JOAKIMINTERFEST Međunarodni pozorišni festival International Theatre Festival JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

1. Од прошле године централна манифестација пратећег
програма ЈоакимИнтерФеста је „Вече у част глумца”
(прва гошћа је била Љиљана Стјепановић) а синоћно је било
посвећено нашој познатој уметници Радмили Живковић која је
и члан жирија овогодишњег фестивала.
Домаћин вечери је био Слободан Савић, позоришни крити-
чар и водитељ разговора са ствараоцима који је ово изузетно
занимиљиво вече назвао „скицом за портрет” ове наше велике
и уважене глумице.
- Уистину Радмила Живковић је наша велика глумица, која
траје, а то, сви они који се баве овим послом или било којом
другом врстом умености знају колико је тешко. Она је подјед-
нако успешна и у позоришту, на филму и телевизији а ни то није
једноставно, истакао је Савић, додавши да и сами глумци, међу
собом, истичу да је баш позориште оно што одређује глумца али
да када је у питању Радмила Живковић, њене улоге обједињене
на свим пољима сведоче и њеном квалитету.
Вече је Савић, отворио анегдотом да је Радмила Живковић,
за разлику од многих других, имала подршку родитеља, пре
свега оца да постане глумица.
Она је признала да је та прича истинита и да је њена жеља
била прво археологија, потом молекуларна биологија, па чак,
пре и вајарство...
- Отац ме је усмерио на пријемни уз ппомоћ пријатеља Вла-
ста Радосављевић нашег Крушевљанина који је предавао на
Академији и малте не чувао стражу да не побегнем када сам
била у ужем избору. Угурао ме је у то, реализујући своје амбицје
преко мене... додуше, имао је добар материјал, на свој начин,
препознатљиво духовито је одговорила Радмила Живковић.
Ипак, по њој, све ствари које су је интересовале пре глуме
Ј о а к и м И н т е р Ф е с т а 2 0 1 7 . г о д и н е • б р о ј 7 • 1 3 . о к т о б а р
Дан шести – Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска
ДАВАЊЕ СЕБЕ САМОГ И НЕОПХОДНОСТ ДИЈАЛОГА
Пратећи програм 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА
13. октобар
Мала сцена – 18.00
Јавно читање драмског текста
„На трагу“ Николе Милојевића
Учествују глумци Књажевско-српског театра

2. 2 JoakimInterFest 2017
имале су нешто обједињавајуће: истраживање, „ископавање”,
трагање...
- Глумац ради током читавог живота, истражује и „ископа-
ва”, оно што је спознао, где се самоваспитао и образовао, оно
где је у тренуцима када није имао посла и када није одлазио у
очај, једноставно мораш да пронађеш све оно што и требаш да
нађеш у себи самом. Ми смо једина алатка сами себи: и мозак
наш и наша душа и наше тело које страда због ненормалних ко-
личина адреналина које производи за време представе.
Глумац мора да спозна самог себе, да се тражи и да моли
самог себе и оно што је у њему. Ја сам верујућа, глумац у том
трагању, тој вертикали моли и Свевишњег који сваког награди
даром Божијим. Једноставно је али није лако, сматра она.
На Савићеву опаску да није глумица фаха да је подједнако
играла и драму и комедију и питање: „Како глумци успевају да
остваре тај баланс да поништи себе, играјући лик који не одго-
вара њеиховом карактеру, при том непрестано дајући себе и
колико је то тешко за њихово биће, душу хабитус....”?, Радмила
Живковић је искрено одговорила:
- Ужасно тешко. Али ако се поставиш исправно, стварно ве-
рујеш, верујеш у то божанско у себи самом а сви га имамо и ако
трагаш током живота, јер не постаје се глумац првом улогом –
као и у другим професијама, то је процес који траје... Много је
тешко открити оно што си сакрио – затомио током одрастања.
Глумац мора да има невероватну интуицији, прекогницију, сен-
зибилитет и интелект. Ми глумци би требали на сцени да прика-
зујемо колико можемо и да развијамо у себи суштину људског
бића, које је у датим околностима створено, васпитавано обра-
зованио, и у себи тражиш то биће. Тада се прекомпонујем и са-
берем да видим како бих ја реаговала да сам то биће, истакла је
она упоредивши процес рада на лику са харакиријем јер и 150.
представу игра са истим осећањем.
Током вечери Радмила Живковић је занимљиво одговарала
на питања због чега није „јурила” улоге. Напротив, одбијала их
је, било да је реч о „голотињи ради голотиње” (по њој реч је о
непотебној и закаснелој сексуалној револуцији наших реди-
теља) или „препознатљивим” ролама у серијама (њен пример
је Марко Николић кога и данас сви зову Гига Моравац). Вече је
завршено невероватном животном (богами, филмском) причом
(по гошћи„како је умало могла да испадне Крагујевчанка”) о су-
дбини деде и бабе Радмиле Живковић у Другом светском рату.
