2. Корњаче
су корачале земљом
пре него што су се развили
диносауруси, а још увек су ту.
Корњаче постоје више од
200 милиона година.
Оне су еволуирале пре сисара,
птица, змија, гуштера,
па чак и крокодила.
Неке живе и преко 150 година.
3. 3
Добро дошли у причу „Златни маслачак“. У овој причи ћете упознати
(логично) један златни маслачак, једну корњачу, једну лукаву лисицу и по
једног зеца, жабу и медведа.
I
Све је почело у огромној шуми. У њој су живеле свакојаке животиње, aли
најчудније је било што је у шуми живела корњача. Та корњача је живела
у шуми јер су је остале корњаче одбациле и зато је отишла из свог речног
станишта. Сметало им је то што је много радознала и увек жури у жељи
да открије неки нови цвет и упозна неку нову животињу. Зато је она дошла
чак до ове шуме и у њој сада живи. Сваки дан је туговала јер није имала
ниједног пријатеља у тој шуми. Пробала је да их пронађе, али јој просто
није успевало. Корњача је толико желела пријатеља да је једног дана питала
лисицу да ли хоће да јој буде пријатељ. Лисица је одговорила да хоће, али
је имала злобни израз на лицу. Лукава лисица је хтела да изгледа као да
је добар пријатељ и успевала је у томе. Корњача је мислила да је стекла
најбољег могућег пријатеља.
Једног дана су тако њих две шетале шумом и угледале су нешто светлуцаво.
Пришле су тој светлости, а то је био јeдан мали златни маслачак. Корњача
га је узела и окренула се да га покаже лисици. А када се окренула, маслачак
је испустио нeкакав златни прах. Корњача и лисица су се јако зачудиле.
Корњача је покушала да нацрта лептира од тог златног праха и успело јој је.
Најнеобичније је било што је лептир залепршао крилима и одлетео. Онда је
корњача шарала и играла се златним маслачком, а лисица је била љута на
себе што није пре корњаче узела златни маслачак. Кренула је да размишља
како ће да га украде. Корњача је била толико занесена да није ни посумњала
да пакосна лисица смишља план.
4. 4
II
Већ је било касно и корњачи се приспавало. Лисица је испратила корњачу
до куће испод грма и гледала када ће да заспи да би могла да украде златни
маслачак. И коначно, корњача се лепо ушушкала и заспала. Лисица се ушуњала
у њену кућу и кренула да јој узима маслачак, али није могла јер га је
корњача чврсто држала. Лисица није знала шта да ради. Онда се досетила
нечега што никако није било паметно. Својом канџом је пресекла златни
маслачак на пола. Одмах се приметило да златни маслачак почиње да вене.
Наравно, лисица је узела ону половину у којој има највише златног праха.
Када је то учинила, побегла је негде далеко. Нико није знао где.
И тако, осванула је зора и корњача се пробудила. Приметила је нешто
чудно, осврнула се око себе и видела да златног маслачка нема. Остала је
само кратка, осушена петељка. Када је схватила да је златни маслачак нестао,
почела је да се зноји, скроз се збунила, замало да падне у несвест. Онда је
5. 5
видела неке трагове. Приметила је да су то шапе од лисице. Тад јој је све
било јасно. Почела је да плаче и схватила је колико је испала наивна и глупа.
Смирила се, удахнула и рекла себи да је баш брига колико је далеко лисица
отишла, да ће пронаћи тај златни маслачак и спасити га пре него што потпуно
увене. Истог часа је почела да се спрема за пут, обрисала је сузе и кренула.
III
Корњача је била поносна на себе јер је на путу ништа неће зауставити. А
у исто време је била и срећна зато што је знала да ја чека велика авантура.
Знала је где да иде јер је пратила лисичине трагове. Лисица ипак није на то
мислила. Док је ишла све даље и даље, све је више и више било магле, трулог
дрвећа и птица које нису певале него су дречале. Корњачи се чак десило да је у
понеко дрво и ударила и да се саплитала о мокро лишће. Запитала се како је
6. 6
лисица могла тако брзо све ово да пређе. Претпоставила је да јој је златни
прах маслачка давао додатну снагу и брзину. Ипак, корњача није одустајала и
наставила је да пешачи. Чуло се пуно језивих звукова и више пута се уплашила
и стресла од страха. Срела је много животиња које су се претварале као да она
није ту.
Хтела је мало да застане, видела је дебло и села на њега да се одмори.
Испод ње је био један жбунић у коме је нешто шушнуло. Корњача се окренула
ка том жбунићу. Онда је нешто опет шушнуло. Корњача се забринула. Нешто
је и трећи пут шушнуло. И корњача поче да се тресе. Тад из жбуна изађе зец.
Видевши га, корњача се смирила. Зец је упита:
– Како је могуће да си ти овде?
