izjava MUP-a i PSS-a ........................................................................... 59
14.8 Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za policajske službenike ....................... 60
14.9 Članovi upravnog odbora ....................................................................................... 62
15. Lista sindikalnih jedinica i grupa ............................................................................. 64
SADRŽAJ

OSNOVNI FAKTORI KOJI SU DOPRINELI FORMIRANJU
POLICIJSKOG SINDIKATA SRBIJE (PSS):
Život građana Srbije, a naročito nas zaposlenih u policiji, obeležen je posledicama svega
lošeg što nam se dešavalo u regionu poslednjih dvadeset i pet godina.
Povećanje koeficijenata, plaćeni noćni rad, državni praznici i vikendi, kao i dugo najavlje-
ne sistematizacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova R. Srbije ostali su iluzija i neispunjeno
obećanje, dok su teško materijalno stanje policijskih službenika i nepostojanje elementarnih
uslova za obavljanje redovnih dužnosti sumorna slika današnjice.
Bilo je krajnje neophodno nešto učiniti i na poboljšanju starešinskog kadra. Moralo se
ustanoviti ko je ta lažna elita koja rukovodi! Ima raznih vajnih stručnjaka, koji su postavljeni
na rukovodeće funkcije ne zato što su kvalitetni i stručni, već zato što su poslušnici koji
grade „karijeru“ ili najbliži rođaci raznih moćnika. I to ne bi bio problem da njihov karijerizam
ne dolazi u direktan sukob sa osnovnim ljudskim, građanskim i radnim pravima policijskih
službenika.
Moralo se stati na put surovim i nepravednim metodama vrednovanja rada, kršenju
osnovnih prava zagarantovanih Zakonom o radu, ali i stupiti u odbranu sopstvenog dosto-
janstva, kako bi se jednom za svagda zasluženo oslobodili epiteta korumpiranog činovnika.
A da bi ostvarili ovaj dugo iščekivani cilj, zaposlenima u policiji bio je potreban sindikat koji
će se požrtvovano boriti za njihova prava, sa pretenzijom da bude socijalni partner sa po-
slodavcem u pregovorima.
Za ostvarivanje bolje organizacije posla, plaćanja prekovremenog rada u skladu sa zako-
nom, ali i tretmana ekvivalentnog izlaganju opasnosti koje naš posao podrazumeva, potreb-
na je istinska saradnja sa Ministarstvom, utemeljena na načelima dvosmerne komunikacije,
komunikacije između poslodavca i jakog sindikata, Policijskog sindikata Srbije, sindikata
zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.
UVEK ZA NAROD - UVEK UZ NAROD
PAROLA PSS-a:

OSNIVANJE I RAZVOJ
POLICIJSKOG SINDIKATA SRBIJE
Policijski sindikat Srbije zalaže se za poboljšanje uslova rada svih zaposlenih u
MUP-u, a osnovni ciljevi od samog osnivanja su:
»» Povećanje koeficijenta za obračun zarada zaposlenih u MUP-u;
»» Isplata nadoknada zaposlenima po osnovu noćnog rada;
»» Isplata nadoknada za rad tokom državnih praznika i neradnih dana;
»» Izrada i usvajanje novih kriterijuma za sistematizaciju radnih mesta;
»» Primena viših kriterijuma za prijem radnika u policijsku službu;
»» Nabavka adekvatne opreme i uniformi, kao i osnovnih sredstava za rad: računara, te-
lefona, faks i drugih aparata...
»» Imenovanje zaposlenih na rukovodeće pozicije na osnovu objektivnih i profesionalnih
kriterijuma i iskustva, bez obzira na partijsku opredeljenost;
»» Poštovanje prava koja su zagarantovana Ustavom i Zakonom o radu;
»» Uspostavljanje bolje komunikacije sa rukovodstvom MUP-a u cilju boljeg razumevanja
položaja policajaca;
»» Organizovanje aktivnosti koje će poboljšati ugled policije i policajaca u društvu;
»» Stimulativna državna politika prema rešavanju stambenih pitanja pripadnika policije...
Pre tačno jednu deceniju, 3. avgusta
2006. godine osnovan je Policijski sindikat
Srbije (PSS) – prvi reprezentativni i najveći
sindikat u Ministarstvu unutrašnjih poslova
(MUP) Republike Srbije. Osnovna svrha i cilj
ovog sindikata je unapređenje i zaštita eko-
nomskih, socijalnih, profesionalnih, druš-
tvenih, kulturnih i drugih interesa članstva,
kao i borba za interese Sveta rada u celini.
Jedna je od retkih sindikalnih organizacija
u Srbiji koja kadrove obrazuje i usavršava
Nepune tri godine od osnivanja, tačnije 15.
aprila 2009. godine utvrđena je reprezenta-
tivnost PSS1
, koja je 18. aprila 2013. potvr-
đena.2
Podsetimo, sindikalne organizacije u
javnom sektoru reprezentativne su ukoliko
okupljaju minimum 15% zaposlenih u okviru
u Sindikalnoj školi – studijskom programu
Visoke strukovne škole za preduzetništvo.
Neka od mnogih načela prema kojima PSS
deluje su: zaštita socijalnih prava svojih čla-
nova, demokratska zastupanja i uvažavanja
volje članova, nezavisnost od poslodavca,
političkih stranaka i verskih zajednica, jav-
nost rada, solidarnost, poštovanje ljudskih,
građanskih i sindikalnih prava i slobod i dr.
jednog ministarstva. Sticanjem reprezentativ-
nosti sindikalna organizacija postaje nezao-
bilazan činilac pri odlučavanju i ima poseban
uticaj na poslodavca po pitanju kolektivnog
pregovaranja, odnosno određivanju statusa
zaposlenog i uslova rada.
Prvi reprezentativni i najveći sindikat u MUP-u Srbije, upisao svoje ime u
istoriju srpskog sindikalizma izborivši se za pravo kolektivnog pregovaranja i
potpisivanje prvog PKU-a za policijske službenike.
1 Kopija rešenja je u prilogu ovog dokumenta (br.1).
2 Kopija rešenja je u prilogu ovog dokumenta (br.2).

Utvrđivanjem reprezen-
tativnosti PSS-a otpočet je
i socijalni dijalog sa poslo-
davcem, a kao temelj za ovu
vrstu dijaloga u sektoru bez-
bednosti, PSS je po ugledu
na ostale evropske sindika-
te u ovom resoru predvideo
kolektivno pregovaranje.
Međutim, na tom putu Po-
licijski sindikat Srbije, kao i
sve sindikate i sve zaposlene
u sektoru bezbednosti, čeka-
la je jedna krupna prepreka
– da se izbore za pravo da
kolektivno pregovaraju. Dru-
gim rečima, sindikat je prethodno morao da
se izbori za dva osnovna ljudska prava – za
pravo zaposlenih da se slobodno sindikalno
organizuju, a zatim i za pravo da kolektivno
pregovaraju i zaključuju kolektivni ugovor,
bez čega ono prethodno spomenuto pra-
vo nema suštinsku sadržinu. Naime, Vlada
R. Srbije u svojstvu poslodavca uporno je
dugo vremena odbijala inicijativu i zahteve
PSS-a da se otpočne proces kolektivnog
pregovaranja i zaključi Poseban kolektivni
ugovor (PKU) za policijske službenike. Ta-
kav svoj odbojni stav vlada je branila tvrd-
njom da već postoji Posebni kolektivni ugo-
vor za zaposlene u državnoj upravi, u koju,
u širem smislu spadaju i zaposleni u sek-
toru bezbednosti. Policijski sindikat Srbije
je u veoma dugom, konfliktnom procesu,
u kome je radi ostvarivanja svog prava na
kolektivno pregovaranje primenjivao i radi-
kalne metode industrijske akcije, kao što je
štrajk, javni protesti, konferencije za medije i
sl, dokazivao da takav stav nije
civilizacijski prihvatljiv jer je su-
protan osnovnim načelima slo-
bode sindikalnog organizovanja
i prava na kolektivno pregova-
ranje. Pri tome njegovi aktivisti
su izneli čitav niz argumenata
u prilog svog zahteva kao što
su: specifičnost poslova koji se
obavljaju u sektoru bezbednosti
iz čega proističe i specifičnost
radno - pravnog položaja zapo-
slenih u ovom sektoru, činjenicu
da zaposleni u ovom sektoru
nisu članovi Sindikata uprave i
da niko nema pravo da ih pri-
silno učlanjuje u taj sindikat, kao
i da poštuju dokument u čijem
stvaranju nisu učestvovali.
P

DUG I TRNOVIT PUT
Policijski sindikat Srbije je od svog osni-
vanja do danas, kada je izrastao u najveću i
najjaču sindikalnu organizaciju u bezbedno-
snom sektoru R. Srbije, prošao dug i težak
put. Na tom putu nije poklekao niti u jednom
trenutku, iako je kao organizacija, ali i njegovi
članovi i aktivisti lično, bio konstanto izložen
raznim pritiscima, pretnjama
i dilemama. Represija vlasti
manifestovala se kroz razne
vidove pretnji, zastrašivanja
i otpora starešinskog kadra
u MUP-u, a kulminirala je
na leto 2008. godine kada je
osnivač i predsednik sindi-
kata Veljko Mijailović dobio
otkaz iz MUP-a zbog orga-
nizovanja konferencije za
novinare 10. maja te godine,
na kojoj je govorio o realnim
i surovim problemima zapo-
slenih u tom ministarstvu.
Kako je navedeno u Rešenju
o prestanku radnog odnosa
od 12. jula 2008. godine,
Mijailović je odgovoran što
je u uniformi policijskog službenika, na pres
konferenciji u Medija centru, pod nazivom
“Diktatura ministra policije Dragana Jočića”
izneo neistinite tvrdnje o MUP-u. Šest me-
seci kasnije, tačnije 11. decembra Mijailović
je dokazao svoju “nevinost” i odlukom Vr-
hovnog suda R. Srbije vraćen je na posao.
Kao prvi reprezentativan i najmasovniji
sindikat u Ministarstvu unutrašnjih poslova,
a ujedno i više od svih drugih sa kojima sa-
rađuje u Evropi, PSS je jedini očuvao svoj
integritet i samim tim uvećao sopstveni zna-
čaj u najtežim vremenima, jer nije podlegao
svim mogućim direktnim i indirektnim pri-
tiscima represivnog državnog aparata kao i
njegove političke elite niti se prepustio od-
vlačenju pažnje sa glavnih radničkih proble-
ma i izazova sa kojima se bori, tj. zbog kojih
postoji i deluje već punu deceniju. Tačnije,
od onog trenutka kada je to postalo pravno
moguće u našoj državi.
Čak i to osnovno pravo – slobodno sin-
dikalno udruživanje i organizovanje, koje je
civilizacijska tekovina i nezamenljiv činilac
demokratski i ekonomsko-tehnološki razvi-
jenih društava, zahtevalo je višedecenijsku
borbu kod nas, iako je ono već duže vre-
me bilo zagarantovano i nesporno u ostatku
Evrope. Borba za pravo srpskih policajaca
da se slobodno i bez ikakvih ograničenja sin-
dikalno organizuju nije bila konačni cilj, već
samo prva etapa, ili tačnije rečeno uslov da
se efikasno bore za sopstvena radna prava
– za pristojne zarade, za bezbedne uslove
rada, za stručno i profesionalno usavršava-
nje i razvoj, za bezbednost
i zdravlje na radu, za soci-
jalnu sigurnost zaposlenih,
i druga radna, ekonomska i
socijalna prava.
Glavni cilj i razlog posto-
janja PSS-a je borba za do-
stojanstven život i rad svih
zaposlenih u MUP-u kao i
njihovo vrhunski profesio-
nalno obavljanje dužnosti,
po najvišim standardima. U
tom smislu, aktivisti sindika-
ta svakodnevno se bore za
radna, ekonomska, socijal-
na i sindikalna prava, crpeći
snagu iz načela sindikalne
solidarnosti, humanosti i so-
cijalne pravde. Tu borbu im
omogućava članstvo koje u sindikatu prepo-
znaje nezamenjivu organizaciju čiji je smisao
postojanja efikasna zaštita njihovih prava i
interese.
Zahvaljujući upornosti, hrabrosti, osla-
njanju na znanje i iskustva, kao i objektivne
informacije, posvećenosti jedinom cilju radi
koga se sindikat osniva i postoji – odbra-
ni prava i interesa pripadnika sveta rada,
svakodnevno je jačao ugled PSS-a i uticaj
među zaposlenima, ali i u društvu u celini.
To se potvrđuje stalnim porastom broja čla-
nova, odnosno činjenicom da je PSS da-
nas najbrojniji sindikat u MUP-u, jačanjem
njegove akcione sposobnosti i finansijske
snage, realnom sposobnošću da zaštiti i
pruži različite vrste pomoći i podrške svojim
članovima, jačanjnu društvene moći i među-
narodnog uticaja i ugleda. O svemu tome
svedoče brojne tekovine sindikalne borbe,
kao što su prvi i istorijski značajan Kolektivni
ugovor u MUP-u, razvijeni mehanizmi rad-
ne i profesionalne zaštite članova, razvijen
sistem sindikalnog obrazovanja, stručnog
rada i usavršavanja, članstvo u Upravnom
odboru Evropske policijske unije i dr.

