Glodanje.pdf

T-7.
OBRADA GLODANJEM
Osnovne akademske studije – Studijski program - Inženjerski menadžment
Tehnički sistemi 2012. Dušan B. Regodić

CILJEVI UČENJA:
1. Razumete proces obrade glodanjem.
2. Pojmovno odredite proizvodne operacije
i alate.
3. Objasnite osnovna kretanja u toku
procesa glodanja.
4. Planirate mašine u obradi glodanjem.
5. Objasnite operacije obrade glodanjem.
6. Razumete otpore rezanja i snagu mašine.

Nastavna pitanja:
Strana u
udžbeniku
1. Proizvodne operacije i alati 135
2. Otpori i snaga rezanja 141
3. Mašine u obradi glodanjem 142

Obrada glodanjem je postupak obrade ravnih površina, žljebova,
profilisanih (fazonskih) kontura, površina specijalnog i složenog oblika.
Glavno kretanje je obrtno kretanje alata definisano brzinom rezanja V,
m/min.
Pomoćno kretanje je:
•pravolinijsko kretanje predmeta obrade i/ili alata i određeno je brzinom
pomoćnog kretanja (Vp = n·S, mm/min - aksijalnim pomeranjem u jedinici
vremena),
•može biti definisano korakom po zubu (S1, mm/z - aksijalnim pomeranjem
za jedan zub alata) i korakom (S, mm/o - aksijalnim pomeranjem za jedan
obrt alata).

Metode obrade rezanjem
sa alatima sa
definisanom geometrijom
•glodanje

qIstosmerno i suprotno smerno glodanje

Prema smeru međusobnih kretanja alata i predmeta obrade razlikuju se dva
postupka obrade glodanjem i to obrada:
1. Istosmernim glodanjem
2. Suprotno smernim glodanjem.
Pored toga kod istosmernog glodanja debljina strugotine se menja od
maksimalne vrednosti do nule, a kod suprotno smernog od nule do
maksimalne vrednosti hmax.

Prema rasporedu reznih elemenata alata razlikuju se dva postupka
obrade glodanjem:
1. obimno glodanje
2. čeono glodanje.

Kružno glodanje

Koraci kod odabira alata i režima rada iz kataloga alata
Odabir načina glodanja:
- čeono glodanje
- obodno glodanje
- glodanje ruba
- profilno glodanje
- utorno glodanje

Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem:
qdubina rezanja (a)
qširine glodanja (B),
qugao kontakta ψ,
qugao zahvata ϕ,
qširina (b) i
qdebljina reznog sloja - strugotine (h), trenutna, srednja i maksimalna.

Dubina rezanja pri obradi ravnih površina glodanjem iznosi:
a = h1 − h
gde su h1 i h, mm - dimenzije pre i nakon obrade, dok su dodaci za
obradu:
δ1 - dodatak za grubu obradu glodanjem,
δ2 - dodatak za finu obradu glodanjem,
δ3 - dodatak za brušenje.
Dodaci za obradu u obradi glodanjem

Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada:
1. ravnih površina,
2. krivolinijskih kontura,
3. površina specijalnog oblika i
4. površina složenog oblika.
Obrada ravnih površina je obrada:
horizontalnih, vertikalnih ili nagnutih površina, izrada kanala i
žljebova na ravnim i cilindričnim površinama (žljebova za klin),
usecanje i odsecanje, obrada stepenastih površina i sl.

Neke proizvodne operacije obrade ravnih površina glodanjem

Obrada krivolinijskih kontura je obrada profilisanih površina,
ispupčenja, udubljenja, zaobljenja, zavojnih žljebova, složenih kontura i sl.

Izrada i obrada površina specijalnog oblika glodanjem je izrada T
- žljebova, profila prizmi, žljebova u vidu ″lastinog repa″, površina sa
većim brojem stepenica, pravolinijskih i krivolinijskih žljebova itd.

Neke proizvodne operacije obrade površina složenog oblika glodanjem
Izrada i obrada površina složenog oblika glodanjem je izrada zupčanika,
navoja, ožljebljenih vratila, gravura alata za kovanje, livenje u kokilama,
presovanje itd.

Proizvodne operacije obrade glodanjem se često razvrstavaju i prema
vrsti i obliku glodala koje se koristi pri obradi na glodanje:
1. valjkastim glodalima,
2. čeonim glodalima,
3. vretenastim glodalima,
4. koturastim glodalima itd.