Када смо већ код Другог светског рата, синоћна представа
одиграна у четвртак, 12. октобра, шестог репертоарског дана
ЈоакимИнтерФеста дешава се баш у сам освит истог. Реч је о ко-
маду аутора Марка Сент Жермена„Последња Фројдова сеанса”
коју је извело загребачко казалиште Планет Арт, које и ранијих
година учествовало на нашем фестивалу.
Дуодрама (коју је режирао Марко Тројанац, такође је превео
текст, осмислио сценографију и тумачи лик Фројда) о дијалогу и
аргументима и контра аргументима атеисте и верујућег допала
се нашој публици и„обе стране”није оставила рацнодушним.
По мишљењу њеног протагонисте Марка Тројанца то је због
тога што је коректно написана и без форсирања једне од страна
(и Савић и он су је на разговорима после представе упоредили
са Шмитовим„Посетиоцем којег су у Атељеу 212 играли Драган
Николић и Воја Брајовић”) и без давања коначних одговора и
решења.
- То и јесте смисао позоришне уметности али и свих осталих,
да отвара питања а не да нуди коначне и егзактне одговоре,
закључили су њих двојица.
По Савићу, ова тема у историји књижевности, драмске али и
свих других, али и у теорији, отварана више пута (подсетио је на
Ничеа и Достојевског), актуелна је била и у 20. а биће и у овом
наопаком 21. веку, истакао је он, додавши и то да се не без раз-
лога сусрет између Фројда и професора Луиса (аутор„Хроника
Нарније”), односно последња Фродова сеанса, одиграва баш у
праскозорје Другог светског рата.
Вечита тема: „Постоји ли Бог у овом наопаком свету, и ако
постоји какако је могуће да нас стижу сва зла и страдају неви-
ни”?, нагласио је он.
По њему „Последња Фројдва сеанса” је изразито глумачка
представа, не само због тога што је дуодрама.
Савићево питање Торјанцу било је како успети да, познавали
гледаоци или не оно што је Фројд донео својим радовима и ис-
траживањима,„донети”, дочарати неког о коме сви ми мислимо
да знамо све?
- Фројд јесте био атеист, али у овом комаду видимо и његову
другу страни, однос према жени и ћерци, трагедије у животу.
Његов лик је комплекснији јер га сусрећемо непосредно пред
смрт. Пуно се само запиткује, „мекши” је, даје да га емоције са-

3. 13. oktobar 2017. 3
владавају, излази из своје љуштуре. Преиспитује свој живот и
уверења, поставља питање смисла... то је Фројд али и сваки
стар човек у сумирању смисла постоји ли коначна нада, сматра
Тројанац, по којем ова представа има добар „пролаз” код обе
врсте публике и верника и атеиста јер је њене ликове (а, он и
колега Фрањо Дивјак их тако и играју) писац написао џентлмен-
ски. То је интелектуални разговор, али фер, без„удараца испод
појаса”и„кварних трикова”.
Дијалог са обостраним уважавањем нам је преко потребан
сложили су се истовремено водитељ и учесници разговора али
и сви остали присутни на њима.
Вечерас на репертоару
Сцен Јоаким Вујић, петак, 13. октобар 20 сати
Драмско-луткарски театар Враца, Бугарска
Молијер
ТАРТИФ
Режија: Венцислав Асенов
Превод: Асен Разцветников
Сценографија и костимографија: Невена Георгиева
Улоге:
Иван Станчев, Цветана Горкиева,
Огнян Симеонов, Ина Георгиева, Виктор Ганчев,
Сабина Коен, Валери Белев, Борислав Борисов,
Ралица Ковачева-Бежан, Красен Ханджиев.
О представи
Тартиф (у оригиналу франц. Tartuffe ou l’Imposteur- Тар-
тиф или варалица) је једно од најзначајнијих и најлуцид-
нијих Молијерових дела. Комедија о лицемерју, која је, у
време када је настала била забрањена за јавно извођење
од премијере у Версају 1664, па све до 1669. године.
Многи критичари Тартифа виде истовремено као коме-
дију и као трагедију. У овој драми Молијер није приказао
само један тип лицемера, већ је понудио огледало лице-
мерја, као политичког и идеолошког обрасца сталешке ап-
солутистичке монархије. Стога Тартиф није само тип јунака
лицемера, већ се њему огледа читаво једно доба са својим
настраностима.
Реч критике
Драгана Бошковић
театролог
МОЖЕ И
МУЗИЧКА
СТРУКТУРА
БОМБЕ?
„Последња Фројдова се-
анса“ Марка Ст. Жермена,
Ка­залишта Планет Арт из Хрватске је још један доказ произ-
вољности овогодишње селекције ЈоакимИнтерФеста. Ако нема
естетичког или тематског оквира фестивала, онда се догађа
(много пута виђен) избор од представа које међу собом немају
никакве везе и херојско је дело да их жири уопште може упоре-
дити и оцењивати.