MEĐUNARODNA SARADNJA
POLICIJSKOG SINDIKATA SRBIJE
Policijski sindikat Srbije od samog svog
osnivanja teži evropskim standardima, a kao
jedan od osnovnih ciljeva razvoja i unapre-
đenja organizacije precizirana je međuna-
rodna saradnja. Ona obuhvata aktivno uče-
šće PSS-a u međunarodim konferencijama
i kongresima, kao i partnerstvo u međuna-
rodnim projektima koji se realizuju u Srbiji,
ali i celom regionu. Saradnja na zavidnom
nivou ostvarena je sa zemljama Evropske
unije (EU), ali i sa sindikalnim organizacijama
policijsko-bezbednosnih struktura Sjedinje-
nih Američkih Država (SAD).
Primarni cilj ove saradnje jeste razmena
iskustava i uzajamna podrška u radno-prav-
noj borbi. Veliki broj inostranih policijskih
stručnjaka i zvaničnika, koji su doprineli ra-
zvoju PSS-a u okviru međunarodne sarad-
nje, nosioci su statusa počasnog člana ove
organizacije.
Samo jednu godinu od osnivanja PSS je
postao punopravni član Evropske policijske
Evropska policijska unija uvek daje punu
i bezrezervnu podršku sindikalnoj bor-
bi PSS-a, a u više navrata njeni zvaničnici
dolazili su u radnu posetu PSS-u i MUP-u
Republike Srbije. Tako je oktobra 2012. go-
dine PSS bio domaćin međunarodnom za-
unije (EPU).3
Neophodno je naglasiti da je
PSS jedini sindikat, ne samo iz Republike
Srbije, nego iz celog regiona koji je postao
član ove krovne evropske policijske organi-
zacije. EPU okuplja više od 800.000 člano-
va, policajaca iz 20 evropskih zemalja, od
kojih veliko poštovanje za svoj sindikalni rad
i postignuća uživa PSS. Naime, predsed-
nik PSS-a gospodin Veljko Mijailović je zbog
svog predanog rada i sindikalnih dostignuća
2011. godine imenovan za Zamenika gene-
ralnog sekretara EPU. Tada je istaknuto da
ja gospodin Mijailović zaslužan za istrajnost
u borbi za prava svojih članova – policaja-
ca da imaju svoj sindikat, svoje kolektivne
pregovore i sopstveni kolektivni ugovor, a ne
kako je do tada prema odluci Vlade Srbije
policijskim službenicima određeno da pripa-
daju Sindikatu uprave i podležu kolektivnom
ugovoru tog sindikata, bez obzira na speci-
fičnost profesije.
sedanju Skupštine EPU-a u Beogradu. Po-
red toga, na zahtev Evropske komisije, PSS
je jedini sindikat iz sektora bezbednosti R.
Srbije koji Evropskoj uniji podnosi godišnji
izveštaj o socijalnom dijalogu i borbi protiv
korupcije.
»» Evropski policijki kongres (European Police Congress), najveći
u Evropi održava se svake godine u Berlinu;
»» Jugoistočna konferencija za socijalni dijalog u policiji (South-
Eastern Conference for Social Dialogue in the Police) održan
2-4. septembra 2010. godine u Bukureštu;
»» Bezbednost: ključ evropske budućnosti (SECURITY: The Key
to Europe’s Future) održan 12. septembra 2011. godine u Sofiji.
»» Policijska bezbednosna i zdravstvena konferenacija (A-COPS:
safety and health conference) održana 26. novembra 2014.
godine u Madridu.
»» Imigrantska kriza i uloga policije, održan 15. novembra 2015.
u Rimu
»» Prava i zaštita policije u veku radikalnih promena,
održan 7. juna 2016. u Kišnjevu.
Međunarodni
kongresi:
3 Kopija potpisanog sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.3).

»» TWINING projekat: reforma policije – Sektor unutrašnje kontrole
policije;
»» Socijalni Dijalog: najvažnije sredstvo za društvenoodgovorne
reforme u bezbednosnom sektoru.
»» Psychosocial Support Needs Assessment for Serbian Police
Officers
Međunarodni
projekti:
Svečano zasedanje Evropske policijske unije (EPU) u Skupštini Republike Srbije
Specijalni savetnik za međunarodnu saradnju PSS-a Nikša Nikodinović sa najpoznatijim američkim
šerifom Džo Arpajom (levo) i sa predsednikom najstarijeg policijskog sindikata u SAD-u Džo Klurom
(desno) prilikom potpisivanja sporazuma o saradnji i pordšci.

Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata
Srbije i Aleksej Lobarev, predsednik Sindikata
policije i bezbednosnih službi Ruske Federacije,
potpisnici povelje o saradnji policijskih sindikata
dve države.
Predsednik PSS-a Veljko Mijailović uručio
počasnu plaketu sindikata gospodinu Alekseju
Lobarevu, predsedniku Sindikata policije i bez-
bednosnih službi Ruske Federacije.
Veljko Mijailović, predsednik Policijskog
sindikata Srbije i Aleksej Lobarev, predsed-
nik Sindikata policije i bezbednosnih službi
Ruske Federacije, potpisali su 24.10.2015.
godine u prostorijama PSS-a u Beogradu
Povelju o saradnji policijskih sindikata dve
države.
Tom prilikom Veljko Mijailović, predsed-
nik PSS-a je istakao: “Ovo je veliki dan za
srpsku policiju. Sa našim ruskim kolegama
u sledećim godinama razvićemo saradnju
na poboljšanju položaja policajaca u Rusi-
ji i Srbiji. Takođe, kao zamenik generalnog
sekretara Evropske policijske unije podneću
inicijativu da naše ruske kolege budu pri-
mljene u ovu najveću organizaciju policajaca
u Evropi “.
“Drago mi je da sam u Srbiji i među mo-
jim srpskim kolegama. Želimo da se srpski
i ruski policajci bolje upoznaju, razgovaraju
o problemima koje imaju u uređenju materi-
jalno-socijalnog statusa i načinima kako da
nam se taj status popravi. Ovo je prvi korak
u budućoj uspešnoj saradnji ruskih i srp-
skih policajaca“– izjavio je Aleksej Lobarev,
predsednik Sindikata policije i bezbedno-
snih službi Ruske Federacije, na konferenciji
za novinare održanoj povodom potpisivanja
Povelje.
PSS POTPISAO POVELJU O SARADNJI SA SAINDIKATOM POLICIJE
I BEZBEDNOSNIH SLUŽBI RUSKE FEDERACIJE

OČUVANJE BEZBEDNOSTI U EVROPI
Policijski Sindikat Srbije je na predlog
Evropske komisije 2013. godine uzeo učešće
u projektu „Socijalni dijalog: najvažnije sred-
stvo za društveno odgovorne reforme u bez-
bednosnom sektoru” u partnerstvu sa policij-
skim sindikatima Bugarske i Holandije.
Zašto je Evropska komisija izabrala baš
ove tri zemlje? Zato što je Holandija jedan od
osnivača EU (tadašnje Evropske zajednice),
dok je Bugarska članica a Srbija kandidat za
članstvo. Proje-
kat je realizovan
u periodu od 8.
oktobra 2012.
do 10. oktobra
2013. godine,
čiji je glavni cilj
bio unapređenje
znanja i kompe-
tencije u vođenju
socijalnog dijalo-
ga i usavršavanje
veština za aktiv-
no i ravnopravno
učešće u do-
nošenju odluka koje se odnose na reforme
u sektoru „Bezbednosti”. Kako bi se taj cilj
ostvario, identifikovane su promene i trendovi
u socijalnom dijalogu i uloga koju sindikati u
Bugarskoj, Srbiji i Holandiji imaju u njima.
Izuzetno važan deo ostvarenog projekta bila
je produbljena analiza nove uloge sindikata u
sprovođenju reformi i njihova sve veća odgo-
vornost kao posrednika između vlade i služ-
benika u dokazivanju i zaštiti prava zaposlenih
u sektoru bezbednosti.
Unapređenje veština sindikalnih predstav-
nika za sprovođenje socijalnog dijaloga u no-
vom kontekstu ekonomske krize i nacionalnih
politika, usmerenih na smanjenje broja zapo-
slenih u sistemu, od ključnog je značaja za
budućnost policijskih sindikata i službenika u
sektoru bezbednosti. U tu svrhu organizacije
učesnice razradile su skup efikasnih rešenja
problema izazvanih drastičnim promenama
u novoj ekonomskoj situaciji koja su primen-
ljiva na nacionalnom i međunarodnom nivou
i povezana su sa ciljevima „Strategije Evropa
2020”.
U okviru projekta ostvarene su aktivnosti
usmerene na povećanje znanja sindikalnih ak-
tivista i predstavnika vlada preko popularisa-
nja uspeha i dobre prakse u sprovođenju real-
nog socijalnog dijaloga i socijalno odgovornih
reformi u bezbednosnom sektoru.
Projekat je od izuzetne važnosti, jer je rea-
lizovan u trenutku u kojem se u EU sprovode
ozbiljne reforme u sektoru bezbednosti. Ve-
ćina njih cilja da se optimizuje posao, što je
za većinu vlada
jednako smanje-
nju broja radnika
i službenika, čime
nastaje rizik po
bezbednost gra-
đana i po zaštitu
javnog reda i mira
usled sve ma-
sovnijih radničkih
protesta širom
Evrope.
Većina vla-
dinih odluka o
reformama i re-
konstrukciji bezbednosnog sektora doneta
je bez učešća i saglasnosti sindikata i takva
politika i nastojanja mnogih vlada osnovni su
razlog sprovođenja ovog projekta preko kojeg
se traže mogućnosti za zbližavanje stavova i
za sprovođenje socijalno odgovornih reformi.
Socijalni dijalog ima novi kontekst i značaj,
naročito za zaposlene u sektoru bezbednosti,
jer se pitanja i problemi koji su na dnevnom
redu odnose ne samo na podizanje socijal-
no-ekonomskog statusa službenika, nego i na
očuvanje broja zaposlenih i na ograničavanje
nezaposlenosti. Zaposleni u sektoru bezbed-
nosti, zbog specifičnosti karakteristika posla,
nemaju ista prava kao i službenici u drugim
sektorima, zbog čega je izuzetno važno da
sindikati učestvuju u socijalnom dijalogu i da
zastupaju interese svojih članova.
Projekat je ponudio novu definiciju pojma
„socijalni dijalog” i „socijalno odgovorne refor-
me u sektoru bezbednosti” i uveo nove mode-
le socijalnog dijaloga za svaku od partnerskih
zemalja, koji predviđaju proširenje lepeze mo
gućih instrumenata protestovanja (izražavanja
Raspored održanih
međunarodnih konferencija
u okviru realizacije projekta:
- Sofija - 30. oktobar 2012. godine
- Amsterdam - 13. i 14. februar 2013 godine
- Beograd - 29. i 30. maj 2013. godine
- Sofija - 3. oktobar 2013. godine

