1. Vizantija | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vizantija". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500
reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi
se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu
ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ВИЗАНТИЈА
ПРЕДМЕТ: ОПШТА ИСТОРИЈА ПРАВА I
Децембар, 2009.године.
С а д р ж а ј
У в о д ................................................................................................. 3 1. ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ
ЦАРСТВА ..................................... 4 2. ДРУШТВЕНОЕКОНОМСКА СТРУКТУРА ................................. 8 3.
ДРЖАВНА СТРУКТУРА ................................................................. 9 3.1. Цар и царска власт
........................................................................... 9 3.2. Сенат (синклит)
................................................................................ 10 3.3. Конзисторија
.................................................................................... 10 4. ЦРКВА И ДРЖАВА
......................................................................... 11 5. УМЕТНОСТ ВИЗАНТИЈЕ
............................................................... 11 ЗАКЉУЧАК
....................................................................................... 12 ЛИТЕРАТУРА
................................................................................... 13
У в о д
Βασιλεύων Βασιλευόντων
1. ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА
Његов највећи цар, Јустинијан, поново је освојио неке делове западне Европе, саградио Свету
Софију, и дао основну кодификацију римског права. После његове смрти царство је ослабило.
Дуготрајна расправа око иконоборства унутар источне цркве припремила је терен за раскид са
римском црквом 1054.
Историја византиског царства, и поред радова који су је за последњих педесет година скоро
препородили, ипак је још увек, нарочито на Западу, предмет упор
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
шћу, - "хијератичном", како се врло радо говори, - неспособном за обнову и која је, под строгим
надзором цркве, ограничила свој хиљадугодишњи напор на бескрајно умножавање дела неколицине
генијалних уметника.
У ствари, Византија је била нешто сасвим друго. Ма да се она драговољно прогласила наследницом и
настављачицом Рима, ма да су се њени цареви, до последњег дана, називали "василеусима Ромеја",
ма да се они никада нису одрекли права која су полагали на стару и славну престоницу царства, ипак
је Византија постала врло брзо и била у суштини источна царевина. Не треба о њој доносити суд у
поређењу са блиставим споменом који је оставио Рим: по једном од људи који су најбоље схватили
њену природу и назрели њен прави изглед она је била "средњевековна држава смештена на крајњим
границама Европе према варварским народима Азије". Та држава је имала своје недостатке и своје
пороке које би било детињасто хтети сакрити. У њој су се врло често дешавали дворски преврати и
војничке буне; она је помамно волела циркуске игре, а још више богословске распре; поред
господствености њене цивилизације нарави су јој често биле сурове и свирепе; и она је произвела,
најзад, у великом изобиљу, људе осредњих карактера и ниских душа. Али, поред свих ових мана, та
држава је била велика.
Но треба, заиста, као што се обично чини, замишљати да је, у току хиљаду година колико је
наџивела пад римског царства, Византија непрекидно срљала у пропаст. После криза у којима умало
није подлегла наступала су врло често времена јединственог сјаја, неочекиваних препорода, када се,
према речима једног хроничара, "царство, та стара жена, појављује као млада девојка искићена
златом и драгим камењем". У ВИ веку, под Јустинијаном, царство се, последњи пут, обнавља као у
2. сјајно доба Рима, а Средоземно Море, поново постаје римско језеро. U VIII веку исавријански цареви
сламају налет ислама у исто доба када Карло Мартел спасава хришћански свет код Поатјеа. У X веку
македонски цареви стварају од Византије велику источну силу, допирући чак до Сирије са својим
победничким оружјем, сатирући Русе на Дунаву, угушујући у крви државу коју су створили бугарски
цареви. У XII веку, под Комнинима, грчко царство још ужива леп углед у свету, а Цариград је једно
од главних средишта европске политике.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET
početna
kategorije
kontakt
Seminarski, diplomski, maturski radovi iz razlicitih oblasti