Po načinu izrade razlikuju se:
• glodala sa glodanim zubima
• glodala sa podstruganim - podbrušenim zubima
• glodala sa umetnutim zubima
Prema obliku glodala se mogu svrstati u tri grupe:
glodala sa drškom
- vretenasta glodala
- glodala za žlebove
glodala sa otvorom
- valjkasta
- koturasta
- testerasta
- čeona valjkasta
- ugaona
- profilna i dr.
Podela glodala se može izvršiti na više načina:

Prema obliku zuba glodala mogu biti:
•sa pravim zubima
•sa ukrštenim zubima
•glodala sa zavojnim zubima
Po smeru obrtanja u radu glodala mogu biti:
•desnorezna
•levorezna
Po materijalu koji se koristi za rezni deo glodala mogi
biti:
•od brzoreznog čelika
•sa pločicama od tvrdog metala
Glodačke glave

Glodala od brzoreznog čelika
Valjkasta glodala sa glodanim zubima se izrađuju od brzoreznog čelika.
Primena: obradu ravnih površina.
Širina im je veća od spoljašnjeg prečnika, a mogu biti sa pravim, kosim i
zavojnim zubima (zavojni zubi obezbeđuju povoljnije uslove rada).
Zubi se izrađuju glodanjem na telu valjkastog oblika od brzoreznog
čelika, a centralni otvor u telu služi za postavljanje glodala na glavno
vreteno glodalice ili nosač u obliku trna.

Namena:
izrada žljebova, kanala i obradu ravnih površina.
Izrađuju se iscela sa drškom, koja može biti cilindrična, konična sa uškom i sa
navojem u otvoru drške. Na obimu i čelu reznog dela nalaze se rezne ivice (zubi), a
sam rezni deo je izrađen od brzoreznog čelika.
Vretenasta glodala Vretenasto glodalo
sa valjkastom drškom sa kupastom drškom
Vretenasto glodalo Vretenasto glodalo
sa SK drškom za zaobljenja

Čeono valjkasto glodalo
•izrađeno iscela od brzoreznog čelika
•ima zube po čelu i omotaču i
•primenjuje se za obradu ravnih površina, zidova žljebova i slično.
Osim čeono valjkastih glodala iz jednog komada (iscela) od brzoreznog
čelika, ova glodala se izrađuju i sa umetnutim noževima od brzoreznog
čelika.
Čeono valjkasta glodala
Profilna glodala

Čeono vretenasto glodalo Valjkasto glodalo

Glodala za žljeb Glodala za Ugaona
za segmentni klin T - žljeb glodala
Profilna glodala od brzoreznog čelika izrađenih iscela
Ugaona glodala se primenjuju kod
izrade alata (glodala sa glodanim zubima) i
kod glodanja žljebova odgovarajućeg
oblika. Mogu biti jednostrana i dvostrana, a
mogu se ubrojiti i u profilna.

Karakteristika testerastih glodala jeste da je širina samog glodala
mnogo manja od prečnika godala. Njima se mogu izrađivati razni žljebovi,
ukopavati kanali i dr.
Testerasta glodala

Glodala sa pločicama od tvrdog metala
Iz ove grupe glodala izdvojićemo:
koturasta, profilna, sferna, čeona, valjkasta, testerasta, specijalna
glodala i glodačke glave.
Koturasta glodala sa mehanički pričvršćenim
pločicama od tvrdog metala

Profilno glodalo Sferno glodalo
za izradu žljeba
Čeona glodala

Valjkasta glodala Testerasto glodalo
Specijalna glodala

Glave za glodanje (glodačke glave) se koriste pri obradi ravnih površina veće
širine kada se traži veći učinak obrade.
Sastoje se od tela (glave), u koju se ugrađuju noževi od brzoreznog čelika ili sa
lemljenim pločicama od tvrdog metala ili izmenljive pločice od tvrdog metala.
Glodačke glave
Pločice se za telo glodala
mogu pričvrstiti kao i god
strugarskih noževa na
četiri osnovna načina:
1. stezanjem odozgo,
2. stezanjem preko
otvora,
3. stezanjem odozgo i
4. preko otvora i
5. stezanje vijkom.

Glodala spadaju u grupu višesečnih alata, što znači da imaju veći broj
reznih elemenata (zuba), a time i veći broj reznih ivica.
Geometriju alata u obradi glodanjem čine osnovne:
prečnik otvora ili drške - d
prečnik - D
širina - B
geometrija reznog klina (α, β i γ).
ugao uspona spirale glodala ω

Kod čeonih glodala geometrija reznog klina je definisana
Napadni (κ) i
pomoćnim
napadnim
uglom (κ1),
ugao vrha zuba (ε),
radijus vrha zuba (r)
geometrijom pomoćnog reznog klina (α1, β1 i γ1).