nezadovoljstva) i odbrane prava radnika i služ-
benika.
Novi mehanizmi sprovođenja socijalnog
dijaloga veoma su važni, jer metode koje se
sada primenjuju u većini zemalja Evrope sma-
traju se staromodnima i neefikasnima. Broj
protesta je sve veći, ali oni postaju sve skuplji
za sindikalne organizacije koje zbog situacije
u bezbednosnom sektoru nastoje da očuva-
ju članstvo i finansijska sredstava. U toj novoj
situaciji sindikati su jako ranjivi. U bezbedno-
snom sektoru cele Evrope nezadovoljstvo je u
porastu, radnici
gube neke od
svojih „privile-
gija” i naknada,
zbog čega je
sve zastuplje-
niji stav među
s i n d i k a l n i m
članovima da
sindikati imaju
sve manji uticaj
na socijalni di-
jalog i ne mogu
da štite njihova
prava. S druge
strane, sve če-
šće je potrebno
da sindikati ula-
žu više vremena
i novaca, kako
bi svojim čla-
novima razjasnili da oni ne gube pozicije na
nacionalnom nivou i još uvek učestvuju u so-
cijalnom dijalogu kao partneri. Faktor, koji još
više komplikuje situaciju, jeste da sindikati ne
raspolažu veštinama i dodatnim resursom koji
bi mogli uložiti u sprovođenje aktivnosti koje
imaju za cilj da njihovi članovi shvate novu ulo-
gu i funkcije i da prihvate da se socijalni dijalog
održava i sprovodi u novom kontekstu.
U situaciji u kojoj službenici sektora bez-
bednosti u Evropi postaju ranjiviji i nesigurniji
za sopstveni posao i budućnost, uloga sin-
dikata postaje izuzetno važna. Istovremeno,
sindikati su takođe, veoma ranjivi, jer gube
članove i poverenje, a istovremeno rezultati
njihovog rada nisu vidljivi na način na koji je to
bio slučaj u bliskoj prošlosti. Policijski službe-
nici i članovi sindikata još uvek očekuju veće
plate i veću socijalnu sigurnost u situaciji u ko-
joj je osnovno nastojanje da se očuvaju radna
mesta i primanja službenika.
Paralelno s tim, vlade pokazuju veliki inte-
res da sindikati budu ignorisani i izolovani, jer
ih doživljavaju kao organizacije koje stopira-
ju reforme vezane za smanjenje troškova za
opremu i obuku, smanjenje broja službenika i
njihovih primanja i povećanje penzionog krite-
rijuma (godina života i staža u službi).
Upravo ta situacija pretvara socijalni dijalog
u najvažniji instrumenat vođenja pregovora ne
samo o pravima radnika, već i o bezbednosti
u Evropi. Nova
uloga sindikata
nije više pove-
zana samo sa
očuvanjem rad-
nih mesta, već
i sa posredo-
vanjem između
vlada i članova
sindikata, dok
je druga mno-
go značajnija
uloga očuvanje
bezbednosti u
Evropi. Stoga
je potrebno da
sindikati razme-
njuju iskustva
i ekspertize i
da rade zajed-
nički u novom
kontekstu socijalnog dijaloga, kako bi ispunili
nova očekivanja članova sindikata i sproveli
nove reforme u sektoru bezbednosti koje mo-
raju da budu socijalno odgovorne i prihvaćene
od strane svih partnera u dijalogu. Paralelno
sa efikasnijim socijalnim dijalogom sindikati
moraju da unapređuju svoje veštine i kompe-
tencije i da postanu kreativniji u aktivnostima i
u borbi za zaštitu radničkih prava.
U Bugarskoj sindikati koji predstavljaju služ-
benike u sektoru bezednosti lišeni su prava da
učestvuju u Nacionalnom savetu za tripartitnu
saradnju, dok u Holandiji policijski sindikati
imaju veoma snažan uticaj i veoma su važan
učesnik u procesima donošenja odluka. U
Srbiji PSS je potpisnik posebnog kolektivnog
ugovora sa Vladom, ali protesti krajem 2011.
godine uzrokovani su nedostatkom efikasnog
socijalnog dijaloga i nepotpunom primenom
Potpisivanje sporazuma: predsednik Policijskog sindikata
Srbije Veljko Mijailovic, predsednik Evropske policijske unije i
Policijskog sindikata Holandije Gerit van de Kamp i predsednik
Policijskog sindikata Bugarske Valentin Popov.

U svojstvu partnera u projektu „Socijalni dijalog: najvažniji instrument socijalno odgovornih
reformi” i organizacija koje predstavljaju službenike u sektoru „Bezbednosti” u Bugarskoj, Srbiji
i Holandiji, uzimajući u obzir sve veći značaj i potrebu za unapređenjem socijalnog dijaloga u
sferi očuvanja javnog reda i bezbednosti u evropskim državama; uzimajući u obzir razvojne
trendove nacionalnih i međunarodnih sindikalnih organizacija zaposlenih u sektoru „Bezbed-
nosti”; uzimajući u obzir potrebu za razvojem ključnih veština učešća u socijalnom dijalogu na
nacionalnom i evropskom nivou; polazeći od utvrđene dobre prakse i zaključaka u toku projekta
„Socijalni dijalog: najvažniji instrument socijalno odgovornih reformi”,
SPORAZUMELI SU SE
Da i dalje unapređuju partnerstvo i socijalni dijalog na evropskom nivou kao članovi Evropske
policijske unije (EPU), ulažući zajedno i odvojeno koordinisane napore sa ciljem:
1. Stvaranja jedinstvene baze podataka na engleskom jeziku o nacionalnom i evropskom
zakonodavstvu koje se odnosi na prava zaposlenih u sektoru „Bezbednosti”.
2. Povećanja kapaciteta evropskih socijalnih partnera radi sprovođenja socijalnog dijaloga
preko razmene edukativnih sadržaja i priručnika koje izrađuju nacionalni sindikati.
3. Ujedinjavanja oko zajedničkih principa i postupaka vođenja socijalnog dijaloga i učešća
u procesu donošenja i sporovođenja odluka i posebnih pravilnika.
4. Definisanja problema i izrade strateških smernica u vođenju socijalnog dijaloga na naci-
onalnom i evropskom nivou i načina njihovog rešavanja.
5. Izrade jedinstvene strategije razvoja ključnih veština u vođenju socijalnog dijaloga na
nacionalnom i evropskom nivou i osnivanja Evropske sindikalne akademije za sektor
„Bezbednosti”.
6. Uvođenja minimalnih standarda na evropskom nivou za sve službenike u sektoru „Bez-
bednosti” u pogledu njihove obuke i stručnog osposobljavanja, opremljenosti i radnog
nagrađivanja.
7. Stvaranja mehanizma primene partnerske ekspertize na međunarodnom nivou u rešava-
nju problema na nacionalnom nivou i uvođenja jedinstvenih pravila i postupaka sprovo-
đenja socijalnog dijaloga na nacionalnom i evropskom nivou koji omogućuju angažova-
nje međunarodnih socijalnih partnera u rešavanju konflikata.
SPORAZUM KOJI SU POD POKROVITELJSTVOM EPU-a POTPISALI
SINDIKALNA FEDERACIJA SLUŽBENIKA MUP BUGARSKE (SFSMUP),
POLICIJSKI SINDIKAT SRBIJE (PSS)
I HOLANDSKI POLICIJSKI SINDIKAT (ASR):
kolektivnog ugovora. Osnovna ideja projekta
bila je unapređenje veština za sprovođenje so-
cijalnog dijaloga na nov i efikasniji način s ob-
zirom na novi kontekst u sektoru bezbedno-
sti. Partneri u projektu izneli su svoja iskustva
i dobre prakse, isključivo izazove i uspehe,
mere koje su vlade u Srbiji, Holandiji i Bugar-
skoj donele sa ciljem rekonstrukcije sektora
bezbednosti u periodu 2000-2012. i oceni-
li efikasnost sprovedenih reformi. Jedan od
najvažnijih rezultata projekta je razrađen plan
daljih zajedničkih aktivnosti na poboljšanju so-
cijalnog dijaloga na nacionalnom i evropskom
nivou. Tim povodom je i potpisan međuna-
rodni sporazum (Srbija-Holandija-Bugarska)
kojim se definišu ciljevi i određuju sredstva
dalje partnerske reforme socijalnog dijaloga u
bezbednosnom sektoru.

Premijer i ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije
Ivica Dačić u svom obraćanju članovima PSS-a.
POLICIJA SLUŽI NARODU
U poslednjih dvadesetak godina imali smo
jedan iskrivljeni sistem vrednosti u kojem je
policijska profesija morala da se izbori za svo-
je mesto, i to u sistemu u kojem su možda više
bili podržavani i cenjeni oni koji su se borili
protiv onoga što radi policija, odnosno borili
su se protiv onih koji su kršili zakone i pljač-
kali ovaj narod, istakao je Ivica Dačić, premijer
i ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije,
na svečanom delu Izborne skupštine Policij-
skog sindikata Srbije, održanoj 23. novembra
u Domu Narodne skupštine Srbije.
Pošto je konstatovao da i danas ima takvih
pokušaja, pre-
mijer je poručio
prisutnim sindi-
kalcima da on
podržava dija-
log, sindikalno
organizovanje i
udruživanje, čiji
je cilj unapređe-
nje materijalnog
i socijalnog po-
ložaja zaposle-
nih u MUP, ali i
ostalih radnika
u Srbiji.
Govoreći o
saradnji sa sin-
dikatima, Dačić
je podvukao da srpska policija treba da bude
narodna policija koja ne služi interesima nijed-
ne vlasti ili političke stranke, već isključivo slu-
ži narodu. Podsećajući da je bio prvi minsitar
unutrašnih poslova u Srbiji koji je uspostavio
dijalog sa sindikatima, premijer je rekao da će
uvek sarađivati sa reprezentativnim sindikati-
ma, ali osluškivaće i mišljenje drugih zaposle-
nih koji su sindikalno organizovani.
On je naveo i da srpska policija mora da
bude visokostručna i obučena i da prati savre-
mena naučna i tehnološka dostignuća i dodao
da «ona ne može da bude sinonim za nestruč-
ne, nekvalitetne i neobrazovane ljude».
-Ako nekoga želite da uhapsite, morate biti
sposobniji od njega i zato policija mora da se
tehnološki obrazuje, jer je ovo 21. vek, rekao
je Dačić. Ukazujući na težak i odgovoran po-
sao policajaca, premijer je podsetio da je u
poslednjih 20 godina oko hiljadu policajaca
izgubilo živote na dužnosti.
-Moramo mnogo više da poštujemo te žr-
tve, jer oni koji su dali živote za svoju zemlju
i svoj narod dali su najviše što su imali. Zato
država danas nema nikavo pravo, niti bilo ko
u našoj zemlji, da pita da li se treba brinuti o
porodicama onih koji su izgubili živote. To je
naša obave-
za, i oni su deo
naše porodice
– Ministarstva
unutrašnjih po-
slova, rekao je
Dačić.
Premijer je
podržao i ak-
tivnosti Policij-
skog sindikata
i ukazao na
Poseban kolek-
tivni ugovor koji
je «institucija na
kojoj će zavideti
i policijski sin-
dikati u drugim
državama». On je naglasio da se sve čini da
se poboljša materijalni položaj zaposlenih i
dodao da će se Vlada Srbije, i u uslovima eko-
nomske krize, truditi da zaštiti prava radnika
kako teret krize ne bi bio na leđima najsiro-
mašnijih, jer «to nije koncept ove vlade».
-Nema ozbiljne i jake države bez jake i po-
štovane vojske i policije. Zabluda je da to po-
stoji. To one države koje kontrolišu ceo svet, a
jedino se kod nas zalažu za razvlašćenje svih
tih institucija, zaključio je premijer Dačić.
Na sednici Izborne skupštine za predsed-
nika Policijskog sindikata jednoglasno je iza-
bran dosadašnji predsednik Veljko Mijailović,

Predsednik PSS-a Veljko Mijailović otvara izbornu skupštinu.
koji je premijeru Ivici Dačiću uručio počasnu
plaketu tog sindikata. Mijailović je tom prili-
kom zahvalio premijeru i ministru unutrašnjih
poslova što je imao razumevanja za rad Poli-
cijskog sindikata, istakavši da su policajci, dok
Dačić nije postao ministar, «bili na margini» po
nivou ostvarivanja svojih prava.
Policijski sindikat Srbije koji danas ima pre-
ko 13.000 čla-
nova osnovan
je 3. avgusta
2006. godine.
Od samog po-
četka, naglasio
je filmski i po-
zorišni glumac
Svetislav Bule
Goncić, koji je u
ime Policijskog
sindikata uka-
zao na najzna-
čajnije datume
i aktivnosti tog
sindikata u pro-
teklom periodu,
Policijski sindikat je naišao na otpore naj-
viših starešina u Ministarstvu unutrašnjih po-
slova, a kulminacija takvog ponašanja bila je
Uredba o štrajku kojom je praktično štrajk bio
zabranjen, čime je na neki način bilo i obesmi-
šljeno postojanje sindikata. Rezultat takvog
odnosa kulminirao je u avgustu 2007. godine
kada je predsednik tog sindikata Veljko Mija-
ilović dobio otkaz. To je ražestilo članove Po-
licijskog sindikata koji su sa još većim žarom
i upornošću nastavili da biju bitku za zaštitu
svojih prava. U tome su uspeli. Uredba o štraj-
ku je proglašena neustavnom pa se Mijailović
sudskom odlukom vratio na posao, a 15. apri-
la 2009. godine dokazana je reprezentativnost
sindikata.
Nezadovoljni odnosom predstavnika vlasti
i arogantnim odnosom ljudi u samom vrhu
MUP-a prema zaposlenima u Ministrastvu
unutrašnjih poslova, članovi Policijskog sindi-
kata su u avgustu 2010. svoje nezadovoljstvo
izrazili protestom ispred Vlade Srbije. U febru-
aru 2011. godine potpisan je prvi Poseban ko-
lektivni ugovor za policijske službenike.
Recidivi prošlosti, istaknuto je u izveštaju
koji je predstavio Goncić, oličeni u najvišim
nesmenjenim funkcionerima MUP pokušali
su da opstruišu primenu Posebnog kolektiv-
nog ugovora što je dovelo do novog štrajka
u junu 2011. godine, posle čega je odlučeno
da se isplaćuje
novčana po-
moć zaposleni-
ma do potpune
primene PKU,
a povećane su
i dnevnice žan-
darmeriji. Još
jedan štrajk de-
sio se u oktobru
2011. godine i
on je trajao 15
dana. Štrajk je
okončan spo-
razumom koji
su potpisali
ministar Dačić
i predsednik Policijskog sindikata Veljko Mi-
jailović.
Rezultat sporazuma je donošenje nove sis-
tematizacije, Pravilnika o stipendiranju dece
poginulih policajaca, Pravilnika o putnim
troškovima, plaćanje noćnog rada, prekovre-
menog rada, rada u vreme državnih praznika
i plaćanje svih odbrana za tužbe za zakonitu
primenu ovlašćenja. U decembru 2012. godi-
ne Policijski sindikat se suprostavio «samovolji
i nepotistički postavljenim kadrovima». Epilog
sprazuma je nova Uredba o uniformama,
objektima žandarmerije, raspisivanje stanova
u vlasništvu MUP, uzimanje vozila načelnici-
ma, briga za vatrogasce, rad van ekstremnih
vremenskih uslova, povratak na posao ne-
pošteno otpuštenih. Policijski sindikat je član
Evropske policijske unije, a Veljko Mijailović je
zamenik generalnog sekretara te organizacije.
U znak zahvalnosti za pruženu pomoć, za-
služnim pojedincima uručene su plakete i za-
hvalnice Policijskog sindikata Srbije.