Корњача му исприча да су је одбациле корњаче, да ју је лисица преварила
и да је сад у потрази за златним маслачком. Онда јој зец пожеле срећу у
потрази.
– Драго ми је што сам те упознао! Волео бих да се поново сретнемо! –
рекао јој је зец и додао:
– Усамљен сам у овој мрачној шуми. Узми део мог репића за срећу.
Надам се да ће твоја потрага бити успешна.
И зец јој даде један чуперак из свог репа и оде својим путем. Корњача
му се захвали и помисли: „Бар је неко у овој шуми добар“, па настави са
потрагом.
IV
И тако корњача наиђе на једну мочвару. Није знала како да је пређе
јер никаквог мостa није било. Није могла ни да je прескочи јер је мочвара
била велика. Преостало јој је једино да зарони у њу. Кад је заронила, све је
било јако мутно. Збунила се и уплашила, није знала где се налази. И тада
је зачула неки плач. Чуо се са леве стране. Корњача се окрену на ту страну.
Једва се назирала жабица како плаче. Опрезно јој приђе и упита је зашто
је тужна.
7. 7
Жабица јој одговори:
– Плачем јер сам се изгубила у овој мутној води. Не знам како да нађем
излаз и пут до свог локвања.
Корњача јој рече да могу заједно да пронађу излаз:
– Имам у свом оклопу једно зрнце које ми је остало од златног маслачка.
Оно светлуца у мраку. Може нам осветлити пут.
И тада јој исприча шта јој се догодило са златним маслачком и како се
нашла у тој негостољубивој мочвари. Жаба све схвати.
Затим су заједнички кренуле да се пробијају кроз густи муљ пратећи
светлуцаву искру маслачка. Успеле су да пронађу излаз и дођу до друге обале.
Жаба се захвалила корњачи, пожеле јој срећу и даде једну оштру мочварну
трску:
– Поклањам ти ову трску да ти се нађе ако некада будеш у невољи.
Поздравише се, па корњача настави даље.
8. 8
V
Наишла је на једну пећину. Поред пећине су биле велике стене које су
притискале улаз у њу. Корњача није имала куда да прође, али је нашла једну
пукотину и бeз размишљања је ушла у њу. У пећини је било страшно и језиво.
Било је мрачно, тихо и капљице воде су се сливале низ хладнe зидове. Корњача
је дрхтала. Једино су је задивили сталактити и сталагмити пећине који су били
њен необични украс. Док је ходала, корњача је чула како неко гласно хрче. Још
мало се приближила том звуку и видела медведа како се полако буди и отвара
очи. Корњача од страха није могла да се помери. Медвед је упита шта ради
ту у његовој пећини. Корњача му све муцајући исприча. Медвед је, на сву
срећу, био добронамеран и рекао је да јој неће наудити него да ће јој помоћи.
Корњачи је то било велико олакшање. Медвед је доведе до краја пећине и
даде јој један камен да јој се нађе ако буде у невољи. Поздрави се са њом и
онда свом снагом разби зид на крају пећине да би корњача могла да изађе.
Корњача се зачуђено дивила његовој снази, поздрави се и изађе из пећине.
9. 9
VI
Корњача је наишла на једну ливаду. Изгледала је као мали рај. Била је
пуна разнобојног цвећа, шарених лептира и великог, зеленог жбуња. Корњача
је имала чудан осећај да је ту лисица. Одједном, нешто шушну. Корњача се
окрену и виде реп од лисице како вири. Поче опрезно да се шуња према жбуну.
Одједном, лисица, са скоро увелим златним маслачком, искочи испред ње.
Када је приметила корњачу, хтела је да бежи. Међутим, корњача извади репић
од зеца и заголица јој њушку. Лисица кину, а корњача јој убоде шапу трском.
Ипак, лисица није испуштала златни маслачак. Успела је да крене у бег. Тада
корњача баци на њу камен који јој је дао медвед, она се саплете и откотрља
далеко. Испустила је златни маслачак и корњача га је зграбила.
Задовољна и поносна, кренула је пут своје шуме. Прошла је кроз хладну
пећину, мутну мочвару и мрачну шуму. И медвед, и жаба, и зец су кренули са
њом. Желели су да живе на неком лепшем и пријатнијем месту где ће имати
пријатеље. До вечери су стигли до шуме и у њој су сви пронашли свој дом.
Златни маслачак су одмах посадили и залили. За трен, он се расцветао и
почео да испушта светлуцави прах. Дружина златног маслачка, корњача, зец,
жаба и медвед, су се окупили око њега и корњача је рекла:
– Никада не бих имала овакве пријатеље и не бих доживела овако велику
пустоловину да није било златног маслачка. Зато треба да га чувамо, негујемо
и никада да не заборавимо његову вредност!
И тако, дружина златног маслачка је и даље на окупу, маслачак сваким
даном пушта све више праха, а од лисице ни трага ни гласа.