Превод, режију и сценографију, као и главну улогу у овој ду-
одрами потписује Марко Торјанац, и у свим улогама је коректан. У
диспуту о постојању Бога, који заврши као мелодрама о жељи за
животом, како старог Фројда, који је у последњем стадијуму рака,
и намерава да се убије и професора Луиса (Фрањо Дијак), који,
у току бомбардовања Лондона у Другом светском рату, долази
код славног психоаналитичара, да му у лице каже да се не слаже
са његовом теоријом о непостојању Бога. Дијалог ће се развити
у доказивање Фројдове теорије о сексуалном пореклу већине
човекових фрустрација, и свешће се на духовит закључак да је
љубав основ стабилности људског карактера, те је стога он тако
непостојан. Бог је само упориште за преживљавање неуспеха.
Марко Торјанац игра старог Фројда уверљиво, реалистично,
но помало „на једној ноти“. И његова режија иде истим путем.
Права интрига овог популарног комада је у самом дијалогу, који
је углавном духовит, информативан и узбудљив.Сцена бомбар-
довања, у којој се показује жеља за животом, исказана у страху
за живот обојице је, можда, и права порука представе. На крају,
Фројд ће пустити апотеозну музику и стварно бомбардовање
почиње... Ова дуодрама је успешан пример те, обично моното-
не, позоришне форме. Иако, после извесног времена, постане
литерарна и помало заморна, она одржи пажњу до самог краја.
Но, овај пројекат уопште не спада у фестивалске представе,
осим, можда на фестивалу дуодраме.
Сувише захтевна, статична, сведена на (одличну) игру два
глумца, „Последња Фројдова сеанса” можда више интригира
друштва склона расправама о Богу. Код нас, добро репертоар-
ско позориште треба да има овакав комад, за сладокусце, као
што је Атеље 212 дуго играо предствау „Посетилац“ Ерика Ема-
нуела Шмита, у којој су Фројда и Бога играли Воја Брајовић и
Драган Николић... Фестивали не рачунају са том врстом концен-
трисане публике, осим ако је оваква представа део концепта
читаве селекције.
Ово не значи да су хрватске колеге лоше примљене у Кра-
гујевцу. Напротив, срдачно су поздрављени. Али, тај пријем го-
вори о глади гледалишта за озбиљним театром, а не освешћује
потребу да сваки фестивал буде тематизован избором предста-
ва, које доводи на своју сцену. Јер, ако је избор на међународ-
ном фестивалу састављен од представа „пријатељских позори-
шта”, београдских хитова, дуодрама које непрестано нуде, као и
оних који су позивани на многе овогодишње фестивале, па су
својеврсна преписивачка „ресавска школа“, онда би и Дирек-
ција могла да сачини такав избор. За то институција селектора
уопште није неопходна.

4. 4 JoakimInterFest 2017
Међународни позоришни фестивал 12. ЈоакимИнтерФест
Крагујевац, 7-15. октобар 2017.
Репертоар
7.октобар
Установа културе„Вук Стефановић Караџић“ Београд , Србија
Иван Вирипајев
ИЛУЗИЈЕ
Режија: Татјана Мандић Ригонат
8.октобар
Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска
Jim Cartwright
ДВА
Режија: Robert Talarczyk
9.октобар
Мађарско државно позориште„Чики Гергељ“ Темишвар, Руму-
нија
В. Шекспир,
СОНЕТ 66
Режија: Кокан Младеновић
10.октобар
Академски руски драмски театар Јошкар Ола- Руска федера-
ција
Владимир Жеребцов
ВОЈНИЦИ
Режија: Александар Сучков
11.октобар
Звездара театар Београд, Србија
Душан Ковачевић
ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ
Режија: Душан Ковачевић
12.октобар
Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска
Marc St. Germain
ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА
Режија: Марко Торјанац
13.октобар
Драматично-куклен театар Враца, Бугарска
Ж. Б. П. Молијер
ТАРТИФ
Режија: Венцислав Асенов
14.октобар
Представа у част награђених
Питер Квилтер
СЛАВНА ФЛОРЕНС
Режија:Ђурђа Тешић
Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста
09. октобар
Мала сцена – 18.00
Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић
10. октобар
Мала сцена – 18.00
Промоција позоришног специјала часописа за културу и умет-
ност КОД 21 у издању Шабачког позоришта
Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја
Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21
Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд
11. октобар
Мала сцена – 18.00
Промоција књиге Зијаха Соколовића„Глумац је глумац... глумац
је глумац... глумац.“
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн
12. октобар
Мала сцена – 18.00
Вече у част глумца – Радмила Живковић
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар
13. октобар
Мала сцена – 18.00
Јавно читање драмског текста„На трагу“ Николе Милојевића
Учествују глумци Књажевско-српског театра
Селектор
Милош Латиновић
Жири
Радмила Живковић, глумица
Ђорђе Милосављевић, драматург
Слађана Килибарда, редитељка
Водитељ разговора са ствараоцима
Слободан Савић, позоришни критичар
Награде
Јоакимова награда за најбољу представу
Јоакимова награда за режију
Јоакимова награда за глуму
Јоакимова награда за визуелност представе
Јоакимова специјална награда
Награда публике