PROCES KOLEKTIVNOG PREGOVARANJA
Kolektivni ugovor je centralno mesto sindikalne borbe kojim se regulišu prava
i obaveze poslodavca i zaposlenog. Sindikalne organizacije konstantno prate
u kojoj se meri kolektivni ugovor poštuje i po potrebi reaguju ukoliko dođe
do nepoštovanja garantovanih prava zaposlenih. Kolektivnim ugovorom se
reguliše prekovremeni rad i isplata naknada za takav rad, putni troškovi, broj
radnih sati u nedelji i srodna pitanja.
MUP je formirao tim za kolektivno pregovaranje, da bi nakon šest
meseci Vlada R. Srbije obustavila pregovore uz obrazloženje da
dotadašnji pregovori nisu legitimni jer tim za kolektivno pregova-
ranje mora biti formiran od strane Vlade a ne samo MUP-a kao
poslodavca.
PSS organizuje protest ispred zgrade Vlade u Beogradu. Protest
je okupio više od 5.000 revoltiranih policajaca koji su dostojan-
stveno izrazili svoje nezadovoljstvo i jasan zahtev da se pristupi
kolektivnom pregovaranju.
Vlada je formirala novi „legitimni“ tim5
za kolektivno pregovaranje
koji je sa strane poslodavca bio sačinjen od: predstavnika Mini-
starstva unutrašnjih poslova, kao resornog ministarstva, po ovla-
šćenju ministra Ivice Dačića, koji je i sam uzeo učešće u pregovori-
ma i predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva
za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva finansija.6
Potpisan je Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike.7
Sekretarijat Vlade R. Srbije je izašao sa predlogom da se pripadnici MUP-a priključe već
postojećem Kolektivnom ugovoru za državne službenike i nameštenike.4
Ovaj predlog je
prihvaćen od drugog reprezentativnog sindikata, Nezavisnog sindikata policije (NSP), a
odbijen od strane PSS koji je jasno zahtevao da se potpiše Poseban kolektivni ugovor za
policijske službenike.
Mart 2010.
5. oktobar 2010.
25. oktobra 2010.
28. februara 2011.
Na dužinu procesa pregovaranja uticao je čitav niz činilaca, a među njima posebno či-
njenica da je to bio prvi put da se uspostavi mehanizam kolektivnog pregovaranja u sektoru
bezbednosti, nedovoljno iskustvo obe pregovaračke strane u pogledu same tehnike pre-
govaranja, veliki broj pitanja koje je trebalo regulisati kolektivnim ugovorom, kao i činjenica
da je prihvatanje određenih rešenja, oko kojih su se saglasile obe pregovaračke strane,
zahtevalo promenu zakona i podzakonskih propisa u sektoru bezbednosti, kao i dodatna
materijalna i finansijska sredstva, u funkciji unapređivanja kvaliteta i efikasnosti rada sekto-
ra bezbednosti i ostvarivanja radnih, ekonomskih i socijalnih prava zaposlenih u ovom sek-
toru. U celini posmatrano, uz sve objektivne i subjektivne prepreke, ovaj proces je tekao u
4 Kopija Obaveštenja MUP o Odluci Vlade Republike Srbije je u prilogu ovog dokumenta (br. 4).
5 Kopija Obaveštenja MUP i Odluke Vlade Republike Srbije je u prilogu ovog dokumenta (br.5).
7 Kopija potpisanog Kolektivnog ugovora dostupna je na internet prezentaciji PSS
(adresa: http://www.policijskisindikatsrbije.org.rs/index.php?option=com_docman&task=cat_
view&Itemid=0&gid=15&orderby=dmdate_published&lang=sr).

pozitivnom smeru, uzlaznom linijom, čija je okosnica bila želja i interes obe pregovaračke
strane da se dođe do prihvatljivih rešenja za obe strane, odnosno da se u procesu prego-
varanja pokaže odgovornost i spremnost obe strane da prepoznaju zajednički interes. U
tom smislu, pregovarački proces, koji je na momente bio i konfliktan, urodio je plodom, u
tako što su zaposleni i najveći reprezentativni sindikat konačno izborili pravo na kolektivno
pregovaranje, a svi u sektoru bezbednosti, kako zaposleni, tako i rukovodstvo, temeljni
instrument socijalnog mira.
Posebni kolektivni ugovor reguliše čitav spektar pitanja i definiše ključna prava koja su
preduslov uspostavljanja instrumenata i prakse socijalnog dijaloga. Ugovor je obiman do-
kument, koji ima 89 članova kroz koje se regulišu sledeće grupe pitanja:
Analiza usvojenih rešenja, kao i prvi koraci u njihovoj primeni, potvrđuju da su na temelju
Posebnog kolektivnog ugovora suštinski unapređena i efikasno zaštićena prava zaposlenih
u MUP-u u oblastima : radnog vremena, režima prekovremenog rada, rada na dane držav-
nog praznika, noćnog rada, smenskog rada, koja su u periodu pre usvajanja Posebnog
kolektivnog ugovora bila predmet stalnih nesporazuma i sukoba (na relaciji: MUP/poslo-
davac – zaposleni) i svakako uticali na kvalitet i efikasnost obavljanja funkcija i zadataka
svih zaposlenih.
Na žalost, praksa je snagom činjenica potvrdila da je mnogo lakše zaključiti Poseb-
ni kolektivni ugovor, nego ga u celini primeniti. Suštinska primena ovog strateškog do-
kumenta zahtevala je svest i odgovornost oba aktera – poslodavca, odnosno Ministrstva
unutrašnjih poslova i reprezentativnih sindikata (PSS i NPS), obezbeđivanje odgovarajućih
materijalno-finansijskih resursa, kao i promenu čitavog niza zakona i podzakonskih propisa
iz sektora bezbednosti, kako bi se oni usaglasili sa utvrđenim standardima u Posebnom
kolektivnom ugovoru.
Zahtevi sindikata u procesu kolektivnog pregovaranja išli su u dva pravca – jedan se
odnosi na unapređivanje ukupnih uslova za efikasno, ali javno kontrolisano ostvarivanje
funkcija svih službi u sektoru bezbednosti, a drugi na efikasnu zaštitu ekonomskih, radnih
i sindikalnih prava zaposlenih u sektoru bezbednosti. Sam tok kolektivnog pregovaranja,
zatim, prihvaćena rešenja, kao i kasnija aktivnost na njihovoj primeni, potvrdili su da se ove
dve grupe zahteva mogu ostvarivati samo komplementarno, jer su oni duboko funkcional-
no povezani i međuzavisni.
Zbog nepotpune primene Posebnog kolektivnog ugovora (PKU), PSS je 11. juna 2011.
godine stupio u štrajk koji je trajao samo četiri sata jer je ispunjen štrajkački zahtev „pobolj-
šanje socijalno materijalnog statusa policijskih službenika“. Naime, sa ministrom je pot-
pisan sporazum8
kojim se ministarstvo obavezuje da do potpune primene PKU mesečno
svim zaposlenima isplaćuju dodatnih 10.000 RSD. Sporazumom je takođe predviđeno da
se izvrše izmene i dopune Zakona o policiji u najkraćem mogućem roku i doneto je rešenje9
o formiranju Komisije za mirovno rešavanje radnih sporova.
»» Osnovne odredbe;
»» Radno vreme;
»» Odmori i odsustva;
»» Plata i dodaci na platu;
»» Pravo na naknadu troškova;
»» Naknade štete;
»» Zaštita zaposlenih;
»» Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih;
»» Zaštita dostojanstva zaposlenih;
»» Pravo na štrajk;
»» Delovanje i uslovi za rad sindikata;
»» Rešavanje stambenih potreba;
»» Mirno rešavanje kolektivnih sporova;
»» Praćenje primene kolektivnog ugovora;
»» Izmene i dopune;
»» Otkaz kolektivnog ugovora;
»» Prelazne i završne odredbe.

Zatim, 10. oktobra 2011. godine PSS je organizovao štrajk i javni protest koji je, s jedne
strane, imao za cilj da istakne nezadovoljstvo članova ovog Sindikata i svih zaposlenih dina-
mikom i rezultatima primene Posebnog kolektivnog ugovora, kao i da izvrši pritisak na MUP
i Vladu Srbije, da ispune obaveze preuzete potpisivanjem Posebnog kolektivnog ugovora,
a pre svega dogovorene izmene i dopune Zakona o policiji. Na žalost, Nezavisni sindikat
policije, kao drugi reprezentativni sindikat u MUP-u nije se pridružio niti je podržao ovaj
štrajk. Štrajk je trajao šesnaest dana i okončan je potpisivanjem još jednog sporazuma10
sa
ministrom, gospodinom Ivicom Dačićem, u kome pored ostalog stoji:
„Na sastanku održanom dana 25. oktobra 2011. godine, između predstavnika Ministarstva
unutrašnjih poslova i Štrajkačkog odbora Policijskog sindikata Srbije postignut je dogovor o
realizaciji postavljenih zahteva iz Zahteva Štrajkačkog odbora Policijskog sindikata Srbije od
dana 30. septembra 2011. godine:
1. Sistematizacija
• Povodom štrajkačkog zahteva za formiranje Radne grupe koja će raditi na donošenju
nove sistematizacije konstatovano je da da je Rešenjem ministra broj 01-11679/11-2
od 21. oktobra 2011. godine formirana Radna grupa koja počinje sa radom odmah,
tačnije 26. oktobra 2011. godine uz učešće reprezentativnih sindikata. Rok za dono-
šenje sistematizacije je 15. decembar 2011. godine.
2. Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike
• Povodom štrajkačkog zahteva za donošenje pravilnika predviđenih Posebnim ko-
lektivnim ugovorom za policijske službenike, predstavnici Ministarstva unutrašnjih
poslova i predstavnici Policijskog sindikata Srbije konstatuju da su podzakonski akti
usaglašeni i potpisani od strane ministra unutrašnjih poslova, dana 24. oktobra 2011.
godine i to:
a) Pravilnik o naknadi troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi i stipendiranju
redovnog školovanja dece zaposlenih čija je smrt nastupila kao posledica povrede na
radu, profesionalnog oboljenja ili opasne pojave;
b) Pravilnik o uslovima za ostvarivanje prava na naplatu troškova prevoza zaposlenih u
Ministarstvu unutrašnjih poslova;
c) Obavezna instrukcija o pružanju pravne pomoći;
d) Instrukcija o prekovremenom radu policijskih službenika.
• Povodom štrajkačkog zahteva koji se odnosi na konkretizovanje neposrednih zadata-
ka rukovodilaca organizacionih jedinica na primeni Posebnog kolektivnog ugovora za
policijske službenike i iniciranja odgovornosti svih rukovodilaca koji nisu primenjivali
Poseban kolektivni ugovor, a odnosile su se na radno pravni status zaposlenih, mini-
star unutrašnjih poslova je na sastanku koji je održan dana 14. oktobra 2011. godine,
istakao da su za sprovođenje odredbi Posebnog kolektivnog ugovora za policijske
službenike odgovorni rukovodioci organizacionih jedinica, da zahteva blagovremeno
postupanje, doslednu primenu propisa, jednako u odnosu na sve i izvršavanje pravo-
snažnih sudskih odluka u celosti i u zakonom propisanim rokovima. Takođe je naveo
da će za neizvršavanje naloga, nadležni rukovodioci biti pozvani na odgovornost.
• Povodom štrajkačkog zahteva u vezi postizanja dogovora i dinamike isplate zaostalih
novčanih potraživanja radnika Ministarstva za noćni, prekovremeni rad i dr., dogovo-
reno je da će policijske uprave dobiti jednoobrazna uputstva i pripremljene obrasce
za postupanje.