Rezultujući otpor rezanja u obradi glodanjem se može razložiti na tri
komponente:
•F1 - glavnu ili obimnu - tangencijalnu silu,
•F2- radijalnu ili silu prodiranja i

1. F1 –obimna sila
2. F2 – radijalna sila
Čeono glodanje
Rezultujuća sila na zubu glodala:

Основни елементи процеса резања - обимно глодање
брзина резања [m/min]
број обрта n [о/min]
брзина помоћног
кретања
vs [mm/min]
корак по обрту [mm/о]
корак по зубу
главно време [min]
производност q=a ·b· vs [mm3/min]
дебљина
стругот. по зубу
am=sz·sin ψ
Lt
L
am a
sz
vs
n D
b
ψ
истосмерно супротносмерно

Обрадљивост и главни фактори обраде - глодање
истосмерно супротносмерно
n
n
vs vs
D
a
sz
ψ3
ψt
ψt
ψ2
ψ1
ψ
D
a
sz
ψ3
ψt
ψt
ψ2
ψ1
ψ
z - број зуба глодала
ψt - угаони корак зуба
ψ - угао захвата
iz - број зуба у захвату
ψ3=ψ-2ψt
ψ2=ψ-ψt
ψ1=ψ
ψi=ψ-(i-1)ψt

Mašine u obradi glodanjem ili glodalice se, prema
konstruktivnom rešenju, dele na:
1. konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne,
2. bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne i univerzalne,
3. glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne, programske,
odvalne, glodalice za navoj i sl.).
Horizontalne glodalice
se koriste za obradu ravnih
površina, površina specijalnog
oblika, izradu zupčanika
pojedinačnim rezanjem, izradu
dugohodih zavojnica i sl.

Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdužnom, poprečnom i vertikalnom
pravcu (pravcu osa X, Y i Z) izvodi radni sto, tako da je krutost i stabilnost
radnog stola, predmeta obrade relativno niska.
Osnovni elementi horizontalnih konzolnih glodalica su:
1. radno vreteno (1),
2. radni sto (2),
3. jedinica za glavno kretanje (pogonski elektromotor i prenosnik glavnog kretanja - 3),
4. jedinica za pomoćno kretanje (pogonski elektromotor, prenosnik pomoćnog kretanja i
sistem prenosnika tipa navojno vreteno - navrtka, 4), postolje (5),
5. sistem upravljanja (komandna tabla, ručice, poluge i sl.), sistem za podmazivanje,
sistem za hlađenje i podmazivanje i sl.

Horizontalna glodalica

Vertukalne glodalice

Vertikalna glodalica

Bezkonzolna glodalica
Bezkonzolne (posteljne) glodalice
1. obezbeđuju visoku krutost i stabilnost radnog stola,
2. izvodi dva kretanja (u uzdužnom i poprečnom ili vertikalnom pravcu, pravcu osa Y i X ili
Z),
3. nosač alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ili poprečnom pravcu, pravcu ose Z ili X.
Najnoviji tipovi glodalica se izrađuju sa jednim kretanjem radnog stola,
uzdužnim kretanjem, dok ostala dva kretanja izvodi nosač alata.

Osnovne eksploatacione karakteristike glodalica su:
1. pogonska snaga mašine P i mehanički stepen iskorišćenja
snage,
2. raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene
prenosnika glavnog kretanja ϕn,
3. raspon brzina pomoćnog kretanja Vpmin - Vpmax i geometrijski
faktor promene prenosnika pomoćnog kretanja ϕS,
4. maksimalna dužina hoda radnog stola u pravcu sve tri ose,
5. koeficijent preciznosti Cmp i tačnosti mašine Cmpk,
6. gabariti predmeta obrade,
7. broj radnih vretena kod viševrtenih glodalica i sl.

Neki tipovi vertikalnih glodalica
Bezkonzolna glodalica – HURON
Konzolne glodalice

Univerzalne alatne glodalice, sa horizontalnim i vertikalnim radnim vretenom, se
koriste za izradu reznih alata, alata za kovanje, presovanje i sl.
Konstruktivno su tako formirane da obezbeđuju obrtanje radnog stola oko jedne ili dve
ose i obrtanje nosača alata (glavnog vretena) u cilju postavljanja vertikalnog radnog
vretena pod određenim uglom. Snabdevene su i uređajima za bušenje i rendisanje,
tako da mogu raditi i kao bušilice ili rendisaljke, što znatno proširuje nomenklaturu
proizvodnih operacija.
Univerzalna alatna glodalica

Kopirne glodalice su namenjene su za obradu krivolinijskih kontura i profilisanih
površina.
Poseduju dva paralelna vretena od kojih je vreteno (1) glavno vreteno sa glodalom,
a vreteno (2) se koristi za smeštaj kopirnog šiljka. Kopirni uređaj radi na hidrauličnom
ili električnom principu i obezbeđuje prenos kretanja od kopirnog šiljka do alata, tako
da alat izvodi ista kretanja kao i kopirni šiljak.
Kopirna glodalica
Suština programskog upravljanja
se sastoji u automatskom upravljanju
radnim organima mašine po unapred
zadatom redosledu kretanja, bez
učešća radnika.
Redosled rada pojedinih organa
mašine je definisan programom koji
se unosi u upravljačku jedinicu
glodalice.

Portalna glodalica

HVALA NA PAŽNJI

Glodanje.pdf

Recommended

Recommended

More Related Content

Featured

Featured (20)

Glodanje.pdf