2. У Улици краља Јована живела је срећно трочлана породица: тата, мама и девојчица
Пепељуга. Пепељуга је била мило и скромно дете које су сви обожавали. Увек насмејана и ведра,
захвална за све што јој чине родитељи. Уживали су тако све док се мама није јако разболела и
убрзо затим и умрла.
Дани су пролазили, а Пепељугину тугу нико није могао да обузда. Тата је покушавао на
све начине да јој одврати пажњу, водио је у биоскопе, куповао хаљине, нови рачунар, таблет, али
није помагало.

3. Решио је да јој нађе нову маму. Након неког времена, довео је у кућу нову жену која је имала већ
две ћерке које су биле старије од Пепељуге. Звале су се Мара и Клара.
Мара је била висока и мршава, имала је црну дугу косу украшену гомилом украсних шналица.
Волела је да носи минђуше које су се пресијавале попут диско кугли, и хаљине окићене
дијамантима. Мара је била пргаве нарави и била је себична колико и Клара, а можда и више.
Клара је била средњег раста и буцкаста, кратке јако коврџаве наранџасте косе и ситних зелених
очију. Она није волела да носи шналице, али је зато гомила прстења и наруквица красила њене
руке. Обе сестре су биле љубоморне , себичне, незахвалне и безосећајне као и њихова мајка.

4. Због Пепељугине популарности њене полусестре су је замрзеле. Наговориле су мајку да
укине Пепељуги многа права и задовољства. Није смела више да се игра на компјутеру, да
гледа ТВ, да зове другаре да се играју, да излази напоље и да иде на рођендане. Давала јој
је да чисти по кући, кува, износи смеће и једино је излазила кад је требало да иде у
продавницу. Маћеха је толико мрзела Пепељугу да јој је, чим би она завршила један посао,
она дала други да ради или би намерно прљала кућу да би Пепељуга морала опет да чисти и
тако по цео дан.
Отац то није примећивао јер су полусестре и маћеха то прикривале својом лажном
добротом, а Пепељуга се није жалила због своје скромности и да не би секирала тату. Дани
су прлазили, а Пепељуга је расла у праву лепотицу без обзира на све муке које су јој
стварале маћеха и полусестре.

5. Тата је једног дана кренуо на пословни пут у иностранство и питао је децу шта желе да им
донесе. Клара је викала да жели гомилу светлуцавог прстења и још наруквица. Мара је
тражила пуно шналица и минђуша. И Клара и Мара су тражиле и неколико свечаних хаљина.
Пепељуга је затражила од оца да јој донесе лист са првог дрвета које углада у повратку
док се вози ка кући. Тата је, наравно, испунио жеље свим девојчицама. Пепељуга је била
задовољна својим поклоном и тај листић је посадила у башти иза куће. Мари и Клари се
поклони нису баш допали, иако су били баш онакви какве су пожелеле.
Док су се оне жалиле на поклоне, тата је свима показао позивнице за велико славље које је
организовао његов шеф у част рођендана свога сина Ђорђа и у нади да ће му син тада наћи
девојку. Клара и Мара су прекинуле да се свађају и одмах су кренуле да смишљају одећу за
славље, иако је до славља остало још неколко недеља.

6. После недељу дана, лист који је Пепељуга посадила је израстао у дрво које је блистало
у пуном сјају. Одједном, у корену дрвета, Пепељуга је нешто видела. Извадила је и
схватила да је то лаптоп од дрвета. Кад га је отворила, видела је натпис: „Пожели нешто и
жеља ће ти се остварити, али само до поноћи тог дана. То што пожелиш нацртај и сними
на флеш, постави лозинку и то ће те сачекати“.
Пепељуга је брзо вратила лаптоп на место на коме га је нашла зато што је чула да је
полусестре дозивају. Желеле су да им Пепељуга опегла хаљине. Наредних неколико
недеља време је прошло уобичајено. Сваког дана после напорог рада, Пепељуга би
долазила код дрвета и на том лаптопу би цртала предивну сребрну хаљину коју би желела
да има. Дошло је време за славље.

7. На дан прославе Пепељуга је желела да иде, али јој је маћеха забранила јер није имала
ни једну лепу и свечану хаљину. Кад су сви отишли, Пепељуга се забила у ћошак и горко
заплакала.
Одједном се сетила лаптопа и одјурила иза куће. Узела га је и брзо пожелела предивну
хаљину коју је недељама цртала. На њој се створила блистава сребрна хаљина у комплету
са сребрним минђушама и предивним ципелицама од сребра. Ставила је флеш у џеп,
позвала такси и кренула на славље.

8. Када је стигла, стидљиво је ушетала у велику предивну дворану за славље. Украси су
блистали на све стране, весела музика се чула, а на средини велике сале шефов син
Ђорђе је плесао са Маром. Видело се да Ђорђе није био превише одушевљен њеним
избором одеће, а и помало је заударала на рибу коју је тог дана ручала.
Ко год је Пепељугу приметио док је шетала, занемео би од њене лепоте. Када је пришла
подијуму за плес, Ђорђе је оставио Мару да би могао да игра са Пепељугом. Замолио је за
плес и она је пристала.

9. Тако су они плесали цело вече када је Пепељуга приметила да се ближи поноћ. Толико
је брзо отрчала да није стигла ни да се поздрави, чак јој је и флеш испао из џепа. Једва је
сачувала дах и улетела у аутобус. Када је стигла кући свечана одећа, минђуше и ципелe су
испариле и прах од њих одлетео je у компјутер. Само флеш који је остао на забави није
ишчезао зато што није био у домету компјутера.
На балу Ђорђе више ни са ким није желео да плеше, јер се заљубио у мистериозну
незнанкињу због чега су сестре биле бесне. Када су се вратиле кући, од гнева су посекле
Пепељугино дрво и компјутер је престао да ради.

10. Сутрадан је Ђорђе по целој земљи ишао из стана у стан, и давао свим девојкама да пробају
да погоде шифру на флешу која се није уништила. Када је стигао до Пепељугине куће, Мара и
Клара су пробале своје шифре, али Марина је била превелика , а Кларина премала.
Одједном је у собу улетела и Пепељуга, кад је чула о чему причају, тражила је да и она
проба да унесе шифру. Иако је маћиха уверавала Ђорђа да Пепељуга није била на слављу,
Ђорђе је инсистирао да и она проба да се улогује. Кад је Пепељуга пробала, лозинка је
савршено одговарала. Одједном се на Пепељуги створила свечана сребрна хаљина, ципелице
и миђуше, а Ђорђевој радости није било краја. Одмах је повео Пепељугу у свој солитер да је
упозна са оцем и да би им отац одобрио да се венчају. Када су стигли, очев одговор је био
потврдан.

11. Пепељуга и Ђорђе убрзо су се венчали, живели срећно и добили синове...

12. Аутор бајке: Лазар Рајчић
Илустровали: Милица Рајић
Теодора Комазец
Вања Росић
Андреа Смољановић
Андреј Златар
Музика: Uplifting Music - Corporate Dreams
http://www.youtube.com/watch?v=yUr3zKkMc6U
Уредници: Александра Ивезић, учитељица
Снежана Драгичевић, библиотекар
ОШ “Иво Андрић”, одељење 4-3, Београд
8.3.2014. Београд