Sva napred navedena prava u vezi radnog vremena, prekovremenog rada, rada na dane dr-
žavnog praznika, noćnog i smenskog rada, uneta su u izmenjeni i dopunjeni Zakon o policiji,
čime su ova prava dobila i zakonsku snagu. Međutim, poseban značaj imaju one izmene
i dopune Zakona o policiji koje su obezbedile veći stepen zaštite policijskih službenika u
vršenju službene dužnosti. Reč je, pre
svega, o suzbijanju predviđenih izmena
i dopuna pomenutog Zakona, prema
kojima je policijski starešina mogao da
naredi svakom policijskom službeniku
da se obavezno podvrgne poligrafskom
ispitivanju, bez sopstvene saglasnosti,
što predstavlja grubi vid kršenja ljudskih
sloboda i prava i predstavljalo je veoma
opasnu meru pritiska na policijske služ-
benike. Isto tako je od velikog značaja
ukidanje člana 168 Zakona o policiji,
prema kome je policijskom službeniku
izricana mera prestanka radnog odnosa
po sili zakona čim bi državni tužilac ili
istražni sudija inicirao istražni postupak
protiv njega, bez obzira da li bi krivična prijava bila prihvaćena od strane suda ili ne. To se
očigledno kosilo sa pravnom pretpostavkom nevinosti, koja mora u svakom postupku da
važi za sve građane, pa i za zaposlene u sektoru bezbednosti. Dosadašnja iskustva poka-
zala su da brisanje ovih odredbi iz Zakona nije imalo negativni uticaj, sa stanovišta zloupo-
trebe i prekoračenja službenih ovlašćenja, prekomerne upotrebe sile i sl.
Potpisivanje prvog kolektivnog ugovora za policijske
službenike.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je izmene i dopune
Zakona o policiji.
PSS je organizovao protest ispred zgrade MUP-a zahtevajući da
se potpiše Sporazum, povodom unapređenja radnih, ekonom-
sko-finansijskih, socijalnih prava kao i egzistencijalnih potreba
svih zaposlenih u MUP-u. Sporazum11
je potpisan 21.01.2013.
godine, a sam čin potpisivanja izvršili su Predsednik Vlade Repu-
blike Srbije i Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predsednik
Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović.
Ministar unutrašnjih poslova R. Srbije potpisao je sa reprezentativ-
nim sindikatima (PSS i NPS) Sporazum o produženju roka važenja
Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike12
na šest
meseci (do: 24. septembra 2014. godine). Takođe je dogovoreno
da se u međuvremenu nastavi proces kolektivnog pregovaranja
radi potpisivanja novog PKU-a na period od tri godine.
Ministar unutrašnjih poslova R. Srbije, dr Nebojša Stefanović, po
dogovoru sa PSS-om izdejstvovao je implementaciju dotadašnje
solidarne pomoći (10.000 rsd) u lični dohodak.
5. decembra 2011.
27. decembra 2012.
11. aprila 2014.
25. juna 2014.

Pošto je produžetak prvobitnog PKU isticao 24. sep-
tembra, zadatak ove radne grupe je takođe bio njegovo
dodatno produžavanje do donošenja novog. Međutim,
rukovodstvo NSP-a je 16. septembra iznenada najavilo da
će od 26. istog meseca stupiti u štrajk sa tzv. “Sindikalnim
frontom”, a da apsurd bude još veći, njegovi predstavni-
ci su se pojavili na sastanku Radne grupe 18. septembra
i dogovorili dinamiku rada uprkos najavljenom štrajku.
Upravni odbor PSS-a je odlučio de ne učestvuje u tom ne-
zakonitom štrajku, koji je za cilj imao samo narušavanje
tekućeg kolektivnog pregovaranja i prikupljanje zasluga
NSP-a za već rešena pitanja. Naime, kao štrajkački zah-
teve navedeni su:
• Produžavanje postoječeg PKU-a do potpisivanja novog;
• Isplata zaostalih dugovanja zaposlenima u MUP-u u vidu naknade za dolazak i odla-
zak sa rada i isplatu jubilarnih nagrada;
• Garancije ministra dr Nebojše Stefanovića da se na zaposlene u MUP-u neće prime-
njivati dodatno smanjenje zarade.
Neposredno nakon prvog zajedničkog sastanka te definisane sardnje i ciljeva delovanja,
rukovodstvo NSP-a smenilo je tadašnjeg predsedavajućeg gospodina Miloševića. Nakon
tog sramnog čina NSP-a, kao drugi reprezentativan sindikat u MUP-u, ušao je u tzv. “Sindi-
kalni front” sa određenim brojem nereprezentativnih sindikata i prekinuo saradnju sa nama.
Na inicijativu PSS-a13
održan je prvi zajednički sastanak sa dele-
gacijom NSP-a, koju je predvodio tadašnji predsedavajući Jugo-
slav Milošević. Tom prilikom dogovorena je potpuna koordinacija i
zajedničko delovanje na polju zaštite prava svih radnika u MUP-u.
Zajedničke aktivnosti dva najveća i jedina reprezentativna policij-
ska sindikata definisana su u pravcu:
• Donošenja novog PKU-a sa izmenama;
• Usvajanja zajedničke platforme u vezi izmena i dopuna Zakona
o policiji;
• Zaštite instituta reprezentativnosti u MUP-u.14
Ministarstvo unutrašnjih poslova R. Srbije donelo je Rešenje o for-
miranju posebne radne grupe za pregovaranje sa reprezentativnim
sindikatima,15
a sa ciljem donošenja Predloga novog kolektivnog
ugovora za policijske službenike.
16. januara 2014.
26. avgusta 2014.
PROCES KOLEKTIVNOG PREGOVARANJA RADI
POTPISIVANJA NOVOG, DRUGOG PO REDU PKU-a
13 Kopija Dopisa Nezavisnog sindikata policije je u prilogu ovog dokumenta (br.12)12 Kopija potpisanog
sporazuma je u prilogu ovog dokumenta (br.11).
14 Kopija zajedničkog Saopštenja PSS-a i NSP-a je u prilogu ovog dokumenta (br.13)
15 Kopija Rešenja MUP-a je u prilogu ovog dokumenta (br.14)
Predsednik PSS-a Veljko Mijail-
ović potpisuje Sporazum sa pred-
sedavajućim NSP-a Jugoslavom
Miloševićem

Paradoks je to što se PSS pre toga izborio i rešio sva tri štrajkačka zahteva te je nesmi-
sleno pridružiti se ili podržati neosnovan i nezakonit štrajk.
Skandalozni štrajk se završio kao i što je počeo. Bez ikakvih benefita za zaposlene u
MUP-u, a kolege koje su štrajkovale, naravno ne rukovodstvo NSP-a, ostale su bez dnevnica.
Ubrzo nakon samog štrajka usmerenog protiv Vlade R. Srbije i resornog Ministarstva
unutrašnjih poslova NSP je podržao mere štednje te iste vlade i dodelio plaketu ministru
Stefanoviću, zatim nastavio kolektivno pregovaranje, ali u korist poslodavca a suprotno
sindikalnim načelima i pravima radnika koje predstavljaju i čije interese navodno zastupaju.
Naime, vlada je odbila sve predloge PSS-a koji su se odnosili na naslov i kategoriju za-
poslenih (PSS je zahtevao da se PKU odnosi na sve zaposlene), poglavlja o pravu na štrajk,
pričinjenu štetu, zaštitu zaposlenih (racionalizaciju), bezbednost i zdravlje na radu (akt o
proceni rizika na radu) i sl. Vlada R. Srbije bila je i protiv usaglašavanja visine prinadležnosti
za prekovremeni, noćni i smenski rad, zatim rad za vreme praznika, bolovanja i drugo, sa
kolektivnim ugovorima koje je potpisala u prethodnom period.16
Međutim, i četiri meseca nakon potpisivanja Zajedničke izjave, odnosno pet meseci na-
kon Peticije protiv PKU-a ili zа potpisivаnje Aneksа, predstavnici MUP-a se nisu udostojili
da ispune obećanja na koje su se pravno obavezali potpisavši pomenuti dokument. Ru-
kovođen tim činjenicama, tj. imajući u vidu da poslodavac svo to vreme nije vodio iskren
socijalni dijalog PSS je 15.07.2015. godine doneo odluku da stupi u štrajk sa jednim jedinim
ciljem - potpisivаnje Aneksа PKU-a zа policijske službenike. Početak štrajk najavljen je za
27.07.2015. godine, ali je Vlada Republike Srbije već narednog dana donela odluku da se
udovolji štrajkačkom zahtevu PSS-a i volji 21 054 potpisnikа Peticije čime je štrajk otkazan.
Rukovodstvo NSP-a je sa Mnistrom unutrašnjih poslova potpisalo
novi Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike, dok je
rukovodstvo PSS-a odbilo da učini isto jer je ugovor nepovoljan.
PSS se obratio predsedniku vlade sa molbom da se otkaže važe-
nje ili inicira postupak izmena i dopuna nepovoljnog PKU-a, koji
je sa vladom potpisao NSP. Takođe, Kabinet premijera poslao ur-
genciju Kabinetu ministra unutrašnjih poslova sa zahtevom da se
pristupi izmenama i dopunama PKU-a za policijske službenike.17
Nakon toga je PSS organizovao skupljanje potpisa za Peticiju pro-
tiv PKU-a, koju je za samo dve nedelje potpisalo 21 054 policijskih
službenika od oko 35 000 mogućih. Peticija je potom predata Ka-
binetu premijera R. Srbije (03.03.2015) uz najavu o organizovanju
najvećeg do tada protesta PSS-a ispred zgrade Vlade R. Srbije.
Nakon najave protesta i izraženog opšteg nezadovoljstva radnika
MUP-a kroz Peticiju, državni sekretar MUP-a gospodin Milosav
Miličković je pozvao predstavnike PSS-a da otkažu protest i tom
prilikom potpisao Zajedničku izjavu sa predsednikom PSS-a Velj-
kom Mijailovićem, kojom garantuje da će se otkazati nepovoljni
PKU potpisan sa NSP-om te da će se pristupiti donošenju novog
koji će važiti za sve zaposlene u MUP-u.18
11. februara 2015.
12. februara 2015.
17. marta 2015.
16 Videti: Kopija Saopštenja PSS-a povodom ne pristupanja potpisivanju novog, drugog po redu, PKU-a
za policijske službenike (prilog br. 15).
17 Kopija Zajedničke izjave je u prilogu ovog dokumenta (br.17).
18 Kopija Dopisa MUP-a je u prilogu ovog dokumenta (br.16).

Najveći paradoks je to što su Aneks pored PSS-a potpisali i njegovi najveći protivnici,
predstavnici NSP-a, koji su upravo i odgovorni za donošenje očajnog PKU-a, a koji je za-
hvaljujući borbi PSS-a i potpisnicima Peticije aneksiran.
PSS je delegirao svoja dva predstavnika – članove Upravnog odbora, Zorana Andrejevića
i Miodraga Antonića, za članove Komisije za praćenje primene Posebnog kolektivnog ugo-
vora za policijske službenike. Oni pomno i konstantno nadziru primenu i poštovanje PKU-a,
o svemu obaveštavaju predsednika i Upravni odbor sindikata, koji po potrebi reaguje ukoli-
ko dođe do izvesnih nepoštovanja zagarantovanih prava zaposlenih u MUP-u.
Potpisan je Aneks PKU-a za policijske službenike, kojim su po-
boljšаna prаvа i zаštita rаdnikа MUP-a.
17. jula 2015.
Delegacija PSS-a na sastanku sa ministrom unutrašnjih poslova
dr Nebojšom Stefanovićem

Polaznu osnovu, glavni smisao i meru
uspešnosti delovanja PSS-a predstavlja razvoj
policije u skladu sa najvišim evropskim prav-
nim i demokratskim standardima, kao politički
i javno kontrolisane službe, čiji zadatak je da
efikasno i odgovorno štiti živote i imovinu gra-
đana, kao osnovnih ljudskih prava. Ostvare-
nje ovog cilja podrazumeva pravo i obavezu
PSS-a da aktivno učestvuje i da svoj puni do-
prinos definisanju koncepta i organizacionog
modela policije primerenog civilizacijskim do-
stignućima savremenog doba i najboljoj praksi
policije u razvijenim demokratskim zemljama
Evrope, donošenju pravnog okvira reformi po-
licije i drugih mera, koje imaju za cilj unapre-
đivanje efikasnosti i zakonitosti njenog rada.
Za PSS reforma policije nije jednokratni za-
datak, već trajni proces unapređivanja druš-
tvene uloge i funkcija policije, primeren druš-
tvenim promenama, u funkciji unapređivanja
demokratskog društvenog poretka, vladavine
prava i celovitog ostvarivanja korpusa ljudskih
sloboda i prava. To podrazumeva pravo i oba-
vezu svakog zaposlenog da se profesional-
no i stručno usavršava, u skladu sa načelima
„doživotnog učenja“, a rukovodstva MUP-a
da stvara materijalne i druge uslove za to i da
podstiče zaposlene da se stručno usavršavaju
i profesionalno razvijaju i obrazuju.
Reforma policije je projektovana od strane
čelnika MUP-a kroz donošenje novog Zako-
na o policiji i merama kojima je Evropska unija
uslovila otvaranje Poglavlja br. 24 Pregovora o
PRVI ŠTRAJK GLAĐU U ISTORIJI SRPSKE POLICIJE
pristupanju EU, a to su: demilitarizacija, depo-
litizacija, dekriminalizacija kao i profesionaliza-
cija srpske policije.
Od svega navedenog, navodna „dekrimina-
lizacija” policije predstavljala je najveći izazov
MUP-u, koji ne samo da je nestručno i neod-
govorno postupio prema svojim zaposlenima,
već je u taj proces ušao besprav-
no. Takođe, i PSS je bio pred
velikim izazovom, jer se od svog
osnivanja zalaže za antikorupcij-
ske mere i nultu toleranciju prema
krivično odgovornim policajcima,
a istovremeno mora da zastupa
interese i vodi računa o pravima
svojih članova i svih zaposlenih
u MUP-u. Tako je, s obzirom na
svoju ulogu i načela delovanja,
pažljivo morao da motri celoku-
pan proces i efektivno učestvuje
u njemu, štiteći pravno oštećene
i ujedno boreći se protiv „prljavih
policajaca”.
Prvi talas medijski proklamova-
nog „čišćenja redova srpske policije”, kako su
ga političke strukture MUP-a nazvale, kulmini-
rao je sredinom 2015. godine, kada je određen
broj policijskih službenika odlučio da prote-
stvuje zbog dobijanja Rešenja o prestanku rad-
nog odnosa po osnovu bezbednosnih smetnji
(čl. 168. Zakona o policiji, čl. 45. Zakona o
unutrašnjim poslovima i sl.). Ono što je bit-
no jeste da su oni već bili oslobođeni krivične
odgovornosti pravosnažnim presudama suda,
odustankom javnog tužioca od krivičnog go-
njenja i sl, te da su obespravljeni jer im je kao
takvim sporazumom PSS-a i MUP-a od 21.
januara 2013. godine (broj: 13284/12-11) omo-
gućeno da se vrate u službu. Imajući u vidu
da su radnička prava nevino otpuštenih kolega
narušena, oni su 30. jula organizovali protest
ispred zgrade Ministarstva unurašnjih poslova
(SIV 1) koji je na njihov zahtev podržao i PSS, a
tokom koga je državni sekretar Milosav Milič-
ković primio delegaciju okupljenih protestana-
ta i saopštio im da navedeni sporazum iz 2013.
godine trenutno rukovodstvo neće poštovati,

jer nije saglasno sa njegovim odredbama i jer
ga nije potpisao sadašnji ministar dr Nebojša
Stefanović, već bivši ministar gospodin Ivica
Dačić. Sramnim činom proglašavanja ništav-
nim obavezujućeg dokumenta koji je potpisao
tadašnji potpredsednik Vlade R. Srbije, MUP je
prekinuo kontinuitet delovanja prethodnog mi-
nistra na zaštiti i razvoju prava svojih radnika.
Krajem 2015. godine nastavljena je tzv. „de-
kriminalizacija službe” čij je osnovni cilj bilo
prikupljanje jeftinih političkih poena i marke-
tinškog prostora Kabineta ministra unutrašnjih
poslova. Naime, u novembru mesecu Kabinet
je raspisao depešu kojom se naređuje da se
po policijskim upravama i stanicama prave
spiskovi zaposlenih koji imaju bezbednosne
smetnje za dalji rad u ministarstvu, a na osno-
vu kojih će se deliti otkazi. PSS je odmah rea-
govao i još jednom istakao da u potpunosti po-
država borbu protiv kriminala i korupcije unutar
MUP-a, ali samo onu iskrenu i pravednu, kao i
to da će se svim raspoloživim zakonskim i sin-
dikalnim sredstvima boriti protiv nepravde, a
kako bi imao uvid u celokupni proces zahtevao
je aktivno učešće u radu specijalne Komsije za
analizu rešenja za premeštaj na radna mesta
analize rizika.
Sindikat se 12. novembra obratio i premijeru
Vlade R. Srbije gospodinu Aleksandru Vuči-
ću najavljujući štrajk glađu Upravnog odbora
zbog činjenice da su policajci doterani do ivi-
ce izdržljivosti finansijskog aspekta i nepro-
fesionalizacije rada u MUP-u, čij Kabinet ne
radi apsolutno ništa na unapređenju položaja
zaposlenih. Rukovodstvo sindikata je pažlji-
vo i odgovorno isplaniralo najavljeni štrajk u
kome bi učešće uzeli samo članovi njegovog
Upravnog odbora, a sa namerom da se iz-
begne ugrožavanje vitalnih interesa države u
teškom bezbednosnom okruženju migrantske
krize, antidržavnih delovanja u južnoj srpskoj
pokrajini i terorističkog delovanja u susednim
zemljama, odnosno kako bi se izbeglo kraće
ili duže paralisnje državnog aparata zaduže-
nog za bezbednost građana. Najavljeni štrajk
nije održan jer je premijer 1. decembra lično u
svom Kabinetu u Vladi R. Srbije primio delega-
ciju PSS-a na čelu sa njegovim predsednikom
gospodinom Mijailoviće i nakon konstruktiv-
nog sastanka udovoljio svim štrajkačkim zah-
tevima. Tako je PSS aktivno uzeo učešće u
radu specijalne Komisije MUP-a tokom koga je
analizirao svaki pojedinačni slučaj sa spiskova
za prestanak radnog odnosa po osnovu bez-
bednosnih smetnji ili, kako su ih čelnici MUP-a
nazvali „Predloga programa rešavanja viška
zaposlenih”.
2015. godina je za PSS bila izuzetno teška
i posebna jer pored svakodnevnih aktivnosti i
navedenih ostvarenja, među kojima se ističe
novi PKU, pred sindikatom je stajao još jedan
značajan izazov, a to je: aktivno učešće u izradi
novog Zakona o policiji.
Podsetimo, PSS se 5. decembra 2011. go-
dine izborio da se sva prava navedena u Po-
sebnom kolektivnom ugovoru iz iste godine, a
u vezi radnog vremena, prekovremenog rada,
rada na dane državnog praznika, noćnog i
smenskog rada, unesu u izmenjeni i dopunje-
ni Zakon o policiji, čime su dobila i zakonsku
snagu. Međutim, poseban značaj imaju one iz-
mene i dopune koje su obezbedile veći stepen
zaštite policijskih službenika u vršenju služ-
bene dužnosti. Reč je, pre svega, o suzbija-
nju predviđenih izmena i dopuna pomenutog
Zakona, prema kojima je policijski starešina
mogao da naredi svakom policijskom službe-
niku da se obavezno podvrgne poligrafskom
ispitivanju, bez sopstvene saglasnosti, što
predstavlja grubi vid kršenja ljudskih sloboda
i prava i predstavljalo je veoma opasnu meru
pritiska na policijske službenike. Isto tako je
od velikog značaja bilo ukidanje čl. 168 Zakona
o policiji, prema kome je policijskom službeni-
ku izricana mera prestanka radnog odnosa po
sili zakona čim bi državni tužilac ili istražni su-
dija inicirao istražni postupak protiv njega, bez
obzira da li bi krivična prijava bila prihvaćena
od strane suda ili ne. To se očigledno kosilo sa
pravnom pretpostavkom nevinosti, koja mora
u svakom postupku da važi za sve građane,
pa i za zaposlene u sektoru bezbednosti. Do-
sadašnja iskustva pokazala su da brisanje ovih
odredbi iz Zakona nije imalo negativni uticaj,
sa stanovišta zloupotrebe i prekoračenja služ-
benih ovlašćenja, prekomerne upotrebe sile i
sl.
Najavu izrade novog Zakona o policiji prošle
godine PSS je dočekao sa entuzijazmom kao i
svako realno unapređenje normativnih rešenja
kojima poslodavac teži, ili bi bar trebalo da teži.
Tako je delegacija sindikata uzela učešće u če-
tiri navodne Javne rasprave i redovno dostav-
ljala svoje primedbe poslodavcu na sve verzije
nacrta tog zakona. Pošto primedbe najvećeg
i prvog reprezentativnog sindikata nisu bile
usvajane, njegovo rukovodstvo je odlučilo da
ne učestvuje u daljim Javnim raspravama, a
kao spornu tačku stavilo je i ovaj zakon u svoj
štrajkački zahtev za Štrajk glađu najavljen za
23. novembar 2015. godine ispred zgrade
Predsedništva u Beogradu. Kao što smo već
rekli, najavljeni štrajk je otkazan jer je premijer
R. Srbije gospodin Vučić udovoljio svim štraj-
kačkim zahtevima PSS-a, pa i ovom. Tako je
odloženo usvajanje novog Zakona o policiji za
2016. godinu – dok se primedbe PSS-a ne raz-
motre i dok se ne održi realna Javna rasprava.

Policijski sindikat Srbije je sa Vojnim sindikatom Srbije – prvim i jedinim reprezentativnim sindi-
katom zaposlenih u Ministarstvu odbrane R. Srbije 11. novembra 2015. godine potpisao spora-
zum o međusobnoj saradnji dva sindikata. To je prvi put u istoriji srpskog sindikalizma da policija
i vojska potpisuju ovakav sporazum kojim je predviđena razmena podataka od značaja za zaštitu
prava zaposlenih u MUP-u i MO-u, razvijanje zajedničkih projekata na poboljšanju radnih i soci-
jalnih prava zaposlenih, kao i koordinacija u budućim aktivnostima.
Do kraja 2015. godine zvanična saradnja dveju najznačajnijih sindikata u bezbednosnom sek-
toru R. Srbije je produbljena, sastoji se u razmeni iskustava, umrežavanju sa akterima iz lokalnih
zajednica i opština, kao i učešćem na konsultativnim sastancima na pozive jedne odnosno druge
strane.
Strateška važnost sindikalne saradnje i partnerstva vojske i policije je potvrđena 22. juna 2016.
godine, potpisivanjem prioritetnog Sporazuma o zajedničkom delovanju Vojnog sindikata Srbije,
Sindikata pravosuđa Srbije i Policijskog sindikata Srbije.
U sporazmu stoji da je “cilj ukrupljavanja tri stuba bezbednosti R. Srbije, kroz buduće zajed-
ničko delovanje predstavnika ova tri reprezentativna sindikata, usmeren na pronalaženju najboljih
mehanizama zaštite prava radnika u bezbednosnom sektoru”.
Razmena iskustava, ideja; obogaćivanje sindikalnih sadržaja; pružanje individualne moguće
pomoći zainteresovanim članovima itd., samo su neki od usaglašenih aktivnosti u perspektivi.
SARADNJA SA DRUGIM SINDIKATIMA
Što se drugih sindikata u okviru MUP-a tiče, vrata PSS-a su im oduvek
otvorena ukoliko iskreno i predano žele da sarađuju u večitoj sindikalnoj
bitci za bolja radnička prava i socijalno-ekonomski status svih zaposlenih u
ministarstvu.
Potpisivanje Sporazuma o zajedničkom delovanju Vojnog sindikata Srbije,
Sindikata pravosuđa Srbije i Policijskog sindikata Srbije

PSS je od samog osnivanja potpuno osamostaljen od poslodavca, za razliku od ostalih sin-
dikata u MUP-u koji za svoje potrebe koriste kancelarijske prostorije u samom Ministarstvu, a
krajem 2013. godine njegova centrala je preseljena u nove prostorije u centru Beograda. Nova
kancelarija, po standardima i ugledu na evropske kolege, nalazi se u ulici Zeleni venac br. 2/1 i
usluge su dostupne svim članovima svakog radnog dana od 09:00 do 17:00 časova.
AKTIVNOSTI SEDIŠTA PSS-A U 2015. GODINI
U okviru svojih obaveza ustanovljenih statutom organizacije i u skladu sa odlukama nje-
nog rukovodstva, sedište PSS-a je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2015. go-
dine poslalo 3.265 dopisa resornim institucijama i državnim organima, od kojih najveći
broj poslodavcu (MUP-u). Pušteno je ukupno 104 zvanična saopštenja, kojima su članovi
sindikata, svi zaposleni u MUP-u, kao i mediji i ostali zainteresovani informisani o odlukama
i postpucima organizacije, kao i planiranim merama vezano za aktuelne situacije. Unutar
prostorija centrale organizacije u navedenom periodu primljeo je nešto više od 3.000 stra-
naka, uglavnom članova radi konsultacija i pružanja raznih vidova pomoći, a pruženo je i
oko 31.000 savetodavnih usluga putem telefona i elektronske pošte.
Pored svega navedenog, u 2015. godini rukovodstvo sindikata je sedam puta zahtevalo
pristup informacijama od javnog značaja, a koje se tiču MUP-a; održalo je više desetina
sastanaka sa zvaničnicima i visokim predstavnicima MUP-a, i prisustvovalo je na ukupno
sedam sastanaka sa Komisijom MUP-a za saradnju sa sindikatima, koja je obrazovana na
predlog PSS-a, ali nije ispunila očekivanja. S tim u vezi, sindikat je 8. oktobra 2015. godi-
ne doneo odluku da do daljnjeg ne prisustvuje na sastancima sa Komisijom, jer polazeći
od stećenih iskustava bilo je više nego očigledno da se celokupan rad te Komisije sveo
na prazna obećanja i deklarativne odgovore na goruća pitanja iz sfere radničkih prava u
MUP-u. Tako delegacija PSS-a je do kraja 2015. godine odustvovala sa sastanaka famozne
Komisije.
SEDIŠTE POLICIJSKOG SINDIKATA SRBIJE
Korisnici “pametnih” telefona sa operativnim sistemom Android od 2016.
godine mogu potpuno besplatno da instaliraju aplikaciju “Policijski sindikat
Srbije” i uvek imaju pristup obaveštenjima, saopštenjima, dešavanjima,
događajima kao i najnovijim sindikalnim ponudama PSS-a.

NAJZNAČAJNIJA OSTVARENJA I REZULTATI SINDIKALNE BORBE PSS-a:
»» Reprezentativnost i početak socijalnog dijaloga sa Vladom R. Srbije;
»» Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike (PKU);
»» Isplata sredstava (10.000 RSD) za poboljšanje materijalnog statusa svih policijskih službe-
nika do potpune primene PKU-a;
»» Izmene i dopune Zakona o policiji;
»» Sistematizacija radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova;
»» Zamena starih i istrošenih uniformi i dotrajale opreme (napomena: PSS je u mnogim poli-
cijskim upravama širom Srbije iz sopstvenih sredstava obezbedio zamenu uniformi);
»» Izrada i usvajanje mnoštva pravilnika;
»» Povećanje koeficijenta smenskog rada za 3.500RSD za sve zaposlene, bez obzira imaju
li smenski rad ili ne;
»» Isplata dnevnica (Žandarmerija sa 20% na 80%), putnih troškova, smenskog i prekovre-
menog rada i jubilarnih nagrada…
»» Implementacija solidarne pomoći u lični dohodak.
PSS SVOJIM ČLANOVIMA SVAKODNEVNO OBEZBEĐUJE I PRUŽA USLUGE:
»» Sindikalna ponuda sa kojom članovi i njihove porodice ostvarivaju pravo na kupovinu ra-
znih artikala po ugovorenim uslovima (popusti i višemesečne otplate bez kamate);
»» Solidarna pomoć (u vidu materijalnih sredstava) na koju članovi imaju pravo zbog potrebe
sopstvenog, ali i lečenja užeg kruga porodice, slučaja smrti u porodici kao i slučaju ro-
đenja deteta (napomena: PSS godišnje izdvoji preko 5 miliona RSD za solidarnu pomoć
svojih kolega, a samo 2014. godine zbog katastrofalnih poplava koje su zadesile R. Srbiju
isplaćeno je 15 miliona);
»» Pravna pomoć - na koju svi članovi imaju pravo ukoliko je njena neophodnost vezana
za pitanja iz radnog odnosa. (napomena: PSS godišnje izdvoji preko 10 miliona RSD za
solidarnu pomoć svojih kolega);
»» Novogodišnji paketići – obezbeđuju se svake godine za decu članova uzrasta do 10 godi-
na (napomena: PSS godišnje izdvoji preko 7 miliona RSD za paketiće);
»» Pokloni za 8. mart - pokloni za uvažene koleginice koji se dele svake godine na Dan žena
(napomena: PSS godišnje izdvoji preko 3 milion RSD za poklone)…
»» Tokom svake godine organizuje se čitav niz memorijalnih turnira i drugih sportskih aktiv-
nosti u znak sećanja na stradale kolege.
NAPOMENA
Podaci analizirani i predstavljeni u ovom dokumentu preuzeti su iz arhive
dokumentacije Policijskog sindikata Srbije i studijske analize prof. dr
Vladimira Marinkovića, “Socijalni dijalog u sektoru bezbednosti Republike
Srbije u period od 2000. do 2012. godine”.
Nikša Nikodinović
Spec. savetnik predsednika
AUTOR:

Protekla decenija bila je više nego efikasna i produktivna za Policijski sindikat Srbije, ali
pred njim je još uvek dug i trnovit put na ostvarenju potpune zaštite radnih, ekonomskih,
socijalnih i sindikalnih prava svih zasposlenih u MUP-u, kao i njihovog prava da budu in-
formisani, konsultovani i da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka od značaja za
njihov status i položaj, uslove rada, karijerno napredovanje i dr.
Na planu uspostavljanja i funkcionisanja sistema kolektivnog pregovaranja PSS je u pro-
teklih deset godina postigao izuzetno značajne vidne i merljive rezultate. Uspešan tok
kolektivnog pregovaranja i zaključivanje Kolektivnih ugovora sa Vladom R. Srbije, predstav-
ljaju prepoznatljiv izvor snage PSS-a, temelj njegovih odnosa sa poslodavcem i strateške
dokumente za efikasnu zaštitu radnih prava članova sindikata i svih zaposlenih u MUP-u.
To je kvalitetan temelj na kom će se sistem i praksa kolektivnog pregovaranja dalje unapre-
đivati i razvijati, pre svega na pitanjima jačanja poverenja između sindikata i poslodavačke
strukture, svesti o zajedničkom interesu i odgovornosti za funkcinisanje sistema kolektivnog
pregovaranja, izvršavanja preuzetih obaveza iz kolektivnog ugovora, prevencije konflikata
itd.
Komplementarno sa razvojem sistema kolektivnog pregovaranja, imajući u vidu da su to
segmenti jednog procesa, PSS će se trajno angažovati na uspostavljanju i razvoju sektor-
skog dijaloga, uspostavljanjem i jačanjem instrumenata socijalnog dijaloga koji treba da
obuhvati sektor bezbednosti u celini, kao i pravo PSS-a da učestvuje i u socijalnom dijalogu
na nacionalnom nivou.
Paralelno sa tim PSS će nastaviti da učestvuje u usvajanju novog radnog i socijalnog
zakonodavstva u celini, kao i specifičnih zakona, kojima se detaljno definišu materijalni i
socijalni položaj, uslovi rada, radna i sindikalna prava zaposlenih u MUP-u. Pri tome, PSS
će se zalagati da ovi posebni zakoni, kojima se regulišu određena specifična pitanja radnih,
socijalnih, ekonomskih i sindikalnih prava zaposlenih u policiji, budu komplementarni sa
radnim i socijalnim zakonodavstvom i pravnim okvirima društvene uloge i funkcija policije.
Pristojne zarade nisu samo ekonomsko, već i političko i moralno pitanje, materijalni uslov
dostojanstva života i rada i ostvarivanja celine ekonomskih, radnih i socijalnih prava. Zato
borba PSS-a za pristojne zarade ostaje trajno u središtu delovanja sindikata, jer se kroz nju
realizuju ključne komponenete društvene uloge i funkcija sindikata i testira njegova realna
društvena moć. Podrazumeva se da će borba za pristojne zarade kao trajne parametre
imati realno ekonomsko stanje u našem društvu, kao i pravo pripadnika sveta rada u drugim
delatnostima na pristojan život od sopstvenog rada.
Pitanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih u MUP-u ne predstavljaju samo pitanje
prava zaposlenih definisano pravnim propisima, tehničkim i zdravstvenim standardima već
imaju mnogo širi značaj - značaj ključnog uslova za efikasnu borbu policije protiv kriminala,
bezbednosti života i imovine građana uz najviši stepen zaštite života i bezbednosti pripad-
nika policijske službe. To proističe iz činjenice da rad u policiji spada u visokorizična zani-
manja, u kojima su bezbednost i život njenih pripadnika stalno izloženi riziku i opasnosti.
Time se uslovljava PSS da svoje predstojeće aktivnosti na planu bezbednosti i zdravlju na
IDEMO DALJE !
Počeli smo od grupe entuzijasta, a evo nas jednu deceniju kasnije kako je
Policijski sindikat Srbije postao najveći i najorganizovaniji policijski sindikat
u Srbiji i najsnažnija sindikalna organizacija, ne samo u srpskoj policiji, već u
celoj državi.

radu zaposlenih u MUP-u usmeri na široki krug zahtevnih pitanja, kao što su: profesionalna
osposobljenost, permanentno stručno usavršavanje, kontinuirano održavanje fizičke kon-
dicije i psihološke stabilnosti, sposobnosti adekvatnog suočavanja sa rizičnim situacijama,
sprečavanja stresa, osećanja odgovornosti za ljudski život kao najveće vrednosti itd.
Svi zaposleni u sedištu organizacije kao i njegovi aktivisti i rukovodstvo pokazali su u
protekloj deceniji da se pored davanja najvećeg mogućeg zajedničkog i ličnog doprinosa
u razvoju sindikata maksimalno zalažu za razvoj i unapređenje policije kao nosećeg stu-
ba unutrašnje bezbednosti naše zemlje, uvereni da je slobodan i bezbedan život građana
nesporni zajednički interes i države i zaposlenih u MUP-u, na čemu se jedino može graditi
trajan i stabilan socijalni mir i bezbednosno okruženje.
Dakle, iako je mnogo toga ostvareno u proteklom periodu, potreba za sindikalnim pripa-
danjem i delovanjem je još uvek velika, posebno u vreme današnje tranzicije i evropskih
integracija naše zemlje, kao i joštrajuće Svetske ekonomske krize. Svi do sada ostvareni
rezultati PSS-u, ustvari, predstavljaju uslov da nastavi efikasnu borbu za radna prava svojih
članova i svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U tom smislu, pređeni put i
stečene tekovine, od kojih su najvažnije - svest o tome da samo udruženi, zajedničkom
snagom, na principima sindikalne solidarnosti možemo efikasno da zaštitimo naša radna i
sindikana prava, da u sindikalnoj aktivnosti treba dati nespornu prednost mehanizmima i
praksi socijalnog mira, kao što su kolektivno pregovaranje, socijalni dijalog, ali da se time
automatski ne odričemo našeg prava da primenimo i radikalne metode sindikalne akcije,
predstavljaju samo temelje i podsticaj da još više jačamo društvenu moć našeg sindikata i
da se angažujemo na unaređivanju radnih i socijalnih prava, kvaliteta i dostojanstva života i
rada naših članova i svih zaposlenih u MUP-u.
Navedene i druge kratkoročne i dugoročne ciljeve može da ostvari samo snažan, maso-
van, demokratski sindikat. Iz toga proističe trajno programsko opredeljenje PSS-a da radi
na unapređivanju unutrašnje demokratske organizacije i načina rada sindikata, njegovom
osavremenjivanju, daljem privlačenju novih članova, jačanju materijalno finansijske snage
orgnizacije, odgovornog i racionalnog korišćenja sindikalnih sredstava, isključivo u sindi-
kalne svrhe.
Kao i do sada, PSS će svoju organizaciju i način rada, imajući u vidu praksu evropskih de-
mokratskih sindikata i sopstvena iskustva, nastaviti da gradi na principima dobrovoljnosti,
unutrašnje demokratske organizacije, transparentnosti, autonomije volje i nezavisnosti u
odnosu na državu, poslodavce i političke stranke, kao pouzdan socijalni partner u izgradnji
mehanizama i prakse socijalne demokratije, ali i odlučan da u borbi za radnička i sindikala
prava primeni sva raspoloživa sredstva, uključujući proteste, štrajkove i druge oblike indu-
strijske akcije.
Polazeći od toga da ključne izvore snage sindikata u savremenom dobu predstvaljaju
znanje i informacije PSS će svoje stavove utemeljivati na naučnim i stručnim saznanjima. U
tom smislu nastaviće se i unapređivati praksa međunarodne saradnje i razmene iskustava,
zatim formiranje stručnih timova za određene oblasti delovanja sindikata poput vođenja
pregovora sa poslodavcem, sistematsko obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje sin-
dikalnih aktivista kroz seminare i razne vidove stručne obuke.
Sindikati nikad ne mogu da stanu, oni posle svake pobede, imaju uvek drugu bitku koju
moraju da osvoje i poboljšaju uslove rada zaposlenih. Mi policajci smo tek na početku
ostvarivanja naših prava, ali ne sumnjajte, sva će biti ostvarena!
Policijski sindikat Srbije osnovan je da unapredi i zaštiti ekonomska, socijalna
i profesionalna prava svih zaposlenih u MUP-u Srbije.

PRILOZI

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA
Predsednik
Veljko Mijailović
Milenko Božičković
Milan Prica
Slađana Lukić - Papuča
Veselin Sarić
Dejan Inić
Dragan Stanimirović
Ivan Jovanović
Zoran Andrijević
Srđan Šorga
Darko Mateski
Miodrag Antonić
Goran Ribar
Potpredsednik
Vladimir Pavićević

Dejan Petrović Dragan Mladenović Dušan Baroj
Dejan Blagojević Goran Ðordević Danijel Morariju Zoran Pađen
Đorđe Jovanović Marko Marković Mladen Draškić Dragan Palačković
Đoko Nikolić Milan Spasić Milan Drakulić Nebojša Ivić

LISTA SINDIKALNIH JEDINICA I GRUPA
39. BAČ Zelјković Slavko
40. BAČKI PETROVAC Lovre Lela
41. BEČEJ Petronijević Milojko
42. SPI BEČEJ Apić Darko
43. OSP BEČEJ Hadnađev Slađana
44. PI BŽ Ličina Bojan
45. COPO Stefanović Bojan
46. DETELINARA Burmaz Nikola
47. FUTOG Vojnović Dušan
48. LIMAN Matović Slobodan
49. MALI IĐOŠ Baucal Aleksandar
50. ODELjENјE ZA VEZU I KZ Majkić Nebojša
51. ZRENјANIN Šćepanović Radomir
52. OKP Bobojček Rudolf
53. PETROVARADIN Klisura Uroš
54. PVSJ VRBAS Musić Miodrag
55. STP NOVI SAD Majstorović Miroslav
56. SDI Dobrojević Ranko
57. SVS Alimpić Darko
58. SGP KARAĐORĐEVO Lučić Duško
59. SGP NOVI SAD Radović Danko
73. PS ADA Ostojić Dalibor
74. OSP SPI KIKINDA Račić Branimir
75. SGP NAKOVO Rajkov Aleksandra
76. SGP KIKINDA Đilas Slavko
77. VSJ KIKINDA Živković Dejan
78. PS ČOKA Budakov Želјko
79. PI KIKINDA Mortvanski Radoslav
80. PS SENTA Cunjak Miroslav
81. PS NOVI KNEŽEVAC Dević Saša
82. PS KANјIŽA Putnik Dušan
83. PS ĐALA Nadoba Boris
84. SGP NOVA CRNјA Prolić Radivoj
85. SGP TISA Ivkov Bojan
86. PS ŽITIŠTE Buzadžin Stevica
87. PS NOVI BEČEJ Ilić Dalibor
88. ODžACI Stamenković
Dragoslav
89. KULA Bošnjak Milena
90. APATIN Zobenica Milan
91. SGP TAVANKUT Ivkov Bojan
92. SGP BAČKI BREG Stevanović Siniša
93. SGP MARTONOŠ
94. SGP RIĐICA Stojanović Dragana
95. SGP DUNAV Vladisavlјević Dragan
96. SGPBEZDAN Mirić Mirjana
97. SGP BAJMOK Dragičević Božidar
98. SGP SUBOTICA Dobraš Mićo
99. PI SUBOTICA Maksić Nenad
100. SG SVJ Klem Stevan
101. SGP HORGOŠ
102. SOMBOR
Sindikalna jedinica Novi Sad
Sindikalna jedinica Kikinda
Sindikalna jedinica Užice i Prijepolјe
Sindikalna jedinica Sombor i RC Sombor
Sindikalna jedinica Beograd
1. PS PALILULA Popović Miroslav
2. PS OBRENOVAC Jovanović Darko
3. POLICIJSKA BRIGADA Mitrović Nenad
4. IJ-92 Jovanović Duško
5. PS ČUKARICA Đorić Ivica
6. PS RAKOVICA Obradović Darko
7. PI REČNA POLICIJA Zdravković Vladica
8. PS STARI GRAD Mirjana Tadić
9. PS SOPOT Jovičić Spomenka
10. PS LAZAREVAC Aksić Milan
11. PS ZEMUN Josipović Rade
12. AERODROM BEOGRAD Martić Dejan
13. PTJ Đorđe Gavrilov
14. INFORMATIKA Pejović Nebojša
15. UKP BEOGRAD Čkonjović Dejan
16. LjERMONTOVA Todorović Milanka
17. PS BARAJEVO Ilić Dejan
18. OŽ BEOGRAD Romić Nenad
19. UZIS Mitrović Saša
20. HELIKOPTERSKA JEDINICA Elez Dragan
21. VSJ VOŽDOVAC Radovanović Goran
22. ANALITIKA BEOGRAD Stamenković Mirjana
23. UVS Tadić Dragana
24. SVJ VOŽDOVAC Radovanović Goran
25. PS NOVI BEOGRAD Grbić Goran
26. PS SURČIN Belјac Aleksandar
27. MAT-FIN BEOGRAD Karapandžić Jasmina
28. PS ZVEZDARA Grujić Milorad
29. PS MLADENOVAC Ilić Dejan-Deki
30. RONILAČKI CENTAR
ŽANDARMERIJE
Simović Zoran
31. SAOBRAĆAJ BEOGRAD
32. PS VOŽDOVAC
33. SIV 1 Cerović Nenad
34. UZO Aničić Đorđe
35. JZZ
36. PS VRAČAR
37. PS SAVSKI VENAC
38. UGP Zdravković Sveta
R.br. Sindikalna grupa Predsednik SG 60. SPI ISTOK Kovačević Branislav
61. SPI ZAPAD Stamenković Miloš
62. SRBOBRAN Mladenović Saša
63. SREMSKI KARLOVCI Milešić Mario
64. STARI GRAD Marković Ljilјana
65. TEMERIN Mačkić Duško
66. TITEL Greksa Miša
67. UPRAVNI POSLOVI Tišanović Robert
68. VRBAS Plazačić Želјko
69. OŽ NOVI SAD Atanacković Predrag
70. NOVO NASELjE Karličić Nebojša
71. NOVI SAD Višekruna Julka
72. M-22 Jović Kovilјko
103. POŽEGA Pantić Milorad
104. NOVA VAROŠ Jašarević Jasmin
105. ZLATIBOR Rajevac Ljubomir
106. ARILjE Obradović Nebojša
107. KOSJERIĆ Pavlović Veselin
108. UŽICE Bukvić Goran
109. PRIBOJ Gudurić Ivan
110. PRIJEPOLjE Kijanović Vladimir
111. IVANјICA Vukašinović Jordan
112. BAJINA BAŠTA Vasić Joviša

Sindikalna jedinica Požarevac
Sindikalna jedinica Sremska Mitrovica
Sindikalna jedinica Kruševac
Sindikalna jedinica Valјevo
Sindikalna jedinica Pančevo
Sindikalna jedinica Vranje
Sindikalna jedinica Niš
Samostalne sindikalne grupe
Sindikalna jedinica Zaječar i Bor
Sindikalna jedinica Kragujevac
Sindikalna jedinica Jagodina
Sindikalna jedinica Šabac
113. KNјAŽEVAC Cvetković Bojan
114. BOR Grujić Voislav
115. NEGOTIN Čerčelanović Milan
116. ZAJEČAR
117. BOLjEVAC
118. SOKOBANјA
119. SVJ ARANĐELOVAC Nikitović Branislav
120. ARANĐELOVAC Rančić Bratislav
121. BATOČINA Karišić Nebojša
122. SVJ BATOČINA Popović Neša
123. KNIĆ Milošević Radoslav
124. LAPOVO Đorđević Goran
125. RAČA Đoković Rajica
126. TOPOLA Mijović Vladimir
127. SVJ TOPOLA Stevanović Saša
128. SPI KRAGUJEVAC Simović Zoran
129. PI ZA DEŽURSTVO I
INTERVENCIJE
Maričić Dragan
130. VATROGASCI KG 1 Mitrović Milan
131. VATROGASCI KG 2 Virijević Želјko
132. VSJ JAGODINA Stefanović Nebojša
133. PS JAGODINA Jeftić Ivan
134. PS ĆUPRIJA Bulatović Sretko
135. PS SVILAJNAC Lupušić Srđan
136. PS PARAĆIN Simić Nebojša
137. SPI JAGODINA Simijonović Nebojša
138. PS DESPOTOVAC Petrović Ljubiša
139. PS REKOVAC Stojadinović Nebojša
140. BOGATIĆ Ignjatović Želјko
141. VLAMIRCI Milovanović Milan
142. UP LOZNICA Marković Ljilјana
143. SPI LOZNICA Timotić Radivoj
144. GUČEVO Ilić Vjekoslav
145. ŠABAC Janković Igor
146. KOSTOLAC Eraković Srđan
147. POŽAREVAC Savić milan
148. SPI POŽAREVAC Simić Sreten
149. GOLUBAC Jovanović Slađana
150. VELIKO GRADIŠTE Ivković Svetlana
151. SGP VELIKO GRADIŠTE Nikolić Milan
152. KUČEVO Aćimović Momir
153. ŽABARI Ćirić Goran
154. MALO CRNIĆE Stojković Nebojša
155. MAJDANPEK Vasilјević Jugoslav
156. PETROVAC NA MLAVI Stević Nebojša
157. OVS POŽAREVAC Mitić Bojan
158. SREMSKA MITROVICA Popadić Srđan
159. ŠID Poluga Stanislav
160. RUMA Drvenica Miodrag
161. SPI SREMSKA MITROVICA Jovanović Saša
162. STARA PAZOVA Vujinović Vujo
163. SGP SREMSKA RAČA Selaković Radoslav
164. BATROVCI Lukić Branislav
165. INĐIJA Glavatović Duško
166. PEĆINCI Lupšić Dalibor
167. KRUŠEVAC Stefanović Marija
168. BRUS Tipsarević Marko
169. VARVARIN Mitić Dalibor
170. ĆIĆEVAC Erić Zoran
171. MITROVO POLjE Luković Svetlana
172. VRNјAČKA BANјA
173. TRSTENIK Ćosić Đorđe
174. ALEKSANDROVAC Jovanović Dejan
175. VALjEVO Mitrović Slavko
176. MIONICA Ranković Zoran
177. UB Bošković Milorad
178. LjIG Ranisavlјević Dejan
179. LAJKOVAC Arsenić Branko
180. OSEČINA Tešić Sreten
174. ALEKSANDROVAC Jovanović Dejan
181. BELA CRKVA Pndurov Verolјub
182. VRŠAC Jovančić Zoran
183. ALIBUNAR Malјica Ivica
184. PLANDIŠTE Zizovski Nebojša
185. KOVIN Lemajić Zoran
186. RC VRŠAC Vidaković Milan
187. PANČEVO
188. BUJANOVAC Ilić Miroslav
189. RC PREŠEVO Stošić Aleksandar
190. PS PREŠEVO Murtezi Ćemalј
191. NIŠ
192. ALEKSINAC Nikolić Bojan
193. PRIŠTINA Vukojević Duško
194. SMEDEREVO Balević Milivoje
195. ČAČAK Čuklјević Duško
196. OŽ NIŠ Mitić Vladimir
197. SJENICA Vuković Njegoš
198. DIMITROVGRAD Davidović Ljuba

IZDAVAČ:
Policijski sindikat Srbije
ADRESA:
Zeleni Venac 2/1
11000 Beograd
AUTOR:
Nikša Nikodinović
GRAFIČKI DIZAJN I PRELOM TEKSTA:
Đorđe Obradović
ŠTAMPA:
FineGraf - Beograd
TIRAŽ:
1000 primeraka
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
331.105.445:351.74(497.11)”2006/2016”
НИКОДИНОВИЋ, Никша, 1981-
Policijski sindikat Srbije : 10 godina : 2006-2016 / [Nikša
Nikodinović]. - Beograd : Policijski sindikat Srbije, 2016 (Beograd
:
Finegraf). - 66 str. : ilustr. ; 21 cm
Tiraž 1.000.
ISBN 978-86-920131-0-2
a) Полицијски синдикат Србије (Београд) - 2006-2016
COBISS.SR-ID 224987404

10 Years of Serbian Police Union

Recommended

Recommended

More Related Content

Similar to 10 Years of Serbian Police Union

Similar to 10 Years of Serbian Police Union (7)

10 Years of Serbian Police Union